Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Ja bih po amandmanu.

Hvala što je prihvaćen ovaj amandman, zato što je Pošta Srbije nešto za nas vrlo bitno, za sve nas koji živimo u svim delovima Srbije, jer je pošta bila i ostaće ono što jeste za sve potrebe da završe naši ljudi koji žive u našim selima u brdsko-planinskim područjima, da u svakom momentu može da se do svakog čoveka i da se reše problemi naših ljudi.

Svedoci smo da je u prethodnom periodu bilo niz stvari koje su pokazale da je potrebno da pošta, ambulanta bude prisutna u skoro svakom selu. Još jednom hvala i vama i ministarstvo što je ovo urađeno, što je prihvaćen ovaj amandman. Mislim da je ovo velika stvar za sve nas da se radi na razvijanju poštanskih usluga. Normalno to da bude konkurentno.

Na član 3. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Prihvatanje ovog amandmana zapravo govori da je Vlada konačno shvatila da su amandmani SRS uvek dobronamerni i uvek sa namerom da poprave tekst zakona, što je slučaj i sa amandmanom na član 3. koji sam u ime poslaničke grupe podnela ja, tj. potpisala ja.

Ovaj Predlog zakona je već, koliko, dve godine u skupštinskoj proceduri i zaista je pitanje zbog čega je on dve godine stajao, nije bio na dnevnom redu, a radi se zaista i o važnom zakonu i o poštama kao važnom segmentu našeg društva?

Priličan broj amandmana jeste ovde prihvaćen, ali je meni interesantno da nije prihvaćeno dosta amandmana koje je podnela gospođa Mira Petrović, koja je direktor „Pošta“ i koja valjda najbolje iz svoje prakse zna na koji način treba zakonom intervenisati da bi se poštanske usluge podigle na još viši nivo.

Mi u SRS mislimo i zalažemo se za to da svako selo, svaki zaseok, mora imati poštu. Ne može se izostanak pošte u nekom selu pravdati malim brojem stanovnika. U tim selima gde je zaista malo ljudi uglavnom žive stariji ljudi koji nemaju pristup internetu i sada treba još da nemaju ni poštu i onda su oni potpuno odvojeni od sveta.

Dakle, mora se nastaviti dalje sa otvaranjem poštanskih šaltera u svakom zaseoku u Srbiji. Mi takođe imamo generalno primedbu, prvo zašto se „Pošte“ ne zovu „srpske pošte“, nego „Pošte Srbije“, ali to je takođe naša principijelna primedba i ozbiljno smo je obrazlagali još u vreme, pre nekih 12-13 godina kada je donošen Zakon o železnici, kada smo insistirali da to bude „Zakon o srpskim železnicama“, kao što je svuda u svetu. Ali, dobro, vi ste se opredelili za ovo, valjda bliže tim stavovima ovih što vas brifuju iz EU.

Mi takođe mislimo da neki drugi delovi institucije sistema ne smeju da svoj loš rad i svoje zle namere kriju iza „Pošta“. Mi znamo, realno, da „Pošte Srbije“ moraju da prihvate ugovore koje dobiju od nadležnih organa, ministarstava, recimo, i onda imamo veliki problem, recimo, kada je u pitanju dostava sudskih pismena ili pismena od javnih izvršitelja. „Pošte“ su naterane da to rade, a mi mislimo da taj posao mora da se vrati u sudove, kao i kompletno posao, pre svega izvršenja i obezbeđenja. Znate, poštar ako donosi neko pismeno, poštar ima radno vreme koje odgovara radnom vremenu 90% zaposlenih u Srbiji i on ne može izvršiti ličnu dostavu.

Poštar će ostaviti obaveštenje da je pokušao ličnu dostavu i sada zamislite da onaj kome je upućeno pismeno iz suda ili od izvršitelja, da je taj neko na godišnjem odmoru, da je na službenom putu, da je, ne daj Bože u bolnici, istekne mu onih pet dana gde je bio u obavezi da podigne tu pošiljku u najbližoj pošti i on to ne uradi.

Onda sudovi, sudije i izvršitelji to jedva dočekaju i kažu - mi smo tamo stavili na elektronsku tablu, a naravno taj neko ne može ni elektronski da komunicira, pokušali smo dostavu, za nas je ovo završena priča i mi idemo u izvršenje. I onda imamo slučajeve kakve smo imali pre neki dan, samo mi nije jasno kako to nikoga od vas ne dotiče, onu strašnu sliku, gde je muž kleknuo pored žene koja leži na nosilima, koja je teško obolela od karcinoma, ispred zgrade, zato što su ih izvršitelji izbacili iz stana i on ne zna gde će dalje sa tom ženom.

Dakle, mora se dostava vratiti u sudove, moraju sudski dostavljači da donose sudska pismena i da oni, kao što je to ranije bilo, rade i popodne i onda svako onaj ko treba da primi pošiljku, on je u kući da primi tu pošiljku i da lična dostava bude uredna, a ne da lična dostava bude kako odgovara organu koji je to poslao.

Napominjemo, ovo je nametnuto poštama. Mi ne želimo da poštama smanjimo prihod zato što tražimo da ovo ne rade, već da bi se taj posao efikasnije završio. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Mira Petrović i Snežana B. Petrović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima Snežana B. Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Gospodine ministre sa timom, narodni poslanici, ovaj amandman podneli smo da kažemo da pošta Srbije 24 sata dnevno, 365 dana u godini, mora da pruža na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju Kosova i Metohije, gde poslujemo sa 30 poslovnica i jedina smo veza ove države sa našim narodom tamo, univerzalnu poštansku uslugu po jednakim rokovima, kvalitetu i cenama.

Naš cilj je bio da se kroz ovaj Predlog zakona ovim amandmanom omogući nesmetani rad i pružanje ove usluge, kako u miru, tako i u ratu.

Očekujem da će ministarstvo kroz druga rešenja, kroz druge amandmane, amortizovati ovaj amandman, odnosno bar ga delimično prihvatiti, na drugačiji način, ako ne ovako kako smo mi definisali.

Dakle, pošta Srbije i u ratu i u miru mora, 24 sata, 365 dana u godini, da pruža skup univerzalnih poštanskih usluga na teritoriji čitave zemlje, uključujući i Kosovo i Metohiju. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo Dubravko Bojić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što ste počeli da prihvatate amandmane Srpske radikalne stranke.

Kad smo kod poštanskih usluga i poštanskog saobraćaja, Vlada je ovde išla na nov zakon, a ne na izmene i dopune, uz argumentaciju da se menja dve trećine važećih odredbi.

Uzgred da dodam da smo menjali mi u ovoj Skupštini i više od 90% važećih odredbi kod nekih zakona, čime želim samo da podvučem različit pristup ovog ministarstva i same Vlade kao zakonopredlagača.

Niko ne vodi računa o nekoj standardizaciji, zajedničkom pristupu, odnosno pravnom odlučivanju. Šareno je sve to. Možda neko misli da je šarenilo bolje.

Ovaj Predlog zakona ima 111 članova i reguliše jednu značajnu oblast tržišnog prostora, koja je do sada bila regulisana zakonom iz 2005. godine. Izmene i dopune su odrađene posle pet godina i sada imamo novi zakon. Svi koji predlažu donošenje novog zakona trebalo bi da se odreknu tvrdnje da je to najbolje, da je to najcelishodnije rešenje. U čemu je najbolje, u čemu je najcelishodnije, nije dokazano, ali, prosto, to valja podvući i naglasiti.

Poštanske usluge i poštanski saobraćaj u Srbiji imaju viševekovnu tradiciju i sve ovo oko zakonodavstva ne bi bilo sporno da nisu u pitanju nametnuti pritisci spolja, direktive EU.

Ostaje nejasno zašto je Predlog ovog zakona bio u bunkeru od 2017. godine. Ovde su stvari poznate i relativno jasne - evropska direktiva iz 2014. godine, pa je samim tim nejasnije šta se do sada čekalo. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Bojiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Još jednom bih rekao, i koleginica pre mene je isto govorila, i gospodin Bojić, da je pošta ono što je potrebno, ona to radi, da ima tradicija, da ima poštovanje svega onog, da u svakom trenutku i na svakom mestu ti ljudi koji su aktivni u pošti, obilaze ta naša sela, jer kako kažem i uvek sam govorio da u našim područjima jugoistočne Srbije, u brdsko-planinskim područjima, kada je najteže, kad je sneg, kada su velike vejavice, samo ti ljudi dolaze do tih naših poljoprivrednih proizvođača, do tih seljaka. Oni kad dođu kod njih, oni im obezbede i neke druge elementarne potrebe, ne samo ta poštanska usluga.

Tako da je vrlo bitno da nastavimo da radimo i da pošta bude ono što jeste, mesto i način kako da dođemo do svakog čoveka u našem svakom selu.

Ja ću još jednom podržati sve ove predloge zakona i ovaj amandman. Mislim da je ovo ispravno što je Vlada prihvatila i tako treba da bude. Pošta, rekao sam, zdravstvene ustanove, veterinarske ustanove, svi mi moramo biti tamo kod naših ljudi u brdsko-planinskim područjima, u našim selima, kada je najteže, kada kako kaže, to ljudi znaju, kada budu veliki smetovi, kada bude katastrofalno vreme, mi tamo idemo. Tu mislim na veterinare, na medicinare, na poštare i na sve ostale ljude koji imaju potrebe, da tim našim ljudima obezbedimo uslove da mogu normalno da žive.