Član 27, gospodine Milićeviću.
Hajde da krenemo od ovih famoznih koalicija. Vi ste i dalje u koaliciji na Starom Gradu sa ovim, ne znam kojim agregatnim stanjem DS, Markom Bastaćem.
Što se tiče toga da li ja imam problem sa nečim, nemam problem ni sa čim. Vi imate problem sa zakonom zato što ga ne čitate. U članu 63. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju lepo piše – godišnji lični koeficijent za kalendarsku godinu u kojoj se ostvaruje pravo predstavlja odnos ukupne zarade, dakle, morate da čitate ceo član zakona, ne da uzmete jedno parče i da kažete – e, samo to piše u zakonu, dakle, odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika ostvarene za tu kalendarsku godinu i obračunskog iznosa prosečne godišnje zarade za istu kalendarsku godinu.
Dakle, morate sve to da imate u vidu kada govorite o iznosu penzije. Dakle, sve ove elemente, koji su navedeni u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, morate da imate u vidu kada govorite o iznosu penzije. Dakle, sam zakon ne ja, zakon kaže da je iznos penzije varijabilna kategorija, i to, na kraju krajeva, nije ništa strašno.
Ono sa čime ja ne mogu da se složim, kada Narodna skupština sa apsolutnom većinom glasova donese jedan zakon, mislim da nijedan narodni poslanik, bez obzira da li je za taj zakon glasao ili nije glasao, nema pravo da kaže da je država ili kaže – vi ste nekome nešto oteli. Kada je Narodna skupština zakonom regulisala regulisala određenu materiju onda nema nikakvog otimanja, onda nema nikakve pljačke, onda ima pravnog regulisanja jedne oblasti društvenog života. Ta oblast društvenog života, govorimo o penzijama i penzionerima, je bila regulisana tako, napominjem, bila regulisana, pošto smo mi izašli iz tih teških mera fiskalne konsolidacije, da preko 60% penzionera nije bilo pod pravnim režimom Zakona o privremenom načinu isplate penzija. To znači da je država, ne da im nije otela, nego da je država zaštitila preko 60% penzionera u Republici Srbiji.
Što se tiče ovoga čemu se vi smejete, građani Srbije se tome ne smeju, građani Srbije se tome raduju. Vi kažete – gde su pare? Znate, onaj ko neće da vidi, on to i ne vidi. Građani Srbije vide nove puteve, građani Srbije vide nove škole, građani Srbije vide da nam se vojska naoružava, građani Srbije vide nove avione, građani Srbije vide nove tenkove, građani Srbije vide da je Srbija danas respektabilna država kada je u pitanju odbrana naše zemlje. Sve to građani Srbije vide i vi sada pitate kao Nenad Čanak – a di su naši novci? U putevima, u tenkovima, u novim radnim mestima, u fabrikama, u školama, u novim kliničko-bolničkim centrima. Eto gde su pare. Nemojte da učite od ovih najgorim, od Nenada Čanka. Vi se uhvatili mantre Nenada Čanka – gde su naši novci? Kod Marka Bastaća, između ostalog, sa kojim ste i dalje u koaliciji.
Kada je u pitanju SNS, niko ovaj novac nije stavio u svoj džep. Znači, mi smo uložili u infrastrukturu, uložili smo u odbranu, uložili smo u obrazovanje, uložili smo u zdravstvo. Građani Srbije to vide, a da vide, to su pokazali na izborima 2014, pa 2016, pa 2017. godine i na svim lokalnim izborima, ne samo u Medveđi. Vi ste se uhvatili lokalnih izbora u Medveđi, nego na svim lokalnim izborima koji su bili posle 2016. godine. Da vas podsetim na rezultate izbora za Skupštinu grada Beograda. To nije Medveđa. Dakle, videli smo, besomučna kampanja je, između ostalog, vođena protiv Aleksandra Vučića i SNS, ali bukvalno protiv svakog projekta koji je sproveden u gradu Beogradu i vi sada radite isto ono što su radili žuti, što rade ovi Tadićevi, Boško Obradović itd.
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Završavam.
Smejali su se svemu što je Aleksandar Vučić sa svojim timom radio za grad Beograd. Smejali su se uređivanju fasada, smejali su se Beogradu na vodi, smejali su se svakom projektu, ali se građani Beograda nisu smejali i tačno su dali onoliki broj glasova svakome koliko zaslužuje.
Dakle, nije sporno, možete da se smejete, to je vaše pravo, možete da se podsmevate, možete da se rugate onome ko pokušava da od Srbije napravi jednu normalnu i pristojnu državu. Lično, mislim da bi bilo bolje da pomognete, ali ako već ne želite da pomognete, vi imate pravo da se smejete. Isto tako, morate da znate da građani Srbije vrlo dobro razumeju da je država u određenoj situaciji neke mere morala da preduzme i da je posle tih mera ekonomska situacija postala mnogo bolja i zahvaljujući toj mnogoj boljoj ekonomskoj situaciji, mi danas možemo da izdvajamo mnogo više novca i za puteve, i za škole, i za bolnice, i, na kraju krajeva, kao što pokazuje i ova odluka, za same penzionere.