Zahvaljujem, predsedavajući.

Onako kako je u načelnoj raspravi na današnjoj sednici istakla ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, naravno je da SPS i naš poslanički klub podržava ove zakone i da ćemo mi u danu za glasanje, svakako, za iste glasati.

Ono što danas treba posebno istaći, jeste činjenica da ova rasprava nije u pravcu da se bilo ko ulaguje penzionerima, da na bilo koji način pokušavamo da pridobijemo njihove simpatije. Naprotiv. Naša je obaveza i građanska i patriotska i svaka druga da podržimo ljude koji su svojim minulim radom, koji su svojim angažovanjem i zalaganjem u nekom bivšem periodu, možda i ne tako davno, ali uglavnom i prilično davno, ostavili svoj trag kako bi mogli potomci da uživaju u blagodeti njihovog rada, s jedne strane, a sa druge strane da oni dočekaju spokojno i mirno svoje pozne godine života.

Sada ovo nije nikakva patetika, ovo su činjenice koje su neumitne, koje su životne i to je sve ono što nas jednog dana čeka. Međutim, postoje periodi kada su penzioneri imali izuzetno težak i status i položaj. To su periodi kada im je, ne samo oduzimano kada su svedeni na bukvalno nivo da nikoga ne uvredim prosjačkog štapa.

Danas, kada sam se javio po Poslovniku, istakao sam jednu činjenicu koju niko ne može da dovede u sumnju. To je činjenica da je od petooktobarskih promena, pa na dalje, činjeno sve što je na štetu ne samo penzionera, već građana Republike Srbije, uz izneverena očekivanja i davanje obećanja koja su predstavljala bukvalno prodavanje magle.

Tada je došlo do nečega što ni jedna država, a naročito Srbija, nije mogla tako lako da podnese, Srbija se ipak sa tim izborila. Sa čim se to izborila? Izborila se sa jednom kriminalnom okolnošću, sa jednim kriminalnim periodom koji je generisao ogroman broj nezaposlenih, gde je otprilike negde oko 10.000 preduzeća privatizovano po kriminalnom zakonu, gde su opustošene fabrike, iscrpljeni svi resursi sa kojima je raspolagala Republika Srbija, ogroman broj zaposlenih ostao na ulicama, a penzioneri bez onoga što im život znači, a to je redovnost penzija i pristojan iznos penzija koji zaslužuju da mesečno primaju.

Naravno da su građani podelili, dakle, oni koji nisu penzioneri, istu muku sa penzionerima. Ali, šta smo imali kao posledicu? Kao posledicu smo imali činjenicu da se pojavio enormno veći broj penzionisanih lica u odnosu na zaposlena lica. Enormno veći broj. Šta to podrazumeva? Podrazumeva da je nemoguće popuniti budžet i da onaj koji je radno angažovan i radno sposoban može da ostvari ona primanja koja podrazumevaju redovnost uplate u budžet s jedne strane, a s druge strane redovnost isplate iz budžeta prema penzionerima.

Taj kriminalni period je, na našu veliku sreću, prošao ali su posledice ostale. Posledice i danas lečimo i uspešno se borimo da ih, na kraju krajeva, i eliminišemo, jer ova Vlada, ovaj predsednik države je uspeo da uvede i finansijsku disciplinu i fiskalnu disciplinu kada je u pitanju naša država.

Uvođenjem te iste fiskalne discipline smo omogućili da stabilizujemo budžet, s jedne strane. S druge strane, da doprinesemo da se Republika Srbija, odnosno naša otadžbina, naša domovina pojavi kao nešto što je tlo gde će se pojaviti investicioni preporod, gde će se investicije u svakom slučaju kroz nekakav domino efekat samo povećavati i da taj investicioni trend traje i danas sa posledicama većeg broja zaposlenih, a samim tim što imamo veći broj zaposlenih imamo relaksirani penzioni fond. Relaksirani u smislu da možemo da planiramo povećanje penzija.

Redovnost isplate penzija se uopšte ne dovodi u sumnju, ali taj trend koji podrazumeva povećanje iznosa penzija moramo nastaviti i on mora biti neuporedivo povoljniji, nego što je sada. Zašto? Pa, zbog toga što su penzioneri u jednom trenutku pretrpeli najteži udar. Na svoja pleća, koliko god bila nejaka u smislu životnog doba penzionera, izdržali su teret koji je, s jedne strane, bio hrabar potez, izuzetno hrabar potez rukovodstva države, gde se nekakav radikalan rez morao povući, a s druge strane gde su penzioneri, uglavnom sa razumevanjem, prihvatili da ta hrabrost mora da naiđe na adekvatan odgovor, a to je da se na neki način jedno stanje prevaziđe uz određenu trpeljivost, pa čak i uz određene neprijatnosti koje se vezuju za umanjenja penzija, ali u svakom slučaju posle toga je došao period koji podrazumeva period boljitka, koji podrazumeva period koji će se u jednom trendu, koga mi podržavamo u poslaničkom klubu SPS, nastaviti i siguran sam da ćemo tome uvek davati podršku i nikada nećemo odustati od ovog koncepta koji podrazumeva koncept boljeg života svih penzionisanih lica u Republici Srbiji.

Kada ovo govorim želim da podvučem jednu paralelu u kojoj meri je Republika Srbija, zahvaljujući dobrim potezima rukovodstva Republike Srbije, predsednika i Vlade, uspela da sačuva stabilnost koja i dan danas postoji. Ta paralela se povlači u odnosu na državu koja je i ekonomski najveća i najmoćnija ekonomska sila Evrope, odnosno EU, a to je Nemačka.

Podsećanja radi, uvaženi kolega Goran Kovačević to i te kako dobro zna kao vrstan stručnjak, u Nemačkoj su penzije u proseku 48% u odnosu na platu ili zaradu zaposlenih lica u Nemačkoj. Nemci su se još 2012. godine odlučili na jednu meru koja svakako nije popularna, ali da ne bi ugrozili tu svoju ekonomsku snagu, da ne bi ugrozili tu svoju ekonomsku moću, morali su da njoj i pribegnu, a to je da povećaju starosnu granicu za odlazak u penziju. Tako je starosna granica za određenu populaciju stanovništva države Nemačke bila podignuta na 67 godina starosti. Centralna banka Nemačke se odlučila na ovaj korak kako bi sačuvala, kao što smo i mi sačuvali, budžetsku stabilnost s jedne strane, a s druge strane kako bi omogućila da broj zaposlenih lica i dalje ostvaruje ono što se od jedne tako snažne ekonomske države očekuje, a to je redovan priliv u budžet nemačke države.

Nažalost ili možda na sreću ta starosna granica se u Nemačkoj i dalje povećava. Kada kažem nažalost, onda tu podrazumevam neke aspekte koje svako od nas mora da prihvati kao prirodne. U Nemačkoj se sada pojavljuje trend da lica koja su rođena 2001. godine, dakle, sada stiču punoletstvo, u penziju mogu otići tek sa 69 godina života.

Hajde da budemo tu potpuno realni. Kakva je radna sposobnost lica sa 69 godina života u odnosu na znatno mlađa lica, pa hajde da kažemo čak i sa 65 godina života, jer u tom životnom dobu četiri godine nije nimalo malo. Radi se o tome što je biološki vek ograničen, a ograničenost biološkog veka nameće neke druge okolnosti i neka nova pravila, a to je i ugroženost radnog angažovanja ili radne sposobnosti i svega ostalog. Da li je to dobra mera ili ne, svako sa nekog multidisciplinarnog stanovišta, naravno, doktrinarnog, će dati svoj sud.

Ja se svakako u tom pravcu neću opredeljivati zato što nemam struku za tako nešto i bilo bi krajnje nekorektno da bilo šta u tom pravcu komentarišem, ali je bitno da je Srbija, za razliku od Nemačke, izbegla tu vrstu rešavanja problema i mi za sada nemamo potrebu da povećavamo starosnu granicu radno sposobnog stanovništva i radno angažovanog stanovništva kada je u pitanju ispunjavanje uslova za odlazak u starosnu penziju.

Sa političkog aspekta to može da bude i nepopularna mera, jer upravo podizanje starosne granice u nekim evropskim zemljama je brojne vlade koštalo njihove političke sudbine, tako što je politička sudbina tih vlada, kao što je u pitanju Italija, bila takva da su Vlade ili smenjene ili podnele ostavku.

Upravo zbog toga mislim da je ono što radi Republika Srbija, naša vlast i te kako korisno i dobro kada je u pitanju zaštita interesa kako zaposlenih sa jedne strane, samim tim i posledično tome penzionera sa druge strane.

Ono što ću na kraju istaći jeste činjenica da i ova podrška u vidu novčanog iznosa koji je opredeljen kao pomoć penzionerima ne sme da bude ni u kom slučaju poslednji naš gest i zakonsko rešenje ili sistemsko rešenje kojim se omogućava podrška penzionerima i doprinosi njihovom boljem životu kao dela populacije srpskog stanovništva, već to mora da bude naša kontinuirana aktivnost kao narodnih poslanika i ovog doma koji mi, s jedne strane, predstavljamo prema građanima, a s druge strane, građane predstavljamo ovde.

Prema tome, još jednom, uvaženi ministre, poslanički klub SPS daje podršku i mi ćemo glasati za ove zakone. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Sada reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Recite mi samo koliko je preostalo vremena poslaničkoj grupi?

(Predsedavajući: Imate 18,08. Izvolite.)

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada se kaže jednokratna pomoć a danas čitavog dana govorimo o najavljenoj jednokratnoj pomoći za naše najstarije sugrađane, vi onda po definiciji znate da je taj neko socijalno ugrožen i jednokratna pomoć je za nekoga ko ne može sa svojim primanjima koje je ostvario, bilo da je u pitanju penzija, zarada, da funkcioniše, da ima ekonomskih problema i da je na ivici egzistencije.

Sada je ovim potezom Vlada Republike Srbije umesto temeljne reforme penzionog sistema u Srbiji priznala da je najveći broj penzionera u Srbiji socijalno pogođen, da teško žive, a to jasno pokazuju i statistike.

Ja neću da individualizujem ovo sve, zato što u kući imam penzionera, moja majka ima 75 godina i penzioner je sa invaliditetom prve kategorije i njena penzija je veoma mala iako je ona radni vek i počela i završila na mestu sa srednjom stručnom spremom.

Neki će reći to je zbog toga što je to njeno preduzeće gde je i počela i završila svoj radni staž bilo takvo kakvo jeste i takva je bila delatnost, ali radi se o tome da je ona, baš kao i mnogi Kragujevčani i mnogi drugi ljudi koji su radili u nekim industrijskim kompleksima koji su urušeni, koji su rasprodati budzašto od strane ove lopovske vlasti posle 2000. godine, posle petooktobarskog puča, su odjednom ostali apsolutno bez brige države sa veoma malim primanjima, prinuđeni da se oslanjaju na svoje ukućane, pre svega na svoju decu.

Danas u Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, ima skoro 2/3 penzionera koji žive sami i koji nemaju na koga da se oslone. Njima je potrebna i socijalna pomoć i svaka vrsta brige.

Imate i situaciju da kod ogromnog broja onih koji primaju, bez obzira na visinu penzije, deca su prinuđena i unučići da potražuju od njihovih penzija zato što oni nemaju mogućnost da dobro žive. Pa, ako su u zajednici, eto, i oni ostvaruju neke prihode, imaju minimalne zarade, pa još ako neko od njihovih ukućana ima i ovu minimalnu penziju, oni pokušavaju da skrpe kraj sa krajem, ali to ih vodi u nove probleme. U probleme da moraju da se zadužuju kod banaka, a ja nisam za sednicu kada bude bila rasprava o budžetu i ovakvim i sličnim temama, pripremiću i taj podatak, jer on je vrlo proverljiv, koliko penzionera u Srbiji, po kom osnovu, uzima kredite. Mnogo je onih koji uzimaju gotovinske kredite i banke ove lopovske, koje je Dinkić doveo u Srbiju, normalno, jedva čekaju pa su produžili rok za otplatu penzionerima do 78 godina, zamislite, za takve kredite, samo da ih namame i navuku, a oni, šta će, vode ih za ruku unučići, ćerka, sin, nemaju gde i nemaju kud.

Onda se vraćamo u neko prošlo ili u davno prošlo vreme, zavisi kako gledate period od vašeg dolaska na vlast do ovog perioda, ali hajde da uzmemo to sve šta se dešavalo od 2014. godine do današnjeg dana i da lepo kažemo penzionerima da to što im se licemerno zahvaljujete da su oni podneli najveći teret reformi nije trebalo ni da se desi. Nisu oni morali da podnose taj teret zato što su penzioneri, a ima i onih koji imaju, samo 29 njih je sa penzijama koje su ekstremno visoke na području Beograda, pa ima koliko ih je u Srbiji, ali pustite te takve izuzetke.

Ovi žuti su i ove nacionalne penzije šakom i kapom delili kome su stigli, samo što su bili propagirali tu njihovu zapadnjačku politiku ili bili njima poslušni. Tu nije bilo jasnog kriterijuma, ali hajde da uzmemo ove normalne ljude, da uzmemo ljude koji imaju poljoprivrednu penziju, koji imaju najniža primanja, koja su ispod 15.000 dinara ili ove takve koji su na ovoj granici do ovog lex specialisa koji ste doneli, a da im se umanji ili ne umanji penzija, kao što je slučaj moje majke, naših nekih komšija ili šireg kruga ljudi. E, ti su ljudi najviše pogođeni.

Zbog čega? Zbog toga što, kako god da ste im zakinuli, a mnogo ste, a bili ste u obavezi ako ste ukinuli taj zakon onda sa pripadajućim kamatama to da im vratite, ako se sada hvalite sa takvim punjenjem budžeta, oni neće ni u budućem vremenu o kojem još treba da govorimo kroz vaš predlog novog modela za obračun penzija da imaju sigurniju budućnost, jer Ustav Republike Srbije član 70. lepo kaže – država Srbija je dužna da se stara o ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti penzionera.

I ako sve njih pitate, to je, dve trećine takvih koji su na ivici egzistencije, da li oni mogu da kažu, evo ni slušaju predsednika države, narodne poslanike, vi lepo umete da govorite, pojedini bolje, neki malo čitaju, neki se pripreme. Iznosite uglavnom podatke da hvalite vlasti. Onda vi njih pitate, sretnete nekoga na ulici: „Da li se ti osećaš sada sigurno pošto su ti oni obećali, evo, 5.000 pomoći?“ Jao, šta smo se sve naslušali. Kako se koji ministar pojavljivao, tako je rekao: „Moći će da spreme slavu“. Moći će da spreme sve sa 5.000 dinara? To je zaista neverovatno. „Moći će da se obuku, da kupe nešto novo“.

Molim vas, vi pogledajte, evo sad izvadite ko ima kod vas 5.000 dinara pa krenite. Šta ćete da kupite u najbližem super marketu? Koliko je to namirnica i sa koliko možete dana da preživite od 5.000 dinara? Nemojte stvarno zato što mediji i medijske manipulacije i takve lepe priče i sugestija na te ljude. Znate, najlakše je manipulisati sa starim ljudima. Ti stari ljudi su po prirodi i bojažljivi za svoje zdravlje, za svoju porodicu i šta će da bude u budućnosti. Znaju da imaju taj radni vek iza sebe, ali kako će njihova deca, a oni koji su sami, kako će oni sami. Ako im vi kažete: „Ovi pre nas su sve uništili“, što jesu: „Rasprodali su sve, uništili su penzijski fond. Zbog njih ste ostali bez, u jednom trenutku je bilo sve blokirano, uzimali su kredite“, što je tačno: „Da se isplaćuju penzije. Ako se takvi vrate“, naravno oni ni čarobnim štapićem ne mogu da se vrate na vlast, mislim na ove žute izdajnike i ove njihove poslušnike.

Mi želimo da mi srpski radikali jednom zdravom nacionalnom, ekonomskom i svakom drugom politikom pariramo vama i da preuzmemo komandu vlasti u svoje ruke i zato mi obećavamo bolji život i za penzionere i za sve druge. Sada vi njih plašite i kažete: „Eto, oni ako dođu, neće biti isplate penzije“. Šta će onda da kaže i tamo neka moja prva komšinica, rođaka? Uplaše se ljudi. Šta, ja sutra da nemam da kupim ni hleb, a pitanje je šta mogu i sa ovim da kupim?

Sa potrošačkom korpom, za koju ste procenili da je minimalna, a to je u stvari prosečna potrošačka korpa, ali to je minimum, 37.000 dinara, koliko je potrebno, dame i gospodo, najnižih penzija, a takvih je najviše korisnika u Srbiji, evo i prosečnih, da se napuni potrošačka korpa? Trideset i sedam hiljada dinara, a najniža penzija ispod 14.000 dinara, a porodična poljoprivredna penzija samo bednih 8.000 dinara, a prosek poljoprivredne penzije je 11.000 dinara.

Onda ćete da kažete – dobro, šta ima veze, ovi što su poljoprivredni penzioneri, oni imaju i šta da jedu i nešto proizvedu. Molim vas, pogledajte vi kako izgleda srpsko selo i koliko je, nažalost, staračkih domaćinstava i da li su oni uopšte sposobni u tim godinama da obave tu neku prostu reprodukciju, kada je u pitanju i stočni fond, koji je uništen od strane i prethodne vlasti, a nije u tom smislu ništa bolje ni u današnje vreme, da li oni mogu i šta da urade sa bednih 11.000 dinara koje je samo jedan uplaćivao za sebe?

Obično je to tako na selu, onaj domaćin za sebe, a pogledajte i žene na selu, i dan danas i ove mlade žene niti imaju penzijsko i socijalno, one rade, kod kuće su, čuvaju decu, pomažu na polju i onaj sada domaćin, koji je došao u neko pozno doba, ima tih 11.000 dinara, on treba da kupi lekove. Lekovi su užasno skupi i baš oni koji su najpotrebniji za te stare ljude, a to su i mnoga pulmološka i druga oboljenja, moraju da se kupe.

Vi izvolite, pođite, ne daj bože da to treba iko od vas da radi, da za očeve i za majke, pa pogledajte kolike su cene tih lekova. Da li bi taj penzioner mogao to da kupi da nema pomoći od dece ili od nekog drugog? Verujte, ovih 5.000 dinara, vi sada pričate – ići će, kupiće, slaviće, on jadan, možda će tih 5.000 dinara da da za neki medicinski uređaj, da kupi sebi neke vitamine, da malo poboljša svoj opšti zdravstveni sistem.

Zato nemojte na takav način, sa toliko hvalospeva, da govorite. Onda kažete – vi znate da 1.700.000 korisnika, pa se vi njima sada politički, pod znacima navoda, udvarate, i zato pričate takve priče, dajte neko konkretno rešenje. Evo, mi imamo bolja rešenja, gospodine ministre. Rekli ste da je sada, danas priča o rebalansu budžeta, pa da mi možemo da izvršimo prekomponovanje i drugačiju strukturu prihoda i rashoda, šta bismo mi uradili.

Nije ovo danas prvi put da mi govorimo na taj način, jer smo mi obećali i penzionerima i svim drugim građanima Srbije da ćemo dolaskom na vlast da slomimo kičmu uvozničkom lobiju. Zbog CEFTA sporazuma, zbog vašeg dodvoravanja EU, zbog toga što štitite domaće uvoznike, a mnogi od njih su i tajkunske firme, naš BDP nije takav kakav bi trebalo da bude, naša proizvodnja nije ni na najnižem mogućem nivou, a to se tiče prerade hrane, proizvodnje robe široke potrošnje, koja je potrebna da zaštitimo domaću proizvodnju, a pri tome, Srbija od 700 do 800 miliona evra svake godine gubi zbog toga što oni mogu slobodno da uvoze sve i svašta, da zatrpavaju naše tržište, da uvoze meso koje ko zna kada mu je tamo negde istekao rok ili je pri kraju roka, pa da se to onda stavlja u naš promet.

Razne smo stvari čuli i nagledali se i, na kraju krajeva, vidi se iz strukture domaće proizvodnje i ovih što ste ih vi doveli sa strane, hvalite se davanjem tih subvencija investitorima, a domaćoj privredi veoma malo, ili toliko malo da samo možete da nabrojite neke kompanije u Srbiji, eto, neke zaista zaslužno. Ja sam govorila o tome, pominjala sam, neću da idem dalje, da pravim reklamu, „Bekament“ iz Aranđelovca, zaista jedna porodična firma koja je sa razlogom razvila taj posao i parira ovim stranim kompanija na domaćem tržištu, ali znate pojedini, tolika katastrofa što se tiče tih davanja za privredu.

Onda smo imali malopre i celog dana i takve opservacije. Ako mi nemamo tu proizvodnju, ne možemo da punimo budžetsku kasu, a onda se stvara nesigurnost kod penzionera i onda oni, da mi nismo doveli tolike strane investitore, ne bi bilo proizvodnje, ne bi imali povećanje BDP, a on ni onako kao što ste predvideli i projektovali za ovu godinu, što je sam ministar Mali priznao, i onda ne bi penzioneri mogli da dobiju svoje penzije. Stalno to ponavljate i ljudima to uđe u glavu. Onda im uterate maltene strah u kosti i kada dođe taj dan D i dan izbora, on će po nekoj inerciji da kaže – jao, ako neko drugi, tako su mi rekli, čuo sam, dođe, ja ostadoh bez svoje penzije.

Dakle, imate tu uštedu. Imate uštedu kod nevladinih organizacija. Imate uštedu kod raznih specijalizovanih ugovora, usluga po ugovoru. Imate uštedu kod besomučnog finansiranja pojedinih javnih preduzeća, a pre svega, stalnih poklapanja rupa Elektroprivrede, o čemu se stara Vlada Republike Srbije.

Kada sve to pogledate, i da ste ojačali domaću proizvodnju i otvorili što se našeg zanatstva, preduzetništva tiče, da ste tu davali mnogo veće subvencije, onda biste imali i sigurnost da neće ti mladi ljudi da napuste Srbiju. Mislim da je juče kolega Šešelj govorio o tome koliko je njih otišlo iz ovih zemalja EU, koje su na najnižoj lestvici, poslednje ušle, pa da mi dočekamo tu sudbinu.

Džaba vama što ste izmislili sistem dualnog obrazovanja i u srednjim školama i u visokom školstvu, kada ćemo da se suočimo sa činjenicom da za deset godina će sva ta radna snaga da bude deficitarna, pa je pitanje ko će onda da ide u penziju?

Zar nije zabrinjavajuća, gospodine ministre, činjenica da 750.000 ljudi uplaćuje poreze i doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje na minimalnu zaradu? Imate i drastičan pad kod onih koji su više uplaćivali, pa sada kažu – ako je već tako urušen i propao taj penzijski fond, izgubili smo poverenje, zašto onda i da uplaćujemo, onda je u onoj sivoj zoni ostatak, a uplaćuje se taj minimalac koji se hvalite da će da bude od 1. januara 30 hiljada i 20 i nešto dinara.

Šta je potrebno da se uradi? Nikako nije za SRS, sada da vam kažem, danas ste pokušali verovatno da se našalite, pa ste rekli kolegi, vi to pogrešno nazivate i vezujete za Švajcarsku, taj švajcarski model, ali on nije dobar. Mi obećavamo, ako nama građani, pošto je već sada i svako vaše izlaganje i pojavljivanje u predizborne svrhe, ako, i to je program SRS, ako nama građani i penzioneri ukažu poverenje, drugačijim modelom ćemo da indeksiramo penzije.

Ovaj modeli koji vi predviđate, usklađivanje sa rastom zarada i projektovanom inflacijom, nije dobar. Penzioneri će biti na gubitku. Oni su već sada na gubitku i ovih 450.000 novih, koji su dobili rešenje, jer onaj indeksni bod nije menjan od 2012. godine za način kako se obračunava. Već ste njih oštetili. A, mi ćemo, kao što to treba da se radi, da usklađujemo penzije sa rastom zarada i rastom cena na malo.

Da li ste vi socijalno sigurni, a to je briga države za penzionere, pokazuje vam koliko vi za nominalni iznos koji dobijete, da li penzije ili zarade, možete nečega da kupite, a onda, ako mi usklađujemo, a mi to javno obećavamo, da ćemo tako usklađivati penzije, a ne ovako kao što vi projektujete fiktivnu inflaciju, pa kažete – sve je odlično, ništa ne poskupljuje, vi odete u prodavnicu za mesec dana za od 10 do 100 dinara poskupe pojedini artikli i to široke potrošnje i oni koji su neophodni za život.

Dakle, potrebno je i da se redovno usklađuju, a s druge strane, član 207. stav 2. Zakona o PIO, kojim je uvedeno uvećanje uz penziju samo delu penzionera, da bude brisan uz uvođenje socijalne pomoći svim građanima, jer ne možete da pravite takvu selekciju.

Sada, pošto se čuje gospodin Rističević, a ja i on se slažemo, da završim ovo izlaganje sa problemom poljoprivrednih penzionera i poljoprivrednih osiguranika.

Naime, preko 220 hiljada poljoprivrednih osiguranika, mnogi od njih su stekli uslov da odu u penziju, ne mogu da odu u penziju, gospodine ministre, zato što imaju dug od preko 160 milijardi po osnovu davanja. Znači, izuzetno teško žive i prinuđeni su da žive od bedne penzije onoga ko u njihovoj kući prima.

Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije, na čijem čelu je gospodin Rističević…

(Predsedavajući: Privedite kraju, molim vas.)

…završavam, se obraćao i vama kao nadležnom ministarstvu, Ministarstvu poljoprivede, Ministarstvu finansija i niko od vas nema sluha, kao što vas sada ne zanima, gospodine Rističeviću, Martinoviću, Atlagiću, sudbina 220 hiljada poljoprivrednih penzionera. Baš vas briga, vi imate sasvim pristojna, a neki od vas i ekstremno visoka primanja. Oni neće moći da odu u penziju, jer ste im obećali dolaskom na vas, Vučić kao premijer, a onda potom i Ana Brnabić, kad ste izabrani, da ćete da rešite taj problem, da će država da otpiše taj dug ili da im napravi pristojan reprogram kako bi mogli da idu u penziju.

Penzioneri pod ovakvom vlašću mogu da očekuju da žive samo gore, cene će još više da poskupljuju, uvoznički lobi će da nastavi da radi šta hoće, nećemo imati domaću proizvodnju, nastavićete da ih lažete, da ih obmanjujete, dovodeći strane investitore kojima ćete da dajete po 11.000 subvencija, a penzioneri će da gladuju i da žive najbednije moguće.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o donošenju odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, radi stvaranja neophodnih uslova za finansiranje isplate prava u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem penzijskog i invalidskog osiguranja. Drugim rečima, penzioneri će jednokratno dobiti po 5.000 dinara, a njih je oko 1,7 miliona.

Pre dve nedelje raspravljali smo o pozitivnom rebalansu budžeta, odnosno o višku para u našoj državnoj kasi, koje će se sada raspoređivati po prioritetima. Radi se o 46,6 milijardi dinara.

(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)

Da li vi, gospodine Marinkoviću, čujete da neko viče u sali ili samo ja to čujem?

Dakle, radi se 46,6 milijardi dinara, i to nam govori da su reforme fiskalne konsolidacije dale rezultate i da je ekonomska politika vidno usmerena na prave stvari, a to su stabilan budžet i mogućnost da i u narednom periodu bude suficita u budžetu.

Dobro je i da kažemo šta je to švajcarska formula. Danas smo je pomenuli nekoliko puta, ali je dobro da kažemo šta je zato što nas vraća u jedan period do 2012. godine i u period kada je Aleksandar Vučić preuzeo da vodi Vladu, a kasnije Ana Brnabić i dovodi nas do toga sa kakvim stvarima su se oni suočavali, što se tiče finansijske stabilnosti našeg budžeta.

Dakle, švajcarska formula je, radi svih penzionera koji nas prate, usklađivanje visine penzija sa rastom cena i zarada, i to 50% u odnosu na inflaciju i 50% u odnosu na rast zarada. Ovo nas očekuje od 1. januara, a to je upravo povećanje penzija po švajcarskoj formuli, i to za više od 5%. Ovaj sistem je bolji za penzionere, jer je rast zarada obično viši od inflacije, pa ovako postoji mogućnost da penzije više rastu.

Razlog za usklađivanje penzija je održavanje njihove relativne kupovne moći. Dakle, kako privreda raste i razvija se, rastu i zarade, ako rastu zarade, logično je da rastu i penzije. Ako bi se penzije usklađivale samo sa inflacijom, desilo bi se da njihova relativna kupovna moć se smanji, a ovako će one biti usklađene sa nivoom ekonomskog rasta.

Švajcarska formula je, da se podsetimo, uvedena na vrlo kratko vreme 2003. godine, i vrlo brzo je napuštena. Do 2008, pa i na dalje do 2012. godine, penzioni sistem u Srbiji bio je neodrživ ili teško održiv. Do 2008. godine penzije su se usklađivale samo sa rastom cena i njihov odnos prema platama bio je da su se zapravo smanjile.

(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)

Setimo se da je Vlada Mirka Cvetkovića, tokom samo jedne godine, povećala penzije za 30%...

(Predsedavajući: Koleginice Jovanović, molim vas. Izvinite, koleginice Žarić Kovačević. Nastavite.)

Dakle, Setimo se da je Vlada Mirka Cvetkovića, tokom samo jedne godine, povećala penzije za 30% što je bio udar na budžet. Naša ekonomija nije bila u stanju da izdrži finansiranje takvih penzija.

Usledilo je 2010. godine usklađivanje penzija sa inflacijom i ekonomskim rastom iznad 4% koji se, međutim, nikada nije desio. Zbog svega toga sada dolazimo do 2014. godine i do teških mera koje su pogodile penzionere. Iz svih razloga koje sam malopre navela, sistem je bio loš i prema platama i prema penzijama i prema državi uopšte i niko na kraju nije preuzeo odgovornost za sve ono što se dešavalo do 2012. godine.

Vrlo je važno da penzije rastu na stabilnoj i održivoj osnovi, baš kao i plate i onda ćemo moći da govorimo zapravo o boljem životnom standardu građana, a postoje neke činjenice koje potkrepljuju našu mogućnost kad govorimo o boljem životnom standardu. Recimo, 2012. godine minimalna zarada je bila 16.000 dinara, a sada će biti viša od 30.000 dinara. Imamo BDP koji raste i pored toga što je MMF očekivao rast od 3,5%, a mi se nadamo da će taj rast biti veći.

Sećate se da smo u oktobru 2016. godine govorili o boljem pozicioniranju Srbije na Duing biznis listi. Tada smo se sa devedeset i nekog mesta popeli na 47. mesto, a sada se nalazimo na 44. mestu, i to je zapravo uspeh svih resora Vlade Srbije. Svetska banka je dala saopštenje da najveći napredak vidi u izdavanju građevinskih dozvola, u zaštiti manjinskih akcionara i u rešavanju stečaja. Dakle, dalje, Srbija je prva na svetu po privlačenju direktnih stranih investicija.

Takođe, juče smo videli da je iz Kine stigla oprema za izgradnju brze pruge Beograd – Budimpešta i ovo će biti najveći projekat brze pruge i nov način rada na prugama i telekomunikacijama. Takođe, 9. novembra otvara se deonica istočnog kraka Koridora 10 koja obilazi Sićevačku klisuru i imaćemo kompletan autoput do Bugarske, što će takođe mnogo značiti za privredu i za trgovinu.

Sve su ovo rezultati rada različitih resora Vlade Srbije koji, kada sinhronizovano idu putem napretka, dovode do toga da Srbija bude uspešnija, modernija zemlja, razvijenija zemlja u kojoj će se plate i penzije povećavati na realnim osnovama, zemlja u kojoj će se bolje živeti i upravo zbog toga ću i ovaj predlog Vlade podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da kažem da je ova odluka izuzetno važna za naše penzionere, jer će oni, bez obzira na sve, 5. novembra dobiti jednokratnu pomoć. Moram da kažem da će i od Nove godine dobiti povišicu penzije.

Neki se suprotstavljaju i danas u ovom visokom domu ovde i moram da ih podsetim da je, pre dolaska Aleksandra Vučića na vlast, država Srbija bila ekonomski, industrijski, infrastrukturno totalno devastirana. Kada to kažemo da je bila industrijski, ekonomski, infrastrukturno devastirana, a onda dozvolite da kažem i bez sigurnosti, bezbednosti naših građana. Zašto ovo govorim? Da bi shvatili zašto smo išli oduzimati, kako neki kažu, penzije i plate. Da li je zemlja koja je bila ponižena, zemlja bez plana i programa, zemlja bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost, zemlju sa prevelikom prezaduženošću, to su zaboravili danas, gospoda, zemlju totalno urušenih državnih institucija, zemlju bez ikakvog međunarodnog ugleda, a narod srpski bio je totalno satanizovan i zatekli smo zemlju potpuno opljačkanu pljačkaškom privatizacijom.

Gospodo, ako smo tako zatekli državu Srbiju 2012. godine, onda je bilo neminovno krenuti u modernizaciju Republike Srbije i naš današnji predsednik, tada predsednik, od 2014. godine, Vlade Republike Srbije, doneo je program modernizacije Republike Srbije, koju danas Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u ovom visokom domu, a i najveći broj građana Republike Srbije sprovodi. Da bi modernizaciju pokušali sprovesti morali smo ići sa sniženjem penzija i plata. To je valjda svima jasno, ono što je najvažnije, jasno je našim građanima i jasno je našim penzionerima.

Ono što je vrlo važno, a to je da nije bilo fiskalne konsolidacije ne bi danas bile ni penzije ovolike kolike jesu, da nije bilo investicija planiranih i ostvarenih procesom modernizacije ne bi bilo ni danas ove povišice, o kojoj govorimo, penzionerima, da nije bilo svakodnevnog otvaranja fabrika ne bi bilo ni finansijske konsolidacije i da nije bilo otvaranja škola, puteva, domova zdravlja, bolnica ne bi bilo danas ni ove povišice, ne bi ni penzija bilo. Da nije bilo novih radnih mesta normalno da ne bi ovoga bilo. Zar treba nekog u ovom visokom domu i u državi Srbiji ubeđivati da to zaista je bilo tako?

Meni je zaista žao, gospodine potpredsedniče, što nema danas ovde u ovom visokom domu naših političkih protivnika, ali gle čuda, oni šetaju ulicama pretvorili su se u ulične cirkuzante, nazivajući sebe samoproglašenom elitom.

Dozvolite da vas pitam, vas i građane Republike Srbije, da li možete verovati, gospodine potpredsedniče Marinkoviću, da je Vuk Jeremić član međunarodne grupe bandita, lopova i prevaranata Elita? Na ime svog centra za međunarodnu saradnju, održivi razvoj, dobio je 200.000 dolara od Mongolije. Je li to ta elita? Uplatili su mu fantomske energetske kompanije u Šangaju i Hong Kongu 4,5 miliona dolara. Je li to elita samoproglašena? Dobio je 120.000 dolara od Katara. U Njujorku i ambasade u Berlinu 200.000 dolara. Je li to član ove elite. U vremenu od 2013. do 2017. godine dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora i do dana današnjeg nikada nije objasnio na ime čega i na ime koga.

Unazad dva dana sam govorio nešto o tome, a otkud bi mogle te biti pare, jer on pred svaki susret predsednika Vučića sa značajnim državnikom sveta ide da blati našu državu, a i predsednika države. Verovatno dobije naknadu za to.

Da li možete verovati, poštovani, uvaženi narodni poslanici i građani Srbije, da je Dragan Đilas, elita u narodu znani kao Điki mafija? Pazite, taj je ušao u politiku kao obični gologuzan, a izišao iz politike sa funkcije sa 700 miliona evra.

Dozvolite da citiram- na studentski citiram protestima devedesetih godina žicao je Dragan Đilas cigare, a sada je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, završen citat. Znate ko je to rekao? Njegov kolega, profesor Nenad Prokić 25.10. gospodnje 2019. godine tj. danas. To je taj Dragan Đilas, odnosno elita samoproglašena.

Da li možete verovati da je Sergej Trifunović, u narodnu zvani Sergej pišoje, elita? Taj samozvani elitist je 31.01.2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat. To je taj koji radi sa svojim saradnicima protiv naše zemlje, odnosno zaleže se za otcepljenje Kosova od Srbije, a optužuje zbog tog našeg predsednika Vučića.

On je oktobra 2019. godine nazvao Aleksandra Vučića – ćelavim bednikom, završen citat, u snimku koji je napravio na letovanju, gle čuda, u Indoneziji, gde se uputio kada je izvređao novinarku RTS Oliveru Jovićević, kada je nazvao prostitutkom.

Trifunović je početkom 2019. godine tajno boravio u SAD, na luksuznom letovanju, posle toga na luksuznom letovanju u Dubrovniku, pa u Puli, pa u Tivtu, a sada na Baliju u Indoneziji, odakle nam se javlja.

Poštovani građani Republike Srbije, to je ta elita. Da li možete verovati da u elitu samoproglašenu, srpsku, koja sebe naziva, spada i akademik Dušan Todorović, zvani tresoglav. Zašto tresoglav? Zato što od mržnje prema Aleksandru Vučiću kada se predsednikovo ime spomene on trese ovako glavom stalno, to ste mogli da vidite, od mržnje.

Taj akademik je 18.07.2019. godine u Emisiji „360 minuta“ na N1 CIA rekao, citiram – narodni poslanici su primitivci, završen citat. Da li možete verovati da to izgovara jedan akademik i jedan profesor? Verovatno nismo mi gospoda, a on spada u elitu zato što je udaljen sa Saobraćajnoj fakulteta zbog nerada. Pobegao je u Ameriku za vreme bombardovanja. Rešio probleme sve svojoj porodici. Zaposlio obe kćeri na državne fakultete i evo ga ponovo na ulicama kao 1990. godine.

To je čovek koji je zbog uloge koju je sjajni glumac Nenad Jezdić imao na otvaranju autoputa „Miloš Veliki“ javnost obavestio da više neće kupovati Jezdićevu, inače, odličnu rakiju. Da li možete verovati, poštovani građani, da ovaj akademik ili čovek, kako hoćete, spada u elitu?

Da li možete verovati, poštovani građani, da u elitu spada i Biljana Srbljanović, zvana kokainović, koja je kada je pokojni akademik Dobrica Ćosić pozvao naše studente iz dijaspore da brane otadžbinu se suprotstavlja tome i kaže, citiram – sram ga bilo, priučenog, zlog, dokonog, nezaježljivog, alavog, neobrazovanog, primitivnog i koristoljubivog starca, sram, završen citat. Da li možete verovati, poštovani poslanici, da je ovo elita?

Da li možete verovati da elitu spada prof. dr Janko Veselinović, u narodu znani kao stanokradica. To je taj profesor koji je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, ulice Braće Kurjakovića broj devet, jer je iskoristio vreme mitinga 2000. godine, ali gle čuda, sada se ponovo zalaže za ulicu i kaže ovako za bojkot izbora, citiram – posle bojkota tražićemo raspisivanje novih izbora i okretanje vojske i policije na stranu demonstranata, završen citat.

Da li možete, poštovani građani i studenti sa kojima on radi, verovati da taj poziva našu vojsku i policiju da ruši vlast? Jel to nivo jednog profesora. Pa to uličar ne bi, jedan najprostiji, zalagao se za to.

To je ta elita koja svakodnevno blati predsednika Republike, njegove najuže saradnike i uvažene narodne poslanike SNS.

Dozvolite sad na kraju da kažem. Kada su opozicioni lideri Dragan Đilas, u narodu zvani kao Điki mafija, Sergej Trifunović, zvani Sergej pišoje, Marko Bastać, zvani duvanović, videli da njihov kolega Vuk Jeremić, član inače međunarodne grupe lopuža, prevaranata i bandita, živi kao u pesmi „Kavasaki“, koju inače izvodi popularni Rasta, odlučili da i oni krenu njegovim stopama. Tako je refren – ona bi Bali, malo Njujork, malo Pariz, malo jahte, avioni, malo London i Dubaji, o skupe stvari, o skupi Ferari, evri, marke, kune, dinari, dolari, završen citat, postao njihova mantra, koja ih savršeno opisuje.

Takvi oni i jesu, a oni neka blate i dalje našeg predsednika i njegove saradnike, a ja da im kažem na kraju, a narod to vrlo dobro zna, bolje od mene. Aleksandar Vučić, je veliki sprski državnik, veliki srpski reformator, toliki da je motor modernizacije Republike Srbije, koju sada sprovodimo, a iznad svega veliki srpski patriota i rodoljub, za razliku od ovih ih Saveza za Srbiju.

Zapamtite, nikada, baš nikada, Aleksandar Vučić neće raditi protiv interesa svoje zemlje i građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Po Poslovniku, Ljupka Mihajlovska.

Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Mislim da je povređen član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Ništa nismo čuli o onome što je na dnevnom redu i mislim da prethodni govornik to radi vrlo smišljeno, pošto će naravno mediji prenositi sve ove, ne znam kako da ih nazovem, stvari koje je gospodin pre mene izgovorio.

Ja onda dajem sebi za pravo da iskoristim ova dva minuta, da takođe i ja pričam o čemu god želim i da se pitam, pošto sam i na „tviteru“, skoro postavila jednu anketu…

Gospođo Mihajlovska, morate da navedete član…