Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospođo Stojanović.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Snežana B. Petrović

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Hvala gospodine predsedavajući.

Drage koleginice i kolege, evo nas na kraju današnje rasprave i dozvolite mi da izrazim jedno zadovoljstvo zbog konstruktivne, a opet različite, rasprave koja je doprinela da danas potvrdimo mogu reći, sve u svemu, potvrđuju se odluke Odbora. Zahvaljujem i koleginicama i kolegama članovima Odbora koji su uzeli učešća u današnjoj raspravi i time potvrdili svoju aktivnu ulogu i rad u Odboru tokom sprovođenja ove procedure javnog konkursa.

Čuli ste da smo birali i da nam nije bilo lako da od velikog broja dobrih kandidata izaberemo najbolje ali, eto, pojedinačnim glasanjem, skupom broja glasova utvrdili smo listu. Duboko verujem da će predloženi kandidati dati dobre rezultate. Oni imaju stvorene temelje, imaju doduše i visok standard i biće im dosta teško da lestvicu kvaliteta rada i vrednosti dignu, ali s obzirom da su sveža krv, neopterećena a da su stručni ljudi verujem da će to moći.

Moram da vam kažem da je Komisija za zaštitu konkurencije relativno mlado telo, osnovana 2005, počela sa radom 2006. godine, upravo je trećem predsedniku i članovima treći mandat se upravo završio i mogu reći da im nije bilo lako da u svom delovanju postignu najbolje moguće rezultate, jer kada imate jedno mlado telo treba da stvorite sve potrebne okvire, to su institucionalni, zakonodavni, kadrovski, da pokrijete sve sektore na tržištu, učesnike na tržištu, to prosto, kako da vam kažem, nije moguće sve odjednom. Moraju da se postave određeni prioriteti i mislim da je dosadašnja komisija to solidno radila i svodila te stvari na jedan dobar nivo da ostavi dobre rezultate i dobar temelj budućem sazivu, odnosno novopredloženom predsedniku i članovima Saveta.

Moram da vam kažem da je ova naša Komisija za zaštitu konkurencije, iako postoji svega 13 godina, stekla veliki međunarodni ugled i priznanje i u tom smislu mislim da to treba da poštujemo i da utičemo mi kao narodni poslanici da taj njen kvalitet u radu raste i dalje.

Ovo je dobra prilika da se zahvalim na saradnji dosadašnjem predsedniku i članovima Saveta komisije za konkurenciju i da ujedno pred predložene kandidate još jednom stavim činjenicu da je naša država opredeljena na tržišnu privredu i modernu ekonomsku politiku i da razvoj politike zaštite konkurencije predstavlja jedan od važnih stubova ekonomske reforme. Pojave na našem tržištu ukazuju da rad na zaštiti konkurencije mora biti konstantan, a stvaranje i zaštita fer tržišnih uslova mora se unapređivati. Da prostora za unapređivanje ima vidi se iz izveštaja Udruženja za zaštitu potrošača, posebno kada je reč o kvalitetu, cenama i asortimanu proizvoda i usluga na domaćem tržištu.

Prema statističkim podacima o kretanju cena u poslednjih deset godina imamo segment proizvoda i usluga čije su cene u opadanju, što su pokazatelji zdrave konkurencije koja je dovela do relativnog porasta standarda stanovništva, odnosno do porasta kupovne moći u Srbiji i mi dajemo snažnu podršku komisiji da nastavi sa aktivnostima u tom pravcu kako bi cene i u drugim segmentima opale. Ovo naročito ističem uoči izbora predloženih kandidata i skoro donošenje novog Zakona o zaštiti konkurencije.

Ohrabrujemo Komisiju da u skladu sa svojim kapacitetima i instrumentima kojima raspolaže nastavi neumorno da radi na unapređenju konkurencije i stvaranju uslova za fer tržišnu utakmicu beskompromisnom borbom protiv kartela i svake zloupotrebe dominantnog položaja kao i zloupotrebe monopola. Dakle, monopol nije zabranjen, ali su zabranjene zloupotrebe monopola i svih drugih oblika povrede konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije može biti sigurna da u Narodnoj skupštini ima partnera i podrška aktivnostima koje doprinose podizanju nivoa znanja i razumevanja značaja konkurencije i prava i politike zaštite konkurencije. Pored toga Odbor stoji Komisiji na raspolaganju kada su u pitanju aktivnosti na unapređenju saradnji i komplementarnog delovanja sa svim drugim relevantnim institucijama u državi, privrednim i organizacijama civilnog društva kao i akademskom zajednicom, u nastojanjima da visokom stručnošću, transparentnim radom i posvećenošću svojim postupanjima utiče na stvaranje što pozitivnijeg privrednog ambijenta u kome ima mesta za sve ozbiljne vredne i efikasne privrednike investitore. U segmentu svojih nadležnosti komisija treba da gradi tu instituciju na način koji će obezbediti što pravednije uslove u svim sektorima, na celokupnom tržištu Republike Srbije i bolji život svih građana naše zemlje.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam vas da u danu za glasanje usvojimo ove predloge i damo novu šansu predloženim kandidatima da unaprede položaj Komisije za zaštitu konkurencije, odnosno da kao dobri regulatori tržišta omoguće zdravu konkurenciju, pad cena proizvoda i usluga na našem tržištu, a našim građanima bolji standard, bolji život i niže cene. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Petrović.

Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačka od 8. do 10. dnevnog reda.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda – Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS.

Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS.

Da li predstavnik predlagača potpredsednik Narodne skupštine, Veroljub Arsić, želi reč? Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.

Imao pred nama jedan predlog Odbora za finansije, tiče se izborne nadležnosti Narodne skupštine na predlog nadležnog radnog tela Skupštine Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije zaduženog za poslove finansija, reč je o izboru jednog člana Saveta NBS. Uvek kada se postavi pitanje oko same NBS pravi se jedna, mogu da kažem, misterija oko toga šta u svari radi NBS.

Najveći broj naših građana smatra da NBS jedinu nadležnost koju ima jeste da određuje kurs dinara. Međutim, ja se sa tim ne bi nikako mogao složiti. Nadležnosti NBS i njen značaj u ekonomskom sistemu Republike Srbije u skladu sa našim Ustavom i drugim zakonima mnogo je značajniji i bitniji.

Sam posao Saveta, između ostalog, sad dolazimo i do nadležnosti samoga Saveta, utvrđuje režim kursa dinara na predlog izvršnog odbora uz saglasnost Vlade. Mi smo se odlučili da nemamo fiksni kurs dinara, već da imamo tzv. plivajući ili fruktualni kurs, što se pokazalo u proteklih nekoliko godina kao jako dobro za našu privredu. Donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama na predlog izvršnog odbora. Takođe, jako je bitno gde NBS drži svoje devizne rezerve, koje uslove moraju da ispunjavaju banke kod kojih se deponuju naše devizne rezerve i kakav je način aktiviranja tih deviznih rezervi, ukoliko NBS proceni da su nam potrebne, odlučuje o članstvu međunarodne i finansijske organizacije ili instituciji, donosi finansijski plan NBS, usvaja godišnji finansijski izveštaj NBS, o tome čak i mi na Odboru za finansije raspravljamo.

Odbor za finansije doneo je odluku da predloži, odnosno da obnovi mandat gospodinu Nikoli Martinoviću. Jedan od razloga jeste i što je NBS u proteklih nekoliko godina imala jako dobre rezultate.

Prvo moram da skrenem pažnju da sve one mere fiskalne konsolidacije koje je sprovodila Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, bile bi znatno otežane da nije bilo Centralne banke, odnosno NBS koja je na određen način podržavala mere fiskalne konsolidacije koje je Vlada Republike Srbije sprovodila i to u nekoliko pravaca. Jedan od pravaca je kontrola finansijskog tržišta, određivanje vrednosti kapitala na finansijskom tržištu, procene NBS kakva će biti inflacija i naravno ono što najviše interesuje naše građane i privredu, kakav bi bio kurs dinara.

Narodna banka je zajedno sa Vladom Republike Srbije pronašla tu, mogu da kažem, jednu meru kako treba da se ponaša u tim okolnostima i na taj način je podržala i skratila na određen način same mere fiskalne konsolidacije i sada imamo jednu situaciju da možemo da kažemo da Republike Srbija svoje tekuće troškove pokriva iz realnih prihoda, onih koji su ostvarivi, ne od kredita na međunarodnom ili domaćem tržištu, i svakako da Narodna banka i njen Savet imaju zaslugu u tome pa je to bio razlog i odlučujući razlog zašto je Odbor za finansije doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini starog, odnosno kandidata Nikolu Martinovića za člana Saveta, odnosno da nastavi da obavlja ovu funkciju.

Imajući sve to u vidu, poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog Odbora za finansije zato što onu ekipu i one rezultate koje ima NBS iza sebe ne želimo da zaboravimo, već naprotiv nadamo se još boljim rezultatima u budućnosti i sigurno je da će gospodin Nikola Martinović zajedno sa guvernerom i ostalim članovima Saveta NBS da da svoj doprinos.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Arsiću.
Da li se neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč.
Reč ima gospodin Milorad Mirčić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo mi ovde imamo predlog za izbor člana Saveta guvernera NBS i to u svakom slučaju na neki način može se svrstati pod rutinski posao koji treba da uradi Narodna skupština, jer to je predlog koji potiče od poslaničke grupe SNS, a bio je na Odboru za finansije, dobio je većinu, tako da Skupština na osnovu sastava i broja poslanika bi trebala da potvrdi ono što je i izglasano na Odboru za finansije.

Ima jedan detalj koji treba javnost da zna kada je u pitanju kandidatura, svaka poslanička grupa ima pravo da kandiduje za ovo mesto konkretno govorim o članu Saveta guvernera NBS i mi koji smo članovi Odbora za finansije, u jednom trenutku smo se našli zatečeni. Naime, kako je to u zvaničnom predlogu stajalo, poslanička grupa SNS je predložila dotičnog kandidata koji je do tada vršio istu tu funkciju i bio je član Saveta guvernera, a u ranijem periodu je bio član Saveta guvernera i kao što priroda stvari nalaže da se razgovara sa kandidatima, postavljana su pitanja šta je bilo interesantno. Interesantno je bilo što je u prethodnom periodu taj član bio predložen od strane SPS, a sada dolazi od poslaničke grupe, od poslaničke grupe SPS u prethodnom mandatu govorim da bi bio jasan, a sada tog istog kandidata predlaže SNS.

Na pitanje kako sam kandidat gleda na takve stvari da dve različite političke opcije kako se to predstavlja u javnosti, ideološki i u svakom pogledu, da predlože istog kandidata ili da se slože oko toga, on je rekao, njega je predložila kabinet guvernera Narodne banke, što je prosto za neverovati. Zašto ovo govorim do detalja, ne iz razloga da bi ulazili u bilo kakvu raspravu, nego da javnost zna da postoji još jedna institucija, uslovno rečeno, koja može da predloži, a da je zvanično potpisana jedna poslanička grupa, što je malo čudno. Da li se slažete? Ipak je poslanička grupa nešto što bi trebalo logikom stvari da bude iznad kabineta guvernera ili kabineta predsednika Vlade ili bilo kog šefa kabineta.

Mi srpski radikali govorimo sve ono što je bitno za javnost da zna, iz prostog razloga što ovo mesto i funkcija člana Saveta guvernera nije ni malo za potcenjivanje, veoma je značajna ta funkcija. Znate, na tim mestima, uvek su se nalazili ljudi koji imaju ogromno iskustvo, ogromno znanje, što ne umanjuje i jedno i drugo kod dotičnog kandidata, ali je dosta čudno, imajući u vidu da i ovlašćenja Saveta guvernera nisu tako mala.

Naravno, najvećim delom oni na predlog izvršnog odbora i guvernera donose odluke, ali ima jedna veoma bitna odredba o ovom zakonu, gde Savet guvernera može da pokrene inicijativu za smenu guvernera, što je veoma značajno.

Zašto ovo navodim kao primer? Da bi ljudi shvatili. Ako kabinet guvernera predloži nekoga za člana Saveta guvernera, a taj bi sutra trebalo da dođe na osnovu zakonskih odredbi u situaciju da raspravi ili da pokrene inicijativu za smenu guvernera, zamislite kakav će to odnos da bude i kako će se ponašati taj čovek koga je kabinet guvernera predložio. To je malo u suprotnosti sa samostalnošću u odlučivanju člana Saveta guvernera, bez obzira ko šta mislio.

Za nas srpske radikale malo je čudno, ponovo vam kažem, ne ulazeći u kvalitete i sve ono što poseduje i jedan i drugi kandidat koji su bili pred Odborom. Bilo je tu, istine radi nekih primedbi, ali one su bile, što bi se to moderno reklo, modernim jezikom u ofu, pa je bilo i nekih drugih kandidata, koje da se znalo da predlaže kabinet guvernera, mogli smo da predložimo čoveka koji ima ogromno iskustvo, čovek koji se dokazao, potvrdio se u bankarskim poslovima, poslovima finansija, a to je Života Mihajlović, bivši generalni direktor već pomenute Vojvođanske banke i to je kolega, član Odbora iz PUPS, rekao što je po meni potpuno racionalan predlog, jer godine života, trenutni status nije prepreka da bude član Saveta guvernera i ovaj kandidat je u više navrata biran, bili su različiti predlagači, ali moglo se, da se znalo da se ide ka tome da može i kabinet guvernera, mogla je poslanička grupa da predloži još jednog kandidata, da razgovaramo i da imamo kvalitetnog kandidata.

Ne znam kako bi mi iz SRS u tom slučaju postupili, ali to je sada nebitno za ovu raspravu. Ovde imamo jednu instituciju koja je najznačajnija u ovom trenutku za Srbiju, a to je NBS. I sve ovo što je rečeno malopre, to stoji kao nepobitna činjenica. Ali, mi to gledamo iz drugog ugla. Mi gledamo iz ugla da je nama NBS postala najprofitabilnija firma u Srbiji, što je malo, morate se složiti čudno. Kada pogledate budžet za ovu godinu, videćete da najveći iznos na ime budžetskih sredstava, uplatila je NBS.

Postoje tu podaci koji su tačni, da je najveća devizna rezerva, da je najstabilniji dinar, da su cene stabilne, inflacija, ne menja se, i to je tačno. Najveće su devizne rezerve, ali pri tome nemojte gubiti iz vida da su te devizne rezerve dobrim delom nastale iz tzv. doznaka. Te devizne rezerve su nastale iz svih ovih ulaganja investitora koji donose devize, menjaju ih za dinare i to se koristi tako što se povećavaju devizne rezerve. Ima tu logike stvari.

Kada je stabilna privreda, kada je stabilna ekonomija i finansije, onda nije zgoreg da se povećavaju devizne rezerve. Devizne rezerve inače, na osnovu zakona, kako je to i malo pre rekao kolega, one mogu da se, po preporuci, to radi Savet guvernera Narodne banke, one mogu da se deponuju ili čuvaju u nekim bankama za koje se odluči izvršni odbor, odnosno guverner Narodne banke, uz saglasnost, naravno, sa Vladom, a u tome učestvuje i Savet guvernera. Imali smo situaciju da je to bilo deponovano u Nemačkoj, u nemačkoj banci.

Posle toga, kada je obelodanjeno da je ta banka u ne malim finansijskim problemima, nemamo neku informaciju šta je sa tim deviznim rezervama, osim nekog opšteg mesta - nemojte vi da brinete, misleći na nas iz opozicije, jer to valjda nije naš posao, nisu to naše pare, to je neka privatna imovina ili neko preče pravo da vlast samo brine o tome gde su devizne rezerve i niko više ne može da zna o tome. Kao da je to najveća državna tajna gde su devizne rezerve deponovane i kakva je sudbina. Niko to ne zna. Javnost nije obaveštena. Samo je rečeno - nemojte da brinete. Što bi rekli - koga su zmije, taj se i guštera boji. Imamo mi ta iskustva još od ranije, pogotovo kada su u pitanju devizne rezerve.

Setite se kad dođe ona "buldožer revolucija", oni proevropski finansijski stručnjaci, pa se naknadno saznalo da su devizne rezerve ove države Srbije korišćene u ono vreme u privatne svrhe. Onda se spomenu neki Vojin Lazarević, Vuk Hamović, Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, itd, itd. Ali, to je sve naknadno. O tome se radi. Mora javnost, to što vi smatrate da mi ne bi trebali da znamo, mora javnost da zna potpunu istinu.

Drugo, gospodo, na ime doznaka godišnje u proseku u Srbiju se sliva oko četiri milijarde evra, u protivrednosti. To nije zanemarljivo, imajući u vidu da je ukupan fond devizne štednje devet milijardi evra, plus četiri milijarde, to je 13 milijardi, plus 13 milijardi devizne rezerve, to je 26 milijarde, i obavezne devizne rezerve koje su oko dve i po milijarde, to je, bogami, pozamašan kapital. Ali, priroda i suština nastanka tog kapitala mora ipak malo da zasluži pažnju. Nije to kapital koji je većim delom steknut tako što se razvila privreda, pa od profita koji privreda zaradi, to se uplaćuje ili na račun onoga što se izvozi, pa se onda ostvaruje devizni priliv, pa taj devizni priliv, po prirodi stvari, on se prodaje bankama odnosno Narodnoj banci Srbije, a Narodna banka Srbije daje protivdinarsku vrednost. To bi bila logika stvari i ekonomska zakonitost.

Ali, ovde mi imamo zabeležen manji izvoz nego što je uvoz. I kako to onda da tumačite? Znači, moglo bi se improvizovati i reći da je to sve veštački, stvara se slika da je država veoma stabilna zato što su devizne rezerve 13 milijardi. To može da znači. Može da znači da je to dovoljno sredstava da država može otprilike godinu dana da funkcioniše ako dođe do, ne daj bože, nekih nepredvidivih okolnosti. Te nepredvidive okolnosti, ako dođe, ne daj bože, to tek neće niko moći da raspolaže sa tim. Ne daj bože da dođe do toga. To objašnjenje može da služi da bi narod imao neki imperativ kako to može biti mnogo komplikovanija situacija nego što je sad.

Ali, ova nacija ima iskustva kada se uvode sankcije. To je trenutak ili potez kada se blokiraju sva raspoloživa sredstva koja se nalaze u inostranstvu. I to smo videli kako se to radi. Valjda je svakom jasno da ne bi niko normalan poželeo ponovo da bude sistem Kipra itd, itd.

Mi imamo potpuno ogoljenu situaciju i mi koristimo ovu priliku kada govorimo o jednom delu, jednom segmentu Narodne banke Srbije, da govorimo upravo o stanju, o našem viđenju funkcionisanja Narodne banke Srbije i šta ona sad u ovom trenutku predstavlja. To je tačno. Dinar je stabilan. Mala su odstupanja. Čak, zabeležen je jedan nonsens. Kod nas je zabeležen pad evra u odnosu na dinar. Svugde u Evropi, u svetu, dolazi do obrnutih procesa, da domaća valuta pada u odnosu na evro. Kod nas samo evro pada u odnosu na domaću valutu.

Šta običan čovek, prosečan, razmišlja? Kakav je onda problem da uzmemo dinar, da odemo u inostranstvo i taj dinar zamenimo za taj slab evro? Kakav je tu problem? Ima jedan problem. Nije tehničke prirode, jer je suštinske prirode. To je za domaću upotrebu. Kad se pojavite u Austriji, u Nemačkoj, pa i u Grčkoj, i u Bugarskoj, vama će reći - sigurno je toliki kurs, ali, žao nam je, mi nismo usvojili tu monetarnu politiku vaše Vlade, odnosno vaše banke. Tako da se to brzo isproverava.

Da je to toliko stabilno, da je to toliko jako, da su te liste nešto što je pouzdano, najmanji problem bi bio da stavite dinare, domaću valutu, idete pevajući, jer svakog dana, ako ne pada kurs evra u odnosu na dinar, onda su tu negde, izjednačeni.

Podsećanja radi, što se kaže - za nauk pametnima, imali smo mi to kada je došao Avramović i rekao - odnos dinara i marke je jedan naprema jedan. To je bio period kada je bilo opšte nacionalno oduševljenje. Koliko je trajalo? Trajalo je taman onoliko koliko se trebalo isprazniti slamarice tamo gde su ljudi ostavljali pare, ostavljali devize za ne daj Bože, za najgore dane. U Srbiji je to tradicija, a i u mnogim drugim zemljama - ostavi, skloni, bez obzira koliko je stabilna valuta, bez obzira koliko treba verovati tim bankama, pogotovo kad su strane, uvek se u Srbiji to odvoji za ne daj Bože.

Avramović je znao, i oni koji su tada uvodili koliko se nalazi deviza unutar Srbije kod domaćinstava. Procena, i dan danas je da je najmanje tri milijarde evra u Srbiji smešteno na taj način. Lako se to proveri, pogotovo kada je došlo do zamene marke u evro.

To se lako proverilo gde se nalazi svaka novčanica. Novčanica ima svoj serijski broj. On se stavlja zato da bi mogli na osnovu tog broja da utvrde gde se nalazi ta novčanica. Oko tri milijarde. I, šta je najbolji recept? Najbolji recept je stabilan kurs, a u međuvremenu počinjete da menjate cene. Evo, sad je najava, pored ovih svih povećanja, da će se menjati cena nafte. Ne širim priču, nego samo slikovito prikazujemo da bi ljudima bilo jasno.

Šta to podrazumeva? To podrazumeva lančanu reakciju. Naravno, ima onih ekonomista, onih stručnjaka, eksperata koji kažu da cena energenta ne može uopšte da utiče na ostale cene, koji kažu da pri povećanju cene energenata ne može da dođe do inflacije, ne može da dođe do značajnijih pomeranja. Ima takvih ekonomista. Ne kažemo mi da nema. Naravno, mi to ne osporavamo. Njihovo ubeđenje, njihovu teoriju i tezu ne osporavamo.

Malo imaju problema kada ju u pitanju utvrđivanje tih kriterijuma na nekom svetskom ili evropskom nivou, ali ja se nadam da će oni to lično prevazići, jer njihovo znanje i pamet prevazilazi okvire Srbije, pogotovo prostora u kojima se mi nalazimo. Oni će brzo ubediti da povećanje cene energenata ne utiče uopšte na povećanje ostalih cena. To je njihova logika.

Međutim, mi srpski radikali ne želimo se ubeđivati, ali ne prihvatamo tu logiku stvari, jer je ona protiv svake logike i onda ćete videti kako se to polako pomeraju i sve cene, pomeranje cena uz održavanje plate, neću da kažem na najnižem nivou, ali tačno na nivou za preživljavanje. Da bi platili dažbine, obaveze prema državi, moraće ljudi iz slamarica da izvlače. Pogotovo kada dođe kraj godine, plaćaju se porezi, izvlači se ono što je ostavljane u slamarici, popularno rečeno, da bi se izmirilo prema državi. U slučaju da se ne izmiri, znate kako ta ide priča? Na kraju se završava sa izvršiteljima.

Osećam da je ovde nekima ovo malo i neprijatno zato što bi oni najradije da mi srpski radikali, kao opozicija, počnemo da hvalimo tu samoubilačku ekonomsku politiku koja se vodi u Srbiji, a zasniva se na tome da je to šarena laža. Uđete u cirkus, u šatru i kad vidite sve one mađioničare, vama je lepo. Međutim, morate izaći iz te šatre.

Mi ne želimo da doživimo tu surovu realnost. Razumem te kolege koji na ovaj ili na onaj način, artikulisano ili neartikulisano reaguju. Njih boli briga. Najviše bih voleo da se konkretno sa pojedincima menjam za glavu, pa da stavim njihovu glavu, da se odmorim od svega ovoga. Na neki način možda bih imao i perspektivu da budem eksponat na Medicinskom fakultetu, jer to je život čoveka u poznim godinama bez grama mozga. Ali, da se mi ne bavimo drugima, da pričamo o onome što je suština.

Suština je da moramo ozbiljno da shvatimo sva ova upozorenja koja u poslednje vreme stižu, gde nas ubeđuju da je nemoguće da se Srbiji uvedu sankcije. Nemojte da se igramo sa tim. Veoma, veoma je moguće, jer oni koji dovode na vlast, oni koji vas finansiraju, oni određuju kako će da funkcioniše ta vlast. Oni imaju svoje ciljeve.

To što vi mislite, to slikovito izgleda kao kad uđe amater, običan čovek u ring sa bokserom teške kategorije, profesionalcem. Tuče ga onoliko koliko mu taj profesionalac dozvoljava. Kada će doživeti nokaut? Pa, kada profesionalcu i tome ko je po prirodi stvari jači, kada mu prekipi, što bi se reklo, i onda završi taj meč. Tako je i igra sa Amerikancima. Isto će tako da bude.

Prema tome, sve ove priče koje su vezane za velike devizne rezerve, one mogu da služe kao primer, ali da se većim delom zasnivaju na realnosti.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Mirčiću.

Sada reč ima gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

(Milorad Mirčić: Po kom osnovu?)

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Pa, glasali ste da budem predlagač, kolega Mirčiću.

Kolega Mirčiću, 2012. godine bile su izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Voleo bih da ste tada bili ovde u Narodnoj skupštini…

(Milorad Mirčić: Nisam zbog tebe bio.)

Da ste prisustvovali donošenju tog zakona, verovatno neke stavove i neka mišljenja koja danas imate, da ste bili prisutni, ne bi ih danas iznosili, verovatno ste sa tim ne bi ni slagali, jer kada je menjan Zakon o Narodnoj banci, prva stvar od ovih iz bivšeg režima bila je da će Republici Srbiji biti uvedene sankcije, a druga stvar je bila da će Narodna banka čim se usvoji Zakon da počne da štampa dinare i napravi hiperinflaciju u Republici Srbiji. To je bilo 2012. godine. Možete to da proverite uvidom u stenografske beleške.

Sada upravo dolazimo do one suštine problema, da vas razuverim u vezi vaših strahova. Imate pravo da brinete gde su devizne rezerve, imate pravo da brinete o svakom dinaru koji građani Republike Srbije daju na raspolaganje Vladi Republike Srbije, ali ajmo da malo izađemo iz oblasti isključive politike, pa nekako da napravimo neku, ako je moguće, simbiozu politike i struke.

Prvo ste spomenuli da je NBS jedno od najprofitabilnijih preduzeća. Bili ste poslanik i tada kada je ovde gomila iz bivšeg režima skakala po klupama zato što je po nekom knjigovodstvenom računu, u skladu sa Zakonom o međunarodnom računovodstvu i standardima, Narodna banka iskazala gubitak.

Kad kažem knjigovodstveni gubitak, to znači da su obračunske jedinice kojima raspolaže Narodna banka isključivo dinarske i da se devizne rezerve kojima raspolaže Naroda banka prilikom sastavljanja završnog računa menjaju u dinare, pa ako ste imali 13, 14 milijardi evra deviznih rezervi, pa evro u odnosu na dinar padne samo jedan dinar, vi automatski imate 13, 14 milijardi dinara gubitka.

Oni su tada skakutali tu, radujući se tome zato što Narodna banka, eto, ima gubitak. A da li znate kako bi bila pozitivna? Da evro skoči u odnosu na dinar, dinar ili dva po jednom evru, pa imate od 13 do 26 milijardi evra pozitivan račun Narodne banke. E takve su rezultate oni pravili do 2012. godine.

Narodna banka ne zarađuje na kursu dinara, to odmah da raščistimo. Ona ima svoje prihode koji su utvrđeni Zakonom o Narodnoj banci, baš po ovom istom zakonu po kome i biramo člana Saveta i postoji više prihoda. Jedan je i taj što pruža bankama određene usluge po pitanju platnog prometa, deponovanjem sredstava banaka, zaduženje domaćih banaka kod NBS. To je ta čuvena referentna kamatna stopa itd. Dakle, sve su to prihodi Narodne banke, ali u jednom moramo da se složimo – Narodna banka nije korisnik budžeta Republike Srbije i budžetskih sredstava Republike Srbije i tu se potpuno slažem i ne bi bilo dobro da jeste.

Ali, da biste znali šta su ovi iz bivšeg režima radili do 2012. godine dok smo se mi bavili sami sobom kao opozicija, sećate se tog perioda, u to sam potpuno siguran, oni su štampali novac na dva načina i to je taj Savet guvernera odobravao. Na sličan način bira Narodna skupština i ovaj Savet guvernera, samo sada nije 2008, 2009, 2010, 2011. godina, sada je 2019. godina.

Šta su napravili tada kao situaciju? Napravili su jedan svojevrstan „perpetum mobile“ sa poslovnim bankama, to su sve ove i domaće i strane. Možemo da ih nazovemo „zlim bankama“. Sećate se najobičnijeg dinarskog kredita koji je koštao između 35 i 45% na godišnjem nivou?

Voleo bih da mi neko od kolega poslanika kaže, nema ovih iz bivšeg režima, evo pitam vas, kolega Mirčiću – gde je završavalo tih 35 do 45% kamate na godišnjem nivou po kojima su se zaduživali privreda i stanovništvo? Mislite da je završavalo u deviznim rezervama? Evo ja tvrdim da nije. Završavalo je po egzotičnim destinacijama, to je sada onaj mali deo što vraća ovaj Bastać, što su ga uhvatili na aerodromu, to je samo mali deo, a devizne rezerve su se smanjivale.

Da vas podsetim ili da vas pitam – slažete li se da je to red veličine oko 4,5 milijarde evra za četiri godine da je prodato deviznih rezervi da bi se stabilizovao kurs dinara, koji je sa 78 dinara avgusta meseca 2008. godine narastao do 5. avgusta 2012. godine na 119,80 dinara? Toliko je narastao.

Ko je za to najviše kriv? Možemo da kažemo poslovne banke, a zašto? Pa, dozvolila im Narodna banka tada, zašto su oni krivi? Da krivimo Narodnu banku? Zašto, bila je samo na politici ovih iz bivšeg režima? Šta smo dobili kao posledicu? Potpuni raspad sistema.

Prvo, stanovništvo više nije moglo da vraća te kredite. Kad stanovništvo ne može da vraća kredite sledeća je privreda. Kad privreda ne može da vraća kredite sledeća je država. E, tim putem su nas vodili.

E sad, ako više nismo na tom putu koji je išao u jednu potpunu propast i kada je Srbija sada, što se tiče njenih i javnih finansija i makroekonomske i monetarne sigurnosti, na daleko zavidnijem nivou, ja vas ubeđujem da vaša briga treba da bude manja nego što je bila 2011, 2012. godine kada ste se bavili Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem.

(Milorad Mirčić: Jel to važnije, pitam?)

To što dobacujete, u svakom slučaju nije lepo, ali dobro. Time ste se bavili a sadašnji guverner se bavi ovim problemima koji je čekao Republiku Srbiju ili SNS, kada dođe na vlast. Još uvek postoji jedna velika nepoznanica, gde su završavali tako enormni iznosi koji su poslovne banke naplaćivale po osnovu raznih kredita? Imali ste sledeću situaciju da možete da uzmete i devizni kredit sa nešto nižom kamatom, ali onda nekako Narodna banka naštampa dovoljno dinara da padne kurs dinara u odnosu na evro, pa vratite više.

Ja pričam sve o činjenicama, samo podsećam građane kako je to izgledalo do 2012. godine, pa u jednom danu nacionalna valuta je gubila dinar i po-dva od svoje vrednosti, pa su prodavane devizne rezerve i tad nije bilo pitanje gde su deponovane devizne rezerve, nego da li ih imamo dovoljno da izdržimo špekulacije koje je doneo bivši režim, sada već na čelu sa Draganom Đilasom, a tada se švrćkao po celom svetu opet od tih istih deviza Vuk Jeremić plaćao najskuplje hotele, a u međuvremenu je blizu 400.000 ljudi ostalo bez posla.

Ja i volim da se dotaknemo oko te priče kako se to naše devizne rezerve uvećavaju i koliko je učešće doznaka u njima. Priznajem, kreće se iz godine u godinu od tri i po do četiri i po milijarde evra, ali kolega Mirčiću, pa to je bilo i 2010. godine i 2011. godine. Zašto tada kurs dinara nije bio stabilan? Zašto je tada bila inflacija veća, ja mislim sedam ili osam puta veća nego danas? Zato što se nije rukovodilo državom na odgovoran način. To je bio problem.

Možemo i oko toga da polemišemo šta je naš bruto uvoz, šta je naš bruto izvoz ili neto, sve jedno mi je, možemo da polemišemo, ali ono što je činjenica jeste da se u nominalnom smislu razlika između izvoza i uvoza smanjuje iz godine u godinu zato što kao i svaka odgovorna vlast znamo da te devizne rezerve dobijene po osnovu doznaka neće večito da traju. Hoćemo da zasnivamo poslovanje svoje države na ekonomskim, tačnim politikama i na duge staze.

E sad, možemo i oko toga da polemišemo šta su to naši, da kažem, strani investitori koji eto poboljšavaju stanje u našim deviznim rezervama zato što dolaze ovde, kupuju opremu u inostranstvu, pa tu istu opremu uvoze u Srbiju, pa otpočinju neku delatnost, pa zar ti strani investitori nisu bili zli do pre nekih par sati? Sada od jednom su dobri.

E sad, ako kupuju opremu, pa to je ranije bio zločin. Sada kada kupuju, dovoze u Srbiju, znate to su rezultati koji uopšte ne treba da se pripišu ni Vladi Republike Srbije, ni predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, ni NBS. To su, eto, slučajno napravljene sve te okolnosti na osnovu kojih imamo jednu danas ovakvu ekonomsku situaciju koju imamo.

Ja ne mogu da se složim sa tim i samo pokazuje koliko je vođenje države, vođenje ekonomske politike države, vođenje politike koja ima i nadležnosti koje ima Centralna banka su jako značajni, jako komplikovani. Oni koji o tome nemaju pojma, oni se bave sledećim stvarima – bave se kakva je frizura guverneru, kolika mu je plata, kako je ovo, kako je ono. Niko neće da pogleda istini u oči koji su rezultati tih organa.

Znate šta? Narod je već pokazao i na izborima i 2014, 2016, 2017. godine, pokazaće i 2020. godine da njih briga oko frizure za njih nije bitna, briga oko plate drugih nije bitna. Njima je bitno da vide da se u Republici Srbiji danas živi malo bolje nego juče i znaju da će sutra malo bolje da se živi nego danas.

Oni koji na to zatvaraju oči, imaju veliki problem zato što će proći vreme dok konačno shvate da sve ovo što radi i Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković i Ana Brnabić u krajnjem slučaju je dobro i za njih i za njihove porodice.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima Milorad Mirčić. Pravo na repliku. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Ne bih da raspravljamo o nekim detaljima koje je naveo kolega, ali samo istine radi, često se ovde spominje prošli period kada su kamate bile enormno visoke u odnosu na sadašnju kamatu. Nemojte gubiti iz vida, gospodo, da su recimo sredstva koja je angažovala grčka Vlada 2009. godine, bile su i po kamati od 30 i preko 30%, jer su takvi uslovi bili na tržištu.

To su bile visoke kamate, enormno visoke kamate, iz niza razloga. Jedan od razloga jeste, tačno, zbog nesigurnosti i, na kraju krajeva, nepoverenja prema ekonomskom stanju u određenim državama, i to je potpuno bilo jasno. Sada su kamate na 1,5%. Negde su i negativne. Na zapadu su negativne. Na godišnjem nivou su 2%.

Ali, šta je suština? Suština je da se ovi povoljni ekonomski uslovi iskoriste za oživljavanje domaće privrede, da se privreda diže. To je jedina garancija. Sve su ovo priče. Pa, mi smo svedoci, zašto sam rekao da je Narodna banka Srbije najprofitabilnija firma? Pa, sada smo imali u rebalansu da je Narodna banka uplatila oko 10 miliona evra nekih dodatnih vanrednih prihoda koji su ostvarili na ime investicija, stranih investicija, kako je to rečeno, uplatila je u budžet.

Pogledajte koliko je Elektroprivreda uplatila, pogledajte koliko je uplatio Telekom, pogledajte koliko su uplatila javna preduzeća na nivou Srbije u odnosu na Narodnu banku Srbije, zanemarljivo ili gotovo ništa. Telekom tu ima opravdanje zato što je donesena odluka da se ta sredstva iskoriste na neki drugi način, ali Elektroprivreda, ona je generator, ona je pokretač, u odnosu na Narodnu banku, maltene ono zanatska radinost.

Jednu stvar, dragi kolega, treba da shvatite. Javnost može da komentariše sve kada su u pitanju javne ličnosti i kada je u pitanju frizura i kada je u pitanju način ponašanja i vašeg i mog i bilo čijeg, a pogotovu najistaknutije političke ličnosti i to nemojte da uzimate kao neki kontra-argument, da li je to pozitivno ili negativno, ali je neprimereno, morate se složiti, da bilo koji funkcioner, pa taman on bio i guverner Narodne banke Srbije, u vreme kada je prosečna plata, kako i sami ističete, bori se da bude 500 evra, ima pet hiljada evra mesečno. Kao što sam duboko protiv toga da direktori javnih preduzeća primaju toliko para koliko nemaju časova provedenih od osnovne škole do današnjeg dana.