Hvala, kolega Zukorliću.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, Ministre.

Hvala na sugestijama. Zaista radimo baš kao što ste vi rekli, radimo na ovim prioritetima. Naprosto, u godinama koje su bile loše po našu zemlju i u kojima je ekonomija bila izuzetno loša, policija i vojska su bile negde u zapećku. Tada se zaista minimalno izdvajalo. Neke zgrade koje postoje, koje su čak iz pedesetih godina širom Srbije, obišao sam veliki broj policijskih stanica, ima nekih koji su baš u jakom lošem stanju.
Neke od najlošijih se nalaze u Beogradu. Ne bih sada da izdvajam koja, ali da odete u Policijsku stanicu Vračar, rekli biste, Vračar, jedna od najelitnijih opština naše zemlje, kada pogledate stanje u policijskoj stanici koja je zaista loša. Policijska stanica Savski venac delimično smo je renovirali, delimično sredili, pošto se tamo nalazi Uprava za strance, nalazi se Uviđajno odeljenje Saobraćajne policije, nalazi se Policijska stanica Savski venac. Kada sam bio kod njih pre par godina, blizu početka mandata, kada sam video stanje, zaista sam pomislio da li je moguće da to tako nešto izgleda. Sve je bilo loše i kada krenete redom, onda ne znate šta ćete pre, da li prvo da sređujete informatičku opremu, vozila, uniforme, se ono što je jako dugo bilo zapostavljeno. To govorim upravo u prilog tome da razmišljamo o svakoj sredini, o svakom okrugu u Srbiji i gledamo da sredimo prvo matične policijske uprave, zgrade policijskih uprava, a onda širimo na policijske stanice.
Ove godine ćemo završiti i opremanje. Mi to radimo non-stop, ali ove godine ćemo popraviti stanje što se tiče informatičke opreme. Naš sektor za informacione i telekomunikacione delatnosti i analitiku radi na unapređenju softvera koji će omogućiti da brže i lakše naši građani ostvaruju sva svoja prava iz oblasti upravnih poslova.
Naravno, uvek dođemo do onog pitanja broja službenika, npr. Ljudi kažu da nam treba više saobraćajnih policajaca - slažem se. Evropljani nam kažu da nam treba više ljudi na granici – slažem se. Treba nam više ljudi na upravnim poslovima – slažem se. Treba nam više ljudi kao školskih policajaca – slažem se. Treba nam više ljudi u borbi protiv droge – slažem se, samo treba naći novca za to. Kada bismo sve ono što treba popunili, kao ministar unutrašnjih poslova ne bih imao ništa protiv, ali bih bio nekorektan prema drugim kolegama da kažem – dajte meni, jer to znači da moramo nekome da uzmemo. Može jedan policajac više, ali to onda znači negde jedna medicinska sestra manje. Može jedna policijska stanica da bude više renovirana, ali to znači kilometar puta manje. Dakle, samo je stvar prioriteta.
Trudimo se da ljudi to ne osete, ali slažem se sa vama da ima nekada gužvi, pogotovo u ovoj godini gde je bilo deset godina kako je istekao rok važenja biometrijskih pasoša koji su tada prvi put izdavani. Naši ljudi su kao po komandi svi došli u celoj Srbiji u ista dva meseca da svi izvade pasoš i onda možete da zamislite red. Zato sam, između ostalog, i došao na ideju da ponudimo i ove izmene zakona koje su danas pred vama, da bi građani to mogli da urade tada kada imaju zaista potrebu. Vi danas imate vremena ili ste recimo došli iz inostranstva, ima ljudi koji žive u inostranstvu, dođu u Srbiju i onda obično pokušavaju u onih mesec dana kada borave u Srbiji da reše sva ta pitanja. Ovako mogu bilo kada da dođu, mogu to u našim DKP da reše, mogu na bilo koji drugi način.
Jasno mi je da je potrebno još mogućnosti. Drago mi je da je naša zemlja ekonomski jača i zahvaljujući tome verujem da ćemo i u narednoj godini imati još više mogućnosti da popravljamo sve to i ja vas molim i građane Novog Pazara, kao i svih drugih gradova u Srbiji samo da imaju razumevanja, a hoću da zajedno radimo i sa ljudima iz Novog Pazara i svakog drugog grada u Srbiji na tome da položaj i policijskih službenika i njihov odnos prema građanima i usluge koje pružamo budu što bolje.

Hvala ministre Stefanoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam ove zakone, ali valja reći da po pitanju migranata, zbog naših gledalaca, treba reći da Srbija mora biti izuzetno pažljiva. Sve te ratne strahote smo mi prolazili. Mnogo naših Srba i pripadnika drugih naroda su migrirali za vreme velikih ratova i zato moramo razumeti druge.

Nismo mi razorili ni Siriju, ni Irak, ni Libiju, ni Avganistan. Sticajem okolnosti naša teritorija se koristi prilikom migracija iz njihovih država ratom zahvaćenih prema EU, koje je delimično, uz SAD, odgovorna za rasturanje tih država i navodnih nekih ratnih ustanaka.

Što se tiče saradnje sa policijama, ja bih voleo … Ja ću navesti jedan primer koliko je veoma bitno u finansijskim malverzacijama, naravno u terorizmu, ali u finansijskim malverzacijama je veoma bitna saradnja. Da je te saradnje bilo, ranije verujem da jeste ali ne u punoj dimenziji, recimo, Evropol bi mogli da pitamo o ovim lažnim Šolakovim i Đilasovim prekograničnim televizijama, recimo Luksemburg. Tamo su fiktivno registrovali dvadesetak tzv. prekograničnih kanala koji tamo ne emituju program, ali ga u Srbiji reemituju. Sada, svaki naš gledalac zdravorazumno može da se zapita kakvo je to reemitovanje u Srbiji bez početnog emitovanja u Luksemburgu?

Zašto ovo govorim? Zato što odgovorni tvrdim da ti lažni prekogranični, medijska batina nad glavama funkcionera, pa i ministra policije, moje malenkosti i drugih kolega služi da se odagna pažnja sa njihovog poslovanja. Preko 500 miliona evra Šolakov i Đilasov biznis SBB vredi u Srbiji, odnosno godišnje toliko prihoduje.

Da je reč o ozbiljnom novcu govori i kupovina od strane BS Partnersa tog sistema za 2,6 milijardi. Naši gledaoci treba da znaju da taj Đilasov i Šolakov biznis je vredeo 2,6 milijardi evra, da godišnje iz regiona ispumpaju 500 miliona evra prihoda od pretplate internet usluga i televizijskih usluga, kablovskih usluga. Zato su toliko i plaćeni.

Da bi taj novac ispumpali na fiktivne poslove, trebala im je fiktivna prekogranična televizija. Osnovali su dvadesetak. Tako se novac za reemitovanje ispumpava iz Srbije i na takav način se guše domaći mediji. Emitovanjem, ne reemitovanjem, srpskih reklama na našem tržištu dodatno ugrožavaju domaće medije.

Zamislite kada bi mi u Parizu otvorili televizijsku stanicu koja je registrovana u Inđiji i kažemo – mi reemitujemo program, iako se u Inđiji taj program ne reemituje? Fiktivno registrujemo televiziju, odemo u Pariz, London ili negde i emitujemo program protiv engleske i francuske vlade i kažem – ja to reemitujemo program iz Srbije, jeste da ga u Srbiji ne emitujem, ali eto reemitujem ga. Koliko bi mi trajali? Zato u ovoj saradnji tražim da pitamo da li se u Luksemburgu i Sloveniji ti programi emituju – N1, Nova S, pa se onda u Srbiji reemituju, što je dozvoljeno. Kada se programi reemituju, onda REM i nadležni organi Srbije nisu nadležni za takvu vrstu televizije, ali pošto reemitovanja nema, oni rade na crno. Rade na crno, uzimaju golem novac, iznose ga napolje.

Ja ću navesti još jedan primer špekulacije. Svi znate da tu jednu televiziju N1, koja nije registrovana i nema PIB, vodi Jugoslav Ćosić. Istovremeno, gospodine ministre, on ima privatnu firmu koja se zove „Key conection“, ključna veza. Recimo ključna veza je sledeća – Kurti je dobar političar za njega, Srpska lista ne valja. Srpska lista je na Kosovu predstavnik srpske države. To je poznato i Kurtiju, ali Jugoslavu Ćosiću nije.

Ajde da vidimo zašto je Srpska lista nepoželjna na takvim televizijama, a recimo Kurti je poželjan. Recimo, transakcija iz Albanije od 19.1.2018. godine pa do 6.3.2019. godine, ja sam takve podatke dobio, zato što se Jugoslav Ćosić bunio protiv neke tajne veze. Ta tajna veza postaje ovog trenutka javna. On je dobio 250.000 evra iz Albanije. Dakle, s obzirom na ovu saradnju, treba pitati kako je to njegova privatna firma registrovana za produkciju televizijskog programa dobila po osnovu poslovnog konsaltinga 250.000 evra?

Ta njegova firma gde je on 90% vlasnik i povezano lice S.Ć, sa njim 10%, koja je direktor, ima jednog zaposlenog, dobije 250 hiljada. Ja pitam - šta je on to savetovao Albance kad je dobio 250 hiljada? Da li je to u vezi Kurtija? Te informacije možemo proveriti ako sarađujemo sa svima, pa i sa predstavnicima SAD, zbog terorizma koji je raširen, a gde filmove montiraju na Kosovu itd, pa ne znam da li je možda poslovni konsalting bio vezan i za to? Da li na poslovni konsalting mogu da se vade i oni što su juče uhapšeni? Recimo da je taj isti dobio od američke ambasade na privatnu firmu, pazi, privatna firma d.o.o, na osnovu poklona i pomoći. A otkad to privredna društva dobijaju poklon i pomoć? Radi se o 26 miliona dinara, u dinarima. Dobio je i 47 hiljada dolara. Vredi to proveriti. Treba sarađivati.

Sada da vam kažem koliko je Jugoslav Ćosić sa povezanim licem S.Ć, koja je inače bila i sekretar NUNS-a, čuvenog NUNS-a, znači, radi se o jednoj zajedničkoj koalicionoj medijskoj toljazi koja treba da nas poplaši da ne ulazimo u Šolakov i Đilasov biznis, pa, recimo, to se nagradi ukupno sa 510 hiljada evra, toliko su na svojim računima podigli, 335 hiljada funti, 147 hiljada dolara i 38 miliona dinara. Dakle, za nekoliko godina taj vrli direktor koji ima platu u N1 koja nema PIB 4.000 evra ukupno je sa povezanim licem podigao milion i 400 hiljada evra.

S obzirom da to može direktno da ugrozi bezbednost Republike Srbije, s obzirom da je deo novca došao iz Albanije, deo iz američke ambasade, ja vas i sve druge kolege pitam - da li vredi sarađivati sa Evropolom, sa policijama, sa svim policijama sveta da se ovako nešto suzbije.

Ovi ovde što nisu, aktivno podržavaju Đilasov i Šolakov biznis, koji je zasnovan na tome da njihovi ljudi rade ove stvari, dakle da uzimaju novac, i pri tome N1 i Nova S televizija mogu da emituju šta god hoće.

Ali, ja sam slobodan i da zaključim da mislim da oni ne emituju samo program protiv Vlade Republike Srbije i protiv nas i protiv vladajuće većine, oni emituju program protiv državnih interesa Republike Srbije i pri tome su bogato nagrađeni. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč ima Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva unutrašnjih poslova, kolege narodni poslanici, danas govorimo o paketu zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti koji su veoma značajni. Tiču se unapređenja postojećih procedura, odnosno unapređenja položaja građana u ostvarivanju njihovih prava, ali i omogućavanja efikasnijeg rada i još kvalitetnije međunarodne saradnje u sektoru bezbednosti.

Najpre bih se u nekoliko minuta osvrnula na Predlog izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, koji ima neka rešenja koja su, možemo reći, naprednija i efikasnija. Praktično, rešenjima u ovom Predlogu zakona ubrzavaju se i preciziraju procedure za dobijanje putnih isprava, čime se i smanjuju troškovi građana u ostvarivanju ovih prava.

Najvažnije izmene koje bih pohvalila jesu, o tome su moje kolege govorile, prevashodno da sva potrebna dokumenta za izdavanje pasoša i ostalih putnih isprava će se ubuduće pribavljati po službenoj dužnosti, što znači da građani više neće morati da idu na šalter, niti plaćati dodatne troškove za pribavljanje dokumenata.

Drugo rešenje koje posebno želim da istaknem i pohvalim jeste pojednostavljena procedura kada je u pitanju oglašavanje nevažeće putne isprave. Do sada se putna isprava koja je bila nevažeća oglašavala, kao što znamo, u "Službenom glasniku", za šta se plaćao i oglas, dok će ovo rešenje koje je u predlogu zakona biti, što se tiče građana, pojednostavljeno.

Poznata je naša višedecenijska saradnja sa brojnim međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti, naročito u organizacijama koje se bave sprečavanjem kriminala, i to u svim svojim oblicima.

Republika Srbija ima velika i pozitivna iskustva, naročito poslednjih godina, u saradnji sa međunarodnim bezbednosnim organizacijama i nedvosmisleno daje svoj veliki doprinos u otkrivanju krivičnih dela i gonjenju samih počinilaca.

Danas upravo potvrđujemo međunarodne sporazume koji doprinose još boljem pozicioniranju Srbije u Evropi i u svetu u pogledu policijske i bezbednosne saradnje.

Jedan od sporazuma koji parlament treba danas da ratifikuje, odnosno u danu za glasanje, jeste Sporazum o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, kako se danas zove Evropol.

Godine 2017, promenom pravnog okvira Evropola, odnosno promenom naziva Agencije EU za saradnju organa za izvršavanje zakona i proširivanjem mandata same organizacije, sada ta organizacija pokriva i krivična dela protiv finansijskih interesa EU, trgovinu na osnovu povlašćenih informacija i manipulacija finansijskim tržištem, kao i genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločini. Ove izmene jesu razlog zbog koga mi danas raspravljamo o izmeni, odnosno o Sporazumu kojeg treba da ratifikujemo.

Nešto kasnije će moja koleginica govoriti i o ovom sporazumu i o Sporazumu između Republike Srbije i Agencije Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona o upućivanju oficira za vezu, kao i Zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD u unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.

Jedan interesantan sporazum na koji bih se osvrnula nekoliko minuta jeste Sporazum između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske zajednice o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe i Dopunski protokol uz Sporazum između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe.

Podsetila bih da je Republika Srbija učesnica Crnomorske ekonomske saradnje. Mi ovde u parlamentu imamo i stalnu parlamentarnu delegaciju u Skupštini ove organizacije. Republika Srbija je od 2016. godine predsedavala ovom organizacijom, kada smo bili domaćini Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje ovde u Beogradu. Na marginama ovog skupa je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić tada potpisao i sporazum i dodatni protokol kojim se obezbeđuje saradnja država članica u oblasti vanrednih situacija i to jeste ovo što je predmet rasprave.

Značajno jeste svakako aktivno učešće u svim međunarodnim forumima, jer ovo je samo još jedan od foruma odnosno organizacija koje imaju perspektivu i u kojima učestvujemo. Kao što je na samitu povodom 25-godišnjice obeležavanje 2017. godine Dačić rekao - u današnjem svetu ekonomskih kriza, vojnih sukoba, nezapamćenih migracija, razjedinjavanje država i terorizma, organizacije poput ove mogu da učine razliku.

Ovo je cilj kojem je Srbija duboko posvećena. Jasno je da zemlje ovog regiona, kao uostalom i sve zemlje sveta imaju svojih političkih razlika i otvorenih pitanja koje ne mogu da se reše preko noći.

Imajući to u vidu, smatramo da je razvijanje saradnje najbolji način da zemlje dođu do zajedničkog imenitelja i stvore ambijent koji bi olakšao postizanje opšte prihvaćenog rešenja. Sporazum o saradnji i pružanju pomoći u vanrednim situacijama hitnim reagovanjem na prirodne izazvane katastrofe upravo tome i doprinosi.

Kao što je moj kolega, ovlašćeni predstavnik SPS, gospodin Zagrađanin rekao, mi ćemo podržati naravno sve predloge zakona i ove sporazume koji su na dnevnom redu, a moja koleginica će u nastavku rasprave diskutovati o određenim dokumentima. Hvala.

Hvala, koleginice Miladinović.
Reč ima dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kao što ste već imali prilike čuti, poslanici stranke „Pravde i pomirenja“ podržaće i ove predloge, kao i sve ostale predloge koji su, pre svega, u korist građana i nosioca tih putnih isprava.

Međutim, iskoristiću priliku i prisustvo uvaženog ministra i potpredsednika Vlade da ukažem na nekoliko događaja koji izazivaju nelagodu kod građana, posebno regije Sandžak i posebno Bošnjaka, a koji, čini se, ili se bar tako čini, nekako orkestrirano dolaze u poslednje vreme i još uvek nismo imali zvaničan stav vladajućih organa po pitanju tih događaja.

Naime, u selu Riljac kod Trstenika, udruženje „Kraljevina Srbije“ održalo je neki svoj sabor na kojem su pevali četničke pesme koje potpadaju pod KZP član 317. kojim se kaže: „Kad četničko grlo jekne, u Pazaru bula strekne. Hajrudine, možeš li slanine, kad ti četnik sa tavana skine?“

Dakle, ovo su zaista opasne i teške poruke. Verovatno nekome odgovara da u ovom momentu pokuša da nanese neku vrstu nemira građanima Republike Srbije, a posebno ukoliko uzmemo u obzir da je desetak dana nakon ovog na adresu Islamske zajednice u Srbiji, Mešihata, došlo pismo adresirano sa identitetom pošiljaoca u kome je stajao i jedan neispaljen metak.

Ovo je sve, naravno, prijavljeno i mi smo kao stranka, takođe, podneli krivične prijave protiv svih ovih nosioca ovih krivičnih dela, ali nam je vrlo važno da i ministar Stefanović, kao neko kome se veruje, kao neko ko ima mehanizam i snagu usled ovog resora koji vodi i pozicije u Vladi, takođe, da jedan stav po ovim pitanjima, jer verujemo da su ovo incidenti koji su verovatno negde drugde spremani, ali koji izazivaju nelagodu i nanose, takođe, osećaj neprijatnosti, da ne kažem straha, a ponekad i izazivaju revolt kod građana, posebno pripadnika islama, građana bošnjačke nacionalnosti, itd.

Takođe, nekako dosledno tome, vrlo često se spominju neke vrste diskriminacija prilikom zapošljavanja u policijskim upravama. Ono što bih zaista voleo da zamolim ministra, da čisto senzor stavi na taj deo, jeste policijska stanica Priboj, pri Policijskoj upravi Prijepolje, gde su nam sa terena upošljenici bošnjačke nacionalnosti skrenuli pažnju da verovatno samosvojnim odlukama određenih rukovodioca, prilikom ovih rekonstrukcija i reformi unutar policijskih stanica i uprava, od 2018. i 2019. godine njihov status je izuzetno unižen i smanjen i da apsolutno ne zadovoljava one pozicije koje prema svojim kompetencijama i kvalifikacijama zavređuju. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, ministre.

Meni je drago da živimo u zemlji koja izuzetno poštuje inače našu multietničnost i multikonfesionalnost, zato što to jesu vrednosti za koje se zalažem.
Vi ste u pravu, ne treba da slušamo bilo gde, bilo šta protiv nekog naroda, protiv određene veroispovesti. To ljudi ne vole. To ljudi ne vole, kao što ne vole ni u Novom Pazaru kad slušaju pesme na stadionu gde se govori sve najgore o Srbima, pozivaju na ubistva Srba i najteže stvari, dakle, mnogo teže od ove slanine. dakle, mnogo teže stvari, i ljudi to mrze, kao što i ljudi muslimanske veroispovesti, naravno da ne može da im bude prijatno kad im neko pominje bilo šta što ih vređa i što im preti na bilo koji način.
Mislim da treba zajednički da se borimo protiv svakog vida diskriminacije, dakle, protiv svakog vida nasilja, jer to jeste jedan oblik nasilja. Naše društvo se gradi na tome, i ja sam ponosan zato što i u ovom parlamentu i u državi i u Vladi i u Skupštini, dakle, imamo jednu zaista, u tom smislu, možda se razlikujemo po političkim stavovima, ali ovde danas ljudi ne prebrajaju jedni druge po bilo kom drugom osnovu, da li će biti ove ili one nacije ili ove i one veroispovesti.
Što se toga tiče, svakako da sam spreman da radimo svi zajedno i kao ministar unutrašnjih poslova i, naravno, da apelujem na pravosudne organe da rade svoj posao, da ne dozvolimo ni jedan primer, nigde, nikome, bez obzira ko je ili šta je. Naravno, treba da pokažemo nekad i političku zrelost za neke pojave na čije bi reagovanje možda više podigli prašine u javnosti, više možda uticali na produbljivanje podela, da razmislimo, naravno, neka tužioci procenjuju gde ima krivičnog dela i prekršajnih dela, odnosno sudije, neka oni odlučuju i rade svoj posao, ali ja mislim da mi kao političari treba da vodimo računa i o tome da najpametnije i najmudrije vodimo politiku kojom ćemo ljude u ovoj zemlji približavati jedne drugima, a ne da ih delimo.
Što se tiče ovoga, dakle, obratiću pažnju posebno na policijsku stanicu u Tutinu. Hoću da pogledam o čemu se radi. Znate kako uvek ima primedbi. Jedni kažu – u lokalnoj samoupravi se zapošljavaju samo Bošnjaci, tu Srbin ne može da dobije posao nikada. Ovi kažu – jeste, onda u policijskoj stanici će dobiti samo Srbi, ne mogu Bošnjaci. Onda jedni druge uvek optužuju.
Ono što ja vama hoću da kažem, mi kada raspišemo konkurs, mi stvarno tražimo najbolje. Meni je super da su nam policajci tamo gde su Bošnjaci većina, meni je odlično da Bošnjak bude policajac, jer kad Bošnjak policajac u intervenciji udari kriminalca Bošnjaka, onda je to policajac udario kriminalca. Kada se dođe do različitih etničkih principa, to je uvek za advokate, za društvo, za nekog sa strane prostor da kaže – aha, tukao ga je zato što je bio druge vere, a ne zato što je bio lopov, krao je ili je uradio nešto, pa se suprotstavio policiji prilikom hapšenja. Razumete o čemu govorim.
Dakle, cilj mi je da imamo mir. Iskreno, meni je cilj da nemam nijednu vest ni iz jedne opštine tokom dana, da mi kažu – šefe, sve je u redu, nemamo nikakav problem. Meni je to cilj. Ali, zaista ću se potruditi da proverim sve ovo što ste vi rekli. U interesu mi je da imamo najbolji, ako je taj neki mladi čovek najbolji kandidat, uopšte me ne interesuje ni kako se zove, ni preziva, ni odakle je, važno mi je da je on najbolji i najbolji moraju da dobiju posao. Hvala.