Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je 20 godina od NATO agresije, na Saveznu Republiku Jugoslaviju, 20 godina od činjenice, da je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN, protivno međunarodnom pravu. Za to vreme rata, od NATO pakta poginulo je preko 2.000 civila, ranjeno je preko 6.000 civila, od kojih je preko 2.700 bilo dece.

Mi danas nemamo konačan spisak imena i prezimena žrtava ove NATO agresije. Ovim putem bih zamolila kolege narodne poslanike, da podrže ovu dopunu dnevnog reda, kako bi smo oformili komisiju koja bi istražila i utvrdila tačan broj NATO žrtava imenom i prezimenom.

Godine 2000. na vlast su došli neki koje ovi podaci uopšte nisu zanimali i koji su dozvoljavali da NATO agresiju nazivaju i NATO intervencijom i NATO akcijom itd. Iz tog razloga, više puta ponavljam NATO agresija, jer ovaj zločinački čin, čin NATO-a ne može nikako drugačije biti nazvan, ni intervencijom, ni akcijom, već isključivo agresijom, u kojoj je stradalo mnogo nedužnog naroda i dece.

Nama nije dovoljno da naši prijatelji iz Evrope kažu da je to bila velika greška i tragedija i da polažu vence na godišnjice, već mi tražimo da se ovim putem oformi komisija koja će utvrditi tačan broj žrtava, imenom i prezimenom.

Setimo se da su gađane civilne mete, RTS, voz u Grdeličkoj klisuri, kolona albanskih izbeglica kod Đakovice itd. Činjenica je da je upotrebljena zabranjena municija sa osiromašenim uranijom, zbog čega danas imamo veliki broj ljudi koji su oboleli od malignih oboljenja. NATO agresija je zločin protiv mira, mi smo dužni da znamo ko su oni koji su živote izgubili tokom NATO agresije, mi smo dužni da zapišemo i borce koji su branili i domove zdravlja, škole, mostove, bolnice, ali isto tako i one civile koji su nedužno stradali, žene, decu, muškarce, bake, deke. Mi smo dužni zbog generacija koje dolaze i ne bi smo trebali da ovaj teret ostavimo našoj deci.

Iz tog razloga, molim kolege narodne poslanike, da podrže ovaj predlog da se oformi komisija i da konačno utvrdimo koji je to broj žrtava koji su stradali od NATO agresije 1999. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, čl. 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Agencije Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona o upućivanju oficira za vezu, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodno izazvane katastrofe i Dopunskog protokola uz Sporazum između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe i zajednički jedinstveni pretres o Listi kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, Listi kandidata za tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije i Predlogu odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti.
Stavljam na glasanje ovaj predlog, ako predlagač ne želi reč.
Zaključujem glasanje: za - 141, protiv - niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 18 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red, po hitnom postupku o predlozima za dopunu dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za - 142, protiv - niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 16 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije
3. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Agencije Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona o upućivanju oficira za vezu
5. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodno izazvane katastrofe i Dopunskog protokola uz Sporazum između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe
8. Lista kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije
9. Lista kandidata za tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije
10. Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti
11. Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da danas na sednici prisustvuje dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, kao i njegovi saradnici iz MUP-a.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički, načelni i jedinstveni pretres tačaka od 1. do 7. dnevnog reda.
Da li predstavnik predlagača dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova želi reč?
Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo i u narednim danima diskutovati o setu zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, pre svega o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, ali i o zakonima o potvrđivanju nekoliko međunarodnih sporazuma.
Zakon o putnim ispravama je donet 2007. godine, a poslednje izmene bile su 2014. godine. Izmene koje smo danas pripremili i ponudili na usvajanje Narodnoj skupštini su rezultat praćenja primene zakona i sagledavanja mogućnosti da se građanima Republike Srbije omogući efikasnije i lakše ostvarivanje svojih prava. Predložena rešenja predstavljaju deo reformi koje sprovodi Vlada Srbije, a koje imaju za cilj pojednostavljivanje administrativnih procedura, uštedu u vremenu i novcu i dostizanje višeg kvaliteta u standardima za građane Srbije.
Izmenama i dopunama ovog zakona pruža se mogućnost da građani, ako imaju potrebu ili žele podnesu zahtev za izdavanje novog pasoša šest meseci pre isteka važenja prethodno izdatog pasoša. Ovo je posebno značajno u slučaju putovanja u zemlje čije zakonodavstvo kao uslov za ulazak u zemlju zahteva određeno vreme važenja pasoša.
Pored ovoga, imajući u vidu različitost životnih situacija i potrebu građana, Predlogom zakona pruža se mogućnost podnošenja zahteva i pre pomenutog roka i dužeg od šest meseci.
Jedna od važnih novina koju predviđa ovaj zakon jeste i rasterećenje građana u pogledu javnog oglašavanja putne isprave koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnje rešenje o oglašavanju nevažeće putne isprave u "Službenom Glasniku", već se isto oglašava na internet stranici MUP-a i na takav način se građani oslobađaju troškova koje su imali do sada.
Pored toga, vrši se nužno terminološko usaglašavanje sa Zakonom o krivičnom postupku, Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kojim se na jedan jednobrazan način uređuju vođenje sadržina evidencija u MUP-u, kao i razmena istih podataka.
Želim da vam predstavim u nekoliko reči i međunarodne sporazume koji su danas na dnevnom redu, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.
Ovaj memorandum o razumevanju podrazumeva unapređenje saradnje u cilju sprečavanja putovanja teroristi, borba protiv nezakonitih migracija. Njegov osnovni cilj je borba protiv terorizma.
Ozbiljni teroristički napadi poput onih u SAD, u Ruskoj Federaciji, Madridu, Londonu, Briselu i Parizu, kao i na mnogim mestima u svetu pokazuju da je terorizam danas ozbiljna i direktna pretnja svetskoj bezbednosti od koje ni jedna država, ni regiona neće biti pošteđeni, niti bez zajedničke saradnje mogu uspešno da se suprotstave ovakvoj vrsti izazova.
Dakle, međunarodna saradnja u borbi protiv terorizma mora da omogući brzu i efikasnu razmenu informacija. Zbog toga, osim već standardnih kanala Interpol–Evropola, neophodno je da države imaju direktnu i neposrednu komunikaciju u vidu razmene podataka, kakve zakon predviđa.
U cilju borbe protiv terorizma Republika Srbija uspešno sarađuje sa velikim brojem država u svetu. Sporazume u borbi protiv terorizma imamo gotovo sa svim državama članicama EU, sa Ruskom Federacijom je ispregovaran i očekujemo uskoro potpisivanje i sa ovom državom.
Memorandum omogućava razmenu biometrijskih podataka bezbednosno interesantnih lica, utvrđivanje pravog identiteta nekog lica, uključujući nacionalnu pripadnost, da li ima status imigranta ili istoriju putovanja koja može ukazati na to da li je lice uključeno ili bilo uključeno u terorističke aktivnosti.
Saradnja će omogućiti sprečavanje putovanja terorista i drugih pretnji po nacionalnu bezbednost, delotvornu primenu i sprovođenje pravila u migracijama i donošenje odgovarajućih odluka po zahtevima za ostvarivanje povlastica za imigrante, uključujući zahteve za azil ili za priznavanje statusa izbeglog lica.
Konkretan primer koji će najbolje ukazati na značaj ovog memoranduma je migrantska kriza. Ovaj memorandum omogući će MUP-a da u slučaju nekog eventualnog migratornog talasa, većeg, dakle poput onog kakav smo imali 2015. godine, biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz našu zemlju proveri i uporedi sa podacima koji se nalaze i u američkim evidencijama. Tako ćemo znati da li je neko lice učestvovalo u ratnim sukobima ili od ranije povezano sa terorističkim aktivnostima. Jasno je da će navedeno direktno uticati na poboljšanje bezbednosti Republike Srbije, jer ćemo u tom trenutku imati dodatnu informaciju o licima koja potencijalno prolaze kroz našu zemlju.
Takođe, imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola. Ovaj sporazum potpisan je u Tunisu 11. marta 2019. godine i omogućava se našim državljanima, kojima je prebivalište u Tunisu, zamena važeće vozačke dozvole Republike Srbije za tunišku vozačku dozvolu za sve kategorije vozila, bez prethodnog polaganja teorijskog i praktičnog dela ispita, što predstavlja rešavanje važnog pitanja za naše državljane u njihovom svakodnevnom životu, naročito za profesionalne vozače i one čije obavljanje profesije vezano za upravljanje motornim vozilima. Ista privilegija je naravno garantovana i tuniškim državljanima.
Takođe, stupanjem na snagu ovog zakona, odnosno sporazuma i njegova primena predstavljaju direktnu finansijsku korist za državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište u Tunisu, jer ih lišava finansijskih troškova koji su vezani za polaganje vozačkih ispita.
Takođe, Predlog zakona o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Pred vama su i dva sporazuma danas koji se odnose na saradnju Republike Srbije i Evropola.
Pre svega, nekoliko reči o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Osnovni sporazum je potpisan u Beogradu 2014. godine i stupio je na snagu u junu 2014. godine, a ovim Predlogom zakona ratifikuje se izmena prvog aneksa sporazuma koji se odnosi na oblast kriminala u koji spadaju u Evropolov mandat, koji pokrivaju teška krivična dela koja ugrožavaju dve ili više država članica Evropske unije, terorizam i oblike kriminala koje ugrožavaju zajednički interes obuhvaćen politikom unije.
U tom cilju ovim sporazumom, koji je zaključen razmenom pisama, dana 30. novembra 2018. godine, a na snazi je privremena primena sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, do njegovog stupanja na snagu i faktički prošireni mandat Evropola vezan za krivična dela protiv finansijskih interesa EU, trgovine na osnovu povlašćenih informacija i manipulacija finansijskim, tržišnim i genocidom, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinima i tako dalje.
Takođe, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Agencije EU za saradnju u sprovođenju Zakona o upućivanju oficira za vezu i faktički jedna od načina da se poboljša saradnja Republike Srbije, odnosno naše policije i Evropola je upućivanje međusobno oficira za vezu, čije će delovanje omogućiti efikasniju i bržu borbu protiv organizovanog kriminala.
Ovaj sporazume je potpisan razmenom tekstova sporazuma, u martu 2019. godine i 8. aprila 2019. godine. Ta operativna strateška saradnja omogući će i državama članica EU i trećim stranama, dakle operativnim strateškim partnerima Evropola, upravo na osnovu ovakve vrste sporazuma.
Mi smo uputili oficira za vezu u Evropolu, martu 2017. godine, koji faktički svakodnevno doprinosi u smislu unapređenja koordinacionog pristupa u radu organa za izvršavanje zakona sa ostalim oficirima za vezu iz drugih država u sedištu Evropola.
Potvrđivanjem ovog sporazuma, pored toga što ćemo mi imati bolju i efikasniju saradnju sa Evropolom i omogući će nam da razmenjujemo efikasnije podatke o teškom i organizovanom kriminalu i u drugim oblicima kriminala i teorijske na našoj teritoriji, kao i drugim zemljama u našem okruženju, što bi moglo da pomogne bezbednosti Republike Srbije. Pored toga, to će ispuniti odgovarajuće obaveze koje je Srbija preuzela u pregovaračkim poglavljima 23 i 24.
Takođe, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne izazvane katastrofe i dopunskog protokola u Sporazumu vlada država učesnica CES-a o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne izazvane katastrofe.
To je jedan od važnih segmenata rada MUP-a, pogotovo imajući u vidu da se faktički kako prolaze godine i kako se klimatski uslovi menjaju, prirodne izazvane katastrofe sve češće dešavaju svuda u svetu, te i međusobna saradnja u ovom okviru veoma važna da bi se pojačali kapaciteti za reagovanje naše zemlje, kao i mogućnost da se u to uključe i druge države.
Takođe, sporazum koji je pred vama faktički omogućava da se, on je zaključen u Sočiju, u Ruskoj Federaciji 1998. godine, stupio je na snagu 2003. godine. Mi smo pristupili ovom sporazumu 2016. godine. Time se utvrđuju načela međusobnog pružanja pomoći, proceduru upućivanja zahteva, razmene informacija, nadležni organi, kontakt tačke za saradnju i faktički osnivanje radne grupe za vanredne situacije koja koordinira, rukovodi i pruža pomoć u vanrednim situacijama. Zatim, uređuje se procedura prelaska granice, pravila boravka timova koji pružaju pomoć, izvoz-uvoz tranzitne opreme i pomoć u dobrima naknada štete, kao i razmena podataka o ličnosti.
Ovim dopunskim protokolom, reguliše se uspostavljanje mreža oficira za vezu, njeni ciljevi, organizacije, rad mreže, zadaci, funkcije oficira za vezu, definiše status, te faktički na ovaj način imamo pravni osnov za osnivanje mreže unutar PSES-a i na ovaj način faktički pojačamo rad našeg Sektora za vanredne situacije.
Takođe, u smislu zaštite stanovništva od vanrednih situacija i potvrđivanje Sporazuma između Vlade naše zemlje i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa. Potpisan je u Beogradu 25. jula 2019. godine, sa ciljem da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju veza sa Republikom Bugarskom u oblasti saradnje u vanrednim situacijama. Takođe, doprineće afirmaciji bilateralne saradnje naše dve zemlje, pravno-tehnički će precizno urediti procedure pružanja pomoći, omogućiti ostvarivanje kontakata sa predstavnicima nadležnih službi za dve zemlje.
U slučaju vanrednih situacija koja iziskuju traženje pomoći izvan naše zemlje, saradnja sa susednim zemljama imaju poseban značaj s obzirom na jednoobraznost pretnji, blizinu i mogućnost pružanja međusobne pomoći u najkraćem roku, a u slučaju Bugarske i sličnost jezika te faktički omogućava i lakšu koordinaciju.
Potpisani sporazumi sa zemljama u regionu su od velike važnosti zato što uređuju planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa.
Jedan od najbitnijih segmenata sadržine sporazuma su procedure prelaska državne granice, s obzirom da je brzina dolaska spasilačkih timova u zemlju pogođenom katastrofom, kao i upućivanje humanitarne pomoći od presudnog značaja. Spasilački timovi, pojedinci koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći, prelaze državnu granicu ugovornih strana po prioritetu i po pojednostavljenoj proceduri na graničnom prelazu ili van njega, na osnovu saglasnosti organa granične službe. Dakle, primena ovog sporazuma podići će nivo bezbednosti naše zemlje i omogući će lakše delovanje naših vatrogasaca i ljudi koji su uključeni u spašavanje u svakoj vanrednoj situaciji.
To su zakoni, poštovana predsednice Narodne skupštine, koji su danas pred nama iz oblasti unutrašnjih poslova. Mi smo spremni da sa poštovanim narodnim poslanicima, diskutujemo o njihovom usvajanju. Hvala lepo.

Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Prvi ko se javio od ovlašćenih grupa, Vladan Zagrađanin.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na nekoliko predloženih zakona i izmena zakona koje smatram izuzetno značajnim.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo uvodi nekoliko novina koje zavređuju pažnju i koje će svakako doprineti kako boljem funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i boljoj zaštiti i efikasnijem ostvarenju prava građana.

Podsećanja radi, Zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, a sa izdavanjem biometrijskih dokumenata, odnosno putnih isprava kakve danas koristimo počelo se sredinom 2008. godine. Tada smo među prvima u Evropi i svetu uveli otisak prsta u pasoš, iako su prema direktivama Evropske unije zemlje članice bile dužne da to urade do 2017. godine. Uvođenje biometrijskih pasoša je u tom trenutku bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju, a kada uzmemo u obzir činjenicu da su stari pasoši važili do 2011. godine, jasno je zašto su redovi na šalterima policijskih službi bili nepregledni.

Međutim, dobrom organizacijom Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu bio Ivica Dačić i ispravljanjem eventualnih nedostataka koji je novi sistem nosio, gužve su znatno bile smanjene. Ove godine ističe 10 godina otkad se započelo sa izdavanjem biometrijskih putnih isprava, što za posledicu ima ponovo povećan broj zahteva za izdavanje pasoša. Ono što je važno jeste da istaknemo da je kontinuitet dobrog rada i dobre organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljen i ministrovanjem Nebojše Stefanovića. U prilog ovoj činjenici govori podatak da je samo u prvoj polovini 2019. godine izdato blizu 500.000 novih dokumenata.

Da bi se smanjile gužve i da bi građani Republike Srbije nesmetano ostvarili svoja prava, od aprila meseca ove godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova građanima je omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje putnih isprava i nedeljom. Takođe, otvoreni su i novi šalteri za podnošenje zahteva, a uz mogućnost zakazivanja termina preko eUprave značajno se doprinelo smanjenju u vremenu čekanja.

Izmene i dopune Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo upravo prate tempo efikasnosti rada MUP-a ili će istovremeno doprineti da građani Republike Srbije nesmetano i u kraćem roku dođu do svojih putnih isprava. Ustanovljen minimalni rok od šest meseci do dana prestanka važenja pasoša je optimalan rok koji će građanima omogućiti da na vreme dobiju svoju putnu ispravu, čime neće biti ograničeni u obavljanju svojih kako privatnih tako i poslovnih obaveza, obzirom na zahteve pojedinih zemalja o potrebi važenja putne isprave tri ili šest meseci.

I druga rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama su veoma dobra, pogotovo odredba koja predviđa da se građani rasterete troškova za obavezu oglašavanja nevažeće putne isprave u „Službenom glasniku“. Od sada će ovo činiti i na internet stranici Ministarstva, potpuno besplatno i to pozdravljamo.

Dozvolićete mi da se osvrnem na jednu odredbu koju smatram izuzetno važnom, a to je odredba koja se odnosi na izdavanje pasoša maloletnom licu. Iako su sada uslovi precizniji, ipak treba biti obazriv u ovim slučajevima, pogotovo kod saglasnosti drugog roditelja. Imali smo skoro primer borbe majke da vrati svoju decu koju je otac bez dozvole i uprkos sudskoj presudi odveo u Tursku, pa potom prebegao u Iran. Zahvaljujući angažovanju i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića, deca su posle nekoliko godina konačno vraćena majci. Dakle, moramo biti mnogo obazriviji kada je u pitanju izdavanje putne isprave maloletnom licu.

Zgodna je prilika da istaknemo da je posmatrajući određene indekse vrednosti i moći pasoša srpski pasoš među prvih 40 na svetu. Imajući u vidu da smo mala zemlja, to je za nas veliki uspeh. O važnosti srpskog pasoša govori i činjenica da je Srbija jedna od retkih država čiji građani mogu putovati i u Evropu i u Rusiju i u Kinu bez vize. Srpska vlada je prethodnih godina uradila odličan posao. Potpisivanjem sporazuma sa mnogim državama uspeli smo da omogućimo građanima Srbije da u 131 državu mogu da otputuju bez viza.

Na dnevnom redu se nalaze i dva predloga zakona koji bliže regulišu odnose Republike Srbije, odnosno srpske policije i evropske policijske službe Evropol.

Uzimajući u obzir činjenicu da je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SPS i ja lično smatram da je od izuzetne važnosti što se pred nama danas nalaze i zakoni koji će podići na jedan viši nivo saradnju Republike Srbije i organizacije Evropol.

Evropol je najveća policijska asocijacija u Evropi sa kojom MUP ima operativnu saradnju i to srpsku policiju stavlja u ravan sa kolegama iz svih država Evropske unije. Obzirom da je osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru Evropske unije, saradnja među policijama država članica, ali i onih koje to još nisu, bilo je neophodno da Srbija pokaže spremnost i ispuni propisane uslove za ostvarivanje policijske saradnje sa svim državama članicama Evropske unije.

Kao što znamo, Republika Srbija je sa Evropolom potpisala strateški sporazum još 2008. godine i od tada se intenzivno radilo na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja kako bi se ova saradnja produbila, što je i postignuto 2014. godine, kada je potpisan operativni sporazum i na ovaj način saradnja između evropske i srpske policije podigla na još viši nivo.

Ovo je omogućilo bolju saradnju i razmenu operativnih podataka vezano za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, uz uvažavanje i poštovanje potrebe bezbednosti policijske komunikacije, ali i poštovanje i zaštitu podataka o ličnosti, obzirom da su predmetne razmene najčešće lični podaci građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova je na ovaj način pokazalo da je pouzdan partner evropskih policija u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala, ali i zemalja u regionu, što je izuzetno značajno, naročito zbog činjenice što je Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan stavila akcenat na saradnju zemalja u regionu na suzbijanju kriminala i zaštitu granica.

Takođe, saradnja MUP-a sa Evropolom i evropskim policijskim strukturama predstavlja pozitivan doprinos evropskim integracijama Srbije, obzirom da se pregovaračko poglavlje 24 odnosi na kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. I ne samo to, Srbija kao i svi njeni građani su nesumnjivo bezbedniji zbog ove saradnje, jer smo mi postali deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom i razmenom informacija.

U prethodnom periodu samo imali prilike da vidimo brojne policijske akcije na međunarodnom nivou u kojima je učestvovala i srpska policija. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a bila je angažovana u razbijanju međunarodnih grupa krijumčara migranata, zatim u razotkrivanju međunarodnog šverca i trgovine narkoticima, razbijanju međunarodnih mreža trgovine ljudima i sajber kriminala.

U borbi protiv međunarodnog terorizma značajan doprinos pružaju policijski službenici i Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a Srbije i ovo je veoma značajno, obzirom da je terorizam najveća pretnja za kolektivnu međunarodnu bezbednost.

Sve ovo ukazuje da je Srbija svojim kapacitetima i rezultatima dostigla nivo koji joj omogućava da bude sastavni deo različitih komunikacionih kanala i operativnih akcija koje Evroplus sprovodi sa drugim državama članica EU.

Dakle, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija zahvaljujući radu policije i svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, a saradnjom u oblasti bezbednosti, kako na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora, stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima.

Ostaviću prostora da moje kolege iz poslaničke grupe govore o ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu. Zbog svega navedenog naglašavam da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove oblasti. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, jeste najinteresantnija tema izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, jeste moj uvaženi kolega dosta toga rekao, ali treba sagledati još neke stvari iz jednog malo drugačijeg ugla kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona.

Ono što moram da istaknem jeste moje zadovoljstvo sa ovim izmenama i dopunama koje samo upotpunjuju jedno funkcionalno ponašanje i rad Ministarstva unutrašnjih poslova kada su u pitanju zaštita interesa naših građana, a prvenstveno kada je u pitanju zaštita maloletne dece.

Naime, kada govorimo o izdavanju putnih isprava maloletnim licima, ja ne mogu da se složim da treba preko ovoga što je već predviđeno ovim zakonskim izmenama uvoditi nekakve dodatne mere kada je u pitanju izdavanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja.

Naime, mi smo kroz dosadašnju praksu dugo godina imali situaciju da, upravo, roditelj kome nije povereno starateljstvo ucenjujući i izluđujući svoju saglasnost roditelju kojem je maloletno dete povereno na starateljstvo, čuvanje, brigu i negu kako to Zakon o porodičnim odnosima kaže, da bi dobilo putnu ispravu i ucenjivao raznoraznim ustupcima, pa između ostalog su ustupci morali da budu da se tom drugom roditelju potpiše saglasnost da deca sa njim mogu da izađu u inostranstvo što u pojedinim situacijama, da je moglo da se obezbedi davanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja bi smanjilo rizik, čak verovatno i ovakve situacije koja se desila kada su u pitanju deca koja su skoro vrćena iz Irana.

Ja znam da je ovo dobilo jedan ogroman publicitet, ali to je samo razlog za jednu dužnu pažnju više. Moram da pohvalim period u kojem je gospodin Stefanović na čelu ovog ministarstva, a to je ponašanje naših radnika Ministarstva unutrašnjih poslova na graničnim prelazima kada maloletna deca izlaze iz Republike Srbije, bilo drumskim, bilo železničkim, bilo avionskim saobraćajem i ovo zaista govorim na osnovu informacijama koje su dobio od ljudi koji su to doživeli.

Znači, bez svih potrebnih saglasnosti, čak i kada je dete koje nije povereno na starateljstvo, nego supružnici žive zajedno sa tim detetom bez saglasnosti drugog roditelja, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova vršeći svoju dužnost nisu dozvoljavali da bez pisane saglasnosti, čak ni takvo maloletno dete napusti Republiku Srbiji.

To je onaj jedan praktičan i pragmatičan deo koji do 2014. godine i nije bio baš toliko u praksi primenjivan, pa se dešavao da su babe, dede i poznanici vodila maloletnu delu van Republike Srbije, naravno, uglavnom uz saglasnost roditelja, ali bez ovih formalnih svari koje zakon propisuje. Ono što se primetilo 2014. godine na ovamo da se i taj deo mnogo više poštuje i o tome mnogo više vodilo računa.

Upravo ove odredbe koje se tiču člana 23. Zakona o putnim ispravama, čini mi se da predstavljaju jednu pravu meru da se isključi samo diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova, već ispoštuju odluke nadležnih organa, a to su sud ili centar za socijalni rad kada on odlučuje o starateljstvu kada je dete u pitanju, znači da na osnovu njihovih odluka, njihovog prethodnog rada, tako da kažem, njihovih provera i njihovih odluka na koje Ministarstvo unutrašnjih poslova, u principu, dužno da se osloni i da ih prihvati bar načelno sa predispozicijom da su one tačne i dobre procene, izda slobodno putnu ispravu maloletnom detetu kako bi moglo da putuje u inostranstvo.

Bilo je vrlo čestih situacija da drugi roditelji kojima dete nije povereno, ucenjuje da li će dete moći na letovanje, na zimovanje, da li će čak možda i otići na lečenje u inostranstvo. Ne bih o tim ružnim stvarima previše da govorim i da o nekome možda dajem ideje i temu za razmišljanje za nešto što ni sami ne želimo da se u praksi dešava, ali smatram da je ono poštovanje dosadašnjih zakonskih odredbi pokazalo da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja svoj posao u ovom segmentu na način kako to i zakon propisuje i kako se to očekuje.

Ovo će jednostavno omogućiti da nam relaksiraniji i sigurniji način za dobijanje putne isprave i jednostavniji u krajnjem slučaju kad su deca u pitanju, jer nekada, morate priznati, su i dani važni da li će dete dobiti putnu ispravu zbog lečenja, a za godišnji odmor manje-više u životu, pa i ako se propusti, nije tako strašno, ali zbog nekih drugih stvari je jeko važno da ove odredbe ovako kako su koncipirane budu i prihvaćene.

Ovo Ministarstvo jako dobro reaguje na praksu koja je u životu. Jedna je od činjenica da smo mi Srbi jako dovitljivi kad su u pitanju zaobilaženje zakonski propisi, ma koko dobro bili napisani.

Ono što ja vidim u ovom predlogu zakona jeste jedna reakcija koje je direktno vezana kad su u putanju članovi 23, 27. i 33. osnovnog zakona. Zaista smatram da je krajnje vreme bilo da se oni koji su zbog ličnih interesa, praktično namerno uništavali pasoše, dovoljno je bilo da ga bacite u veš mašinu ili pocepate i kažete da vam je oštećen, mogli da vade nove putne isprave. Sada će, praktično, izgubiti svaki interes da tako nešto radi, jer putna isprava prema ovim izmenama koje se predviđaju licu koje ne pažljivo rukuje sa svojim pasošem izgubi više putnih isprava u toku perioda od pet godina, ako sam dobro zapamtio ovde, može se izdati nova putna isprava, ali samo u roku od godinu dana.

Zašto se ovo dešavalo? Dešavalo nam se upravo i zbog ove promene koju ste predložili, a to je da se pasoš može izdati šest meseci pre isteka roka, vezano je za putovanje naših građana. Nije uvek u pitanju bilo da je to samo hir ili samovolja, nego nekad su naši građani i bili prinuđeni da zbog putovanja pribegavaju nekim stvarima koje nisu baš primerene.

Ono što je dobro, to je da ste ostavili prostor u osnovnom članu 33. da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre ovog roka od šest meseci. Činjenica je da mi u praksi imamo situaciju da pojedine države kada izdaju vize našim građanima, pogotovo kad je duži boravak u pitanju, upravo uslovljavaju to dobijanje viza na godinu ili dve godine, pa se može doći u situaciju da nam neko od građana Republike Srbije bude limitiran u ostvarenju svojih prava.

Pretpostavljam i verujem da je upravo ova odredba ostavljena za tu situaciju da se uz odgovarajuću dokumentaciju i diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova da proceni tu odgovarajuću dokumentaciju koju je osoba osim pasoša koji treba da vrati, a koji je važeći i ispravan, da bude poništen može da dobije novi pasoš i da na taj način ostvari svoje pravo.

Ovo je jedan deo koji je restriktivniji, ostavljen je i mislim da je i ovo odlično sagledano i stavljeno, upravo u kalup one granice koje su odgovarajuće prema potrebama građana, a da se spreči bilo kakva mogućnost zloupotrebe.

Još jedna od važnih stvari u svemu ovome jeste odredba člana 39, a to je da o činjenicama koje mogu i treba da budu razlog da se nekom licu ne izda nova putna isprava ili ne produži putna isprava, sada to praktično mogu da učine, osim državnih organa i suda, i stranke koje su za to zainteresovane.

Ne bih nabrajao sve situacije koje mogu da budu ovde interesantne, ali ukoliko javna isprava, znači, odluka Suda ili nekog drugog državnog organa koja je dovoljna i potrebna MUP-u da bi došlo do toga da se nekome stvore razlozi da mu se ne izda nova putna isprava, nije važno da li stižu nekom redovnom poštom koja zna ponekad da traje i nekoliko dana, čak i u hitnim slučajevima ili je takav originalni dokument sa tim dokazima stigao od stranke koja je zainteresovana za taj deo posla da bi Ministarstvo imalo uslove i mogućnosti, naravno, uz naknadnu proveru koja je za očekivati prema organu koji je izdao tu dozvolu i učini ono što mu je dužnost u ovakvoj situaciji.

Ja samo mogu da kažem da će PG Pokret socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati i ovaj predlog zakona i ovih sporazuma iza kojih stoji MUP, koji su danas u pretežnom delu i na dnevnom redu i da vas podržim u naporima da sve ono što se kroz praksu sagleda i vidi kao nekakva smetnja blagovremeno, kao i ovo predlozima koji su odgovarajući, dođemo u situaciju na zadovoljstvo građana Republike Srbije a u interesu Republike Srbije blagovremeno jednostavno pretočimo u zakonski tekst. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Predrag Jelenković ima reč. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, što se tiče seta zakona na današnjoj sednici, nešto bih rekao o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Naime, predloženim izmenama i dopunama ovog zakona propisuju se, može se reći, tri segmenta, a to je: precizniji rokovi kada je u pitanju podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša, zatim preciznije procedure za postupanje nadležnog organa i na kraju obaveze i mogućnosti određene za građane Srbije.

Jedna od novina koju takođe predviđa ovaj predlog zakona jeste i rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom.

Radi javnosti izdvojio bih nekoliko članova, pre svega član 4. Predloga zakona gde se vrše izmene i dopune člana 27. Zakona tako što se dodaje stav koji propisuje da je zahtev za izdavanje pasoša moguće podneti najranije šest meseci pre isteka važenja izdatog pasoša, dok članom 6. Predloga zakona menja se član 29. stav 2. osnovnog teksta zakona čime se na drugačiji način propisuju uslovi, kao što stoji pod kojima je moguće izdati putnu ispravu maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja. Na kraju, članom 12. Predloga zakona u članu 41. osnovnog teksta zakona vrši se proceduralno usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku kada je sud nadležan da odredi da se okrivljenom vrati putna isprava ukoliko ima neodložnu potrebu, npr. da putuje u inostranstvo.

Danas je pred nama i potvrđivanje nekoliko sporazuma, od toga bih izdvojio jedan, a to je izmene Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.

Mislim da radi javnosti treba nešto više reći o Evropolu kako bi malo bolje objasnili šta to znači i kako bi građani shvatili koliko je važna ta organizacija.

Kada je reč o Evropolu, ova kriminalistička obaveštajna agencija EU je postigla značajne rezultate u suzbijanju kriminalnih radnji, kao što su, pre svega, trgovina ljudima, sajber kriminal, kriminalne radnje nad intelektualnim vlasništvom, pranje novca, praćenje imovine itd.

Osnivanje Evropola dogovoreno je još 1992. godine, ugovorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u novembru mesecu 1993. godine.

Evropol je multidisciplinarna agencija, koju ne čini samo obični policijski službenici, već i službenici drugih službi bezbednosti, carine, imigracione službe, pogranična i finansijska policija itd.

Zašto je važno biti u organizaciji, jer u samom Evropolu postoje tri nivoa saradnje. Prvi je tehnička saradnja ili tzv. obuka. Sledeći nivo je strateška saradnja koja je usmerena na praćenje organizovanog kriminala, a najviši nivo saradnje uključuje razmenu ličnih podataka, koja zahteva poštovanje evropskih standarda u vezi sa zaštitom i bezbednošću podataka.

Njegova misija je pre svega da poveća efikasnost i saradnju između policijskih organa zemalja i da pruži značajan doprinos naporima snage bezbednosti EU u borbi sa organizovanim kriminalom. S tim u vezi, potvrđivanjem ovog sporazuma koji je na današnjem dnevnom redu omogućuje se njegovo stupanje na snagu koje treba da doprinese učvršćivanju i jačanju saradnje sa Evropolom kada je reč o borbi protiv terorizma i presecanju tokova finansiranja kriminalnih aktivnosti.

Još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovim sporazumom predviđen je opšti okvir saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske u oblasti sprečavanja, pripremljenosti i reagovanja na katastrofe. Osim toga, ovim sporazumom predviđaju se i uslovi i procedure pružanja pomoći na osnovu raspoloživih resursa samih strana, odnosno država koje potpisuju.

Kao što je poznato javnosti, poslednjih godina prirodne katastrofe su sve ozbiljnije i učestalije usred rastućih klimatskih promena. Zato je potrebno učiniti sve, makar sanirati štetu i učiniti život građanima ove zemlje što bezbednijim.

Tako na primer u ovom sporazumu, na osnovu nacionalnih zakonodavstava obeju strana, članom 4. određen je nivo saradnje u vidu razmene informacija, tehničke dokumentacije, video, foto materijal itd. Tu, naravno, postoji i organizovanje i održavanje zajedničkih ekspertskih sastanaka, radionica, konferencija i vežbi itd. Zavisi od strane koja bude zainteresovana u ovoj oblasti.

Članom 5. kojim je predviđena obaveza uzajamnog obaveštavanja o opasnostima i mogućim katastrofama, koje mogu ugroziti državu druge strane uz prikupljanje potrebnih podataka i informacija, kao i međusobnim slanjem spasilačkih ekipa u cilju efikasnijeg i što kraćeg vremena suzbijanja katastrofa. Imali smo nedavno primer požara na Staroj planini.

Na kraju, Sporazum između vlada država učesnica crnomorske saradnje. Ovaj sporazum se potvrđuje da se dodatno proširi ta razvijena već regionalna saradnja kako bi se obuhvatila pomoć u slučaju vanrednih situacija i zajedničkih zalaganja na planu obezbeđivanja, odnosno koordinirane pomoći stanovništvu obeju strana.

Praktično, ovaj sporazum se potvrđuje zbog nemogućnosti da države otklone postojanje vanrednih situacija sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima.

Strane sarađuju u skladu sa odredbama i priznatim međunarodnim propisima i načelima kako bi se obezbedile brze i relevantne informacije i pomoć u slučaju prirodnih i izazvanih katastrofa.

Tako npr. u članu 5. ističe se da na zahtev strane koja traži pomoć, vlada tranzitne države obezbeđuje svu neophodnu podršku tokom prolaska pomoći preko teritorije te države u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim pravom i međunarodnom praksom.

U danu za glasanje, SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Vujić Obradović.