Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da malo dopunim ono što je rekao gospodin Rističević. Ono što je radio Aleksandar Obradović je sledeće. To je čovek koji je punih pet godina iz „Krušika“ ili iznosio ili je fotografisao putem mobilnog telefona podatke i ugovore koji su nosili oznaku državna tajna i strogo poverljivo. Navodno je to radio zato što je bio revoltiran time što mu je majka smenjena sa nekog rukovodećeg položaja u „Krušiku“. Naravno, ja verujem da je on to radio po nečijem nalogu, kao što verujem da je to radio za novac, jer sumnjam da iko ovakve stvari može da radi samo zbog toga što je nezadovoljan činjenicom da mu majka nije na rukovodećem položaju u nekoj fabrici.

Ono što je radio Aleksandar Obradović i što je država, na svu sreću, uspela da spreči, gospodine Rističeviću, nadam se da ćete se složiti sa mnom, mi smo o tome pričali, to je svojevremeno radio i Rodoljub Šabić pod lažnom firmom da primenjuje Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. On je tražio od Ministarstva odbrane, od Vojnobezbednosne agencije, od Vojnoobaveštajne agencije podatke koji su nosili takođe oznaku „Državna tajna“ i „Strogo poverljivo“. On je tražio, između ostalog, da mu se dostavi raspored jedinica Vojske Srbije pre svega na onim položajima na Kosovu i Metohiji, prema Makedoniji, da mu se dostavi tačno o kojoj jedinici se radi, sa kakvim naoružanjem ta jedinica raspolaže, brojno stanje jedinice, komandni sastav itd.

Evo i Zoran Đorđević kao nekadašnji ministar odbrane, to može da potvrdi. Kada mu nadležni državni organi te podatke nisu dostavili, jer nisu ni mogli, nisu ni po zakonu bili obavezni da mu dostave, i sami bi prekršili zakon da su to uradili, onda je Rodoljub Šabić pre Aleksandra Obradovića počeo da izigrava žrtvu diktatorskog režima Aleksandra Vučića. Evo, kaže, sad me napadaju, optužuju me da sam izdajnik, da sam državni neprijatelj itd. a ja u stvari samo tražim određene podatke koji se odnose na Vojsku Srbije, a obelodanjivanjem tih podataka nanela bi se ogromna i nenadoknadiva šteta po bezbednost Republike Srbije. Između ostalog, nanela bi se ogromna i nenadoknadiva šteta po bezbednost Srba koji žive na Kosovu i Metohiji.

Naravno, samo naivan čovek, krajnje neupućen, može da poveruje, gospodine Rističeviću, da su pre nekoliko godina Rodoljub Šabić, a sada Aleksandar Obradović to radili iz neznanja. Vrlo dobro su oni znali šta rade i za koga rade, ali taj za koga rade sigurno nije država Srbija.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Gospodine Martinoviću, nisu oni to radili iz neznanja, na to ih je naterala muka. Amerikanci su ostali uskraćeni, a i neke druge sile koje nam žele dobro su ostali uskraćeni za podatke da ih dobiju direktno od komande. Više nisu mogli da ih dobijaju od Vuka Jeremića, od Borisa Tadića, od Šutanovca, od Ponoša. Dakle, više niko nije mogao da podatke stavi, recimo, na CD, na DVD, na USB i da ode na nosač aviona i da to preda direktno.

Dakle, stara dobra praksa, dok ovi žuti žohari nisu pali, bila je da ministar i generali lepo slože te informacije, prevedu na engleski i odnesu, kako beše ono, u Ohajo i oni nosači aviona, kako su se već zvali i to gospodin Šutanovac je radio vrlo rado, gospodin Ponoš takođe.

Samo da vas podsetim da je za njihovog mandata pretopljeno 700 oklopnjaka, da je jedan tenk prodavan za 5.000 dolara, a da je tih 5.000 dolara gospodin Kena mogao da popije za jedno veče. Znači, oni su mogli da prodaju tenk i da ga popiju isto to veče u kafićima u Smederevskoj Palanci.

Takođe da vas obavestim da je nestalo mnogo topova, da su pretopljeni i da je „Železara“ u Smederevu za vreme dok su je držali Amerikanci radila sve dok nisu pretopili što se pretopiti dalo.

Više nije moglo da se računa na komandni kadar, pa se prešlo na niže strukture, sa, kako naš narod kaže, konja na magarca, sa generala i ministra na radnika u „Krušiku“. Nije on to radio ni nesvesno, iz neznanja, već su ovi drugi bili u iznudici i verovatno su ga pritisnuli i on je to uradio želeći ne samo da zbog majke naškodi, već je želeo da pripomogne ovima koji su ostali bez tih informacija.

Mislim da informacije koje je on izneo mogu da ukažu na pravac razvoja „Krušika“, što je veoma pogubno za našu zemlju, zato što naši protivnici, naši neprijatelji, pa i naša konkurencija u proizvodnji naoružanja može jasno da vidi količinima u dužem roku na način proizvodnje, strukturu proizvodnje, da oseti koji će biti pravci razvoja u narednom periodu i to je veoma štetno po našu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću. Evo još jedan prilog raspravi ovoj, politički vrlo aktuelnoj temi.

Za vreme njihove vlasti, za vreme vlasti Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i ostalih ukinuta je, gospodine Rističeviću, to vi vrlo dobro znate, služba bezbednosti u Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvo inostranih poslova u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar inostranih poslova, a direktor tog ministarstva, odnosno zamenik ministra bio Borislav Borko Stefanović, i ukinto je, pazite, to nije u radila nijedna država u svetu, šifrovanje, odnosno ukinuta je kripto zaštita komunikacije Ministarstva inostranih poslova za svojim DKP u svetu. Drugim rečima, svako ko je hteo, a zna se ko je to hteo, mogao je bez ikakvih problema da čita telegrame koje je Ministarstvo inostranih poslova slalo našim ambasadama, odnosno konzulatima u svetu, odnosno telegrame koje su naše ambasade i konzulati upućivali ka Ministarstvu inostranih poslova. Eto tako su se oni brinuli o državi Srbiji i o interesima njenih građana.

Zašto su oni, gospodine Rističeviću, još udarili na „Krušik“ u Valjevu? Za vreme njihove vlasti „Krušik“ je bio u stanju u kome sam ga maločas opisao. Dakle, fabrika koja je jednim delom bila privatizovana, koja praktično nije ni radila zato što su oni rekli – nama namenska industrija ne treba, nama vojska ne treba, mi sada imamo prijatelje, okruženi smo sa svih strana prijateljima, ne treba nam naoružanje i onda hajde da ukinemo i da razbijemo Vojsku, hajde da uništimo našu namensku industriju.

Za vreme njihove vlasti namenska industrija je bila na izdisaju. E, sada, oni su udarili na namensku industriju u Valjevu, konkretno na fabriku „Krušik“ između ostalog zbog toga što je ta fabrika u 2017. godini ostvarila čist poslovni dobitak, dakle, ne gubitak kao za vreme njihove vlasti, nego čist poslovni dobitak od milijardu dinara, a u 2018. godini od pola milijarde dinara i za to vreme mi smo uspeli da zaposlimo preko 1.500 građana Valjeva i okolnih mesta u „Krušik“ u Valjevu, tako da fabrika „Krušik“ u Valjevu danas broji preko 3.300 zaposlenih. Naravno, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zelenović i njima slični kažu – sve su to članovi, sve su to aktivisti SNS. To nema nikakve veze sa istinom. To su građani koji žive u Valjevu, to su građani koji žive u okolnim mestima, a dobili su posao ne zato što su članovi ove ili one stranke nego zato što je država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, uspela da digne na noge našu namensku industriju.

Sve ovo što rade, a vezano je za ovog Aleksandra Obradovića, lažnog uzbunjivača, je u stvari mučki udar na našu namensku industriju i na našu vojsku. To građani Srbije treba da znaju.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Očigledno je da je pitanje informacija i bezbednosti u 21. veku i te kako povezano i da su međusobno uslovljena. Naime, pogrešne, netačne i nepotpune informacije mogu da ugroze bezbednost ne samo pojedinaca. Mogu da ugroze bezbednost i države i naroda u celini, naročito ako takve informacije iznose ličnosti koje imaju jedan specifičan položaj u društvu i one posebno moraju biti obazrive kada je u pitanju iznošenje informacija i biti svesni posledica koje takvo iznošenje može da prouzrokuje u društvu.

Ova moja priča tiče se svakako i ovog lažnog uzbunjivača, Aleksandra Obradovića, a pre svega jučerašnje izjave uvaženog srpskog vladike Grigorija. Naime, govoreći između ostalog i o Aleksandru Obradoviću, vladika Grigorije je komentarisao i rezultate izbora na Kosovu i Metohiji.

Vladika Grigorije u tom svom komentaru izbora na Kosovu i Metohiji kaže sledeće – nisam slep, hvaliti se u 21. veku sa preko 90% glasova je najblaže rečeno glupost i sramota, tako ja razgovaram sa onima koji mi kaže da otvorim oči. Kod mene u Ljubinju jedan kada je drugom rekao na koji način ste došli do 96% glasova, dobio je odgovor – nismo dobili, kupili smo. E tu je kraj demokratije i to više nema veze sa bilo čime. Treba biti glup pa se hvaliti tim rezultatom.

Reći bilo kome da je „glup“ je u najmanju ruku nešto što nije lepo, da ne kažem nešto teže, naročito ako tako nešto dolazi od jednog duhovnika. Takođe, samo nerazuman čovek može reći da je moguće ukrasti 96% glasova nekakvim kupovinama i nasiljem.

Moguće je to možda u primeru Boška Obradovića. Setite se da je u ovaj uvaženi dom ušao nasiljem i kupovinom koje je bilo organizovano od strane nekih zapadnih ambasada uz pomoć njihovih poverenika u Beogradu kada je onaj prag za koji mu je falilo nekoliko promila, izborni prag, prevalio upravo uz kupovinu i nasilje. Ali reći da je 96% glasova kupovina je u najmanju ruku negiranje narodne volje i uvreda za ceo narod. Nije to samo uvreda, to može biti i opasno za celo društvo.

Kaže uvaženi vladika da je to čuo, tu priču o kupovini, čuo od dva čoveka, u razgovoru dva čoveka u njegovom i našem Ljubinju. Pitao sam se samo šta je suština tih njegovih reči? Obrazložio je uvaženi kolega Martinović šta leži iza delovanja i šta je razlog delovanja Aleksandra Obradovića, a ovde neću da verujem da je razlog delovanja bilo šta drugo doli slaba ili nepotpuna ili nikakva informisanost vladike. O zloj nameri ili nečemu drugom neću ni da pomislim.

Prosto se pitam šta li su ta dva čoveka u njegovom i našem Ljubinju još mogla da kažu vladiki? Da li su mu rekli da predsednik Aleksandar Vučić i država Srbija u tom istom Ljubinju desetinama hiljada evra finansira obnovu doma zdravlja? Jesu li mu rekli da u selu Bajevci, nadomak Ljubinja, finansira vodovod u iznosu od 300.000 evra? Jesu li mu ta dva čoveka rekla da država Srbija i njen predsednik finansira i put Foča-Gacko u iznosu od 2,5 miliona evra? Da li su mu ta dva čoveka rekla i da finansira Dom kulture u Nevesinju u iznosu od 150.000 evra? Da li su mu ta dva čoveka rekla da upravo sada država Srbija i njen predsednik finansira izgradnju sabornog hrama u Mostaru, najvećeg hrama u eparhiji, u kojoj je on donedavno stolovao?

Da li su mu rekli da je otvorio konzulat, da je predsednik države otvorio konzulat u Trebinju u nameri da se približi što više našim građanima sa one strane Drine? Ali se pitam da li su mu ta dva čoveka rekla da su u vreme vlasti njegovih prijatelja, onih na čije proteste danas poziva, bili proglašavani agresorima na svojoj zemlji? Da li su mu rekli da su ih u njihovo vreme progonili kao divlje zveri i zatvarali u kazamatima širom sveta? Da li su mu rekli da su osećali poniženost i da su se stideli sopstvene zemlje?

Ako nisu, ja evo, poručujem vladiki da ode i da ih još jednom priupita, ali da priupita onih 96% ljudi u Trebinju, u Ljubinju i da od njih dobije informaciju, da mu kažu šta je to istina, kako bi sledeći put sa potpunom informacijom izašao u javnost i možda ne namerom ugrozio bezbednost.

Što se tiče same konstatacije da je duhovnik kaže da svakog jutra opsesivno izađe pred ogledalo i kaže: „Vučiću ko si ti?“, svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem sa tobom. To neka ostane pitanje za njega. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam gospodine Milićeviću.

Uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo otvorene su neke teme. Ja bih želela da dam doprinos. Svakako ću se držati i okvira Predloga zakona o kome govorimo u pojedinostima.

Mi govorimo o informacionoj bezbednosti kao skupu mera koje omogućavaju da podaci budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa, kao i da se zabrani neovlašćeno raspolaganje tim informacijama, tim podacima. Govorimo o tajnosti, kao svojstvu koje znači da taj podatak nije dostupan neovlašćenim licima. Integritet znači očuvanje kompletnosti podataka, a raspoloživost znači da je podatak dostupan na zahtev ovlašćenih lica onda kada im je potreban.

Dakle, da li je lažni uzbunjivač iz „Krušika“ povredio i ove zakonske odredbe koje regulišu informacionu bezbednost? Mene ni malo ne čudi to što je uvaženi kolega Martinović rekao da će biti miting u Valjevu ako samo vidimo ko će tamo biti govornici, Zelenović, Sergej Trifunović, Lutovac.

Oni su destruktivni ljudi koji šire mržnju prema svojim političkim neistomišljenicima, prema Srbiji, prema građanima Srbije, prema institucijama u Srbiji. U stanju su da zloupotrebljavaju sve da bi rušili Aleksandra Vučića jer znaju da na izborima za to nemaju mogućnost. Apsolutno me ne čudi što će održati, što će govoriti na mitingu u Valjevu jer oni idu po Srbiji da rade protiv te iste Srbije. Upravo je i Zelenović i pred institucijama Saveta Evrope takođe govorio protiv Srbije, protiv naše države, da bi glumio veliku žrtvu.

Ja ne mogu da shvatim da neko može da toliko mrzi svoju zemlju da tajne podatke predaje strancima, ali kolega Martinović i kolega Rističević svakako imaju više informacija od mene. Ja ih pozivam da zaista te informacije iznosimo ovde u parlamentu, kako bi građani videli koliko oni o njima ne bi brinuli, koliko ne bi brinuli ni o njihovoj bezbednosti ni o bezbednosti naše zemlje.

Postavlja se pitanje, zašto se digla panika kada se o tome govori ovde u parlamentu, zašto sada odjednom mi hoćemo da građani znaju istinu? Čim se to desi, mi budemo deo utiska nedelje. Nisam mislila da o tome govorim, ali neke moje kolege su to danas već pokrenule, a jedno moje izlaganje je bilo sinoć u toj emisiji. Ja postavljam pitanje, zašto je normalno da sudija Apelacionog suda gostuje u političkim emisijama i da se bavi dnevnom politikom? Zašto je normalno da ljudi koji su uhapšeni pod određenim optužbama da se sada pretvaraju u političke zatvorenike ove vlasti? Zašto je normalno da Jovo Bakić kao sociolog kaže u jednoj emisiji za narodne poslanike da su svinje, a narodni poslanici o tome ne mogu da govore u parlamentu i to onda nije normalno.

Dakle, reč je o tome da žele da kao jedini obrazac ponašanja nametnu napade, nametnu mržnju prema svim političkim neistomišljenicima i čim neko pita ili neko nešto kritikuje, odmah ga treba ućutkati.

Dame i gospodo, poslanici SNS neće da ćute. Mi ćemo uvek građanima reći na koji način ih iz te lažne opozicije obmanjuju, a nećemo da ćutimo ni o rezultatima našeg predsednika i Vlade Srbije, jer to je ono što njih boli. Oni takve rezultate nisu nikada imali i nisu sposobni da ikada imaju takve rezultate. Neka pričaju šta hoće. Mi smo ovde u parlamentu, mi radimo, oni su na ulici. Naša Vlada vodi Srbiju napred, dok su oni i dalje na ulici. Mi imamo rezultate za ponos.

Kakve oni rezultate imaju da predstave? Šta oni mogu da kažu? Koliko su auto-puteva uradili? Koliko škola? Koliko bolnica? Koliko su fabrika otvorili, novih radnih mesta? Kakve investicije su oni doveli u Srbiju? Kakav politički program, ako ništa drugo, oni danas nude građanima Srbije?

Još jedna stvar koja se jutros desila, kad smo već kod vandalizma, kod ovog mitinga u Valjevu za koji nisam sigurna ni kako će se završiti, da li će maltretirati neke ljude, da li će tamo farbati zgradu u njihove omiljene boje, jutros su pristalice organizacije "Jedan od pet miliona" oblepile zgradu Fakulteta organizacionih nauka nalepnicama i na taj način šta su uradili? Ponovo su uradili da je to jedina stvar koju oni znaju i na taj način su izvršili pritisak na naučno-nastavno veće koje je trebalo da raspravlja o doktoratu ministra Siniše Malog. Dakle, pritisak, uticaj na institucije, za to se zalažu a ne zalažu se za demokratiju. To rade njihovi mladi ljudi.

Mladi ljudi koji su u SNS, mogli smo juče da vidimo na obeležavanju godišnjice SNS, su polaznici akademije na kojoj će, između ostalog, učiti i o postulatima demokratije, ali učiti i to kako da poštuju Srbiju, njene građane i njene institucije. I ja sam ponosna na odnos Aleksandra Vučića prema mladim ljudima koji su članovi SNS. Zahvaljujem.