Zahvaljujem, kolega Kovačeviću.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, narodna poslanica Danica Bukvić.
Izvolite, koleginice Bukvić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2019. godinu, koja je po hitnom postupku uvrštena u dnevni red ove sednice Narodne skupštine.

Hitan postupak predložen je zbog potrebe da se obezbedi neophodni pravni okvir za finansiranje isplate prava na jednokratnu pomoć, novčanu pomoć, svim penzionerima. Naime, ovo je još jedan dokument kojim se omogućava ostvarivanje dodatnih prava naših građana, ovoga puta u pitanju su penzioneri.

U ovoj 2019. godini, prema podacima do avgusta meseca, privreda Srbije je pokazala rast. Priliv stranih investicija i realizacija velikih infrastrukturnih projekata širom Srbije doneli su veći priliv sredstava u budžet Republike od planiranih. To nam je i omogućilo da se rebalansom budžeta Republike, koji smo nedavno usvojili, povećaju sredstva za dodatno finansiranje nekih sektora, kao i da se povećaju plate u javnom sektoru, posebno u oblastima koje su za razvoj društva i zdravstveni i socijalni položaj stanovništva veoma važne.

Ovde mislim na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, na obrazovanje, nauku i kulturu, kao i na zaposlene u lokalnim samoupravama i državnoj upravi.

Dakle, ispunjava se, i na ovaj način jedan od razvojnih ciljeva društva, a to je poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja stanovništva. Vlada Republike Srbije usvojila je Zaključak kojim se predlaže da se svim korisnicima penzija, korisnicima privremenih naknada, odnosno invalidima rada II i III kategorije invalidnosti, kao i invalidnoj deci, korisnicima privremene naknade kod Fonda PIO, odobri, odnosno isplati jednokratna pomoć u iznosu od 5.000 dinara.

Za ovakav zaključak Vlade zakonski osnov je sadržan u Zakonu o PIO kojim je propisano da se sredstva Republičkog fonda za PIO mogu izuzetno iskoristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika.

Prema odredbama zakona, isplata novčane pomoći vrši se u iznosu koji utvrdi Vlada vodeći računa o bilansnim mogućnostima Republičkog fonda za PIO.

U skladu sa tim izmenama i dopunama finansijskog plana Fonda PIO, za isplatu novčane pomoći sa pratećim troškovima isplate ove pomoći, obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 8,72 milijarde dinara. Isplata novčane pomoći obezbeđena je zahvaljujući ostvarivanju prihoda od doprinosa za PIO u višem iznosu od planiranih, u periodu januar-avgust 2019. godina, kao i nižem izvršenju rashoda, pre svega po osnovu prinudnih naplata po sudskim sporovima.

Dakle, ovaj finansijski suficit rezultat je pozitivnog bilansa sredstava u Fondu PIO, odnosno rezultat povećane stope zaposlenosti. Da podsetimo da je u ovoj godini Srbija lider po broju direktnih stranih investicija, ali ovome je svakako doprinela i realizacija velikih infrastrukturnih projekata. Dakle, rezultat pozitivnih budžetskih kretanja, odnosno dostignute makro-ekonomske stabilnosti naše države.

U tom smislu, Narodna skupština daje saglasnost na rebalans finansijskog plana Fonda PIO, koji će u narednom mesecu isplatiti našim penzionerima ovu jednokratnu pomoć.

Poslanička grupa SPS će glasati za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Bukvić.
Obzirom da više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o sedmoj tački dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite, kolega Ševarliću.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, hteo bih da iskoristim priliku i da vas podsetim na pokušaj, po ko zna koji put, dnevnog reda koji smo na početku ove sednice imali ponovo, od generala Delića, jer prekoputa u parku, u Pionirskom parku, već tri nedelje protestvuju borci, ratni vojni invalidi, koji su mi juče rekli da su imali priliku da razgovaraju sa vama u prostorijama u Savskoj ulici, ali da su ostali bez zadovoljavajućeg rešenja, odnosno konkretnog predloga.

Bilo bi dobro, s obzirom da ovo pitanje spada u domen vašeg resora, da i zbog njih, a i zbog celokupne javnosti, kažete nešto šta borci, ratni vojni invalidi mogu da očekuju u pogledu poboljšanja njihovog položaja?

Da se vratimo na temu. Penzije su umanjene za oko 800 miliona evra u ukupnom iznosu. Do sada smo imali godišnju socijalnu pomoć pored onog povećanja, o čemu je govorio prethodni govornik, u iznosima od tri do pet hiljada po sistemu potpune identičnosti. Ja sam sve te socijalne pomoći poklanjao drugima, od porodice sa 11 dece, preko humanitarnog fonda crkvene opštine u mom selu, do evo avansno za ovu uplatu pomoć samohranoj majci sa troje dece po zamolnici Udruženja Čačana, da plati električnu energiju, jer kao podstanar će biti isključena i imati problema sa stanodavcem.

Pridružio bih se diskusiji prethodnog govornika i mislim da, imajući u vidu da sam jutros čuo u jutarnjem „Dnevniku“, da je Vlada juče usvojila Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o PIO, koji će u narednom periodu doći ovde na raspravu, da vas zamolim da mi kažete gde su bile javne rasprave i u kom periodu i da li imate listu reprezentativnih organizacija penzionerskih kojima ste dostavili poziv za javnu raspravu, ili su javne rasprave držane samo na Koridoru 10 Novi Sad-Beograd-Niš?

Takođe, ja sam pripadnik one generacije koja je izdvajala i 10% od primanja pre nego što sam otišao u penziju, a izdvajao sam, odnosno umanjena mi je bila penzija do 25% u zavisnosti od visine penzije. Mislim da je to urađeno protivno ustavnom načelu, da svi građani Srbije treba srazmerno svojoj ekonomskoj moći da doprinose budžetu Republike Srbije. Ne vidim razloga zašto vi kao ministar i svi drugi zaposleni u državnoj administraciji nisu izdvajali 20 ili 25%, isto kao penzioneri, za iznose plata srazmerno iznosima penzija? Po čemu su to penzioneri kažnjeni i diskriminisani?

Takođe se pridružujem diskusiji prethodnika da se u kontekstu predstojećeg usvajanja ovog Predloga za izmenu i dopunu Zakona o PIO Fondu obrati pažnja, ako je penzija stečeno imovinsko pravo da li postoji mogućnost s obzirom na budžetsku stabilizaciju da se izvrši povraćaj dela penzija, barem sukcesivno?

Moram da vam kažem da je po drugi put izjavljivanje da su penzioneri sahranjivani u najlon vrećama zaista po

ražavajuće za državu. Ja mislim da nikada ova država nije bila, čak ni tada 2012, 2013. i 2014. godine, u situaciji da je morala da sahranjuje penzionere u plastičnim vrećama, kao što se sahranjuju umrli od zaraznih bolesti. Mislim da penzioneri nisu zarazna bolest i da nije trebalo tako da se postupa.

Sledeće pitanje koje želim da nominujem za raspravu jeste minimalna penzija. Kako je moguće da se isplaćuje iznos penzije ispod minimalne penzije ako je ispunjen uslov od minimalnih 15 godina penzijskog staža za sticanje prava na penziju?

Drugo pitanje, kako je moguće da su diskriminisani poljoprivredni penzioneri koji imaju za 30% manju minimalnu penziju nego što je minimalna penzija penzionisanih lica kod poslodavaca i samostalnih preduzetnika?

Treće pitanje se odnosi na ono pitanje koje sam postavio prvog dana ove rasprave – na ovlašćenja direktora PIO Fonda, vi ste mi rekli da se to odnosi da te odluke donosi Upravi odbor, a ne direktor?

Najzad, ja vas molim da mi objasnite kako Vlada namerava, imajući u vidu predlog koji će biti donet, skoro je razmatran, dužničko ropstvo poljoprivrednih penzionera, imali smo jedan sastanak u republičkoj Vladi… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem kolega Ševarliću, moraću da vas prekinem.
Reč ima, predstavnik predlagača, ministar Đorđević.
Izvolite ministre.

Gospodine Ševarliću, ja moram da reagujem pošto niz neistina i paušalnih ocena i neću dozvoliti da prvo obmanjujete javnost sa takvim informacijama.
Prva stvar, pre nego što krenemo i pređemo na temu, da vam odgovorim što se tiče, iako to nije tema, vidim da ste sada pokazali veliku zabrinutost prema borcima i veteranima koji godinama do 2012. godine, su bili ne samo zaboravljeni nego i marginalizovani. Sami znate da postoji 40 zakona i podzakonskih akata koji regulišu boračka, veteranska pitanja, pitanja civilnih invalida rata. Tih 40 zakona, podzakonskih akata nismo mi doneli i vrlo je lako bilo da se njima u doba dvehiljaditih uskraćuje jedno pravo po jednu pravo. Tada niko od vas nije rekao – pa, čekajte, što se tim borcima ukida njihovo pravo. Pitajte te borce ko je njima pravo ukinuo 2006. i ko ih je pitao za to pravo.
Sada, kada je država rešila prvo da sve to sublimira u jedan zakon, da napravi jedan krovni zakon, da taj krovni zakon važi za njih i da se zna koja oni imaju prava, da mi danas promovišemo upravo sve one koji su se borili za ovu zemlju, da se ne stidimo toga, da obeležavamo sve datume koji su bitni za ovu zemlju, ne samo iz prošlosti, mada smo mi i prošlost zaboravili onu davnu, već smo zaboravili i one koji su se borili i 1991, 1992, 1999. godine, sve smo ih zaboravili. Znači, do 2012. godine nije bilo reči uopšte, kao da smo ih se stideli.
Sada, kada jedna grupa tamo stoji ispred Predsedništva, ali ja moram da vam kažem, to je 0,1% i stojim iza toga da je 0,1%, pošto smo mi u kontaktu sa svih ovih 99,9% udruženja Saveza, koji su… usput da vam kažem, kada je rađen ovaj zakon, posao Ministarstva je bio da sublimira sve u jedan zakon, a njihov zadatak i oni su bili u radnoj grupi, čak i ovi koji tamo štrajkuju, odnosno protestuju, oni su bili u toj radnoj grupi koja je trebala da kaže šta bi oni voleli sve da bude novo u ovom zakonu i koja nova prava, između ostalog, i neka prava koja su upravo oni 2006. godine, koji su bili na vlasti im ukinuli. Trideset i pet novih prava su oni rekli, pri tome, ništa od toga mi nismo rekli – nemojte, nego smo rekli – hajde kažite sve što hoćete da vidimo šta može država i kako, na koji način da vam izađe u susret.
Sada imamo jednu grupu ljudi koja je nezadovoljna nekim stvarima koja nisu ušla upravo zbog tih koji su racionalno razmišljali koje predloge da daju, a ja ću vam reći koji su predlozi njihovi i zbog čega se oni nalaze u parku.
Oni traže sada taj zakon koji su borci predložili da se stavi van snage i da se radi neki novi. Šta hoće time? Da li oni rade u interesu boraca ili protiv boraca? To ovih 99% treba da razmisli jer oni su pisali taj zakon i da se zna ko radi protiv koga. A, šta traže? Nacionalnu penziju. Mislite da je to izvodljivo? Traže da ovim zakonom bude regulisan dan borca. Prvo, tema Zakona o borcima nije uopšte dan borca, koji će da bude dan borca, neka oni odluče, neka predlože, postoji Zakon o državnim praznicima koji može da bude, ali ne može da bude ovim zakonom regulisano ko je niti da ga predloži ministar.
Da se vratimo na ovu temu koju ste vi sada rekli. Kad su u pitanju nacionalne penzije i položaj penzionera, i vi sad pričate o tome, o sahranjivanju u narodnim vrećama, ja ne mogu uopšte da vam dozvolim da takve stvari pričate.
Prvo, ako želite da se dodvoravate i sada da mislite da penzioneri ne znaju kakav je njihov položaj, oni vrlo dobro znaju. I, dobro znaju da u vremenu od 2000. do 2012. godine, kad je bio rast cena na malo 11%, kada je bio rast kursa 11%, da to kad je neko njima davao penziju 5%, 7%, 10% ili zamrzavao 2009. i 2010. godine, to je nominalno njima smanjivao 20% penziju.
Ja vas pitam, a vi budite iskreni prema meni, pošto ja ne smem da otkrivam podatke, a vi mi recite koliko ste imali penziju pre nego što je donošeno, znači 2014. godine, a koju imate danas, pa, budite iskreni prema građanima Srbije da kažete da li imate manju penziju nego što ste imali. A, nemate i nećete reći sigurno.
Dalje da vam kažem, kad je u pitanju penzija i kad su u pitanju stvari koje se rešavaju u državi, znači mi želimo da penzionerima pružimo onoliko koliko država može u datom trenutku i da oni ne budu izuzeti od svih drugih. Težinu i teret onoga što smo uradili i težinu i teret reformi koje smo uradili, svakako stoji i zahvalnost penzionerima. Nema situacije kada naš predsednik, predsednica Vlade, bilo ko od ministara ne kaže upravo da su svi građani, a pogotovo penzioneri doprineli tome da danas možemo da pričamo o tome da imamo rebalans, da dajemo jednokratnu pomoć 5.000,00 dinara i da to ne ide iz kredita i zaduživanja, već ide iz realnih prihoda.
Da smo mi uspeli da borbom protiv sive ekonomije zaposlimo više ljudi, da imamo nikad manju nezaposlenost, da imamo veće prihode i da te prihode želimo da podelimo sa upravo onima koji su najzaslužniji za to što su ove reforme uspele, a to su penzioneri. I, ako je takva stvar, ja molim samo vas, da ne iznosite paušalna neka viđanja, jer time obmanjujete javnost.
Kad je u pitanju rebalans budžeta, rebalans budžeta jeste donesen i u se ne ide na javnu raspravu. Na javnoj raspravi mi treba da raspravljamo o ciframa i da kažemo ko, gde, šta.
Kad je u pitanju Zakon o penzijskom i invalidskom koji treba da uđe, bila je i biće javna rasprava i raspravljali smo i dostavićemo vam kada bude bilo u obrazloženju gde i šta.
Kad su u pitanju odluke direktora, ja sam vam rekao da direktor donosi odluke po Zakonu o budžetskom sistemu, gde su direktori ovlašćeni da upravljaju sredstvima. Kad god direktor nešto donese odluku, upravnu Upravni odbor, u svom izveštavanju on izveštava Upravni odbor o svemu, a Upravni odbor donosi finansijski i pravni i predlaže ga Vladi, gde on predlaže kako i na koji način da se troše sredstva.
Kad su u pitanju potrošnje sredstava, plan potrošnje sredstava posebno donosi Upravni odbor.
Znači, sistem odlučivanja i sistem kontrole je uspostavljen. Ne postoji opcija da neko u PIO fondu ima tu vlast da on sam odlučuje o nečemu. Pri tome, čak i da se desi to sve, što je nemoguće, to mora da dođe na verifikaciju u resorno ministarstvo, da pogledaju stručni ljudi u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i tek onda da pošalju na Vladu i tek vama ovde na odlučivanje. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Đorđeviću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Hvala lepo.

Gospodine ministre, ne vidim razloga da tako revoltirano odgovarate.

Prvo, ja ne uzbunjujem javnost. Ja sam pažljivo slušao izjavu predstavnika poslaničkog kluba PUPS kada je prethodno na jednoj sednici rekao da su penzioneri sahranjivani u najlon vrećama. Tada sam bio preneražen i nisam uopšte reagovao. Međutim, danas je upravo predstavnik PUPS to ponovio. Dakle, ponavljanjem onoga što je prethodno rečeno od strane drugih poslanika nikako ne mogu da uznemiravam javnost.

Nemojte prema meni da primenjujete jedan kriterijum reakcije, a prema predstavnicima vaše vladajuće većine drugi kriterijum. To mislim da nije u redu i mislim da to javnost vidi.

Nezavisno od toga, ja bih molio da mi objasnite još zašto penzioneri moraju da plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje, za invalidsko razume, i preko 15 godina staža ako im to nikakvog uticaja nema na penzije? Govorim o poljoprivrednim penzionerima i govorim o tome zašto je penzijska osnovica za poljoprivredne penzionere po sistemu uravnilovke. Ista je i za one koji imaju pola ha poljoprivrednog gazdinstva i one koji imaju dve i po hiljade hektara poljoprivredne površine, koliko statistika evidentira kao najveću intervalnu grupu. To je 1:5.000 puta.

Ja bih molio da mi kažete, pošto ministar finansija na prethodnoj sednici nije hteo da saopšti, kojih sto najvećih poreskih dužnika i kolika su njihova dugovanja, utiču na stanje penzionog fonda? Vlada je obavezna preko svog državnog ovlašćenog organa, poreske uprave, da dostavi tu informaciju. Hoćemo da znamo.

Ja nemam ništa protiv diskusija koje su se ovde odnosile na jednu inostranu televiziju i podržao sam to, ali, molim vas, ima li drugih televizija koje ne plaćaju doprinose sa nacionalnom frekvencijom? Ima li firmi koje dobija državne subvencije a ne plaćaju doprinose? Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ako neko kaže da se vrši sahranjivanje u najlon kesama, onda takav poslanik rizikuje čak i da dobije opomenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, seljačke penzije su bedne. One su često niže nego socijalna pomoć. Poruka je veoma loša – bolje je biti socijalni slučaj nego poljoprivrednik. Zašto? Kada moj kolega govori o tome, moj kolega koji pati za selom ali ne na selu, koji ima penziju veoma pristojnu, trebao je da kaže zašto se to desilo. Za vreme vladavine bivšeg režima i DSS, na čijoj listi je i on izabran, donet je suludi zakon, da penzijski staž poljoprivredni treba da plaćaju za sve članove domaćinstva na poljoprivrednom gazdinstvu koje podleže doprinosima za PIO. Tako su nastali dugovi od 250 milijardi dinara zato što ljudi nisu mogli da plaćaju PIO i zdravstveno osiguranje sve članove domaćinstva, posebno PIO. Tako natovarena obaveza je prouzrokovala ove dugove.

Danas se uprkos uplatama najviše iz budžeta, a to će ministar svakako potvrditi, dotiraju penzije poljoprivrednika koje su niže od socijalne pomoći, što znači da su dubioze toliko da u ovom trenutku imate recimo za zdravstvo osiguranika svega 92.000. Zbog dugova ljudi su prestali da plaćaju PIO osiguranje i vreme je da se dozna da se penzije zarađuju, da se one ne poklanjaju, ali moj kolega ne zna.

Kada je već tako kritičan, treba onih 63.000 evra koje je uzeo iz poljoprivrednog projekta za Staru planinu, a sada kada smo trebali da idemo na Staru planinu on je odabrao da ide u Moskvu, dakle, čovek u narodnoj nošnji trebao je znati da se za 63.000 evra moglo isplatiti 650 poljoprivrednih penzija. On je to lagano za jedan dan stavio u svoj džepić koji nije bio u narodnoj nošnji ili se moglo isplatiti 320 prosečnih penzija u Republici Srbiji, pa je trebalo biti malo samokritičan i reći – mi smo za vreme žutih razvlačili pare i zato su penzije sada toliko male. Hvala.