Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Ja tek primetih, kolega Marinkoviću, da ste vi promenili mesto.

Dakle, dogovorili smo se pre deset minuta ministar Stefanović i ja da ne budemo tužioci, ali vi se pojaviste kao vrhovni kasacioni sudija. Nemojte tako. Ako je ministar rekao da je spreman da sa svim detaljima, da sa svim dokumentima, ugovorima, argumentima itd. izađe pred javnost, nemojte vi sada da povezujete tu aferu u „Krušiku“ sa priznavanjem Kosova, sa vraćanjem, odnosno otpriznavanjem, kako ste rekli, država koje na taj način pokazuju da su prijatelji Srbije i srpskog naroda. Nema to neke velike veze, kao što nije tačno, na žalost, da su vlasti tzv. države Kosovo odustale od UNESKA. Ne, nego su odustali dok ne formiraju novu lažnu vladu lažne države.

Dakle, to jednostavno nije tema koja se može povezivati sa ovom, ali je dobro, kada ste već spomenuli prijateljske države i KiM, da podsetite i vi, kao što mi to redovno radimo, da kada je u pitanju KiM da se mora razgovarati najozbinije sa Rusijom i Kinom, da se mora insistirati na Rezoluciji 1244 i da nam u svemu tome doprinosi što iz dana u dan veliki broj država povlači priznanje lažne države. Naravno, ne postoji valjda niko normalan ko neće reći da je to dobro, ali to nema veze sa „Krušikom“, nema veze sa činjenicom da li je taj Aleksandar Obradović špijun ili je uzbunjivač. To ne možete ni vi, ni ja, ni ministar ovde da utvrdimo. To se može utvrditi samo ako zaista nadležni organi, a to je policija, a ne ministar lično, službe bezbednosti, tužilaštvo i sud na kraju i DRI koja će nas informisati o poslovanju „Krušika“, o stanju sa tim ugovorima od pre nekoliko godina do dana današnjeg, agencija, sami ste rekli. Imamo mi formalno sve organe, ali praksa je pokazala da ti organi suštinski ne rade. Naša iskrena želja je da na ovom slučaju pokažemo da imamo suštinski sve te organe.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Samo ću kratko. Naravno, ja se apsolutno nisam postavio kao bilo kakav sudija, niti želim da presuđujem, ali kao narodni poslanik imam pravo da kažem da sam protiv hajke na jednog čoveka i građanina, bez obzira koju funkciju on obavljao. I to ne na njega, nego na celokupnu njegovu porodicu.

I podrazumevam, naravno, lepo ste rekli i tu se potpuno slažemo. Javiće se oni koji su nadležni za sve to i neće, naravno, biti nikakvih problema, ali da sedim ovde u Narodnoj skupštini i da ćutim na tu hajku koja se sprovodi u medijima, elektronskim i svim mogućim drugim, i vi vrlo dobro znate, vrlo ste iskusni, imate puno iskustva u politici, da nije baš to slučajno.

Nije slučajno što su baš ministra policije, Nebojšu Stefanovića, na taj način ciljali i targetirali da ga dezavuišu, njega i njegovu porodicu. Baš su njega našli, zato što je jedan od ključnih ljudi ove države i neko ko je najviše doprineo odbrani nacionalnih interesa, ali i onome kada je u pitanju proces razvoja i osnaživanja bezbednosnih snaga, odnosno policijskih snaga u našoj zemlji. Naravno da to smeta i nekim ljudima, nažalost, i ovde u domaćoj javnosti, i ovde u Republici Srbiji, ali mnogima to smeta u inostranstvu. Smeta im jaka Srbija, smeta im kada je naša ekonomija jaka, smeta im kada je naša vojska jaka, kada nabavljamo oružje, kada nabavljamo i vojne i policijske helikoptere i naravno da nije slučajno.

Dakle, moj govor, moje mišljenje i stav se zasniva na tome da mi ovde u Narodnoj skupštini kao predstavnici građana ne smemo da dozvolimo hajku na ministra policije. To je taj stav i ništa drugo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Mi srpski radikali svakako nismo hajkači, nikada nismo bili. Ne verujem ni da je ministar naše rasprave doživeo na taj način.

Ali vi, kolega Marinkoviću, suviše lično govorite o ovome. Znate, možemo vi i ja na kafi da razgovaramo o tome šta ko misli o Nebojši Stefanoviću, privatno o njegovoj porodici itd. Ja ga poznajem duže nego vi. Znam mu majku, znam mu baku, ne znam da li je žena živa. Dakle, ja znam članove te porodice mnogo pre nego što ih vi znate. I možemo da sednemo uz kafu da ćaskamo o tome.

Ali, ovde sad tvrditi ko je častan, ko je nečastan, ne, mi ovde kao narodni poslanici moramo da insistiramo da nadležni državni organi rade svoj posao u svakom slučaju, u svakoj aferi. Trenutno je aktuelna ova vezana za "Krušik" i evo, složio se ministar sa nama, nadam se da ste i vi saglasni, da tu aferu treba završiti tako što će javnost dobiti informacije bez ostatka. Dakle, da može neko da misli, za razliku od vas, nešto loše o Nebojši Stefanoviću lično, ali da dokumentacija, argumenti, budu takvi da ako zaista budete vi i on u pravu, da niko više ne može to da prigovori.

Dakle, mi samo hoćemo, opet ponavljam, nije ovo ni protiv Nebojše Stefanovića, ni protiv skupštinske većine, ni ne znam koga, jednostavno valjda je krajnje vreme, i ne znam ko se s tim neće složiti u ovoj sali, krajnje je vreme da mi prestanemo da se bavimo nekom dnevnom politikom.

Slažem se sa vama, mi imamo mnogo ozbiljnijih problema. Nama je ozbiljniji problem ovaj "Mali šengen" i to šta se iza njega krije, nego ovo. Ova afera će se zatvoriti, kad-tad.

Tu su vrlo konkretne stvari i konkretni ljudi u pitanju i to je mnogo manji problem nego ovaj o kojem izbegavate da govorite. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković.

Samo kratko da dodam.

Moj stav je takav da prosto nema afere. Ja sam to obrazložio. Jer, mislim da se na jedan lažan i veoma interesantan način kreira upravo to, da je to bila namera onih koji su uhvaćeni na aerodromu sa 13 hiljada evra, iako, naravno, na to nisu imali pravo ili su radili raznorazna krivična dela, da bi se sve to što oni rade potpuno pokrilo.

Tu se mi razlikujemo u razmišljanjima i u stavovima. Znači, ne o tome da li nešto treba uraditi ili da li treba uraditi sa pravnim ili zakonskim procedurama, nego da li toga uopšte ima. Znači, pitanje je ko govori o tome? Ko su ti ljudi koji govore o tome? Govorim o tome da mi danas živimo u 21. veku, u vremenu kada bilo ko može da dođe i da kaže - pa, znate, Nebojša ili bilo ko ovde, ne radi se sada o emotivnim stvarima ili stavovima, da je uradio bilo šta i sad mi treba da obrazujemo ovde u Narodnoj skupštini anketni odbor?

Znači, radi se o tome da je vrlo važno ko govori i iz kojih razloga govori baš sada, u ovom trenutku, o tome i baš sada o ministru Stefanoviću. Ja tvrdim, odgovorno tvrdim ovde za skupštinskom govornicom, da to jeste jasna namera i jasno ciljanje ministra policije od strane onih koji nisu baš i koji ne zastupaju nacionalne interese Republike Srbije i ovde, dakle u Srbiji, ali i spoljnih faktora kojima nije u interesu jaka Srbija.

Hvala.
Idemo dalje sa raspravom.
Reč ima Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nećemo se baviti kvazi aferama, bavićemo se suštinskom politikom koja rešava probleme građana Srbije. Ja biram da govorim o dnevnom redu i današnjem setu međunarodnih sporazuma i izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, koje će poboljšati protok ljudi, informacije, ubrzati komunikaciju sa zemljama kao što su SAD, Bugarska, Tunis, ali i učvrstiti saradnju sa Evropolom, tj. Evropskom policijskom komisijom i saradnju sa zemljama Crnomorske ekonomske saradnje u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe.

Želela bih u svom uvodnom izlaganju da kažem par činjenica o srpskom pasošu. Srpski pasoš je danas cenjen u svetu i to pokazuju brojna međunarodna merenja. A prema indeksu pasoša u protekloj 2018. godini, srpski pasoš je rangiran na 31. mestu od ukupno 190 država u svetu. Srbija se nalazi na 31. mestu i to je skok od sedam mesta u odnosu na 2017. godinu, kada se Srbija nalazila na 38. mestu.

To su podaci koji su dostupni javnosti i svi građani Srbije jednim klikom sada mogu da odu na sajt indeksa pasoša, "pasport indeks" i da vide o uspešnoj reformi, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, validnim putnim ispravama koje predstavlja srpski pasoš.

Građani Srbije mogu da koriste svoj pasoš i mogu da bez problema uđu u 126 zemalja na svetu. Nosiocima srpskog pasoša nije potrebna nikakva viza za čak 83 zemlje, dok se za 43 zemlje viza dobija odmah po ulasku. To su rezultati rada MUP-a, Vlade Republike Srbije, to su te reforme koje sprovodimo u korist i za račun građana Republike Srbije i nikakve afere nas ne mogu u tome sprečiti, niti napraviti neki zastoj.

Postojeći zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, menjan je 2014. godine i primenom je uočena potreba da se neke odredbe preciznije definišu na taj način da će doprineti boljem funkcionisanju državnih organa, pre svega mislim na bolje funkcionisanje organa MUP-a, ali i svakako će omogućiti bolju zaštitu i efikasnije ostvarivanje prava građanima Srbije.

Sledeće izmene na koje želim da ukažem i koje su ključne izmene u ovom postojećem zakonu, tiču se rokova od šest meseci do prestanka važenja pasoša, kao najraniji momenat za podnošenje zahteva za izdavanje dokumenta i to je zaista ocenjeno kao neka vrsta optimalnog roka.

Vi sada ako želite da putujete u neku od zemalja članica EU, ako želite da putujete u SAD, kod apliciranja i popunjavanja neophodnih formulara, doći ćete do one kolone koja se odnosi na to do kada vam ističe vaš pasoš. Mnoge zemlje poput SAD uslovljavaju da pasoš mora da važi više od šest meseci, pre vašeg boravka u datu zemlju.

Da je predlagač izmena i dopuna ovog zakona, zaista mislio o svakom detalju, govori još jedna novina koju ove izmene predviđaju, a to se odnosi na rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnja praksa da je nevažeća putna isprava morala da se oglasi u „Službenom glasniku“ Republike Srbije na teret i o trošku građana Srbije. Sada će to mnogo biti olakšano, sada se građani oslobađaju troška koji su imali do sada i mogu da se oglašavaju na internet stranici Ministarstva.

Takođe, želela bih da kažem da napredak na listi srpskog pasoša, to je ovaj indeks o kome sam govorila, nije jedini dokaz dobre reforme koje sprovodi, pre svega predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ali i čitav tim u Vladi Republike Srbije, pre svih rekla bih MUP na čelu sa dr Nebojšom Stefanovićem. Vi sada imate pasoš, srpski pasoš, i možete da putujete u 126 zemalja u svetu. To do sada niste mogli. Zaista sam ponosna na rezultate Vlade Republike Srbije i MUP-a.

Takođe, svim građanima Republike Srbije, kao narodni poslanik koji dolazi iz redova SNS, mogu da kažem i sledeće podatke. Vi danas imate sve više građana iz čitavog sveta, ljude iz regiona, poslovnih ljudi, biznismena koji žele da dođu do srpskog pasoša što ukazuje, zaista, ugled koji naša zemlja uživa u svetu, a i pokazuje neku vrstu stabilnosti međunarodnog kredibiliteta koji kao zemlja imamo.

Srbija je sada lider u regionu. Moj kolega Vlada Marinković je govorio o brojnim pokazateljima našeg razvoja. Mi smo druga zemlja u Evropi po privrednom rastu. Zaista smo lideri u jugoistočnoj Evropi po direktnim stranim investicijama. Mi smo sada jedan reprezentativan, pouzdan partner, neko na koga se može osloniti i zemlje članice EU i Kina i Rusija i mnoge druge zemlje, ne samo iz Evrope, nego i iz čitavog sveta. Oni žele sa nama da sarađuju, žele sa nama da posluju, one žele da ulože u našu zemlju i to su zaista činjenice koje niko ni iz opozicije ne može da pogazi.

Srbija štiti svoje interese i zaista se trudi da na najbolji način olakša život svojim sugrađanima, da se ubrza protok ljudi, da se olakša protok robe i usluga, kapitala, nešto na čemu se bazira jedinstveno tržište EU. To su te četiri slobode na kojima se bazira celokupno zakonodavstvo EU i nešto što čini četiri kamena temeljca same EU.

S tim u vezi, zaista podržavam inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o osnivanju malog Šengena, koji je od strateškog značaja za razvoj celokupnog regiona i za bolji život svih naših građana u Republici Srbiji. Sastanci u Novom Sadu i Ohridu zaista su iznedrili inicijativu o malom Šengenu. Reč je o slobodnom protoku ljudi, što je dobro za čitav region. Rekla bih da najveće benefite od malog Šengena će upravo imati Republika Srbija i njeni građani.

Kao poslanik koji dolazi iz redova SNS i koji je član Odbora za evropske integracije, zaista mogu da kažem da se Evropska unija u ovom trenutku zaista nalazi pred brojnim izazovima. Mi imamo jednu zemlju članicu EU koja želi da napusti uniju, Velika Britanija koja želi da sprovede Bregzit. Imamo jednu od ključnih zemalja jezgra EU, kakva je Francuska, koja govori sve više o neophodnosti unutrašnjih reformi same EU i imamo utisak da je proces evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana u ovom trenutku ukočen, da prosto ne ide onom dinamikom i onom brzinom kako je administracija Republike Srbije u ovom trenutku spremna.

Takođe, želela bih da kažem da mi reforme sprovodimo zbog naših građana, a ne zbog Brisela, ne zbog Evropske komisije, ne zbog ostalih institucija EU. U fokusu naših reformi su naši građani. Mi želimo da izvršimo digitalizaciju, da na jednom kliku zaista budu dostupne brojne usluge, kako to postoji u brojnim zemljama EU, na primer u Estoniji. Mi želimo da skratimo vreme i novac, a sve u korist građana ove zemlje.

Pozdravljam ideju o malom Šengenu. To će biti neka vrsta nove alternative i neka vrsta dubljih balkanskih integracija, jer je u fokusu malog Šengena, kao što sam već rekla, slobodan protok ljudi. Dobar primer ovakvih dubljih integracija pre nego što je zemlja kandidat postala punopravna članica EU, imali smo i davne 1991. godine, kada su se 15. februara tri tada države, Čehoslovačka, Poljska i Mađarska se okupile oko višegradske grupe. Te tri zemlje u tom trenutku, te davne 1991. godine, želele su dublje da se ekonomski integrišu, želele su dublje da se vojno i energetski sarađuju, da se povežu i nakon ulaska u EU, maja 2004. godine one su zaista nastavile da i dalje sarađuju i unapređuju svoju saradnju i kada su postale punopravne članice EU, što je dobro.

Iz takvih iskustava moramo da učimo. Nikada nam ništa neće pasti sa neba, nemamo čaroban štapić da neke reforme neko umesto nas sprovede umesto nas. Moramo sami da zasučemo rukave i sami da radimo na tome da poboljšamo poslovni ambijent i da poboljšamo život svih naših građana.

Takođe, želela bih da kažem da čitav prostor zapadnog Balkana teži da se ekonomski poveže i dublje integriše. Srbija će imati najveće benefite od ovih integracija. Izgradnja puteva je nešto što nas spaja. Kada imate razvijenu putnu infrastrukturu, onda ubrzavate i olakšavate poslovanje.

Drago mi je da smo ostvarili san brojnih generacija, na koji smo čekali više od 50 godina, da smo konačno završili Koridor 10. Za vreme Tadića, završeno je samo 2% Koridora, putne strukture.

Moram vam reći, ministre Stefanoviću, da zaista nisam verovala da ćemo uspeti da završimo jedan ovakav istorijski poduhvat kakav je Koridor 10. Vi danas za samo tri sata možete da dođete do Bugarske, za samo par sati možete da dođete do makedonske granice i to su benefiti za naše građane i za našu privredu.

Sada želim da govorim o sledećoj stvari, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD, unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koji je, želim da vas podsetim, potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine.

Osnovni cilj ovog memoranduma je borba protiv terorizma. Bili smo svedoci ozbiljnih terorističkih napada u svetu. Terorizam danas postaje globalni problem i zaista se očekuje brza i adekvatna akcija i reakcija država.

Imali smo brojne nemile slike u medijima, poput onih u SAD-u i terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine, zatim teroristički napad u Beslanu, u Ruskoj Federaciji 2004. godine i mnogi drugi. Imajući u vidu međunarodnu komponentu terorizma, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasnu borbu protiv ovog zla.

Moramo, pored onih standardnih kanala, kao što je stalna komunikacije sa Evropolom i Interpolom, ići korak napred i učvrstiti tu međusobnu saradnju između država u regionu, između država i sveta, između najvećih država na svetu kakve su SAD.

Drago mi je što nećemo stati samo na sporazumima koje smo potpisali sa državama članicama EU u borbi protiv terorizma, već je u planu i izvestan je i sporazum koji je ispregovaran sa Ruskom Federacijom i koji će se nadam se uskoro naći na ratifikaciji i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kada je kod migracija reč, svrha ovog memoranduma je upravo unapređenje saradnje između Republike Srbije i SAD u cilju sprečavanja putovanja terorista i nezakonitih migracija. Želim sve svoje drage kolege i sve građane Srbije da podsetim na sledeći podatak, da je tokom 2015. i 2016. godine kroz Srbiju prošlo više od dva miliona migranata, da su se naše institucije, naši organi zaista odgovorno ponašali prema migrantima, da je naša zemlja pokazala zaista jedan humanitarni tretman na šta sam zaista ponosna.

Ovaj memorandum će omogućiti Ministarstvu unutrašnjih poslova u slučaju nekog eventualnog novog velikog migratornog talasa poput onog iz 2015. godine, da biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz Republiku Srbiju proveri sa podacima koji se nalaze u američkim evidencijama, tako ćemo znati da li je neko lice učestvovali u ratnim sukobima ili je povezano za terorističkim aktivnostima.

Jasno je da će navedeno direktno uticati na bezbednost Republike Srbije i svih naših građana, jer ćemo u takvom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na ovoj teritoriji, na teritoriji Republike Srbije i mi ćemo se kao građani zaista osećati bezbednije i sigurnije.

Iskoristila bih ovu priliku da na samom kraju pohvalim rad MUP-a. Zaista idete u korak sa zahtevima i potrebama građana Srbije. Pokrenuli ste brojne reforme. Zaista vam odajem počast na tome. Ulažete zaista nadljudske napore u profesionalizaciju srpske policije, u nabavku neophodne opreme, uniformi, digitalizaciju i reforme koje idu u korist građana, koje štede i vreme i novac, ali i vodite računa da rasterećujete građane i da oslobađate plaćanja onih nameta koji zaista nisu potrebni, kakva je izmena ovog Zakona o putnim ispravama.

Pokazali ste i na delu i svakoga dana u medijima u Srbiji možemo da vidimo da ste pokazali da nikoga više u Srbiji ne može da štiti partijska knjižica, niti položaj, niti status koji uživaju u društvu. Tražila sam od mojih saradnika iz poslaničke klupe da mi samo u ova dva dana kratko izvadi pres kliping o uspešnim akcijama srpske policije. Četiri osobe su uhapšene zbog malverzacije u fabrici „Prvi partizan“, a pripadnici MUP-a i Odeljenja za borbu protiv korupcije u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštvu u Nišu, uhapsili su 13 osoba zbog postojane osnovane sumnje da su izvršili više koruptivnih krivičnih dela. Jutros, pripremajući se za dolazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije, saznala sam da su pripadnici policije u Beogradu uhapsili počinioca koji je pokušao da opljačka poštu u Surčinu, tako da su to te dobre vesti koje, nažalost, možda ste nas navikli, rekla bih, i možda nekada i nedovoljno pažnje poklanjamo njima zbog ovih kvaziafera kojima smo preplavljeni na društvenim mrežama i u medijima koje neopravdano zaslužuju preveliki prostor, po mom ličnom mišljenju.

Takođe, želela bih da kažem da su korupcija i kriminal zaista rak-rana svakog društva i mnogih razvijenih društava od Srbije i zaista moramo dati adekvatne odgovore na brojne izazove koje donosi 21. vek. Radujem se što ćemo u Danu za glasanje ratifikovati sporazum koji je Republika Srbija potpisala, a reč je o dopuni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji Republike Srbije sa Evropolom, koji je potpisan u Beogradu 16. juna 2014. godine i koji se odnosi na dopunu Aneksa 1 u članu 3. o novim teškim kriminalnim radnjama i delima koja su sve više i više prisutna ne samo na nivou EU, nego i u čitavom regionu.

Neko od rešenja nude upravo ovi međunarodni sporazumi. Iskoristila bih priliku da na samom kraju, to je poslednja rečenica, pozovem sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz redova pozicije ili opozicije, da podrže izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i da ratifikujemo ove važne međunarodne sporazume, kako bi građani Republike Srbije živeli u jednoj sređenijoj, sigurnijoj i bezbednijoj zemlji. Zahvaljujem.