Prihvatanje ovog amandmana zapravo govori da je Vlada konačno shvatila da su amandmani SRS uvek dobronamerni i uvek sa namerom da poprave tekst zakona, što je slučaj i sa amandmanom na član 3. koji sam u ime poslaničke grupe podnela ja, tj. potpisala ja.
Ovaj Predlog zakona je već, koliko, dve godine u skupštinskoj proceduri i zaista je pitanje zbog čega je on dve godine stajao, nije bio na dnevnom redu, a radi se zaista i o važnom zakonu i o poštama kao važnom segmentu našeg društva?
Priličan broj amandmana jeste ovde prihvaćen, ali je meni interesantno da nije prihvaćeno dosta amandmana koje je podnela gospođa Mira Petrović, koja je direktor „Pošta“ i koja valjda najbolje iz svoje prakse zna na koji način treba zakonom intervenisati da bi se poštanske usluge podigle na još viši nivo.
Mi u SRS mislimo i zalažemo se za to da svako selo, svaki zaseok, mora imati poštu. Ne može se izostanak pošte u nekom selu pravdati malim brojem stanovnika. U tim selima gde je zaista malo ljudi uglavnom žive stariji ljudi koji nemaju pristup internetu i sada treba još da nemaju ni poštu i onda su oni potpuno odvojeni od sveta.
Dakle, mora se nastaviti dalje sa otvaranjem poštanskih šaltera u svakom zaseoku u Srbiji. Mi takođe imamo generalno primedbu, prvo zašto se „Pošte“ ne zovu „srpske pošte“, nego „Pošte Srbije“, ali to je takođe naša principijelna primedba i ozbiljno smo je obrazlagali još u vreme, pre nekih 12-13 godina kada je donošen Zakon o železnici, kada smo insistirali da to bude „Zakon o srpskim železnicama“, kao što je svuda u svetu. Ali, dobro, vi ste se opredelili za ovo, valjda bliže tim stavovima ovih što vas brifuju iz EU.
Mi takođe mislimo da neki drugi delovi institucije sistema ne smeju da svoj loš rad i svoje zle namere kriju iza „Pošta“. Mi znamo, realno, da „Pošte Srbije“ moraju da prihvate ugovore koje dobiju od nadležnih organa, ministarstava, recimo, i onda imamo veliki problem, recimo, kada je u pitanju dostava sudskih pismena ili pismena od javnih izvršitelja. „Pošte“ su naterane da to rade, a mi mislimo da taj posao mora da se vrati u sudove, kao i kompletno posao, pre svega izvršenja i obezbeđenja. Znate, poštar ako donosi neko pismeno, poštar ima radno vreme koje odgovara radnom vremenu 90% zaposlenih u Srbiji i on ne može izvršiti ličnu dostavu.
Poštar će ostaviti obaveštenje da je pokušao ličnu dostavu i sada zamislite da onaj kome je upućeno pismeno iz suda ili od izvršitelja, da je taj neko na godišnjem odmoru, da je na službenom putu, da je, ne daj Bože u bolnici, istekne mu onih pet dana gde je bio u obavezi da podigne tu pošiljku u najbližoj pošti i on to ne uradi.
Onda sudovi, sudije i izvršitelji to jedva dočekaju i kažu - mi smo tamo stavili na elektronsku tablu, a naravno taj neko ne može ni elektronski da komunicira, pokušali smo dostavu, za nas je ovo završena priča i mi idemo u izvršenje. I onda imamo slučajeve kakve smo imali pre neki dan, samo mi nije jasno kako to nikoga od vas ne dotiče, onu strašnu sliku, gde je muž kleknuo pored žene koja leži na nosilima, koja je teško obolela od karcinoma, ispred zgrade, zato što su ih izvršitelji izbacili iz stana i on ne zna gde će dalje sa tom ženom.
Dakle, mora se dostava vratiti u sudove, moraju sudski dostavljači da donose sudska pismena i da oni, kao što je to ranije bilo, rade i popodne i onda svako onaj ko treba da primi pošiljku, on je u kući da primi tu pošiljku i da lična dostava bude uredna, a ne da lična dostava bude kako odgovara organu koji je to poslao.
Napominjemo, ovo je nametnuto poštama. Mi ne želimo da poštama smanjimo prihod zato što tražimo da ovo ne rade, već da bi se taj posao efikasnije završio. Hvala.