Zahvaljujem.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović.

Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Ako može malo mira da bih nastavila govor.

Molim vas, samo tiše, koleginica Rakić je završila, koleginica Vlahović sada govori.

Biću strpljiva poštovani predsedavajući, čekam.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Javljam se po amandmanu koji je Vlada prihvatila, iako dolazi, iako je predlog poslanika opozicije, a sve u cilju, naravno, kao što su i moje kolege rekle, kako bi poboljšali Predlog zakona i omogućili našim građanima da imaju bolje poštanske usluge.

Kao što sam i rekla, sve radimo zarad naših građana. Juče ste mogli da čujete našeg predsednika, Aleksandra Vučića, koji su naši prioriteti što se tiče budućnosti naše zemlje, a i naših građana.

Jedan od prioriteta je da sačuvamo mir i stabilnost naše zemlje. Drugi prioritet je nezavisnost naše zemlje. Treći prioritet je ekonomija, brži i bolji ekonomski razvoj naše zemlje. Četvrti prioritet je briga o mladima, da mladi ostanu u svojoj zemlji i da rade i stvaraju sebi budućnost, kao i da se oni koji su otišli van vrate ponovo u svoju zemlju. Peti predlog je pogled u budućnost, za bolju i lepšu budućnost svih građana naše Srbije.

Usvojićemo investicioni plan u kojim ćemo uložiti deset milijardi evra za bolje lice naše Srbije. Moram, poštovani predsedavajući, taksativni da navedem ono što je izjavio naš predsednik Aleksandar Vučić, jer je u pitanju deset milijardi evra koliko ćemo uložiti.

Za kompletnu kanalizacionu mrežu i vodovod, bez Beograda, izdvojićemo tri milijarde evra, a to znači da će svako selo i grad u Srbiji za četiri ili pet godina imati kanalizaciju i čistu pijaću vodu. Najviše će biti izdvojeno za Novi Sad, Kragujevac, Niš, Pančevo, Suboticu, Valjevo, Smederevo, Čačak, Vranje, Požarevac.

Uložićemo u putnu infrastrukturu u vrednosti od četiri milijarde evra za nove projekte. Milijarda evra biće uložena u rekonstrukciju pruge Beograd-Preševo, a ako Hrvatska bude htela biće rekonstruisana i pruga ka Zagrebu, najmanje 1,3 milijarde biće uloženo u lokalne i regionalne puteve. Tako da će svaki okrug i svaka opština osetiti boljitak. Sami znate da investitor neće doći tamo gde nema izgrađene infrastrukture.

Za škole i zdravstvene ustanove predviđeno je dodatnih 700 miliona evra, a za prenatalnu politiku 500 miliona evra.

Poštovani građani, građanke Srbije, veoma važno je naglasiti iza vantelesnu oplodnju, koja će biti besplatna u celoj Srbiji i to više puta, a za socijalnu pomoć će biti isto finansijska pomoć za prvo, drugo, treće i četvrto dete i biće udvostručeno u iznosu na sadašnju koja iznosi oko 30 hiljada evra, a koja će iznositi u periodu od deset godina.

Dalje, ja ću biti opširna poštovani predsedavajući jer ipak je u pitanju 10 milijardi, za ulaganje u digitalnu infrastrukturu, naučno tehnološke parkove, biće uloženo dodatnih 500 miliona. Planirano je 500 miliona evra za gradnju stanova za mlade, po još povoljnijim uslovima, nego što su imali pripadnici vojske i policije. Na taj način želimo da rešimo stambene probleme za oko 40 hiljada bračnih parova. Oko 100 miliona evra biće uloženo u preduzetništvo, za energetiku je planirano 500 miliona evra, a veliko ulaganje biće u turizam i poljoprivredu. Nacionalni investicioni plan obuhvata izgradnju metroa u Beogradu, da nam ne bi bio zagađen vazduh i mislimo i na to, nacionalnog stadiona i još devet stadiona na teritoriji naše lepe Srbije.

Sve to da bi nam naša Srbija bila lepša, bolja i uspešnija. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Vlahović.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Posle ovih izrečenih komentara na amandmane srpskih radikala, čovek se nalazi u dilemi da li je ovo samilost od Vlade pa je prihvatila naše amandmane, ili su oni toliko vredni pa su ugrađeni u nov zakon. Sada to ostavljamo na razmišljanje onima koji s vremena na vreme nešto i proprate šta se radi u ovoj Skupštini. Ono što je činjenica, usvajanjem ovog zakona, ovog Predloga ovog zakona, na neki način zanemarila se pozicija ili položaj javnog koperatera, odnosno „Pošte Srbije“.

Mi gospodo, ovde ovome zakonu imamo dosta toga izregulisano, izdefinisano, kada je u pitanju, univerzalne usluge. Imamo jasno izdefinisano u zakonu ko može da se bavi tim univerzalnim uslugama, po obimu, po načinu, u krajnjem slučaju i po tehnici i tehnologiji isporuke, ali nemamo po kvalitetu.

Nemamo praćenje po kvalitetu što je veoma bitno, veoma značajno, jer kako će agencija na kraju godine da utvrdi ko je i na koji način i kako, kojim kvalitetom obavljao svoj posao, da bi mogla da eventualno interveniše ili da produži licence, ili da izrekne neke druge mere, kada nema nekih parametara da recimo, operater mora, kada je u pitanju univerzalne usluge da u roku od 24 sata, u roku od jednog dana, isporuči i najmanje 85% od pristiglih pošiljki, da u roku od tri dana to bude u domaćem saobraćaju, 95%. Ne može nikako, jer nije u zakonu definisano. Jeste, načelno u zakonu, dato je vremensko ograničenje, to je jedan dan i tri dana, a koliko treba isporučiti, to niko ne zna. Znači, slobodna je procena da sutra agencija kaže – pa jeste ovi nisu toliko kvalitetno pružali usluge, kada je u pitanju isporuka, a malo je zaostajala ta pošta koja je pristigla, ali nema veze, njima ćemo produžiti, a javni operater sa druge strane u ovakvoj konkurenciji, teško može da opstane.

Prvo, što se tiče „Pošta Srbije“, neko je ovde govorio, oni nose veliki kamen oko vrata. To je taj „Telekom“, koji i dan danas opterećuje „Pošte Srbije“. Niko se nije setio da kaže – čekajte e, pa „Telekom“ nije toliko profitabilna firma. Kada bi odbili te kredite koje je preuzela pošta, da vidimo onda da sredimo račune, ali šta vas boli briga. Vi po onoj narodnoj, kao za železnice, tako i pošta, - to je firma loših đaka i propalih kulaka. Pa dokle se dogura. Ono što je veoma interesantno, ovde se govori o nekoj konkurenciji, lojalnoj konkurenciji, pa ovde imate u komercijalnom delu usluga nelojalnu konkurenciju.

Komercijalni deo usluga kojima se bave pošte, pogotovu javni operater, su prepuštene na mala vrata, prećutno poslovnim bankama, računajući i „Poštansku štedionicu“. Po kom to kriterijumu naplaćuje usluge banka? Za neku pošiljku kojom se vrši uplata novca, ili prebacivanje novca. Po kom kriterijumu? Po kriterijumu prečeg prava, zato što je to eventualno, neko ko štedi tu, neko ko je deponovao svoja sredstva, a kriterijumi naplata tih usluga potpuno su van kontrole, van bilo kakvih kontrola.

I kako sada „Pošta Srbije“ može da izdrži takvu konkurenciju? A, to je veoma značajan prihod. Šta ste sveli? Sveli ste na to, ako bude trajalo ovo „kupovina iz fotelje“, pitanje dokle će to trajati, koliko narod ima para da to kupuje na takav način, i ako eventualno isporučuju se pošiljke proizvoda koji se plasiraju na domaće ili na strano tržište preko pošte i čitava priča se svodi na to.

Ovako opterećenog javnog operatera koji se zove „Pošte Srbije“ dodatno stavljate zakonskim odredbama u potpuno nezavidnu situaciju, nećete da oprostite ili nećete da razmatrate dugove koji su stavljeni na vrat „Pošti Srbije“ i nećete da realno pogledate šta je to u sklopu usluga koje pruža pošta i šta je to nelojalna konkurencija kada su u pitanju komercijalne banke i drugi operateri. Ne, vas boli briga, ne smete ni da pisnete, a kada su u pitanju strane banke, kakvi tu da nešto govorite.

Ovo što se tiče ovog nabrajanja, ovih čaršafa želja investicija, u svakom slučaju pozdravljamo, dajte bože da bude to i što pre da budu te investicije realizovane, ali ovde drage moje kolege razgovaramo o pošti i poštanskim uslugama, razgovaramo o firmi i kompaniji koja zapošljava 15.000 građana Srbije. Niste čak izdefinisali do kraja ni prava i obaveze kada su u pitanju štrajk, kada su u pitanju protesti, šta vas boli briga, ostavili ste otvoren prostor, samo toliko ste izdefinisali da mora pristigla pošta da se podeli, a koji je minimum rada, kako će to da funkcioniše to ste ostavili na slobodno tumačenje i možda agencija nekim podzakonskim aktom.

Ono što je činjenica, mi srpski radikali još jednom želimo da iskoristimo priliku da se na neki način zahvalimo na ovoj blagonaklonosti Vlade što je usvojila amandmane, određene amandmane SRS i na taj način koliko toliko poboljšale precizirala neke odluke članova ovog zakona, a vama koji fakultativno pratite zasedanje Skupštine, šta drugo da kažem nego potrudite se da bar pročitate te amandmane koje su vam kolege napisale.

Po amandmanu reč ima Zoran Bojanić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, po amandmanu.

Izrečene su ovde u obrazlaganju amandmana neke tvrdnje koje nisu tačne, dakle nisu ispravne. „Telekom Srbija“ a.d. je formirana 1997. godine, znamo svi kako je formirana, manjinski deo je prodat grčkim i italijanskim akcionarima, 49%, 51% je ostalo u vlasništvu pošte i prilikom te deobe imovina sva je ostala „Pošti Srbije“, a sve objekte koje koriste, sve telefonske centrale, normalno sada su promenjena vremena, centrale su mnogo manje nego što su bile, Telekom Srbija je plaćao i dan danas plaća i ovde preko puta u Takovskoj ulici, 15 evra po kvadratu, i na Vrškoj Čuki, i u Tutinu, i na Goču i bilo gde. Mislim da nisu izrečene prave konstatacije i istinite reči. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima gospodin Milorad Mirčić. Pravo na repliku.
Izvolite.

Evo, koja logika stvari. „Telekom“ je nastao zahvaljujući osnivačkom ulogu i kapitalu „Pošta Srbije“. Kada se „Telekom“ izdvojio on je ostavio Pošti njenu imovinu. Gde je tu logika stvari? Kolega dragi, sve mi znamo oko privatizacije i ko je, i kako, i na koji način, i o kupovini ponovnom povratku tih prodatih akcija. Ali, ono što je ostao teret Pošti, niko, ne govorimo mi da treba „Telekom“ to da uradi, to treba Vlada, jednostavno, ako ništa drugo bar ravnomerno rasporedi na „Telekom“ i na Poštu, a ne da ostavi sva dugovanja Pošti.

Ta logika da vi, kao član nadzornog ili Upravnog odbora, na neki zastupati interese, neće nas dovesti do nikakvog rešenja. Videćete u kakve će probleme „Pošta Srbije“ da upadne u narednom periodu.

U ovakvoj nelojalnoj konkurenciji, ovakvim neraščišćenim odnosima i uz tvrdnju da je Pošta ta koja je dobila, maltene od „Telekoma“, to ne vodi ničemu. To je samo stavljanje glave u pesak i ćutanje pred istinom, odnosno, pred nepobitnim činjenicama da ćemo doći u situaciju, daj Bože, da nismo mi srpski radikali u pravu, jer vi uvek govorite da je to teorija zavere, nećemo moći da ispravimo sve dubioze u koje će Pošta da upadne zahvaljujući ovakvoj politici, a pogotovo zahvaljujući ovim tumačenjima.

U svakom slučaju, ništa kolega nije lično kada ste vi u pitanju, ništa se to ne odnosi lično. Ne govorim ja da vi niste izneli prave podatke ili nešto, to je tumačenje od ranije prisutno. Prisutno je još od 2000. godine, ako ne i ranije, da bi se pokrila ta privatizacija, čudna privatizacija koju je Đunić sprovodio i Niša Beko. Zamislite, kakva dva imena, zvučno ova dva imena, dve gromade. Gde čovek da sumnja u takvu jednu poštenu privatizaciju, kad ovakve ličnosti… još samo da se doda Mlađan Dinkić i potpuna pravda bi bila zadovoljena.