Hvala, gospođo Stojanović.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite, kolega.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre i gosti, dragi građani Republike Srbije, želim da na početku kažem da ja kao ubeđeni socijaldemokrata i moja Socijaldemokratska partija, koju predvodi Rasim Ljajić, se radujemo i uvek ćemo biti jaka podrška ovakvim zakonima, pre svega, zakonima koji olakšavaju građanima procedure i olakšavaju im i preciziraju jasnije na koji način mogu da dođu do svojih prava, u ovom slučaju do svojih isprava.

Sa druge strane, jako je bitno i ono što mi jako podržavamo, jeste da rasteretimo naše građane i vidimo da ovaj Predlog o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i o tome vodi računa i olakšava, pre svega, onim građanima do kojih slabije stižu informacije, rubni krajevi, seoski krajevi, omogućavaju jednom čoveku na Pešteri da bez ikakvog troška u slučajevima da se izgubi njihov pasoš ili druga isprava ne plaćaju ništa za objavljivanje u „Službenom glasniku“, da sad dajemo jednu novu mogućnost i olakšicu i na taj način smanjujemo trošak građana i pokazujemo građanima da država staje na noge i da se država zaista uređuje na način da olakša život građanima Republike Srbije.

Danas je pred nama jako bitno potvrđivanje Sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, odnosno Evropola, koja je kriminalistička obaveštajna agencija EU. Izuzetno je bitno da evropske institucije prepoznaju da je MUP Republike Srbije izuzetno kvalitetno u svom radu, uz operativno, profesionalno i da nam se zbog dobrog rada otvaraju vrata još jedne izuzetno bitne institucije u EU, sličan sporazum su potpisali i Rumunija i Bugarska pre samog učlanjenja.

Ovo je treća iznimka da se desi jednoj državi koja je u procesu pridruživanja EU. Da se nešto tako desi to je, zaista, ozbiljan signal za nas, pogotovo što je strateško opredeljenje Republike Srbije EU i usaglašavanje zakona naše države sa zakonima EU na čemu mi u SDPS, Rasima Ljajića izraziti insistiramo.

Znate dobro, gospodine ministre, da je pred nema budžet Republike Srbije već najavljen za neku od sledećih sednica i aktivirali smo, zaista, pitanje dosta lošeg stanja infrastrukture policijskih uprava na teritoriji cele Srbije.

Mene naročito bole izuzetno loše situacije i izgled tih institucija po unutrašnjosti, mnogo više nego što je to, na primer, u Beogradu. Verovatno ćete me i razumeti, obzirom da su te institucije u stvari pokazatelj ozbiljnosti Republike Srbije. Mislim da je ova Vlada sa ovim ministrima, ovim rukovodstvom i ovim predsednikom države zaista puno učinila, da je mnogo bolja situacija ekonomska i da ne smemo dozvoliti da jedna policijska uprava u Novom Pazaru izgleda onako kako izgleda.

Ovo jeste i zaista sugerišem, znam da ste uvek bili otvoreni po tom pitanju i da ste zaista puno toga uradili da u predlogu ovog budžeta imamo više sredstava i za infrastrukturu, ali čini mi se da je jako bitno da imamo i povećan broj policajaca, pogotovo u pograničnim oblastima kakav je Sandžak na teritoriji Novog Pazara. Evidentno je manjak policije i vi ste to pokušali i pokušavate da rešite, ali još jednom moram da apelujem, pogotovo saobraćajne policije, jer zaista jako je bitno za svakog poštenog građanina da vidi da ima policije koja je funkcionalna, koja puno radi. To daje poštenim građanima ove države jednu sigurnost i zaista ubeđenje da ova država, kao i što čini sve što je dobro u interesu svakog od građana.

Iako nije bilo pitanje za vas, već za tužilaštvo, pomenut je taj nemili događaj od 20. oktobra, kada se jedna grupa neozbiljnih ljudi zaista ponašala neozbiljno i, suprotno zakonima ove države, u jednom obližnjem selu opštine Trstenik nekoliko neozbiljnih ljudi obučeni u četničke uniforme su vređali dostojanstvo Bošnjaka i nacionalnu pripadnost muslimana, ali želim da kažem da je na mene zaista veliki utisak ostavilo jedno, da kažem, objašnjenje i ograđivanje lokalnog sveštenika iz crkve iz te parohije gde se to i održavalo, koji je zaista u jednom lepom tonu, jednom, da kažem, bratskom tonu, zaista se ogradio od ovakvih stvari i lekovito praktično delovao na zatezanje inače dobrih odnosa koji trenutno postoji između Bošnjaka i Srba u Republici Srbiji.

No, u svakom slučaju, sve ono što nije osuda može se shvatiti kao opravdanje. Stoga tražim i od vas, iako nije konkretno vaše pitanje, već od javnog tužilaštva, e to je njihovo pitanje, kao i od svih medija i od javnosti, da se prema ovakvim događajima, pa i prema tim događajima sa svih terena, sa svih utakmica, sa svih mesta gde se šalju međunacionalne mržnje, seje se mržnja međunacionalna i podrivaju dobri i bratski odnosi između naroda koji žive u Republici Srbiji, takve stvari moraju kritikovati i to je ono na čemu mi u SDP insistiramo.

Na vrhu piramide u ovoj državi treba da bude čovek, ni Srbin, ni Bošnjak, ni Mađar, nego građanin ove države. Svi imaju ista prava i niko ne sme nikome da preti u ovoj državi i to ova Vlada u svakom trenutku očituje, ali moramo i u ovom trenutku zaista učiniti sve da se ovakve stvari ne dešavaju i da se javno kritikuju.

U svakom slučaju, poslanici SDP Rasima Ljajića će podržati ove zakone i predložene sporazume. Mislimo da su u interesu građana Republike Srbije i mislimo da nas unifikuju sa zakonima EU, jednog bratstva evropskih naroda kojem Srbija svakako pripada.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama kada se dobro pogleda, zapravo ništa suštinski ne menja u odnosu na postojeći tekst zakona i nije bilo potrebe da se uopšte o ovome raspravlja, ali mi smo podneli određen broj amandmana upravo da bismo u toj raspravi u pojedinostima mogli da vam kažemo šta tačno nije dobro i ako ste već menjali zakon, predložili izmene zakona, da vam ukažemo kako je to zapravo trebalo da se uradi da bi imalo nekog više smisla.

Mi smo zapravo očekivali od ministra Stefanovića danas da razgovara sa narodnim poslanicima o mnogo ozbiljnijim stvarima, o aferama koje potresaju Srbiju i o kojima se priča upravo zato što kao ozbiljna politička partija želimo da od ministra čujemo odgovore na sva pitanja koja se pojavljuju u javnosti i da se jedanput u Srbiji neka afera stvarno zatvori, a ne da se jedna afera skloni pod tepih da bi se pojavila druga i to tako traje već decenijama. Nije vezano ni za ovu vlast, nego to nekako traje u Srbiji kao neka zaista nezdrava situacija.

Mi srpski radikali ne spadamo u one koji dižu hajku i koji se tako bez razloga i bez argumenata obraćaju i javnosti. Mi nismo ti koji po svaku cenu želimo da napadamo režim.

Sada kada govorimo o ovome što je sada aktuelno, mi takođe to govorimo samo sa krajnje čistom i iskrenom namerom da se ove neke situacije u javnosti razreše.

Najpre, želimo da kažemo nešto o ovom tzv. "malom Šengenu". Mi mislimo da to nikako nije dobro, da ako je ovo zamena za ulazak Srbije u EU, onda je tim vašim prijateljima iz EU trebalo reći da nama ne trebaju nikakve mrvice, pogotovo ne mrvice koje će štetiti Srbiji čak i više nego ulazak u EU.

Mi smo čuli pre neki dan od predsednika Republike kako je on govorio o tom "malom Šengenu" kao o nečem epohalnom, jer, evo sada ćemo od nove godine, ako to neko slučajno ne osujeti, da idemo sa ličnim kartama u Makedoniju, u koju idemo sa ličnim kartama od 2011. godine, jer te godine je Ivica Dačić kao član tadašnje Vlade tog režima potpisao taj sporazum, u Crnu Goru, gde oduvek idemo sa ličnim kartama, u BiH, gde oduvek idemo sa ličnim kartama i oni, naravno, kod nas dolaze na isti način. E gde imamo promenu? Imamo kod Albanije i to jeste problem i mi se plašimo da se iza toga krije nešto veoma ozbiljno i nešto što bi moglo štetiti interesima države Srbije.

Javna je tajna i vi to, ministre, odlično znate da Šiptari sa Kosova i Metohije slobodno idu u Albaniju, da im sigurno ni sada niko ne traži putne isprave. Ako i traži, onda imaju te pasoše te lažne države. Mi sada hoćemo da otvorimo granicu između Albanije i Srbije tako što ćemo dozvoliti da se nekontrolisano ulazi u Srbiju.

Vi ste sami rekli da je to, između ostalog, zbog nekih migratornih talasa, pa je sada naše pitanje da li bi taj "mali Šengen" doprineo u pozitivnom ili negativnom smislu eventualnom talasu migranata koji očekuju ovaj deo sveta. O tome se sve više u javnosti govori. To takođe ne možemo da sakrijemo i ne smemo da krijemo.

Kada je predsednik države govorio o ovome, onda je rekao kako, eto, se povećao uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije u Srbiju da li reče za 17%, ne znam tačno i da mi, zahvaljujući "malom Šengenu" ćemo omogućiti da lakše dolazi paradajz iz Albanije u Srbiju.

Znate, jako je zabrinuo naše seljake. Kažu kako se nije setio da kaže da uradi nešto da se otvori put, recimo, leskovačkoj paprici, negde da se prodaje u svetu. A gde može da se prodaje? Pa po već postojećem Sporazumu koji imamo sa Ruskom Federacijom, gde možemo da prodamo sve naše poljoprivredne proizvode.

Dakle, mi samo tražimo od vas da nam potpuno otvoreno kažete o čemu se ovde radi i da vas upozorimo da niko od predstavnika režima ne treba, odnosno ne sme da prisustvuje tom nekom budućem sastanku koji će se uskoro desiti, koji je najavljen zapravo u Draču, gde bi se moglo desiti da tamo prisustvuju i predstavnici lažne države „Kosovo“? Ako se to desi, onda će to i nama i celokupnom narodu biti jasno da je vlast na indirektan način priznala lažnu državu „Kosovo“.

Nadam se, nadamo se, da se to neće desiti, ali želimo na vreme da upozorimo i predstavnike vlasti, a i celokupnu javnost.

Još jedna tema je aktuelna ovih dana, a to su problemi sa „Krušikom“, sa Aleksandrom Obradovićem, koji je u javnosti obelodanio određene podatke vezane za poslovanje te firme, te fabrike „Krušik“.

Pojavila se u javnosti priča da je „Krušik“ prodavao oružje ispod cene, da je ta privatna firma koja je prodavala oružje umesto „Krušika“, da se višestruko obogatila, da je „Krušik“ doveden na ivicu propasti. Vi ste iz vlasti pokušali to nekako, rekla bih, prilično nezgrapno da skrenete sa ozbiljnog objašnjenja te teme zato što se time bavi ne znam neka Marinika, itd. Nas, svakako, ne možete svrstavati u tu grupu političara.

Mi samo želimo, da radi javnosti, radi „Krušika“, radi zaposlenih u „Krušiku“, na kraju krajeva i radi vas, ministre, pošto se pominje vaš otac kao neko ko je zaposlen u toj privatnoj firmi, da izađete sa svim detaljima. Znate, nije odgovor samo da kažete – Moj otac nije suvlasnik firme. Pa, možda nije i ne govorimo sad o tome, govorimo o tome da ste i sami rekli da jeste zaposlen u toj firmi ili je rekao Aleksandar Vučić. Dobro. Hajde, evo, nadam se da ćete odgovoriti na to, svejedno.

Dakle, mi zaista želimo da vi kao nadležan ministar objasnite javnosti Srbije i ovo ovde mesto je najbolje, ovde nemate ni novinare da vam možda postavljaju pitanja na koja nerado odgovarate, mi zaista kao narodni poslanici želimo da se čuje istina o ovom slučaju.

Ako je zaista tačno sve ovo što je taj Aleksandar Obradović izneo u javnost ili čak deo toga, onda svakako da nadležno tužilaštvo i te kako ovde ima posla. I ne može se, ko god da je taj Aleksandar Obradović, ne može se smatrati da je on odao poslovnu ili državnu tajnu ako je izneo neka saznanja iz firme u kojoj je bio zaposlen, pogotovo ako je izneo i određene podatke kojim ono što govori zapravo argumentuje.

Dakle, molimo vas ministre, prosto da bismo mogli ubuduće normalno da funkcionišemo i da radimo i da kažem, ponavljam, da jednom zaista nešto što je afera u Srbiji da doživi pravo razrešenje kakvo god da je. Koliko god koga to bolelo ili ne bolelo, da se zna konačno šta je istina i da možete i vi i bilo ko, ko se povezuje sa tom, ili neko drugi, sa nekom drugom aferom da može normalno bez ikakvih problema da se obrati javnosti i bilo kome. Jednostavno, ovo je mrlja na državi Srbiji složićete se sa tim da je to tako.

Znate, ako je neko direktor godinama u „Krušiku“ pa taman kad se pojavila ova afera taj kao veliki specijalista ode u neku drugu namensku industriju sama ta činjenica nekako upozorava da možda ima istine u onome što se u javnosti iznose kao dokazi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

U tom smislu se slažem sa vama. Ja već očekujem da narednih nekoliko dana želim da se obratim javnosti vezano za ovu temu, kada budem prikupio sve što hoću da iznesem ljudima u svakom detalju, da vide koliko je to jedna „makijavelistička laž“, koja svakoga dana iako je demantovao „Krušik“. Znate, oni kažu „Krušik“ je upropašćen. „Krušik“ danas stoji u odnosu na 2009, 2010, 2011, 2012. godinu sto puta bolje, pri čemu je tada imao, recimo tri do četiri puta manje radnika.
Dakle, uposlili smo četiri puta više radnika, kompanija bolje stoji, nikada im ništa ne kasni. Kako je to lošije nego što je bilo u trenutku kada je finansijski direktor bila majka čoveka koji iznosi informacije?
Ali, on ne iznosi informacije vezano samo za to. On prikuplja u kontinuitetu pet godina informacije o poslovanju firme, o projektima firme, o njenim kontaktima i sa državnim subjektima. Šta je tu sporno? Hoću da kažem, šta je sporno, što bi on prikupljao o tome kako „Krušik“ radi sa SDPR, država sa državom na osnovu odluke države, specifikacije, opreme, robe itd. Ko zna kome to iznosi.
Kako bi se to nazvalo, kako bi ga nazvao Putin? Kako bi Putin nazvao čoveka koji bi prikupljao podatke pet godina o ruskoj fabrici naoružanja i stavljao to na hard disk? Ići ću uskoro u Moskvu, pitaću ih kako će oni da to kažu, kako bi ih oni nazvali. Ne verujem da bi rekli bilo šta drugo osim da je to zloupotreba zakona.
Ali, nisam tužilac, niste ni vi. Neka tužilac bude taj koji kvalifikuje da li postoji neko delo, koje delo, tako radi pravna država, i neka sud odluči da li je taj čovek kriv za to delo koje mu je tužilac stavio na teret ili nije. To je jedino čisto i ispravno.
Ja se nadam da će Tužilaštvo proveriti i ove navode koje su iznosili on i ovi drugi, iako se radi o potpunim lažima. Znači, ne da ni jedna firma privatna nije kupovala po povlašćenim cenama, nego su na osnovu, prvo što sam uradio pozvao SDPR da ih pitam, ali je to moja privatna stvar što sam ja pozvao ljude koje poznajem u SDPR. Neka to odrati i Agencija za borbu protiv korupcije, Tužilaštvo, ko god hoće, nego je SDPR bio dramatično povlašćen u odnosu na sve privatne firme.
Kada se uzme specifikacija šta su sve kupovali i šta je taj proizvod, u ovom slučaju minobacačka mina, sve sadrži, ali to ću pokazati javnosti kada se budem obratio vezano za ovu temu.
Znači, apsolutne, brutalne laži. Ja sam prinuđen, nažalost, iako su demantovali „Krušik“, Ministarstvo odbrane po dva-tri puta, oglasili se i rekli – Ljudi, ovo je besmislica, ne da nije tačno, apsolutno je laž, netačno. Onda ljudi kažu – A što se ne oglase nadležne institucije? Oni se oglase, ali nije dovoljno ni to jer nije dovoljno dobar odgovor, valjda.
Dakle, ja želim, vi ste tu u pravu, osećam da ova tema nije dovoljno zatvorena. Prosto, ljudi možda i nemaju previše informacija, nije možda razrađena na pravi način, upravo zato da bi se pokrile afere koje su se pojavile gde je jedan od čelnika Saveza za Srbiju, Đilasove stranke, prebija svog kuma, muči ga, davi, u isto vreme se bavi reketom, građevinskim reketom na teritoriji opštine Stari Grad.
Sa druge strane, okupljaju ljude da spaljuju Vesićevu knjigu i naravno da to nije dobro da im to budu teme. Ja razumem potrebu tih ljudi da govore o tome, jer potrebno je pokriti takve stvari. Oni kažu – Da, prvo jedan dan nije taj što je spalio knjigu, jeste član, nije član, e ipak jeste član, ali on je zapalio, nije zapalio, on se pridružio. Ja sam gledao lica, možete da vidite na internetu, lica tih ljudi koji pale knjigu. Ni u nacističkoj Nemačkoj kada su se spaljivale knjige nisu svi spaljivali knjige, bilo ih je jedno desetak-petnaest-stotinu, nije važno koliko, koji su spaljivali u kolonama ogromnog broja ljudi, koji su u jednom sladostrasnom zanosu navijali za spaljivanje knjiga.
Isto je to bilo i ovde. Niko od tih ljudi nije rekao – ovo je užasno, grozno, ja ne mogu da budem na skupu gde se spaljuju knjige, ne želim da prisustvujem tome, nedovoljno sam jak da se suprotstavim ali neću da budem tu, idem. Ne, svi su snimali telefonima, valjda da pokazuju deci kući kako se lepo spaljuje knjiga.
Video sam sa kakvim ljudima imamo posla. Oni svaki dan govore loše o Srbiji. Oni govore da Srbija oružje prodaje ISIS-u. Besmislica, najgora besmislica koja postoji na svetu, najgora moguća. Stalno pokušavaju da tim zamenama teza plasiraju nešto što će naneti štetu i „Namenskoj industriji“ i Srbiji, „Namenskoj industriji“ koja danas posluje ne neuporedivo bolje, nego prosto ne mogu da pronađem pridev da opišem unapređenje poslovanja „Namenske industrije“ u odnosu na neki raniji period, šta smo sve uspeli da podignemo. SDPR je podigao novu fabriku municije od tog novca koji zarađuje prodajom naoružanja, državna nova fabrika municije u Uziću. Mi ranije nismo mogli da okrečimo neku staru, ovi ljudi su podigli potpuno novu, apsolutno. Šta je sve kupljeno od tog novca? Koliko novca je SDPR uplatio u budžet Republike Srbije? Koliko je uložio u razvoj naoružanja oklopnih transportera, novog pešadijskog naoružanja, municije? To je neuporedivo. Taj novac potiče upravo od toga.
Normalno je da SDPR ima najbolju maržu, da najviše on zarađuje i da ima najpovoljnije cene i uvek je tako i bilo. Uvek je tako i bilo, samo se postavlja pitanje šta je proizvod o kome pričamo, odnosno šta su komponente? Da li taj proizvod ima komponente A ili B? Jedan koji leti ovoliko, onaj koji je leti onoliko, različita je cena, različit proizvod, a prodajete privatnoj i državnoj kompaniji po istoj ceni, jednoj lošiji, jednoj bolji proizvod, odnosno državnoj dajete suštinski po boljoj ceni. To treba da se objasni.
Treba da se objasni, dakle, ja hoću da se obratim javnosti, upravo po svim tim pitanjima koji se tiču sumnji na moguć sukob interesa, na moguću trgovinu uticajem, sve ono što su, ono što ja prepoznajem kao ozbiljne optužbe, ja nisam neozbiljan čovek, dakle, nikad u životu nisam pozvao nikoga, baš nikoga iz „Namenske industrije“ da mu kažem - e, vidi, primi ovog na sastanak. Ni to, ne daj Bože nešto više od toga. Sve dozvole koje su stizale u MUP, uredno davane državnim subjektima u treptaju oka, sve u skladu sa zakonom i propisima, baš zato što hoćemo da pokažemo odgovornost prema državi.
Naravno, ja hoću da pripremim sve da bih bio vrlo koncizan i precizan, hoću da govorim snagom argumenata, na svaki pojedinačni navod koji sam čuo u javnosti u prethodnih nekoliko nedelja hoću da odgovorim, hoću da pokažem kolika je besmislica u pitanju, iako znam da, politički gledano, kada ulazite u temu koju plasira neko da bi vam naneo štetu, to nikad ne ide u vašu korist, to je uvek šteta. Koliko god objašnjavali, širite temu u kojoj vi ispadate kao da ste radili nešto mutno i muljavo. Ali, osećam da je potrebno da se to zatvori, da se pokaže ljudima šta je istina.
Na kraju krajeva, neka to urade, ja hoću da to kažem zbog svoje savesti, zbog onog u šta ja verujem, a neka to urade i državni organi, neka to uradi tužilac, neka to uradi Agencija za borbu protiv korupcije, neka pokažu ljudima sve, neka ispitaju sve, i ko je gde zaposlen, i gde radi, i gde ne radi, i kakve veze ima, i da li nema, da li je jedno od tih preduzeća ikada poslovalo sa državom, pod kojim uslovima, kad, od kada, kad su prvi ugovori.
Ta firma o kojoj se priča postoji od devedesete godine, od devedesete godine. Ministarstvo Vuka Jeremića je uredno davalo svaki put saglasnost za izvoz naoružanja, kao i sva druga ministarstva u tom lancu u vreme kad su neki drugi bili na vlasti i tada je to bilo super, posle 2000. godine ne valja.
Ja tog čoveka, inače, nikad u životu nisam video, ne znam kako izgleda uopšte. I ja sam spreman za sve ovo što kažem da idem na poligraf u svakom trenutku i ako treba ne na naš, na strani, jer ja, stvarno, u tome ni na koji ružan način nisam učestvovao. A, sve se čini da bi se pokrilo faktički, da se kad radite nešto dobro, kad unapređujete rad MUP-a, ne valja, treba da se plasira nešto zato što to nekom ne odgovara. Kad idu neki politički izbori, dajte, uprljajte nekog da ne bi mogao da mi odgovori ili da ga držite stalno u toj vrsti priče.
Ja neću da sebi dozvolim, niti ću da dozvolim nekom drugom da iznosi laži ni o meni, ni o članovima moje porodice. Ja ću da se za to obratim sudu. Tužiću svakog ko to bude iznosio u javnosti, apsolutno, i goniću ga da pokažem narodu za sve te koji to tvrde da su lažovi.
To sam čuo i od mnogih ljudi i u ovoj sali kada se lagalo o njima, da su se uvek trudili da to poprave i da pokažu da ovako nešto neće da trpe i apsolutno ih podržavam, kad neko laže o vama, morate da se suprotstavite, naprosto, ne treba da ostavite laž da ostane laž.
Žao mi je što sam uzeo ovoliko vremena objašnjavajući ovo, ali uskoro, vrlo brzo očekujem da ću imati priliku da, ja se nadam za nekoliko dana, da mi neće trebati više, da sve to prikupimo, ono o čemu ja hoću da govorim, i da vrlo argumentovano pokažem da su sve te fascinantno izmišljene optužbe potpuna laž.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Kažete, ministre, niste vi tužilac, nisam ni ja. I tačno je. Ali, niko, što se nas tiče ovde, nikoga nije optuživao. Samo smo tražili to što ste vi sada rekli da ćete uraditi, ali dobronameran savet.

(Nebojša Stefanović: Mislio sam na ovo da li je uzbunjivač ili nije uzbunjivač.)

Da, dobro.

Dobronameran savet, da bi se zaista ovo završilo na pravi način, nemojte samo da izađete na konferenciju i da kažete – niko nije u pravu, ja sam u pravu. Sami ste rekli da ćete pozvati nadležne organe, a onda to znači da će javnost da čuje argumente, da vidi dokumenta, da vidi ugovore, da vidi da li su ti ugovori štetni, da li je zaista „Krušik“ oštećen zbog zaključivanja tih nekih ugovora o prodaji oružja. Generalno, prodaja oružja nije sporna. Mi oružje pravimo, između ostalog, da bi ga prodavali i razvijamo svoju „Namensku industriju“ i nikome to nije sporno, ali je sporno ako u tome neko profitira na račun države i na račun firme koja pravi to oružje.

Čak i to kome se oružje prodaje i šta se dešava sa tim oružjem. Znate, vi kad prodate oružje, vi niste odgovorni za to gde će to oružje i kako će biti korišćeno. Zna se šta je oružje. Vi proizvodite, državna firma proizvodi oružje, prodaje ga, a šta će taj neko ko je kupio oružje da radi s njim, to više nije problem onoga ko je proizveo oružje.

Dakle, mi ne želimo da okrećemo priču na nešto što je neozbiljno, na nešto što je hajka, na nešto što je neodgovorno. Mi samo želimo, radi države, pre svega, radi vaše funkcije koju obavljate, radi te naše „Namenske industrije“, radi svih tih ljudi u „Krušiku“, želimo da se ta tema potpuno otvori i da bi se zatvorila na način na koji kažu nadležni organi, ništa ni više, ni manje od toga.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nadovezaću se malo i na ovu temu od malopre. I mogu da poverujem da neki diletanti iz dela tzv. opozicije, iz Saveza za Srbiju, mogu da promovišu ovu lažnu priču oko „Krušika“ kao nešto na čemu će uzeti neke političke poene. Naravno, svima je nama jasno i u ovoj sali, ali ono što je najbitnije, jasno je građanima Republike Srbije zašto baš ta priča o „Krušiku“ u momentu kada MUP, na čelu sa ministrom Stefanovićem, bije bitku u Interpolu za to da tzv. Kosovo, koje je apliciralo, koje je u stvari pokušalo da aplicira, ne uđe u tu međunarodnu organizaciju. Naravno da je jasan njihov cilj, da ugroze one ljude koji se žestoko svakodnevno, sa puno energije, puno žara, puno znanja bore za ono što su nacionalni interesi Republike Srbije. I ne bore se na rečima, ne bore se u svojim kabinetima, na televiziji, nego, ja slobodno mogu da kažem kao narodni poslanik, da ta bitka u Interpolu nije izvojevana za dva, pet ili deset dana.

Ona se bije već proteklih nekoliko godina, od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, ministar Stefanović postao ministar policije, i imam materijalne i konkretne dokaze za to.

Pogledajte samo, gospođo Radeta, spisak zemalja koje nisu glasale u Interpolu, koje su ostale uzdržane kada je u pitanju prijem tzv. Kosova. To su Ujedinjeni Arapski Emirati, Koreja, Mađarska, Japan, Peru, između ostalog. Sve zemlje koje i dan danas priznaju tzv. proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, pa zar neko misli da su oni tek tako ostali uzdržani. To su sve ozbiljne zemlje, a među njima su i neke evropske zemlje, zemlje koje su članice EU, ali i neke koje su podržavale tzv. Kosovo u svim međunarodnim forumima.

Sada se poteže priča oko „Krušika“ kada Vlada Republike Srbije, konkretno ministar Stefanović i cela Vlada i predsednik Vučić, beleži uspehe. Oni u UNESKO su odustali od aplikacije. Juče smo imali da je šesnaesta država u proteklih godinu i po dana, kako mi to kažemo, otpriznala nezavisnost tzv. Kosova, odnosno priznanje tzv. Kosova i sada se odjednom pojavljuju priče o „Krušiku“ i targetira se neko ko je jedan od ključnih ljudi, koji se bavi isključivo odbranom nacionalnih interesa Republike Srbije, i to se uspešno bavi, i neko ko je pokazao da može. Znači, oni koji su bili do 2012. godine su pokazali i slegali ramenima, ti isti koji sada promovišu tog tzv. uzbunjivača.

Što se nije javio prošle godine? Što se nije javio pre dve godine, nego kada je ugrožen neki njegov partikularni, lični interes, verovatno je hteo bolje radno mesto ili bolju platu i sada je došao u ruke onih koji bi da svoju političku priču i političke poene, vlast da osvoje na takav način, i to preko Nebojše Stefanovića, i to preko Republike Srbije, preko onih koji imaju konkretne rezultate u odbrani nacionalnih interesa, koji su pokazali da može da se nivo, da se broj zemalja koje su priznale tzv. Kosovo spusti ispod polovine. To je ogroman uspeh predsednika Vučića i SNS i cele naše većine u parlamentu i jako značajna, jedna od ključnih uloga ministra Stefanovića, koji je pokazao, koji je išao u Čile, nije pustio svoje saradnike da biju tu bitku, nego sa svakim mirno, argumentovano razgovarao i ubeđivao zašto nije dobro ni za Evropu, ni za region i za organizaciju, kakav je Interpol, da tzv. Kosovo bude primljeno u njegovo punopravno članstvo. To nije dobro za bezbednost ovog regiona, nije dobro za našu zemlju i pokazalo da mala zemlja, kao što je Srbija, može da ostvari međunarodne uspehe.

Ono što je urađeno na polju bezbednosti i ono što smo uradili na polju razvoja turizma i ekonomije je upravo urađeno zbog toga što je Srbija bezbedna zemlja. Složićete se, moje uvažene kolege, da je Beograd, da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu u koju rado dolaze čak i oni koji su žestoko sukobljeni. Imali smo pre nekoliko nedelja Interparlamentarnu uniju, gde smo imali predsednike parlamenata Pakistana i Indije, Izraela i Irana. Dakle, mnogih zemalja koje se ne bi našle ni na jednoj tački na zemaljskoj kugli zajedno, a oni su to uradili u Beogradu.

Zašto imamo više investicija? Zašto je naš rast u trećem kvartalu ove godine 4,7%? Drugi smo u Evropi. Zato što smo bezbedna zemlja, zato što je ovde bezbedno investirati, zato što je ovde bezbedno živeti, zato što je ovde bezbedno doći, posetiti i uživati u prirodnim i svim drugim lepotama ove zemlje.

Nije to došlo tek tako. Zašto to nije bilo 2004, 2005, 2007. ili 2009. godine? Zato što smo bezbedna zemlja, zato što smo kredibilni na međunarodnom planu, zato što je predsednik Vučić tri dana u poseti Francuskoj, zato što nas Francuska smatra strateškim partnerom, ali i mnoge druge zemlje. Pokazali smo da tom izbalansiranom spoljnom politikom, ali i upornošću, rodoljubljem, patriotizmom možemo da ostvarimo konkretne rezultate za našu zemlju i za naš narod. Zato mislim da je otvaranjem ove sramne priče o „Krušiku“, o državnim tajnama, o strateški važnom preduzeću za našu zemlju i targetirati na taj način čitavu jednu poštenu i časnu porodicu potpuno van pameti, potpuno anticivilizacijski. Ne mogu da shvatim, ali ljudi koji su u stanju da upadnu u RTS, da pokušaju da upadnu u predsedništvo, pa pokušali su i ovde da uđu ... Ništa me od njih ne čudi da zarad političkog cilja, zarad sopstvenog bogaćenja i vraćanja na one stare dane kada su pljačkali ovaj narod, kada su ostavili 400.000 ljudi bez posla, mogu da žrtvuju jednu časnu i čestitu porodicu iz Beograda, kao što je to porodica ministra Stefanovića. Hvala.