Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo i u narednim danima diskutovati o setu zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, pre svega o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, ali i o zakonima o potvrđivanju nekoliko međunarodnih sporazuma.
Zakon o putnim ispravama je donet 2007. godine, a poslednje izmene bile su 2014. godine. Izmene koje smo danas pripremili i ponudili na usvajanje Narodnoj skupštini su rezultat praćenja primene zakona i sagledavanja mogućnosti da se građanima Republike Srbije omogući efikasnije i lakše ostvarivanje svojih prava. Predložena rešenja predstavljaju deo reformi koje sprovodi Vlada Srbije, a koje imaju za cilj pojednostavljivanje administrativnih procedura, uštedu u vremenu i novcu i dostizanje višeg kvaliteta u standardima za građane Srbije.
Izmenama i dopunama ovog zakona pruža se mogućnost da građani, ako imaju potrebu ili žele podnesu zahtev za izdavanje novog pasoša šest meseci pre isteka važenja prethodno izdatog pasoša. Ovo je posebno značajno u slučaju putovanja u zemlje čije zakonodavstvo kao uslov za ulazak u zemlju zahteva određeno vreme važenja pasoša.
Pored ovoga, imajući u vidu različitost životnih situacija i potrebu građana, Predlogom zakona pruža se mogućnost podnošenja zahteva i pre pomenutog roka i dužeg od šest meseci.
Jedna od važnih novina koju predviđa ovaj zakon jeste i rasterećenje građana u pogledu javnog oglašavanja putne isprave koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnje rešenje o oglašavanju nevažeće putne isprave u "Službenom Glasniku", već se isto oglašava na internet stranici MUP-a i na takav način se građani oslobađaju troškova koje su imali do sada.
Pored toga, vrši se nužno terminološko usaglašavanje sa Zakonom o krivičnom postupku, Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kojim se na jedan jednobrazan način uređuju vođenje sadržina evidencija u MUP-u, kao i razmena istih podataka.
Želim da vam predstavim u nekoliko reči i međunarodne sporazume koji su danas na dnevnom redu, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.
Ovaj memorandum o razumevanju podrazumeva unapređenje saradnje u cilju sprečavanja putovanja teroristi, borba protiv nezakonitih migracija. Njegov osnovni cilj je borba protiv terorizma.
Ozbiljni teroristički napadi poput onih u SAD, u Ruskoj Federaciji, Madridu, Londonu, Briselu i Parizu, kao i na mnogim mestima u svetu pokazuju da je terorizam danas ozbiljna i direktna pretnja svetskoj bezbednosti od koje ni jedna država, ni regiona neće biti pošteđeni, niti bez zajedničke saradnje mogu uspešno da se suprotstave ovakvoj vrsti izazova.
Dakle, međunarodna saradnja u borbi protiv terorizma mora da omogući brzu i efikasnu razmenu informacija. Zbog toga, osim već standardnih kanala Interpol–Evropola, neophodno je da države imaju direktnu i neposrednu komunikaciju u vidu razmene podataka, kakve zakon predviđa.
U cilju borbe protiv terorizma Republika Srbija uspešno sarađuje sa velikim brojem država u svetu. Sporazume u borbi protiv terorizma imamo gotovo sa svim državama članicama EU, sa Ruskom Federacijom je ispregovaran i očekujemo uskoro potpisivanje i sa ovom državom.
Memorandum omogućava razmenu biometrijskih podataka bezbednosno interesantnih lica, utvrđivanje pravog identiteta nekog lica, uključujući nacionalnu pripadnost, da li ima status imigranta ili istoriju putovanja koja može ukazati na to da li je lice uključeno ili bilo uključeno u terorističke aktivnosti.
Saradnja će omogućiti sprečavanje putovanja terorista i drugih pretnji po nacionalnu bezbednost, delotvornu primenu i sprovođenje pravila u migracijama i donošenje odgovarajućih odluka po zahtevima za ostvarivanje povlastica za imigrante, uključujući zahteve za azil ili za priznavanje statusa izbeglog lica.
Konkretan primer koji će najbolje ukazati na značaj ovog memoranduma je migrantska kriza. Ovaj memorandum omogući će MUP-a da u slučaju nekog eventualnog migratornog talasa, većeg, dakle poput onog kakav smo imali 2015. godine, biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz našu zemlju proveri i uporedi sa podacima koji se nalaze i u američkim evidencijama. Tako ćemo znati da li je neko lice učestvovalo u ratnim sukobima ili od ranije povezano sa terorističkim aktivnostima. Jasno je da će navedeno direktno uticati na poboljšanje bezbednosti Republike Srbije, jer ćemo u tom trenutku imati dodatnu informaciju o licima koja potencijalno prolaze kroz našu zemlju.
Takođe, imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola. Ovaj sporazum potpisan je u Tunisu 11. marta 2019. godine i omogućava se našim državljanima, kojima je prebivalište u Tunisu, zamena važeće vozačke dozvole Republike Srbije za tunišku vozačku dozvolu za sve kategorije vozila, bez prethodnog polaganja teorijskog i praktičnog dela ispita, što predstavlja rešavanje važnog pitanja za naše državljane u njihovom svakodnevnom životu, naročito za profesionalne vozače i one čije obavljanje profesije vezano za upravljanje motornim vozilima. Ista privilegija je naravno garantovana i tuniškim državljanima.
Takođe, stupanjem na snagu ovog zakona, odnosno sporazuma i njegova primena predstavljaju direktnu finansijsku korist za državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište u Tunisu, jer ih lišava finansijskih troškova koji su vezani za polaganje vozačkih ispita.
Takođe, Predlog zakona o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Pred vama su i dva sporazuma danas koji se odnose na saradnju Republike Srbije i Evropola.
Pre svega, nekoliko reči o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Osnovni sporazum je potpisan u Beogradu 2014. godine i stupio je na snagu u junu 2014. godine, a ovim Predlogom zakona ratifikuje se izmena prvog aneksa sporazuma koji se odnosi na oblast kriminala u koji spadaju u Evropolov mandat, koji pokrivaju teška krivična dela koja ugrožavaju dve ili više država članica Evropske unije, terorizam i oblike kriminala koje ugrožavaju zajednički interes obuhvaćen politikom unije.
U tom cilju ovim sporazumom, koji je zaključen razmenom pisama, dana 30. novembra 2018. godine, a na snazi je privremena primena sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, do njegovog stupanja na snagu i faktički prošireni mandat Evropola vezan za krivična dela protiv finansijskih interesa EU, trgovine na osnovu povlašćenih informacija i manipulacija finansijskim, tržišnim i genocidom, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinima i tako dalje.
Takođe, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Agencije EU za saradnju u sprovođenju Zakona o upućivanju oficira za vezu i faktički jedna od načina da se poboljša saradnja Republike Srbije, odnosno naše policije i Evropola je upućivanje međusobno oficira za vezu, čije će delovanje omogućiti efikasniju i bržu borbu protiv organizovanog kriminala.
Ovaj sporazume je potpisan razmenom tekstova sporazuma, u martu 2019. godine i 8. aprila 2019. godine. Ta operativna strateška saradnja omogući će i državama članica EU i trećim stranama, dakle operativnim strateškim partnerima Evropola, upravo na osnovu ovakve vrste sporazuma.
Mi smo uputili oficira za vezu u Evropolu, martu 2017. godine, koji faktički svakodnevno doprinosi u smislu unapređenja koordinacionog pristupa u radu organa za izvršavanje zakona sa ostalim oficirima za vezu iz drugih država u sedištu Evropola.
Potvrđivanjem ovog sporazuma, pored toga što ćemo mi imati bolju i efikasniju saradnju sa Evropolom i omogući će nam da razmenjujemo efikasnije podatke o teškom i organizovanom kriminalu i u drugim oblicima kriminala i teorijske na našoj teritoriji, kao i drugim zemljama u našem okruženju, što bi moglo da pomogne bezbednosti Republike Srbije. Pored toga, to će ispuniti odgovarajuće obaveze koje je Srbija preuzela u pregovaračkim poglavljima 23 i 24.
Takođe, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne izazvane katastrofe i dopunskog protokola u Sporazumu vlada država učesnica CES-a o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne izazvane katastrofe.
To je jedan od važnih segmenata rada MUP-a, pogotovo imajući u vidu da se faktički kako prolaze godine i kako se klimatski uslovi menjaju, prirodne izazvane katastrofe sve češće dešavaju svuda u svetu, te i međusobna saradnja u ovom okviru veoma važna da bi se pojačali kapaciteti za reagovanje naše zemlje, kao i mogućnost da se u to uključe i druge države.
Takođe, sporazum koji je pred vama faktički omogućava da se, on je zaključen u Sočiju, u Ruskoj Federaciji 1998. godine, stupio je na snagu 2003. godine. Mi smo pristupili ovom sporazumu 2016. godine. Time se utvrđuju načela međusobnog pružanja pomoći, proceduru upućivanja zahteva, razmene informacija, nadležni organi, kontakt tačke za saradnju i faktički osnivanje radne grupe za vanredne situacije koja koordinira, rukovodi i pruža pomoć u vanrednim situacijama. Zatim, uređuje se procedura prelaska granice, pravila boravka timova koji pružaju pomoć, izvoz-uvoz tranzitne opreme i pomoć u dobrima naknada štete, kao i razmena podataka o ličnosti.
Ovim dopunskim protokolom, reguliše se uspostavljanje mreža oficira za vezu, njeni ciljevi, organizacije, rad mreže, zadaci, funkcije oficira za vezu, definiše status, te faktički na ovaj način imamo pravni osnov za osnivanje mreže unutar PSES-a i na ovaj način faktički pojačamo rad našeg Sektora za vanredne situacije.
Takođe, u smislu zaštite stanovništva od vanrednih situacija i potvrđivanje Sporazuma između Vlade naše zemlje i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa. Potpisan je u Beogradu 25. jula 2019. godine, sa ciljem da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju veza sa Republikom Bugarskom u oblasti saradnje u vanrednim situacijama. Takođe, doprineće afirmaciji bilateralne saradnje naše dve zemlje, pravno-tehnički će precizno urediti procedure pružanja pomoći, omogućiti ostvarivanje kontakata sa predstavnicima nadležnih službi za dve zemlje.
U slučaju vanrednih situacija koja iziskuju traženje pomoći izvan naše zemlje, saradnja sa susednim zemljama imaju poseban značaj s obzirom na jednoobraznost pretnji, blizinu i mogućnost pružanja međusobne pomoći u najkraćem roku, a u slučaju Bugarske i sličnost jezika te faktički omogućava i lakšu koordinaciju.
Potpisani sporazumi sa zemljama u regionu su od velike važnosti zato što uređuju planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa.
Jedan od najbitnijih segmenata sadržine sporazuma su procedure prelaska državne granice, s obzirom da je brzina dolaska spasilačkih timova u zemlju pogođenom katastrofom, kao i upućivanje humanitarne pomoći od presudnog značaja. Spasilački timovi, pojedinci koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći, prelaze državnu granicu ugovornih strana po prioritetu i po pojednostavljenoj proceduri na graničnom prelazu ili van njega, na osnovu saglasnosti organa granične službe. Dakle, primena ovog sporazuma podići će nivo bezbednosti naše zemlje i omogući će lakše delovanje naših vatrogasaca i ljudi koji su uključeni u spašavanje u svakoj vanrednoj situaciji.
To su zakoni, poštovana predsednice Narodne skupštine, koji su danas pred nama iz oblasti unutrašnjih poslova. Mi smo spremni da sa poštovanim narodnim poslanicima, diskutujemo o njihovom usvajanju. Hvala lepo.

Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Prvi ko se javio od ovlašćenih grupa, Vladan Zagrađanin.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na nekoliko predloženih zakona i izmena zakona koje smatram izuzetno značajnim.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo uvodi nekoliko novina koje zavređuju pažnju i koje će svakako doprineti kako boljem funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i boljoj zaštiti i efikasnijem ostvarenju prava građana.

Podsećanja radi, Zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, a sa izdavanjem biometrijskih dokumenata, odnosno putnih isprava kakve danas koristimo počelo se sredinom 2008. godine. Tada smo među prvima u Evropi i svetu uveli otisak prsta u pasoš, iako su prema direktivama Evropske unije zemlje članice bile dužne da to urade do 2017. godine. Uvođenje biometrijskih pasoša je u tom trenutku bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju, a kada uzmemo u obzir činjenicu da su stari pasoši važili do 2011. godine, jasno je zašto su redovi na šalterima policijskih službi bili nepregledni.

Međutim, dobrom organizacijom Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu bio Ivica Dačić i ispravljanjem eventualnih nedostataka koji je novi sistem nosio, gužve su znatno bile smanjene. Ove godine ističe 10 godina otkad se započelo sa izdavanjem biometrijskih putnih isprava, što za posledicu ima ponovo povećan broj zahteva za izdavanje pasoša. Ono što je važno jeste da istaknemo da je kontinuitet dobrog rada i dobre organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljen i ministrovanjem Nebojše Stefanovića. U prilog ovoj činjenici govori podatak da je samo u prvoj polovini 2019. godine izdato blizu 500.000 novih dokumenata.

Da bi se smanjile gužve i da bi građani Republike Srbije nesmetano ostvarili svoja prava, od aprila meseca ove godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova građanima je omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje putnih isprava i nedeljom. Takođe, otvoreni su i novi šalteri za podnošenje zahteva, a uz mogućnost zakazivanja termina preko eUprave značajno se doprinelo smanjenju u vremenu čekanja.

Izmene i dopune Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo upravo prate tempo efikasnosti rada MUP-a ili će istovremeno doprineti da građani Republike Srbije nesmetano i u kraćem roku dođu do svojih putnih isprava. Ustanovljen minimalni rok od šest meseci do dana prestanka važenja pasoša je optimalan rok koji će građanima omogućiti da na vreme dobiju svoju putnu ispravu, čime neće biti ograničeni u obavljanju svojih kako privatnih tako i poslovnih obaveza, obzirom na zahteve pojedinih zemalja o potrebi važenja putne isprave tri ili šest meseci.

I druga rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama su veoma dobra, pogotovo odredba koja predviđa da se građani rasterete troškova za obavezu oglašavanja nevažeće putne isprave u „Službenom glasniku“. Od sada će ovo činiti i na internet stranici Ministarstva, potpuno besplatno i to pozdravljamo.

Dozvolićete mi da se osvrnem na jednu odredbu koju smatram izuzetno važnom, a to je odredba koja se odnosi na izdavanje pasoša maloletnom licu. Iako su sada uslovi precizniji, ipak treba biti obazriv u ovim slučajevima, pogotovo kod saglasnosti drugog roditelja. Imali smo skoro primer borbe majke da vrati svoju decu koju je otac bez dozvole i uprkos sudskoj presudi odveo u Tursku, pa potom prebegao u Iran. Zahvaljujući angažovanju i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića, deca su posle nekoliko godina konačno vraćena majci. Dakle, moramo biti mnogo obazriviji kada je u pitanju izdavanje putne isprave maloletnom licu.

Zgodna je prilika da istaknemo da je posmatrajući određene indekse vrednosti i moći pasoša srpski pasoš među prvih 40 na svetu. Imajući u vidu da smo mala zemlja, to je za nas veliki uspeh. O važnosti srpskog pasoša govori i činjenica da je Srbija jedna od retkih država čiji građani mogu putovati i u Evropu i u Rusiju i u Kinu bez vize. Srpska vlada je prethodnih godina uradila odličan posao. Potpisivanjem sporazuma sa mnogim državama uspeli smo da omogućimo građanima Srbije da u 131 državu mogu da otputuju bez viza.

Na dnevnom redu se nalaze i dva predloga zakona koji bliže regulišu odnose Republike Srbije, odnosno srpske policije i evropske policijske službe Evropol.

Uzimajući u obzir činjenicu da je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SPS i ja lično smatram da je od izuzetne važnosti što se pred nama danas nalaze i zakoni koji će podići na jedan viši nivo saradnju Republike Srbije i organizacije Evropol.

Evropol je najveća policijska asocijacija u Evropi sa kojom MUP ima operativnu saradnju i to srpsku policiju stavlja u ravan sa kolegama iz svih država Evropske unije. Obzirom da je osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru Evropske unije, saradnja među policijama država članica, ali i onih koje to još nisu, bilo je neophodno da Srbija pokaže spremnost i ispuni propisane uslove za ostvarivanje policijske saradnje sa svim državama članicama Evropske unije.

Kao što znamo, Republika Srbija je sa Evropolom potpisala strateški sporazum još 2008. godine i od tada se intenzivno radilo na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja kako bi se ova saradnja produbila, što je i postignuto 2014. godine, kada je potpisan operativni sporazum i na ovaj način saradnja između evropske i srpske policije podigla na još viši nivo.

Ovo je omogućilo bolju saradnju i razmenu operativnih podataka vezano za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, uz uvažavanje i poštovanje potrebe bezbednosti policijske komunikacije, ali i poštovanje i zaštitu podataka o ličnosti, obzirom da su predmetne razmene najčešće lični podaci građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova je na ovaj način pokazalo da je pouzdan partner evropskih policija u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala, ali i zemalja u regionu, što je izuzetno značajno, naročito zbog činjenice što je Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan stavila akcenat na saradnju zemalja u regionu na suzbijanju kriminala i zaštitu granica.

Takođe, saradnja MUP-a sa Evropolom i evropskim policijskim strukturama predstavlja pozitivan doprinos evropskim integracijama Srbije, obzirom da se pregovaračko poglavlje 24 odnosi na kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. I ne samo to, Srbija kao i svi njeni građani su nesumnjivo bezbedniji zbog ove saradnje, jer smo mi postali deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom i razmenom informacija.

U prethodnom periodu samo imali prilike da vidimo brojne policijske akcije na međunarodnom nivou u kojima je učestvovala i srpska policija. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a bila je angažovana u razbijanju međunarodnih grupa krijumčara migranata, zatim u razotkrivanju međunarodnog šverca i trgovine narkoticima, razbijanju međunarodnih mreža trgovine ljudima i sajber kriminala.

U borbi protiv međunarodnog terorizma značajan doprinos pružaju policijski službenici i Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a Srbije i ovo je veoma značajno, obzirom da je terorizam najveća pretnja za kolektivnu međunarodnu bezbednost.

Sve ovo ukazuje da je Srbija svojim kapacitetima i rezultatima dostigla nivo koji joj omogućava da bude sastavni deo različitih komunikacionih kanala i operativnih akcija koje Evroplus sprovodi sa drugim državama članica EU.

Dakle, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija zahvaljujući radu policije i svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, a saradnjom u oblasti bezbednosti, kako na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora, stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima.

Ostaviću prostora da moje kolege iz poslaničke grupe govore o ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu. Zbog svega navedenog naglašavam da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove oblasti. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, jeste najinteresantnija tema izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, jeste moj uvaženi kolega dosta toga rekao, ali treba sagledati još neke stvari iz jednog malo drugačijeg ugla kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona.

Ono što moram da istaknem jeste moje zadovoljstvo sa ovim izmenama i dopunama koje samo upotpunjuju jedno funkcionalno ponašanje i rad Ministarstva unutrašnjih poslova kada su u pitanju zaštita interesa naših građana, a prvenstveno kada je u pitanju zaštita maloletne dece.

Naime, kada govorimo o izdavanju putnih isprava maloletnim licima, ja ne mogu da se složim da treba preko ovoga što je već predviđeno ovim zakonskim izmenama uvoditi nekakve dodatne mere kada je u pitanju izdavanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja.

Naime, mi smo kroz dosadašnju praksu dugo godina imali situaciju da, upravo, roditelj kome nije povereno starateljstvo ucenjujući i izluđujući svoju saglasnost roditelju kojem je maloletno dete povereno na starateljstvo, čuvanje, brigu i negu kako to Zakon o porodičnim odnosima kaže, da bi dobilo putnu ispravu i ucenjivao raznoraznim ustupcima, pa između ostalog su ustupci morali da budu da se tom drugom roditelju potpiše saglasnost da deca sa njim mogu da izađu u inostranstvo što u pojedinim situacijama, da je moglo da se obezbedi davanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja bi smanjilo rizik, čak verovatno i ovakve situacije koja se desila kada su u pitanju deca koja su skoro vrćena iz Irana.

Ja znam da je ovo dobilo jedan ogroman publicitet, ali to je samo razlog za jednu dužnu pažnju više. Moram da pohvalim period u kojem je gospodin Stefanović na čelu ovog ministarstva, a to je ponašanje naših radnika Ministarstva unutrašnjih poslova na graničnim prelazima kada maloletna deca izlaze iz Republike Srbije, bilo drumskim, bilo železničkim, bilo avionskim saobraćajem i ovo zaista govorim na osnovu informacijama koje su dobio od ljudi koji su to doživeli.

Znači, bez svih potrebnih saglasnosti, čak i kada je dete koje nije povereno na starateljstvo, nego supružnici žive zajedno sa tim detetom bez saglasnosti drugog roditelja, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova vršeći svoju dužnost nisu dozvoljavali da bez pisane saglasnosti, čak ni takvo maloletno dete napusti Republiku Srbiji.

To je onaj jedan praktičan i pragmatičan deo koji do 2014. godine i nije bio baš toliko u praksi primenjivan, pa se dešavao da su babe, dede i poznanici vodila maloletnu delu van Republike Srbije, naravno, uglavnom uz saglasnost roditelja, ali bez ovih formalnih svari koje zakon propisuje. Ono što se primetilo 2014. godine na ovamo da se i taj deo mnogo više poštuje i o tome mnogo više vodilo računa.

Upravo ove odredbe koje se tiču člana 23. Zakona o putnim ispravama, čini mi se da predstavljaju jednu pravu meru da se isključi samo diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova, već ispoštuju odluke nadležnih organa, a to su sud ili centar za socijalni rad kada on odlučuje o starateljstvu kada je dete u pitanju, znači da na osnovu njihovih odluka, njihovog prethodnog rada, tako da kažem, njihovih provera i njihovih odluka na koje Ministarstvo unutrašnjih poslova, u principu, dužno da se osloni i da ih prihvati bar načelno sa predispozicijom da su one tačne i dobre procene, izda slobodno putnu ispravu maloletnom detetu kako bi moglo da putuje u inostranstvo.

Bilo je vrlo čestih situacija da drugi roditelji kojima dete nije povereno, ucenjuje da li će dete moći na letovanje, na zimovanje, da li će čak možda i otići na lečenje u inostranstvo. Ne bih o tim ružnim stvarima previše da govorim i da o nekome možda dajem ideje i temu za razmišljanje za nešto što ni sami ne želimo da se u praksi dešava, ali smatram da je ono poštovanje dosadašnjih zakonskih odredbi pokazalo da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja svoj posao u ovom segmentu na način kako to i zakon propisuje i kako se to očekuje.

Ovo će jednostavno omogućiti da nam relaksiraniji i sigurniji način za dobijanje putne isprave i jednostavniji u krajnjem slučaju kad su deca u pitanju, jer nekada, morate priznati, su i dani važni da li će dete dobiti putnu ispravu zbog lečenja, a za godišnji odmor manje-više u životu, pa i ako se propusti, nije tako strašno, ali zbog nekih drugih stvari je jeko važno da ove odredbe ovako kako su koncipirane budu i prihvaćene.

Ovo Ministarstvo jako dobro reaguje na praksu koja je u životu. Jedna je od činjenica da smo mi Srbi jako dovitljivi kad su u pitanju zaobilaženje zakonski propisi, ma koko dobro bili napisani.

Ono što ja vidim u ovom predlogu zakona jeste jedna reakcija koje je direktno vezana kad su u putanju članovi 23, 27. i 33. osnovnog zakona. Zaista smatram da je krajnje vreme bilo da se oni koji su zbog ličnih interesa, praktično namerno uništavali pasoše, dovoljno je bilo da ga bacite u veš mašinu ili pocepate i kažete da vam je oštećen, mogli da vade nove putne isprave. Sada će, praktično, izgubiti svaki interes da tako nešto radi, jer putna isprava prema ovim izmenama koje se predviđaju licu koje ne pažljivo rukuje sa svojim pasošem izgubi više putnih isprava u toku perioda od pet godina, ako sam dobro zapamtio ovde, može se izdati nova putna isprava, ali samo u roku od godinu dana.

Zašto se ovo dešavalo? Dešavalo nam se upravo i zbog ove promene koju ste predložili, a to je da se pasoš može izdati šest meseci pre isteka roka, vezano je za putovanje naših građana. Nije uvek u pitanju bilo da je to samo hir ili samovolja, nego nekad su naši građani i bili prinuđeni da zbog putovanja pribegavaju nekim stvarima koje nisu baš primerene.

Ono što je dobro, to je da ste ostavili prostor u osnovnom članu 33. da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre ovog roka od šest meseci. Činjenica je da mi u praksi imamo situaciju da pojedine države kada izdaju vize našim građanima, pogotovo kad je duži boravak u pitanju, upravo uslovljavaju to dobijanje viza na godinu ili dve godine, pa se može doći u situaciju da nam neko od građana Republike Srbije bude limitiran u ostvarenju svojih prava.

Pretpostavljam i verujem da je upravo ova odredba ostavljena za tu situaciju da se uz odgovarajuću dokumentaciju i diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova da proceni tu odgovarajuću dokumentaciju koju je osoba osim pasoša koji treba da vrati, a koji je važeći i ispravan, da bude poništen može da dobije novi pasoš i da na taj način ostvari svoje pravo.

Ovo je jedan deo koji je restriktivniji, ostavljen je i mislim da je i ovo odlično sagledano i stavljeno, upravo u kalup one granice koje su odgovarajuće prema potrebama građana, a da se spreči bilo kakva mogućnost zloupotrebe.

Još jedna od važnih stvari u svemu ovome jeste odredba člana 39, a to je da o činjenicama koje mogu i treba da budu razlog da se nekom licu ne izda nova putna isprava ili ne produži putna isprava, sada to praktično mogu da učine, osim državnih organa i suda, i stranke koje su za to zainteresovane.

Ne bih nabrajao sve situacije koje mogu da budu ovde interesantne, ali ukoliko javna isprava, znači, odluka Suda ili nekog drugog državnog organa koja je dovoljna i potrebna MUP-u da bi došlo do toga da se nekome stvore razlozi da mu se ne izda nova putna isprava, nije važno da li stižu nekom redovnom poštom koja zna ponekad da traje i nekoliko dana, čak i u hitnim slučajevima ili je takav originalni dokument sa tim dokazima stigao od stranke koja je zainteresovana za taj deo posla da bi Ministarstvo imalo uslove i mogućnosti, naravno, uz naknadnu proveru koja je za očekivati prema organu koji je izdao tu dozvolu i učini ono što mu je dužnost u ovakvoj situaciji.

Ja samo mogu da kažem da će PG Pokret socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati i ovaj predlog zakona i ovih sporazuma iza kojih stoji MUP, koji su danas u pretežnom delu i na dnevnom redu i da vas podržim u naporima da sve ono što se kroz praksu sagleda i vidi kao nekakva smetnja blagovremeno, kao i ovo predlozima koji su odgovarajući, dođemo u situaciju na zadovoljstvo građana Republike Srbije a u interesu Republike Srbije blagovremeno jednostavno pretočimo u zakonski tekst. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Predrag Jelenković ima reč. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, što se tiče seta zakona na današnjoj sednici, nešto bih rekao o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Naime, predloženim izmenama i dopunama ovog zakona propisuju se, može se reći, tri segmenta, a to je: precizniji rokovi kada je u pitanju podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša, zatim preciznije procedure za postupanje nadležnog organa i na kraju obaveze i mogućnosti određene za građane Srbije.

Jedna od novina koju takođe predviđa ovaj predlog zakona jeste i rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom.

Radi javnosti izdvojio bih nekoliko članova, pre svega član 4. Predloga zakona gde se vrše izmene i dopune člana 27. Zakona tako što se dodaje stav koji propisuje da je zahtev za izdavanje pasoša moguće podneti najranije šest meseci pre isteka važenja izdatog pasoša, dok članom 6. Predloga zakona menja se član 29. stav 2. osnovnog teksta zakona čime se na drugačiji način propisuju uslovi, kao što stoji pod kojima je moguće izdati putnu ispravu maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja. Na kraju, članom 12. Predloga zakona u članu 41. osnovnog teksta zakona vrši se proceduralno usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku kada je sud nadležan da odredi da se okrivljenom vrati putna isprava ukoliko ima neodložnu potrebu, npr. da putuje u inostranstvo.

Danas je pred nama i potvrđivanje nekoliko sporazuma, od toga bih izdvojio jedan, a to je izmene Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.

Mislim da radi javnosti treba nešto više reći o Evropolu kako bi malo bolje objasnili šta to znači i kako bi građani shvatili koliko je važna ta organizacija.

Kada je reč o Evropolu, ova kriminalistička obaveštajna agencija EU je postigla značajne rezultate u suzbijanju kriminalnih radnji, kao što su, pre svega, trgovina ljudima, sajber kriminal, kriminalne radnje nad intelektualnim vlasništvom, pranje novca, praćenje imovine itd.

Osnivanje Evropola dogovoreno je još 1992. godine, ugovorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u novembru mesecu 1993. godine.

Evropol je multidisciplinarna agencija, koju ne čini samo obični policijski službenici, već i službenici drugih službi bezbednosti, carine, imigracione službe, pogranična i finansijska policija itd.

Zašto je važno biti u organizaciji, jer u samom Evropolu postoje tri nivoa saradnje. Prvi je tehnička saradnja ili tzv. obuka. Sledeći nivo je strateška saradnja koja je usmerena na praćenje organizovanog kriminala, a najviši nivo saradnje uključuje razmenu ličnih podataka, koja zahteva poštovanje evropskih standarda u vezi sa zaštitom i bezbednošću podataka.

Njegova misija je pre svega da poveća efikasnost i saradnju između policijskih organa zemalja i da pruži značajan doprinos naporima snage bezbednosti EU u borbi sa organizovanim kriminalom. S tim u vezi, potvrđivanjem ovog sporazuma koji je na današnjem dnevnom redu omogućuje se njegovo stupanje na snagu koje treba da doprinese učvršćivanju i jačanju saradnje sa Evropolom kada je reč o borbi protiv terorizma i presecanju tokova finansiranja kriminalnih aktivnosti.

Još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovim sporazumom predviđen je opšti okvir saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske u oblasti sprečavanja, pripremljenosti i reagovanja na katastrofe. Osim toga, ovim sporazumom predviđaju se i uslovi i procedure pružanja pomoći na osnovu raspoloživih resursa samih strana, odnosno država koje potpisuju.

Kao što je poznato javnosti, poslednjih godina prirodne katastrofe su sve ozbiljnije i učestalije usred rastućih klimatskih promena. Zato je potrebno učiniti sve, makar sanirati štetu i učiniti život građanima ove zemlje što bezbednijim.

Tako na primer u ovom sporazumu, na osnovu nacionalnih zakonodavstava obeju strana, članom 4. određen je nivo saradnje u vidu razmene informacija, tehničke dokumentacije, video, foto materijal itd. Tu, naravno, postoji i organizovanje i održavanje zajedničkih ekspertskih sastanaka, radionica, konferencija i vežbi itd. Zavisi od strane koja bude zainteresovana u ovoj oblasti.

Članom 5. kojim je predviđena obaveza uzajamnog obaveštavanja o opasnostima i mogućim katastrofama, koje mogu ugroziti državu druge strane uz prikupljanje potrebnih podataka i informacija, kao i međusobnim slanjem spasilačkih ekipa u cilju efikasnijeg i što kraćeg vremena suzbijanja katastrofa. Imali smo nedavno primer požara na Staroj planini.

Na kraju, Sporazum između vlada država učesnica crnomorske saradnje. Ovaj sporazum se potvrđuje da se dodatno proširi ta razvijena već regionalna saradnja kako bi se obuhvatila pomoć u slučaju vanrednih situacija i zajedničkih zalaganja na planu obezbeđivanja, odnosno koordinirane pomoći stanovništvu obeju strana.

Praktično, ovaj sporazum se potvrđuje zbog nemogućnosti da države otklone postojanje vanrednih situacija sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima.

Strane sarađuju u skladu sa odredbama i priznatim međunarodnim propisima i načelima kako bi se obezbedile brze i relevantne informacije i pomoć u slučaju prirodnih i izazvanih katastrofa.

Tako npr. u članu 5. ističe se da na zahtev strane koja traži pomoć, vlada tranzitne države obezbeđuje svu neophodnu podršku tokom prolaska pomoći preko teritorije te države u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim pravom i međunarodnom praksom.

U danu za glasanje, SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Vujić Obradović.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici iz MUP, uvaženi ministre gospodine Stefanoviću, poštovani građani Srbije, slava i nezaborav našim hrabrim borcima i precima, junacima Prvog svetskog rata.

Na samom početku, a s velikim zadovoljstvom, reći ću da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati rad MUP, na čelu sa ministrom Nebojšom Stefanovićem, i da će sve predložene zakone koji su na dnevnom redu skupštinskog odlučivanja podržati, da će poslanička grupa JS glasati kako za izmenu i dopunu tj. Predlog zakona izmene i dopune Zakona o putnim ispravama, tako i svih sporazuma i memoranduma koji su na dnevnom redu.

Zbog građana Srbije koji prate današnju sednicu skupštinskog zasedanja napomenuću i pojedinačno koji su to predlozi i svaki od tih predloga obrazložiću.

Zašto mi iz JS smatramo važnim donošenje, pre svega, zakona i hitno donošenje Zakona o putnim ispravama kao i predložene sporazume i da su svi ovi predloženi zakoni, sporazumi i memorandum u interesu pre svega građana Republike Srbije? Kada govorimo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, radi se o materiji koja je promenljiva, koja je živa materija, koja se često menja prema potrebama i usaglašavanjem kako sa drugim državama, tako i usaglašavanjem sa pravnim sistemom Republike Srbije, a uvek je u skladu sa državnim i nacionalnim interesima naše zemlje i naših građana, upravo zato što je naša politika, politika otvorenosti prema svetu.

U prilog tome ide Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Srbija je pre deset godina donela odluku, odnosno Zakon o uvođenju biometrijskih pasoša, tako da svaki građanin Republike Srbije koji podnese zahtev, njegov postojeći pasoš ili ukoliko nije imao pasoš zamenjen je novim biometrijskim pasošem.

Kao što je poznato da je u prethodnom periodu Republika Srbija zaključila i veći broj sporazuma o relaksaciji viznog režima sa državama širom sveta i da prema portalu „Pasport indeksa“ Republika Srbija zauzima 28 mesto u svetu što je jako značajno kada gledamo po rangiranju ostalih i mnogo većih država koje su potpisale i koje, da kažem, uvode ovaj bezvizni sistem, tako da se nadamo da će u prethodnom periodu Republika Srbija sa još većim brojem zemalja zaključiti sporazum da građani Republike Srbije i ovih zemalja mogu da putuju bez podnošenja zahteva za vizu.

Što se tiče Zakona o putnim ispravama, kada govorimo o razlozima za njegovim donošenjem, pre svega treba napomenuti činjenicu da je Zakon o putnim ispravama donet 2007. godine, a da poslednje izmene koje je pretrpeo bile su 2014. godine.

Prosto, postoji protok vremenskog roka i materija koja mora da se usaglasi i da se promeni sa postojećim i novodonešenim zakonima, ali sa druge strane postoje i problemi koji su i u praktičnom i u finansijskom smislu, kao i u tehničkom smislu uočeni i gde treba prilagoditi ovu materiju i ove norme postojećem sistemu u Republici Srbiji.

Takođe, ovde imamo i okvirne zakonske rokove koji su sada dobri, gde se definiše i propisuje da je to rok od tri do šest meseci, odnosno šest meseci, ali s obzirom da postoje zemlje koje vode računa o isteku roka pasoša, data je i druga mogućnost da u slučaju, ili izuzetak od pravila, da u slučaju opravdanih razloga sa posebnim obrazloženjem građanin Republike Srbije može da podnese zahteve i da u jednom dužem roku od roka od šest meseci zameni postojeći pasoš.

Takođe, izmenama i dopunama ovog zakona, što je možda i jako bitno i što posebno želim da naglasim da je dobro u ovom zakonu, jeste izdavanje pasoša i posebno vođenje računa kada su u pitanju deca. Data je mogućnost da i jedan roditelj može u opravdanim uslovima ili odobrenjem nadležnog organa da podnese zahtev za izdavanje pasoša deci ukoliko je to opravdano.

Sa druge strane, vodi se računa i o bezbednosti dece, što smo imali u iks slučajeva situaciju gde jedan od roditelja iskoristi situaciju i nezakonito odvede decu preko granice Republike Srbije.

Sa druge strane, Zakonom o putnim ispravama ograničiće se mogućnost za podnošenje zahteva za nove pasoše, bez preke potrebe, pre ovog roka, samim tim će se rasteretiti gde u jedinicama lokalnih samouprava u sektorima Ministarstva unutrašnjih poslova, bespotrebne gužve.

Takođe, građani Republike Srbije koji pre ovog roka podnesu zahtev, moraće da nadoknade i veće finansijske troškove sa obrazloženjem prevremenog roka podnošenja zahteva i zamene i dobijanja pasoša.

Takođe, u finansijskom smislu postoji još jedno rasterećenje, a to je da kada se pasoš, do sada pasoš koji se oglašavao nevažećim, padao je na teret finansijski građana Republike Srbije, jer je postojala obaveza da mora biti oglašen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije. Ovde sada imamo još jednu izmenu da više građani ne plaćaju ovaj trošak i da oglašavanje nevažećeg pasoša jeste na internet stranici MUP.

Što se tiče Zakona o putnim ispravama, rekla sam da je 2017. godine pretrpeo značajne izmene, a mi smo ovde u Narodnoj skupštini 2018. godine doneli Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kojima se na sistemski način uređuje, da kažem, pitanje evidencije, obrade podataka i njihove razmene na nacionalnom i međudržavnom nivou. To je jako značajno jer sada podnosioci zahteva takođe su morali da do sada pribavljaju dokumenta samostalno, da li su to izvodi iz MKR, venčanih, ili zavisi šta je potrebno za pasoš ili za ličnu kartu, sada to po službenoj dužnosti rade pripadnici MUP i ne samo kada su u pitanju podaci u unutrašnjosti, već i podaci koji mogu da se pribave iz inostranstva. Znači, putem tih elektronskih mreža i elektronskog povezivanja podataka.

U tom smislu, kontinuirano se radi na tome da se iz posebnih zakona izostave odredbe koje uređuju ovu materiju, što je učinjeno i ovim izmenama. Tako da će poslanička grupa JS kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama dati punu podršku. Dakle, svi poslanici JS, na čelu sa našim predsednikom Draganom Markovićem Palmom, podržaće Zakon o putnim ispravama.

Sa druge strane, imamo i sporazume i memorandum. Ono što posebno želim da istaknem jeste ugled i važnost Republike Srbije, ali i nesmetano putovanje svih građana Republike Srbije, kako običnim tako i diplomatskim pasošem.

Delegacija JS, predvođena gospodinom Draganom Markovićem Palmom, predsednikom JS, samo je u zadnjih godinu dana proputovala Evropu i svet i na važnim državnim sastancima gde su bili prisutni u delegaciji, da kažem, kako političkim tako i privrednim sastancima, svugde smo dočekani na visokom nivou, što se ogleda i prijateljstvo drugih zemalja prema Republici Srbiji, ali sa svih tih sastanaka zaista doneli smo korist za građane Republike Srbije ili što bi se narodski reklo – svaki sastanak je urodio plodom.

Takođe, kada strani državljani, naročito diplomatski predstavnici, dolaze u Srbiju, sasvim je jedna drugačija slika Srbije koju predstavljamo i oni budu, kao što je delegacija Turske prošle nedelje u Narodnoj skupštini, čiji je domaćin bio Dragan Marković Palma, primljena je i od strane predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, na visokom nivou, i sve su to vrlo bitni međudržavni odnosi.

Jedan od pokazatelja jeste i kontinuirani rad kada je u pitanju ta spoljna politika, što je jako važno da je država odnosno Gana povukla priznanje Kosova, to je 16. zemlja koja je povukla priznanje u poslednje dve godine. Pre Gane priznanje je pre nepuna dva meseca povukla država Togo, tako da je to jedan kontinuirani rad predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, predsednika spoljnih poslova, ministra Ivice Dačića, zatim svih nas u Narodnoj skupštini, na čelu sa predsednicom Narodne skupštine, gde zaista u tom radu svi doprinosimo da što bolju sliku ostavimo svim gostima, diplomatskim predstavnicima i na odborima koji nam dolaze, većina poslanika, tj. svi poslanici su članovi određenih poslaničkih grupa prijateljstva sa nekim od država i smatramo da će Gana, da je ovaj rad na povlačenju priznanja nezavisne države Kosovo, u prethodnih godinu i po dana se na njemu radilo, ali je jako značajno da će ona uticati na druge zemlje, s obzirom da je najmnogoljudnija zemlja u ovom delu sveta jer ima oko 29 miliona stanovnika. Najavljeno je povlačenje od još jedne države, koja će do kraja godine povući priznanje Kosova.

Kada je u pitanju Sporazum o razmatranju Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe, svakako da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati i ovaj Sporazum.

Sporazum je prvi put potpisan 1998. godine, ali je Srbija pristupila 2016. godine i tada je ministar unutrašnjih poslova gospodin Nebojša Stefanović potpisao dopunski protokol, tako da ćemo svakako podržati ovaj sporazum koji će urediti odnos Srbije u pružanju pomoći u vanrednim i hitnim situacijama.

Imamo i razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunisa kada su u pitanju vozačke dozvole, gde naši državljani mogu da zamene vozačku dozvolu u Tunisu, kao i njihovi državljani u Srbiji. Za Vladu Republike Srbije ovlašćeno je Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je za Vladu Republike Tunisa tehnička Agencija za drumski saobraćaj, tako da je ovo jako važno. Ovaj Sporazum važi pet godina po našem potvrđivanju, sa mogućnošću ponovnog potpisivanja ovog Sporazuma.

Takođe, imamo i potpisivanje Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, takođe jako važan sporazum. On je potpisan u maju 2017. godine i ovde imamo, kada se govori o interesu naše zemlje, u pristupu informacija interesa predpristupa EU, trgovina na osnovu povlašćenih informacija i manipulacija finansijskim tržištem, tako da je ova Evropska kancelarija unutrašnjih poslova jedna od značajnih kancelarija, a i na međunarodnom planu vrlo je značajna saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i ostalih zemalja članica EU.

Imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Bugarske u oblasti saradnje od zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa. Svakako da je jako važno podržati ovaj zakon, s obzirom da se radi o državi koja je u okruženju, gde vrlo često Republika Srbija ili Bugarska ne mogu da reaguju u prirodnim nepogodama ili katastrofama koje su izazvane nekada i ljudskom rukom ili ljudskim delom, tako da im se na ovaj način omogućava mogućnost da bez nekog dodatnog roka mogu da reaguju i na taj način da se spreče katastrofalne posledice.

Imamo Memorandum koji se potpisuje sa SAD o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Mislim da je svima ovaj zakon sasvim jasan, zašto ga potpisujemo, s obzirom na povećani broj migranata.

Ali, ono što je za nas iz Jedinstvene Srbije značajno, a posebno se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova, jeste da mi nešto što je dobro i vaš rad, uvaženi ministre, kao i cele vaše ekipe u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zaista želimo posebno da pohvalimo i želimo da podržimo vaš rad. Podržali smo sve dosadašnje zakone, podržaćemo svakako bez sumnje i ove sporazume, kao i Memorandum, ali je posebno pohvalno da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u prethodnom periodu zaista opravdalo celokupno poverenje, kao i vi, naravno, na čelu, koje vam je dato.

Treba govoriti o velikoj tehničkoj opremljenosti i velikom ulaganju u sektor unutrašnjih poslova. Vi ste samo na teritoriji Rasinskog, Raškog okruga, odakle sam ja poslanik i odakle dolazim u prethodnih godinu dana, bukvalno obnovili, renovirali, čak neke iznova, da kažem, vaše ministarstvo je to finansiralo, veliki broj policijskih stanica ili policijskih uprava, zatim, jako značajno osposobljavanje policijskih kadrova i, ono što je jako bitno, drugačiji pristup policijskih službenika prema građanima, jer građani nijednog trenutka ne treba da se plaše, da li je to saobraćajni policajac, znači, drugačiji je sasvim pristup, miroljubiviji, da su oni zaista tu u interesu i u smislu bezbednosti građana.

Tako da, Republika Srbija je sada sigurnija zemlja za život građana, bezbednija zemlja za život građana i stabilna zemlja za život građana. Ali, ono što je najbitnije jeste da ste puno uradili kada je u pitanju bezbednost naše dece, kada je u pitanju sajber kriminal, da se radi puno na suzbijanju kriminala, otmica dece, što smo imali situaciju u prethodnih deset dana, gde kao roditelj zaista ne mogu da ostanem nema na situaciji otmice i nestanka dece, vaše hitno reagovanje, tako i čuvanje naše dece od dilera, da kažem, dilera droge i ostalog kriminala.

To je možda što bih ja izdvojila i najznačajnije u domenu MUP, što ste radili u samo prethodnih ovih godinu dana, a sve u cilju interesa građana.

Tako da, još jednom ću napomenuti da će poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme i svi poslanici JS podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, ako bude bilo potrebe.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.