Zahvaljujem.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Gospođo Gojković, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon čije su izmene i dopune pred nama neće doneti neke velike promene, možda u tehničkom smislu, međutim, danas smo čuli ovde od pojedinih koleginica iz SNS kako će sada ljudi brže da putuju, lakše će da dobijaju pasoše, nemojte, molim vas, da kudite policijske uprave širom Srbije, svuda se pasoši dobijaju na vreme, nigde nema zastoja.

Daću vam čak jedan frapantan podatak, možda gospodin ministar to zna i njegovi saradnici. U policijskoj upravi u Kragujevcu već nekoliko godina, nekoliko stotina, bilo je u jednom trenutku 2.000, kada je načelnik uprave bio gospodin Đorović, pasoša koje građani nisu podigli. Znači, još je začuđujuće i to da je trećina njih tražila da im se hitno izda pasoš i uplatili lepo ljudi, obavili sve, pasoš ih čeka, a niko nije došao po te pasoše.

Problem je u tome što naše policijske uprave u velikim gradovima, zbog toga što se i gradovi šire i veći broj je stanovnika i fluktuacija ljudi, mnogi od njih rade u neadekvatnim uslovima. Konkretno za grad Kragujevac, gospodine ministre, potrebna je potpuno nova zgrada policijske uprave. Ranije smo mi kao odbornička grupa SRS predlagali da to bude jedna zaista lepa i pod zaštitom je države zgrada nekadašnjeg garnizona, međutim, tamo su sada tužilaštva, Apelacioni sud, ali svakako da postoje mogućnosti da se sa budućim rukovodstvom grada, jer ovaj Radomir Nikolić je za to očigledno nesposoban, napravi neki dogovor između komisije Vlade i grada i da se ili napravi jedna nova zgrada, kakvu sada novu ima Bezbednosna informativna agencija.

S obzirom na to da dolazim, vi vrlo dobro znate i da sam rođena u Kragujevcu, iz grada gde namenska industrija ima tradiciju od preko 160 godina, tačnije 165 godina je bilo obeleženo, moram zbog ove teme koju su pokrenuli i neki poslanici, a vi ste gospodine ministre odgovarali na to, da kažem da to nije tako jednostavna stvar. Ova afera nazvana „Krušik“ i uzbunjivač Aleksandar Obradović, to je samo inicijalna kapisla da se govori o problemu namenske industrije.

Nemojte, molim vas, da vršite zamenu teza, pojedini poslanici iz vlasti, nije tu sada Vladimir Marinković, i da to sad shvatate lično, jer rekla je koleginica Radeta – ovde se ne radi ni o kakvoj hajci, s obzirom na to da Obradović u tom svom obraćanju u onome što je iznosio pominje ime vašeg oca i da je zaposlen u toj nekoj firmi koja je pod privilegovanim uslovima dobijala oružje iz „Krušika“. Radi se o zapravo mnogo ozbiljnijoj stvari, da ste vi kao vlast, koju očigledno drma ova afera i morate da je rešite, dužni da Narodnoj skupštini podnesete izveštaj, kako podnosite o poslovanju drugih javnih preduzeća, tako i o stanju u namenskoj industriji.

Ako Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, na predlog da li sada ministra ili nekog od vas, daju upravni i nadzorni odbor tih fabrika čiji je upravljač država, a treba građani da znaju, vi to znate, a znaju i neki narodni poslanici da u Srbiji nema samo ovih državnih namenskih preduzeća, ima preko 200 preduzeća, kompanija, od toga 60 njih u privatnim vlasništvima koje se bave nekom proizvodnjom i prometom. Znate šta nije dobro, gospodine ministre? Što ste doneli takav zakon, protiv koga je bila SRS, jer smo uložili brojne amandmane, da upravo vaše ministarstvo daje saglasnost na promet oružja i opreme, što nije dobro.

Tako da, mi smatramo da apsolutno svaku saglasnost za poslovanje, da li je državna ili privatna kompanija, mora da daje Vlada Republike Srbije i da dobijemo konačno izveštaj o tome. On kaže ne da odaje državnu tajnu što su sada, i naravno to što je on to pokrenuo ide naruku ovim izdajnicima iz ovog prozapadnog korpusa koji to koriste na svoj način. Mi kao odgovorna stranka, kao državotvorna stranka i kao ozbiljna opozicija vama, sa našim željama da dođemo na vlast, hoćemo da se sve raščisti oko poslovanja i „Krušika“ i namenskih proizvoda u Kragujevcu i fabrike u Lučanima i apsolutno svih pogona koje oni imaju širom Srbije.

To što se desilo sada u „Krušiku“, da vam kažem nešto, nije se pojavio nikakav tako deklarisani, osim sada već smenjenog predsednika sindikata u Kragujevcu fabrike namenskih proizvoda, neki insajder, što bi neki voleli da kažu, iz namenskih. Ali znate, u najmanju ruku je čudno da poslovodstvo fabrike već toliko godina krije to na koji način se pokrivaju gubici i koliki su oni. Zabrinuće se zaposleni. Znate, nekoliko hiljada oružara je u proteklih od 2000. godine, od ovog petooktobarskog mafijaškog puča, nekoliko hiljada njih je dobilo otkaze, oterani ljudi kući, oni su tradicionalno nasleđivali taj posao od oca na sina, pa je onda unuk tamo počeo da radi, oružarska porodica, i oni su se time dičili, podnosili su žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Mnogi su streljani 1941. godine, njihovi potomci tamo da rade. Pa, isto vam je tako i u „Krušiku“ i svuda. I vi sada kažete – ne, to je hajka, zato što je pomenut otac ministra Stefanovića, a krije se druga stvar koliki su gubici, da li ih ima i kako oni posluju? To ne može da bude, po kojoj ceni neko privilegovano i ako dobija i po kojoj ceni izvozi oružje, a mnogo je više od one koju trpi onaj ko je proizveo, to ne može da bude nikakva državne tajna.

To nikada nije bilo od kada se uopšte oružari bave svojim pitanjem i svojim statusom. Mi smo kao SRS, vi ste tada bili njen član, 1996. godine, evo i gospođa Gojković u desetine hiljada primeraka štampali specijalno izdanje lista „Velika Srbija“ gde se bavimo time.

Gde su pare iz namenske proizvodnje, ovde se isto postavlja pitanje?

Uvažena poslanice, nadam se da ne kršim demokratsku proceduru time što ću vas pitati - gde je to na dnevnom redu? Da li možemo da se vratimo demokratskim procedurama?

U pravu ste gospođo Gojković, malo sam izašla iz dnevnog reda, ali eto da ilustrujem ovim primerima, dozvolite, pošto dolazim iz kako kažu grada oružara.

Što se tiče ovog Sporazuma o saradnji sa američkom državom i unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, znate, svaki sporazuma sa Amerikancima na ovu temu je za nas srpske radikale vrhunac licemerja, ne možda sa naše strane. Ako vi imate takve otvorene namere i mislite kao organ koji se time bave i bezbednosne agencije, ali sa njihove strane znate da tako nešto unapređuju oni koji su izmislili teroriste i džihadiste širom sveta.

Oni koji su osnovali „Alkaidu“ i koji dan danas produkuju kao što je slučaj u Siriji, nemire, ubistva i terorizam zato što su sami finansirali sve ćelije fundamentalnih džihadista, islamista, da kažu – mi ćemo da se borimo protiv terorizma.

Od kada je potpisan Kumanovski sporazum i od kada su Amerikanci sa svojim saveznicima došli na tlo KiM, naravno da je jasno da se i tamo uvek latentno stvaraju ćelije islamista, fundamentalista, potencijalnih terorista za koje država u ovom trenutku, naravno, preko određenih obaveštajnih i drugih saznanja može da zna, ali nikako ne možete nikoga od njih ni da uhapsite, niti da mu sudite, ako nešto tako pokuša, a to je teritorija Srbije, koja je trenutno pod okupacijom. Koja vam je garancija da taj neko uz svesrdnu pomoć svojih prijatelja iz Amerike i sa zapada i onih koji ove sada pod okriljem nekakve takozvane vojske Kosova deluju neće da dođe do Raške, do Beograda, do Kragujevca ili bilo kog drugog grada?

Ovi svi drugi sporazumi su nešto što vi morate na putu ka EU i zato što su to unificirani sporazumi kada je u pitanju oficiri za vezu, prekogranična i druga saradnja, međutim ono na čemu insistira SRS je to da morate mnogo više da povedete računa o bezbednosti zemlje, zbog toga što ste dopustili institucionalno da ovde vršljaju razne strane agenture koje, naravno imaju za cilj da uz pomoć onih koji su iz prozapadne opozicije ne žele dobro Srbiji i da vrše destabilizaciju sveukupnih naših političkih i drugih prilika. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Samo zbog interesa javnosti, da bi ljudi razumeli, saglasnost za promet naoružanja ne daje MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova daje samo garanciju da će od mesta proizvodnje do mesta transporta ta pošiljka biti bezbedna i ništa više. To je jedina uloga MUP i naš sektor za vanredne situacije u slučaju nekog akcidenta, da li ćemo biti dovoljno sposobni da reagujemo i otklonimo moguće posledice u slučaju akcidenta da se nešto tom naoružanju dogodi. To je jedino što daje MUP.
Što se tiče dozvole nju daje Ministarstvo trgovine. Ono objedinjuje saglasnosti koje provere svi ostali, provere da li to oružanje ima „end usera“ koji je dozvoljen i sve ono ostalo što ide i tako se daje dozvola.
Dakle, što se mene lično tiče, ne mislim da MUP treba da ima neku ulogu u tome, meni kao ministru to je samo otežavajuće, u MUP-u postoji petočlana komisija, dakle to ne radi jedan čovek, petočlana komisija zaseda, odlučuje o svakom predmetu, ti ljudi se potpišu i odlučuju o tome vrlo transparentno, to su ljudi koji su radili u MUP-u pre nego što sam ja došao na ovo mesto. Prosto, to je procedura.
Što se tiče „Krušika“, pošto se stalno priča o tome da je „Krušik“ imao nekakve tobože gubitke, „Krušik“ nema gubitke. „Krušik“ ima lepu zaradu. I sve kompanije koje posluju u „Krušiku“, uglavnom su u značajnoj preplati da bi obezbedile kasnije naravno i kupovinu toga, i često vrlo ozbiljnim sredstvima plaća u „Krušiku“ unapred, što je osnovna praksa koja je, očigledno, država na pametan način uspostavila, jer što bi neko radio državnim novcem, neka plati svojim, da pokaže da ima svoj, pa onda tim novcem neka radi, neka izvozi.
Da li će biti uspešan u prodaji zavisi od toga da li je ta zemlja koju je kupio uspešno, odnosno da li ona može da nešto plati ili ne, to je roba koja se nalazi na tržištu, na kraju krajeva i berzanska roba. Nije ista cena ni iz dana u dan. Da li ima negde više potreba, manje potreba, nema potreba, naravno da pada cena, niko vam ne traži. Ako ima velike potražnje cena skače, kao i sve ostalo, kao i sve drugo. Pa, ne možete da odredite ni cenu maline, kakva će biti svake godine, zavisi od ponude, potražnje, nivoa proizvodnje. Kad mi proizvedemo više, kad imamo kvalitetniji proizvod, i on je skuplji.
Dakle, što se „Krušika“ tiče, „Krušik“ stoji mnogo bolje, nego što je ovde stajao ranije. Mnogo, neuporedivo bolje, to je ono što može da se vidi iz svih podataka.
Na kraju krajeva, nadležne državne institucije proveravaju rad, kao što je DRI, proveravaju rad, a Ministarstvo odbrane kontroliše rad vezan za zakonitost u radu i vezanost za uspehe u fiskalnom smislu „Krušika“ i svih drugih fabrika namenske proizvodnje.
Dakle, u tom smislu, vrlo je jasno pokazati da… Shvatam da kad se ponovi sto puta u javnosti, kada ljudi izgovaraju to i kažu – hajde da vidimo kakvi su to gubici u „Krušiku“, a vi kažete sto puta ne da nema gubitke, ima profit i onda neko kaže opet – hajde da vidimo gubitke u „Krušiku“ i onda se reč „gubici“ proteže i onda ljudi počinju da kažu – čekajte, pa u tom „Krušiku“ postoje neki gubici. Pa, nema gubitaka. Bili su do 2012. godine, sad ih nema. Dakle, mnogo je bolje stanje u „Krušiku“ i to je dobro. Naravno, da li su sve fabrike u namenskom, u istom stanju? Nisu. Ima onih kojih imaju toliko zastarelu tehnologiju, jer po 50, 60 godine se od tehnologije ništa nije menjalo, i njihova sposobnost da budu konkurenti na tržištu je manja.
Nažalost, kada imate mašine koje su zastarele, koje ne mogu da proizvedu po istoj toj ceni koliko može neka Italiji, Francuska, Nemačka, Engleska ili Rusija, prosto, onda smo u inferiornom položaju. Za neke proizvode SDPR je napravio fabriku, municiju, uzećemo koju pravi veliki asortiman različite municije. Ja mislim da ćemo sa tom fabrikom imati mogućnost da budemo vrlo konkurentni. To nije jedina fabrika municije koju imamo, znači, imali smo potrebe da proizvedemo još jednu, što je super za zemlju.
Dakle, što se tiče ostalih pitanja koje ste pokrenuli, dakle, nama je u interesu da sarađujemo sa svima, jer kad neko ima, to vam je kao kod kršenja zakona, ako nema zakona koji nešto sankcioniše, da li će time ljudi biti destimulisani da krše? Neće, samo će biti faktički nekažnjeni. Tako i ovo. Mi imamo saradnju sa svim zemljama sveta. Ako ne napravimo sporazum o saradnji, samo mi nećemo, naša strana neće imati informacije, to njih neće sprečiti ako imaju neku zlu nameru bilo koje zemlje da prema nama nastupe agresivno i da to rade.
Kad imate definisanu saradnju onda kada tražite određeni podatak i oni vam ga daju ili vam ga ne daju, ili vam daju pogrešan, vi onda imate mehanizme zbog čega imate pravo kasnije da kažete – na osnovu toga mi smo tražili, nismo dobili. Dosada, stvarno ne mogu da kažem da smo i sa jednom zemljom imali tu vrstu problema.
Štose tiče svih ostalih, naravno da naša bezbednosna služba i te kako vodi računa ko deluje u našoj zemlji i naravno ko su oni čije delovanje prevazilazi okvire onog što je prihvaćeno normalno i što je međunarodnim standardima ustanovljeno. Na kraju krajeva, imali smo i privođenja onih koji su sarađivali sa stranim službama mimo zakona i mimo propisa i na kraju krajeva, to jeste posao BIA koja će na to, ja se nadam, nastaviti vrlo uspešno da radim u budućnosti.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Stefanoviću, iz Predloga zakona, a i iz vašeg izlaganja danas sa početka sednice mi možemo da zaključimo da će izmene i dopune Zakona o putnim ispravama doprineti još efikasnijem radu državnih organa, ali i još većem rasterećenju građana u smislu postupaka, u smislu utrošenog vremena, ali i troškova zbog izdavanja ili zamene putnih isprava ili oglašavanja nevažećih putnih isprava.

U Ohridu je završen dvodnevni sastanak na kome je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i na kome je utvrđena Deklaracija sa spiskom mera koja će omogućiti slobodno kretanje roba, usluga i ljudi među državama Zapadnog Balkana, odnosno prelazak preko granice sa ličnom kartom, smanjeno čekanje na graničnim prelazima, međusobno priznavanje dokumenata.

Taj takozvani „mali Šengen“ je nešto što se na Balkanu nije desilo proteklih 30 godina i predstavlja još jednu mogućnost za bolji život naših građana.

Kada se uspostave inspekcije na prelazima i kada se kamioni budu brže kretali, Svetska banka predviđa uštedu od oko 120 miliona evra samo zbog primene te jedne mere.

Otvara se mogućnosti da Srbija i Severna Makedonija imaju iste investitore, da postoji razmena inženjera, da postoji razmena radnika i to će našu zemlju učiniti još privlačnijom za investiranje, a složićete se morali bismo da zadržimo prvo mesto u svetu po privlačenju direktnih stranih investicija.

Ja sam čula ovih dana različite kritike na račun Aleksandra Vučića koje su vezane za ove „mali Šengen“ i to uglavnom od strane onih koji pri tom prstom nisu mrdnuli za Srbiju. Šta sada treba da radim onda? Da zatvorimo granice i da ne sarađujemo ni sa kim? Takođe, postavlja se pitanje koliko bi to bilo dobro za naše građane?

Problem je u tome što zapravo svi vide da Aleksandar Vučić vodi politiku u interesu građana, a ne zarad ličnog interesa, kako je to bilo do 2012. godine. To možemo da vidimo na primerima kako je vršena vlast do 2012. godine, ali i na nekim aktuelnim primerima.

Na primer, mi renoviramo Trg republike, oni čupaju saobraćajne znakove. Bastać i ekipa maltretiraju radnike, maltretiraju ljude koji rade taj Trg. On umeto da kao predsednik opštine bude na svom radnom mestu, on pravi performanse, a to ništa dobro nije donelo za stanovnike Starog grada.

Mi radimo fasade na zgradama dok Boško Obradović se snima kako crta grafite i lepi nalepnice. Mi gradimo autoputeve. Imali smo u subotu otvaranje još jedne deonice kojom je završen Koridor 10 prema Bugarskoj, a sa pravom možemo da postavimo pitanje koliko su oni autoputeva izgradili?

Mi smo proteklih nedelja ovde u Narodnoj skupštini govorili o višku para u našem budžetu, a radi se o tome da smo radili tzv. pozitivni rebalans budžeta, govorili smo i povećanju plata i penzija, a do 2012. i 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, mi zapravo nismo ni znali da li će uopšte biti novca za plate i penzije.

Kao što vidite, primera je mnogo. Razlika između vlasti SNS i onih koji su vršili vlast do 2012. godine je velika, ali velika je i razlika u izbornom rezultatu. Zato oni ne smeju na izbore, a mi smemo da proverimo kakva je volja građana. Spremni smo da pobedimo i da nastavimo da Srbiju vodimo napred.

U tom smislu, poslanička grupa SNS će dati podršku i ovim predlozima koji se danas nalaze pred nama, jer poslanici SNS žele da budu deo borbe za uređenu i naprednu Srbiju. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo ovde nekoliko predloga koji su vezani za MUP što direktno, što indirektno. Pre svega, kada su u pitanju dokumenta za putovanja, tu je nešto što je u svakom slučaju unapređenje kada je u pitanju pojednostavljivanje dobijanja tih dokumenata, odnosno produžetak važenja tih dokumenata, kao i sve okolnosti koje su vezane za ta dokumenta za putovanje, kao što su otisci, maloletna lica itd, itd i to je nešto što je u svakom slučaju napredak kada je u pitanju tehnološka opremljenost MUP.

Posle uvođenja biometrijskih dokumenata, to je potpuno jasno da se ide jednim napretkom po pitanju rokova dobijanja dokumenata.

Ono što je napravljeno u međuvremenu ovih dana korak napred to je da aktuelna vlast, konkretno predsednik države je otišao dva koraka napred tako što je poradio na tome da se napravi tzv. "mali Šengen" između Severne Makedonije i Srbije i sada to jeste na neki način dva koraka napred u odnosu na politiku koju vodi Vlada, međutim za nas srpske radikale je to potpuno zbunjujuće. Mi, jednostavno, ne možemo da se načudimo kako to da niko iz vladajuće garniture ne vidi šta se to dešavalo pre nekoliko nedelja sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom, koje treba da pristupe pregovorima, što bi rekli u predpristupnoj fazi.

Videli ste šta je trebala sve da uradi sadašnja Severna Makedonija? Trebala je da se odrekne i imena. Trebala je i morala je da se odrekne istorije. Nema više Aleksandar Makedonski, nema više Filip. Nema više nijedne istorijske ličnosti na koju mogu da se pozovu ovi iz Severne Makedonije. Znači, Makedonija je bukvalno nešto što bi se u narodu reklo "tikva bez korena".

Sada se ide korak dalje kada je u pitanju jezik kojim govore ljudi koji su naseljeni u tom delu Balkana. Osporava Bugarska sa punim ili sa većim pravom jezik na kome se komunicira u Severnoj Makedoniji, tvrdeći da je to modifikovan oblik bugarskog jezika.

Zar vam nije jasno da iza svega toga stoji Evropa? Nije valjda da je Bugarskoj palo na pamet ili Grčkoj je palo na pamet da se odrekne Makedonija imena, a da se odrekne i da se vrši pritisak za jezik?

Drugo, istorijske ličnosti iz skore novije istorije isto tako Bugarska osporava. Kažu da su oni po nacionalnosti Bugari i to je nešto što je za nauk nama iz Srbije. Nema kod Evrope ništa što će biti dobronamerno i ništa što bi se moglo reći da će biti posuto cveće, osim puta u pakao. Put u pakao je od strane Evrope samo cvećem posut.

Evo vam najbolji primer. Ovde je jedna od tačaka je saradnja sa Evropolom. Čekajte, ljudi, kao da se na Kosovu i Metohiji, južnoj srpskoj pokrajini nije desilo nešto što je u granicama ili na nivou terorizma? Zar nisu na Kosovu i Metohiji žive slike nama svima kada u skafanderima prebrojavaju glasačke listiće koji su pristigli iz Srbije, tvrdeći da ti listići su zatrovani sa nekom supstancom, hemijskom supstancom i da je to opasnost za one koji su albanske nacionalnosti? Gde je taj Evropol? Predsednik države je intervenisao na sva zona, zvonio i rekao - ljudi, to mora da se istraži. Pa, Evropolu je još pojednostavljenije da interveniše u južnoj srpskoj pokrajini. Pa to je Euleks. To je ispostava EU. Zar ne bi Euleks mogao da utvrdi i da kaže - čekajte, to je prevara ili se stvarno radi o otrovnoj supstanci koja se koristila u Srbiji da se preko tih listića otruju samo pripadnici albanske nacionalnosti i niko više, jer su tamo jasno izveli pred kamere čak Srbina koji je rekao nit mi smrdi, niti smeta, ali odmah su ga zatvorili?

Sada nam nude ti iz Evropola saradnju koja će biti, između ostalog, u delu sprečavanja terorizma, u delu sprečavanja kriminala. Pa, ne možemo baš toliko da budemo naivni. Mi srpski radikali, ali ništa drugo, javnost upozoravamo. Ide se toliko daleko da se kaže - sada će biti prednost, ne trebaju nam pasoši, mi ćemo moći ličnim kartama da putujemo u Makedoniju i moći ćemo u Albaniju, kao da to nema veze sa južnom srpskom pokrajinom.

Tako nam je Tito doveo braću Albance nekada, pa je 250 hiljada Albanaca naselio na Kosovo i Metohiju i vidite kakve su posledice. Šta je ovo drugo, nego ono eventualno ostvarenje njihove želje da će i Niš biti pod kontrolom Albanaca? O čemu drugo čovek može da razmišlja? Kakve su to dobre namere? Nema tu nikakvih dobrih namera.

Drugo, mi ovde imamo afere koje potresaju Srbiju, a vezane su za kriminal. Pre neki dan je objavljeno da je uhvaćen albanski špijun ili špijun albanske nacionalnosti koji je zajedno sa licima koja su zaposlena u „Prvom partizanu“ iz Užica, prodali dokumentaciju za izradu municije, odnosno za izradu oružja. I šta sad mi čekamo da dobijemo neko objašnjenje da je tu brza intervencija? Pa, kako je moglo da se desi to? Kako je moglo uopšte da se desi i afera u „Krušiku“? Kako?

To što se ovde daje objašnjenje, to objašnjenje možemo mi da prihvatimo ili da ne prihvatimo, ali zar ne bi bilo logično da onaj ko je prozvan, u ovom slučaju, najdirektnije prozvan je, pre svega, ministar unutrašnjih poslova zbog srodstva sa osobom koja radi u privatnoj kompaniji, zar ne bi bilo logično da se kaže – nećemo da objašnjavamo, evo, formiraćemo i anketni odbor ili istraga neka pokaže šta je iza toga?

Mi onako dobijemo obaveštenje uhapšena su lica koja su otkrivala tehnologiju i to jeste tajna, to jeste državna tajna. I „Krušik“ je pod ingerencijom vojske. Ovo nije državna tajna. Ovde postoje fakture, postoje dokumenta i mi srpski radikali, u svakom slučaju, kažemo formalno je Obradović napravio grešku što se nije obratio policiji i istražnim organima, ali ovde se radi o utvrđivanju da li je napravljena kriminalna radnja ili nije napravljena kriminalna radnja.

Odbrana u smislu - nije moj otac vlasnik, to nije nikakva odbrana. Kada postoje svedoci koji tvrde da je dotično lice bilo u pregovorima, o čemu mi ovde pričamo? Pa, vi mislite da Evropa to ne prati. Pa, zar niste razmislili da je odmah aktivirala ove svoje poltrone, ove satelite u Srbiji, samo što nemaju nikakav ugled.