Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Gospodin Savić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – jedan, uzdržanih – nema, od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Gospodin Savić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite gospođo Radeta.

Sve što mi srpski radikali radimo u Narodnoj skupštini zasniva se na Ustavu Republike Srbije i na programu SRS.

Tačka 90. našeg programa opširno govori o porodici i politici nataliteta i objašnjava na koji način treba da se štiti porodica i da se poveća natalitet. Ja ću vam samo reći neke delove, pošto nema dovoljno vremena da citiram celu tačku 90. „Porodica treba da postane temelj društva. Ovaj program ima za cilj da pogleda ugled i značaj srpske porodice, kako bi jaka i stabilna porodica postala izvor umnih, moralnih, slobodarskih, sposobnih i humanih pojedinaca, sposobnih za stvaranje narodnog blagostanja.“ Onda, između ostalog, kažemo da porodica mora da bude što nezavisnija od delovanja države, ali egzistenciju i materijalna dobra porodica mora sama da obezbeđuje, ali država je u obavezi da stvori ambijent kako bi sposobnost, kapital i preduzetništvo mogli da ostvare odgovarajuću satisfakciju na tržištu.

U programu SRS predviđeno je da sva dece do 15 godina života treba da primaju dečiji dodatak, bez obzira na materijalni položaj roditelja, zato što se dečiji dodatak, i ovo je zgodno sada pred usvajanje budžeta za narednu godinu da razmislite o tome, daje zbog dece, a ne zbog toga da li roditelji imaju ovoliko ili onoliko para. Onda se desi da roditelji koji imaju više dece imaju negde 20 ari neku njivicu i to je razlog da ne mogu dobiti dečiji dodatak i njihova deca onda završavaju u hraniteljskim porodicama.

Mi smo inicirali izmenu Porodičnog zakona upravo da bismo se oslobodili svih anomalija koje postoje u ovom zakonu i koje postoje u društvu, koje postoje u državi Srbiji. Vi jedno pričate, drugo radite. Vi ne vodite računa o toj deci i tim porodicama koje su jako siromašne, ispod svakog nivoa, i umesto da toj deci i tim porodicama date dečiji dodatak za svako dete, u zavisnosti od uzrasta deteta, jer su i različite potrebe u zavisnosti od uzrasta, da se odrede normalni iznosi i da se ne vodi računa, znate, baba i deda imaju po 75 godina, čuvaju dete koje je ostalo bez roditelja i imaju njivu. Šta će oni da rade sa tom njivom? To je razlog da ta deca ne mogu dobiti taj dečiji dodatak. Onda šta radite? Onda decu lepo spakujete hraniteljskim porodicama, a hraniteljstvo je, nažalost, u Srbiji danas biznis. Pedeset hiljada dobijaju hraniteljske porodice po detetu, da dajete bilo kojoj siromašnoj porodici, ta porodica bi tu svoju decu odgajala i deca bi rasla i živela u svom prirodnom okruženju, uz punu ljubav roditelja, baba, deda, onoga na koga ih je sudbina uputila. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite gospođo Radeta.

Dame i gospodo, kolege narodni poslanici, kada biste usvojili predlog zakona koji vam SRS već više od godinu dana ovde stavlja i pokušavamo da uvrstimo na dnevni red, a radi se o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, vi biste se bar donekle oslobodili sramote u koju ste uvukli Narodnu skupštinu, zato što već tri godine ne želite da slušate ono što vam govore poslanici SRS, a dolaze vam kojekakvi fićfirići iz belog sveta, njima trčite na poklonjenje, njih slušate. A onda, kad završite te sastanke, pa oni odu tamo na neke ručkove, doručke itd, sa ovom takođe prozapadnom opozicijom, kažem "takođe" zato što ste i vi prozapadna vlast i to vam je taj kohezioni faktor, i onda se posle bunite, komentarišete, zašto je ta neka Fajon išla na doručak i na ručak sa tim nekim delom opozicije. Umesto tog kukanja, treba da kažete - ne treba nam više ni ona, ni bilo ko.

Izborni uslovi su stvar koja se rešava u Narodnoj skupštini. O izbornim uslovima, o eventualnim problemima, može se razgovarati samo ovde. Samo onaj ko ima poslanike u Narodnoj skupštini, ima ovlašćenje od naroda da utvrđuje izborne uslove.

Mi srpski radikali insistiramo, i nećemo nikada prestati da insistiramo, da se u Zakon o izboru narodnih poslanika vrati odredba iz Ustava Republike Srbije, koja narodnom poslaniku daje slobodu da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partiji sa čije liste je postao narodni poslanik. To je početak i kraj rešavanja svih problema.

Da li vi razumete koliko je, od kad je taj zakon tako nakaradno izmenjen i kada je Ustavni sud doneo neustavnu odluku, koliko je problema nastalo u funkcionisanju Narodne skupštine i koliko je parlamentarna demokratija bačena pod noge? Ne razumemo zašto nećete da prihvatite jedan ozbiljan predlog?

S jedne strane, činite sve da vratite u salu Narodne skupštine neke odbegle poslanike, a s druge strane činite još više da onim što vi radite, ili činjenjem ili nečinjenjem, da i one koji ozbiljno rade ovaj posao naterate da razmisle da li će izaći na izbore.

Ako hoćete koliko-toliko fer i poštene izborne uslove, početak i kraj svega je da prihvatite da raspravljamo o predlogu zakona koji smo vam predložili još 15. oktobra 2018. godine. Dakle, nije bilo vezano sad da kažete - brzo će izbori, ne može to da se menja. A i ovo je samo vraćanje jedne ustavne odredbe.

Još jednom vas molimo - ako želite regularne izbore, ako želite da svi zainteresovani politički faktori izađu na izbore, onda prihvatite da pričamo o ovome, prihvatićemo eventualno vaše amandmane, pa da konačno taj zakon uvedemo u red. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 14, protiv - niko, uzdržan - niko, od 154 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Vesna Nikolić Vukajlović nije prisutna.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - jedan, protiv - niko, uzdržan - niko, od 154 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić želi reč? (Nije prisutna.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - tri, protiv - niko, uzdržan - niko, od 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
S obzirom da gospodin Delić nije tu, stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - tri, protiv - niko, uzdržan - niko, od 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Gospodine Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jedno od osnovnih programskih načela Srpske radikalne stranke je borba za socijalnu pravdu, jednakost i ravnopravnost njenih građana.

Imajući u pravnom prometu ovakav zakon, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji je sad na snazi, očigledno da je princip ravnopravnosti i jednakosti građana i te kako narušen.

Mi smo prepoznali da bi ovaj zakon mogao da bude veoma štetan za građane Srbije i žestoko smo se suprotstavili 2011. godine prilikom donošenja ovog zakona koji je počeo da se primenjuje 2012. godine. Računali smo da kad dosmanlijski režim ode sa vlasti da će onda oni koji budu nosioci državne vlasti promeniti taj zakon, međutim, SNS ne pada na pamet da takav zakon stavi van snage, odnosno da ga promeni. I ako su u nečemu, gospodo narodni poslanici isti sa bivšim režimom, sa režimom DS onda je ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

Mi smo za kratko vreme uspeli da skupimo, i to možda u vreme kada građanima Srbije nije bilo na raspolaganju mogućnost da se izjasne po tom pitanju, sto hiljada potpisa, odnosno preko 100 hiljada potpisa građana Srbije koji su za ukidanje ovog zakona. Svima koji su dali podršku da se ovaj zakon ukine, mi se ovaj put zahvaljujemo i prosto insistiraćemo i dalje da se ovaj zakon stavi van snage.

Nemoguće da pojedinac, u ovom slučaju ministar pravde, to je bilo 2011. godine po onom predlogu zakona, vrši izbor javnih izvršitelja. Stavlja se između dužnika, poverioca i države, s jedne strane, neko ko će nadzirati, vršiti kontrolu izvršenja privatno lice. Izvršitelji su privatni preduzetnici koji se enormno bogate i njih 217 što ste čuli iz obrazloženja zakona o usvajanju Zakona o izvršenju i obezbeđenju, gospodina Aleksandra Šešelja, njih 217 je uzelo u ruke, u svoje ruke živote nekoliko hiljada građana Srbije.

Ovde uglavnom pod udar ovog zakona najčešće dolaze nešto siromašniji slojevi našeg stanovništva, mada vrlo lako može da se desi i oni koji trenutno imaju neki malo bolji životni standard da zbog bahatih izvršilaca dođu pod udar njihove, rekao bih čak i njihove osvete.

Mi nemamo podatka da su neki od izvršitelja imalo uneli humanosti u ovaj posao. Možda nisu svi isti, možda nisu svi pravili neka udruženja, imaju agencije za promet nekretnina, nemaju oni lično na sebi, ali povezana lica, to mogu vrlo često biti njihovi najbliži srodnici imaju agencije za otkup duga, a onda kasnije se pojavljuju ono što je sudski javni izvršitelj, oni se pojavljuju kao kupci.

Hvala, gospodine Periću.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, gospođo Nikolić.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost.

Naime, ovaj zakon propisuje da se organi za presađivanje uzimaju sa umrlog lica ukoliko se to lice pre smrti tome nije usprotivilo usmeno ili pisano, odnosno ukoliko nije kontaktiralo Upravu za biomedicinu.

Izmena Zakona o presađivanju ljudskih organa, mi smo predložili ukidanje takozvane pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog građanina Republike Srbije, jer članom 23. ovog zakona, čija je izmena predložena, prekršeni su članovi Ustava 23. i član 25.

Ne može se zakonom nametnuti nešto što je suprotno Ustavu i doniranje organa radi presađivanja moguće je samo ako je to isključiva volja donora. Donorom se ne može zvati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje i to sve predstavljati kao dobrovoljni čin.

Znači, mi insistiramo na ukidanju pretpostavljene saglasnosti, odnosno tražimo izmenu protivustavnog člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Srpska radikalna stranka je podnela i inicijativu Ustavnom sudu u septembru 2018. godine za ocenu ustavnosti Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Mi smatramo da taj zakon koji je stupio na snagu 2. avgusta 2018. godine je protivustavan i da gazi neka od osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na život i lično dostojanstvo, zatim telesni integritet.

Ne sme se dozvoliti uzimanje organa sa tela ljudi koji za života nisu potpisali saglasnost da se u slučaju moždane smrti njihovi organi mogu koristiti za presađivanje. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Nikolić.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, gospodine Stojanoviću.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 12 44 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, kao i nekih drugih država koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosovo i Metohija prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugo.

Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 12 44 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 12 44 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po Rezoluciji 12 44 Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi hiljade pripadnika svojih snaga bezbednosti. Uvek ću tražiti, od svih režima, da insistiraju na poštovanju Rezolucije 12 44.

Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekakvoj podeli ili razgraničenju.

To je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije .

Zato, oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa. Dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima, po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 12 44 i imamo uz nas Rusiju i Kinu.

Smatram da će se usvajanjem ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.