Hvala puno.
Uvaženi poslanici, najpre da se osvrnem na par komentara koje smo malopre imali priliku da čujemo. Dakle, drago mi je da svi primećuju nekoliko stvari oko budžeta – prvo, da je stigao na vreme u Narodnu skupštinu, da nije usvajan ili da se ne usvaja po hitnom postupku, da je 15 i više dana budžet bio pred poslanicima, da se dobro detaljno upoznaju sa njim, jedina je tačka dnevnog reda današnje sednice i ono što je možda najvažnije, duplo vreme je dato za raspravu o njemu. Dakle, potpuno transparentno, potpuno javno, na najbolji mogući način da svi koji žele da se izjasne o njemu, da daju svoje sugestije, da se čuje mišljenje svakoga, kako bismo i doneli budžet koji je u najboljem interesu građana Republike Srbije.
Dalje, oko penala i kazni, imali ste to pitanje. To su, nažalost, sporovi koje je Vlada Republike Srbije ili država Srbija izgubila, a koji se odnose na sudske sporove koji su započeti još 2007, 2008, 2009. ili 2010. godine. Pomenuću samo nekoliko, a onda ako treba dostavićemo i detaljan spisak ovih penala i kazni. Dakle, „Energo-Zelena“ je arbitraža koju smo izgubili, 3,6 milijardi dinara je ostalo da se plati. Inače, bila je oko 50 miliona evra, mi smo deo isplatili ove godine. Ovaj deo preostali za januar-februar naredne godine ušao je u budžet. „Kunsttrans“ – 430 miliona dinara, isto od pre sedam, osam, devet, deset godina. „Dunav osiguranje“ – 298 miliona dinara je izgubljena arbitraža. Presuda u korist AIK banke – 973 miliona dinara, presuda u korist „Binačka Morava“ – u stečaju, Vranje itd, sudske presude, prinudna naplata, neizmirene obaveze ustanova iz ranijih godina, presude i odluke Evropskog suda za ljudska prava.
Ono što je važno, sve što postoji kao potencijalna obaveza države Srbije mi smo stavili u budžet i nismo hteli to da sakrivamo i da bude da ne postoji, pa onda iz neke tekuće budžetske rezerve ili nekako drugačije da isplaćujemo. Ne, ono što znamo, što je država, nažalost, zbog neodgovorne politike prethodne vlasti, neodgovornih ugovora koje su potpisivali tada, dovelo nas je do toga da izgubimo te arbitraže. Mi naravno to moramo da platimo i u budžetu smo ostavili novac za to.
Mislim da je ovo primer odgovorne politike i najtransparentnijeg mogućeg budžeta, koji upravo sva saznanja koja imate i treba da stavi u budžet.
Oko vaših komentara koji su vezani za izgradnju beogradskog metroa, ja ću da vas obavestim da mi u ovom trenutku razgovaramo i sa francuskom stranom i sa kineskom stranom oko raznih modaliteta finansiranja izgradnje prve linije metroa u Beogradu. Kao što vidite, na strani devet u članu 3. Zakona o budžetu imate i deo koji se odnosi na fazu jedan ispred francuskog trezora, kao što ste sami i rekli, imate takođe i u fazi jedan još dodatnih 500 miliona evra. Ne mogu da vam kažem u ovom trenutku kako će na kraju izgledati finansijska konstrukcija izgradnje beogradskog metroa, jer ne znam, u ovom trenutku mi razgovaramo i pregovaramo o tome, ali smo ostavili ovoliki iznos za koji očekujemo da ukoliko se dogovor napravi u najkraćem vremenskom periodu, da možemo i da krenemo i da platimo nešto i da što pre krenemo u izgradnju tog, po meni, kapitalnog investicionog projekta, ne samo za grad Beograd, nego i za Republiku Srbiju. Opet, najtransparentniji mogući budžet gde sve ono što postoji kao mogućnost, a ne i obaveza da uradimo, da ponovim to, stoji u budžetu.
Isti odgovor mogu da vam dam i za nacionalni stadion. Ja se tu ne slažem sa vama, smatram da je to projekat od izuzetno velikog značaja za državu Srbiju.
Videli ste pre neki dan i da Albanija ima svoj nacionalni stadion, Mađarska, ostale zemlje, sport je postao veliki biznis. Mi smo se kandidovali da budemo domaćini i evropskog i svetskog šampionata u fudbalu kao region, kao nekoliko zemalja iz regiona. Ono što je posebno važno za taj stadion on bi bio pokretač razvoja celog tog dela Beograda. Koncept o kome razgovaramo, a mi u narednih desetak dana očekujemo ponude od strane projektanata koji bi se bavili ovim projektom. Dakle, do polovine naredne godine završimo i projekat, kako bismo onda izabrali izvođača i krenuli u izgradnju. Radi se ne samo o stadionu, nego o celom konceptu grada, novog grada koji bi se tu gradio i uz veliki broj poslovnih objekata i stambenih objekata, da bukvalno napravimo nešto kao što je Novi Beograd na vodi i uz te sportske sadržaje da dodatno unapredimo i sportske aktivnosti, da damo priliku i mladima i starima da se bave sportom, a sa druge strane da promovišemo našu zemlju ukoliko uspemo da privučemo i evropska takmičenja i svetska takmičenja na kraju i Ligu šampiona ili finale Lige šampiona, što nam je želja u nekom trenutku.
Veoma ozbiljno, studiozno pristupamo ovom projektu. Radi se o celom master planu, mislim da nekih 600 hektara u pitanju. Da se na pravi način razvije kada budemo izabrali naredne dve ili tri nedelje projektanta, on će raditi svoj posao, nakon toga ćemo naravno našu ideju master plana predstaviti i građanima Srbije i ukoliko dobijemo podršku idemo i u realizaciju tog kapitalnog projekta.
Dakle, ne samo da podižete ceo jedan deo grada, da promovišete sport i vašu zemlju dajete šansu i mogućnost da se privuku veliki broj dešavanja i događaja, koji naravno znači veći broj turista, veće prilive deviza i tako dalje, nego i da podstaknete rast vašeg BDP jer naravno to opet znači da se gradi, da se radi, građevinska industrija i jeste pokretač u ovom trenutku visokih stopa rasta naše zemlje. Tako da sa te strane bi to bio još jedan da kažem deo slagalice koja se zove jaka građevinska industrija i dodatan podsticaj rastu naše ekonomije.
Tu bih završio sa vašom konstatacijom sa kojom se opet nisam složio. Visoka stopa rasta u trećem kvartalu ove godine 4,7%, očekivana stopa rasta u četvrtom kvartalu ove godine, koja se očekuje da bude i iznad 5% sa 4,4% stopom rasta iz 2018. godine nema tu više slučajnosti. Sa završetkom konsolidacije naših javnih finansija treba da se naviknemo na visoke stope rasta. Hoćemo da budu još više, i četiri, i pet, i pet i po i šest, zajedno ćemo to raditi i kroz povećanje lične potrošnje, kroz povećanje plata i penzija i kroz dalje inteziviranje infrastrukturnih radova, dakle, železničke i putne infrastrukture u Srbiji i kroz dalje rasterećenje privrede u smislu smanjenja opterećenja na zarade i drugih podsticaja koje radimo i koji su sastavni deo ovog budžeta.
Sve to treba da nam obezbedi još više stope rasta i kažem, sa završetkom konsolidacije naših javnih finansija gde je veoma teško da imate bilo kakve stope rasta dok traje konsolidacija, mi smo ipak imali relativno visoke, sad kreće jedno novo doba i mnogo veći potencijal ostvarenja većih stopa rasta. Treći kvartal ohrabruje, četvrti će biti još bolji, a onda se borimo za još više stope rasta u godinama koje su pred nama. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Kolega Vukadinoviću želite repliku na izlaganje ministra. Izvolite.

Zahvaljujem na odgovoru.

Skrećem pažnju da ste preskočili ono što se ticalo autoputa i koridora i prioriteta u tom smislu, ali ja ću samo prokomentarisati kratko što ste odgovorili.

Dakle, ja sam već rekao svejedno mi je koje napravio te sporove i te dugove i te gubitke, ali nemoguće je baš ovih sedam godina, da svi oni zaista potiču iz perioda ti izgubljeni sporovo, zapravo samo iz perioda prethodnih vlasti.

Ali, što se tiče metroa, dakle, vi ste rekli ne prejudicirate, razgovarate i sa francuskom i sa kineskom stranom povodom projektom Metroa, pa ja bih rekao – da, ali pare, odnosno kreditnu liniju povlačite od francuskog trezora, 80 miliona evra. Ne daju oni slučajno to, baš za taj projekat Metroa, to je neka vrsta stavljanja noge u vrata. To je ono što se meni čini. Uopšte ja ne mislim da su nama automatski bolje, a da li je bolje, treba proveriti, treba videti ispitati to, kineski predlog i projekat od francuskog. Skeptičan sam i prema jednom i prema drugom u ovom trenutku kada je reč o metrou u Beogradu, s obzirom kakvo je stanje infrastrukture beogradske, pa i u Srbiji, pa i u samoj prestonici inače, mislim da to nije na dnevnom redu, a plus mi to miriše kao neko prejudiciranje.

Što se tiče stadiona, voleo bih da delim taj vaš optimizam, ali mi imamo jednu beogradsku Arenu koja je, kako bih rekao, mnogo iskorišćenija i sportovi koji se tamo igraju su mnogo popularniji i mogućnost da se koristi kao koncertni prostor, pa i ona funkcioniše na granici rentabilnosti i ispod toga. Mislim da su šanse nikakve, ravne nuli, ispod nule, da bi ovaj nacionalni stadion mogao da bude isplativ projekat. To što ste rekli na kraju da je to neka vrsta novog Beograda na vodi, pa upravo je to ono što me i brine. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali.

Hvala puno.
Pa, nemojte mnogo da vas brine to što sam pomenuo „Beograd na vodi“, treba da vas raduje to ako se radujete uspesima Srbije. Dakle, od jednog najružnijeg dela Beograda, od dela Beograda u koji niko nije zalazio, punog zmija i pacova i narkomana, mi smo napravili najveće gradilište u ovom delu Evrope. U naredna četiri meseca kreće izgradnja još zgrada u ukupnom milion i pedeset četiri hiljade kvadratnih metara će biti izgrađeno ili se trenutno gradi na „Beogradu na vodi“.
Ogroman podsticaj je bio to našoj građevinskoj industriji i promeni imidža naše zemlje. Zato smatram da će i nacionalni stadion takođe to da uradi. Mi fizibiliti studiju radimo. Dakle, nismo mi gradili Arenu ili kako se zove Štark Arena u ovom trenutku, fizibiliti studiju radimo i napravićemo održiv koncept nacionalnog stadiona i zato sam rekao, ne radi se samo o stadionu, nego se radi i o drugim sadržajima i o izložbenom prostoru i poslovnim objektima i stambenim objektima upravo kako bi napravili strukturu i kalkulaciju da je to održivo, da ne pravi gubitke nego da upravo pravi dobit građanima Srbije.
Po pitanju i tu da stanem, Trezora i vašeg komentara, vi kada pravite budžet ne možete da ignorišete papir koji postoji. Dakle, postoji ponuda od strane francuskog trezora za finansiranje dela izgradnje beogradskog metroa. Ne mogu kao ministar finansija kažem – ne postoji, nego veoma sam odgovorno rekao – gledajte, postoji, kao što postoje pregovori i sa ostalima. Mi ćemo to staviti u budžet, to nije naša obaveza da to i potpisujemo, to je član 3. budžeta, nego mogućnost da ako se dogovorimo i potpišemo, a da toga nije u budžetu, mi ne bismo mogli ni da potpisujemo ništa niti da dogovaramo ništa. Ispada da smo u lošoj volji započeli pregovore sa francuskom stranom što ne želimo da uradimo.
Dakle, ovde se radi samo o principu pravljenja budžeta na osnovu informacije koje imate u tom trenutku, koja su vam dostupna. To nam otvara mogućnost, ni na koji način ne pravi obavezu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prva zamerka generalnom sekretaru, vi po Zakonu o pravima nacionalnih manjina trebali ste za mog prethodnog kolegu da obezbedite prevod na vlaški. Na vlaški, ne na naški. Dakle, to je zamerka.

Druga zamerka, mom kolegi, evo Arsić se razume taj vlaški, druga zamerka mom kolegi je zamerka zbog auto-puta prema Prištini. Vidim da je zabavno. Dakle, auto-put do Prištine vodi Blace, Prokuplje, Kuršumlija i tako dalje, kraj u kome, ne znam da li živi 200 hiljada Srba. Ukoliko tog auto-puta ne bude veliko je pitanje da li će taj broj Srba opstati, ali taj auto-put vodi u našu južnu pokrajinu.

Još nešto, od Prištine tamo do Tirane, pa do Drača, već je čini mi se izgrađen auto-put, pa ne misli valjda moj kolega da stalno preko Albanije idemo peške, možda ćemo ići motorizovano. Što da ne, kao turisti naravno, posebna vrsta turista, preko naše južne pokrajine lepo. Pa, u skladu sa našim kartama, pa, da što bi mi išli stalno peške, posebno kada su zimski uslovi, da manjkamo, red je da idemo auto-putem. Vidim, njemu je to smešno. Nije odavno dobio na lutriji, pa mu je valjda zato smešno.

Što se tiče budžeta, taj moj kolega bi mogao da kaže u vreme kada je on dobijao na lutriji, u republički budžet u istoj državi sa većim brojem poreskih obveznika, bio je veći broj građana, to i sami tvrde, skupilo se 2012. godine, planirano je da se skupi 824 milijarde, sa deficitom od 50 milijardi, koliko se sećam on je na kraju bio 150 milijardi. To je bio taj predizborni budžet o kome je on pokušao ovde da govori, ali tek za 2020. godinu.

Sada se u istoj državi, sa istim poreskim stopama, uz isti kurs evra od 117 dinara koma nešto, skupi 1.314 milijardi. Znači, 490 milijardi se skupi više, planirano je da se skupi i verujem da će se skupiti, nego što je to bio slučaj 2012. godine u istoj državi sa manjim brojem stanovnika poreskih obveznika, uz isti kurs i iste poreske stope.

Sad bih ja mogao da pitam da li je razlog za zaborav dobiješ na igrama za sreću od DS i od Borisa Tadića i zaboraviš da su oni skupili 490 milijardi manje, što znači da se negde tih 490 milijardi odlilo, odnosno da je to bilo 4,1 milijarda evra. znači, tu su otišli ti autoputevi, zato oni nisu mogli da izgrade onih 320km, i sada čujemo njihove prigovore.

Takođe, te 2012. godine, te predizborne, predlog budžeta za 2012, za penzije, dotaciju penzija, iz budžeta se izdvajalo 278 milijardi i 400 miliona, dakle, za niže penzije, 278 milijardi. Za sledeću godinu, za veće penzije, za povećane penzije, planirano je da se iz budžeta penzije dotiraju sa 157 milijardi, dakle sa 121 milijardu manje, ali za veće penzije od 5%.

Šta to pokazuje? To pokazuje da je veći broj zaposlenih. Oni non-stop spore da je porasla zaposlenost, kao ljudi su se odselili, ali rast prihoda u PIO je prouzrokovao manju dotaciju iz budžeta, manje opterećenje za neke druge građane, što gospodin Arsić zna, i te kako za razliku od mog kolege.

Znači, povećan je broj uposlenosti, a prihodi pokazuju da je narod došao do novca. Najveći poreski obveznici su građani, potrošači. Svi prethodni porezi su sabrani u cenu određenog proizvoda i kada na kasi platite nešto, vi ste u stvari platili sve prethodne poreze koji su preduzetnicima zaračunati i uračunati u prethodnom delu.

Dakle, očigledno je da građani imaju više novca, da su plate skočile, da su penzije skočile, da je veći prihod u PIO fondu, samim tim da je veća uposlenost, što oni uporno spore.

Takođe, subvencije u poljoprivredi. Ja nisam zadovoljan i amandmanom sam tražio tri milijarde više i odmah želim ministru da kažem, da je zaključak Odbora, a to ne može da se spreči, da svi zahtevi za podsticaje koji ispune uslove će u 2020. godini biti isplaćeni bez obzira bar da i ova suma od 40 milijardi i 600 miliona, bude dovoljna.

Dakle, ukoliko ta suma ne bude dovoljna, opet će svi poljoprivrednici koji podnesu zahteve i koji budu ispunili uslove za podsticaj, biti isplaćeni. Dakle, to je zaključak na Odboru, to je do sada tako bilo i biće ponovo.

Da vidimo sada to kada se dobijalo na sreću, ali ne kupuješ srećku, ali od Borisa Tadića dobiješ milione, te 2012. godine subvencije u poljoprivredi su iznosile 19 milijardi i 945 miliona, a sada je 40 miliona i 560, što je povećanje od preko 100%, to je više nego što je duplo. Uprava za agrarna plaćanja, te 2012. godine, planirano je bilo da dobije 17 milijardi, a sada je to 36,5 milijardi, više nego duplo.

To su odgovori na ono što oni otprilike tvrde da su subvencije manje, da je sve bilo bolje do 2012. godine, dok su oni vladali, a cifra ih u potpunosti demantuje.

Na kraju, da zaključim, da pitanje poljoprivrede na čemu ja insistiram, više nije samo pitanje poljoprivrede iz demografije, Srbija ima nešto manje stanovnika, možda će imati još manje stanovnika, nego ove godine, ali je bitno da ono bude ravnomerno raspoređeno po celoj Srbiji, da stanovnici budu dovoljno dobro raspoređeni da mogu u poljoprivrednoj primarnoj proizvodnji i preradi da daju svoj rezultat.

Zato verujem da u poljoprivredu treba ulagati što više, jer ona će dati svoj rezultat, ona će biti seme iz kojeg će nići zreo sladak plod, a kada to prodamo, onda možemo taj novac da podelimo svima koliko kome bude potrebno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milena Ćorilić.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu sa pratećim finansijskim planovima organizacija i za obavezno socijalno osiguranje, predstavljaju jedan od najvažnijih dokumenata, kao takav i pred Vladu i pred nas narodne poslanike, stavlja dodatnu obavezu da se takvi akti dobro pripreme i temeljito razmotre.

U Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, dati su detaljni podaci prihoda i rashoda u budžetu Srbije. Iz podataka se može videti da je u odnosu na prethodni budžet, planiran smanjeni deficit preko tri milijarde dinara.

U Predlogu budžeta za 2020. godinu, planiran je rast prihoda od naplate poreza, a istovremeno, planirano je smanjenje raznih neporeskih prihoda, kao što su vanredni prihodi.

S obzirom da se u proteklih nekoliko godina u budžetu Republike Srbije, zahvaljujući poslovanju dobrog domaćina, ostvarivao suficit, možemo očekivati da će i ovaj planirani deficit prerasti u suficit.

Očekujem da će većina kolega govoriti o raznim pojedinačnim delovima budžeta za 2020. godinu, pa bih ja svoju pažnju posvetila nekim pitanjima iz oblasti socijalnog osiguranja.

Prema finansijskom planu Republičkog fonda PIO za 2020. godinu, predviđeno je povećanje ukupnih prihoda i rashoda za 28 milijardi više u odnosu na ono što je planirano rebalansom za 2019. godinu.

Prilikom planiranja prihoda i rashoda, imalo se u vidu ekonomska moć zemlje i potreba daljeg jačanja njene ekonomske stabilnosti. U finansijskom planu za 2020. godinu, predviđeno je povećanje prihoda od naplate socijalnih doprinosa na zarade od preko 513 milijardi dinara. To je jedan od signala dobrog oporavka privrede i njenu očekivanu dalju stabilnost.

Na drugoj strani, to je svakako omogućilo planiranje smanjenja transfernih sredstava od strane Ministarstva finansija za 16 milijardi dinara, nedavno usvojenim rebalansom finansijskog plana Republičkog fonda PIO, transfer sredstava za 2019. godinu je manji za oko sedam milijardi.

To ukazuje da se ulažu značajni napori u smislu budžetske uštede i jačanje ekonomske stabilnosti Republičkog fonda PIO. Posebno je značajno ako se ima u vidu da se nepopularna mera smanjenja penzija više ne primenjuje.

Učešće budžeta u isplati penzija pre nekoliko godina iznosilo je 48,2%. Poslednjih sedam godina taj transfer sredstava se smanjuje i planirano je da u 2020. godini iznosi 22,7%.

Suprotno od toga učešće socijalnih doprinosa proteklih godina imalo je tendenciju rasta, pa je realno planirati da to učešće u 2020. godini iznosi 73,71%.

Svakako je pozitivno što je ovim finansijskim planom predviđeno povećanje sredstava koja su opredeljena za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Pri tome se imalo u vidu da predstoji izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Među predloženim izmenama i dopunama tog zakona najbitnija je ona koja se odnosi na obavezu usklađivanja iznos penzija prema tzv. švajcarskoj formuli. Primenom ove formule, usklađivanju visine penzija, očekuje se da će penzija rasti preko 5%.

U okviru prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja predviđeno je i povećanje sredstava za društveni standard. Smatram to dobrim, jer je u 2019. godini besplatno korišćenje banjskih lečilišta iz sredstava Republičkog fonda PIO ostvarilo preko 13.500 penzionera.

Pored ovih sredstava iz Republičkog fonda PIO doprinos boljem standardu najstarijih sugrađana, a njih je preko 1.700.000 mogu dati i lokalne samouprave. One bi svojim planovima za narednu godinu trebale da predvide i sredstva za pomoć najstarijoj populaciji. Službe u Republičkom fondu PIO i pored mere zabrane stalnog zapošljavanja funkcionišu zahvaljujući dobroj organizaciji rada.

Republički fond PIO je u punoj meri posvećen osnovnoj delatnosti, isplati penzija, donošenju rešenja po zahtevu, utvrđivanju staža osiguranja. O zadovoljavajućoj efikasnosti Fonda govori i ostvarenih preko 90% u rešavanju zahteva u prvostepenom postupku u zakonskom roku od 60 dana.

Finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje planira se povećanje prihoda i rashoda. Istovremeno, predviđa se na osnovu dosadašnjeg kretanja i rast socijalnih doprinosa. Suprotno od toga planirano je smanjivanje za 34,01% u odnosu na plan za 2019. godinu dotacija i transfera iz budžeta. Planirano je povećanje sredstava za primarnu zdravstvenu zaštitu.

U finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje planirano je smanjenje i ukupnih prihoda i rashoda. U okviru rashoda planirano je smanjenje sredstava za ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti za oko dve milijarde. To znači da se očekuje da nezaposlenost i dalje opada.

Iz datih finansijskih planova, iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja možemo zaključiti da se planiraju značajne uštede sredstava iz budžeta. Ona se mogu koristiti u druge socijalne namene.

Tu bih posebno istakla da predviđena povećanja u Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu rada koja se odnose na uređivanje i poboljšanje rada zdravstvenih ustanova, odnosno, na isplatu raznih vrsta socijalne pomoći, što znači da su predviđene uštede prema socijalnim fondovima u značajnoj meri zadržane u okvirima socijalne politike.

Stoga će poslanička grupa PUPS dati svoju podršku za usvajanje ovog budžeta i ostalih pratećih dokumenata. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Ćorilić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Izvolite, kolega Bauer.