Pitanje EPS-a i generalno tog sektora je jedan od dobrih primera koliko neki ljudi vole selektivno da primenjuju stvari i selektivno nešto proglašavaju za svoje principe. Konkretno mislim na staru priču o Fiskalnom savetu. I danas nekoliko puta ponavljano, a vidim, evo, ponavlja je i ovaj veliki stručnjak, Đilas, što voli da piše pisma. I kažu, kad Fiskalni savet nešto kritikuje vezano za budžet, Vladu, bilo šta, sve se slažu, ali neće da kažu da li se onda slažu sa svim predlozima. Jer, evo, taj Fiskalni savet kaže - treba u Srbiji da poskupi struja 15%. Jel se sa tim slažete? A, ne, nisam ni mislio. Niti bi Đilas to tako lepo smeo da kaže, otvoreno, da se sa tim stvarima slaže. Nije smeo ni onomad, kada su predlagali 30% poskupljenja iz istog tog saveza, ali tu je neka druga problematika po sredi. To je to njihovo veliko znanje.
Dakle, kada priča Dragan Đilas da nije ispravno izražavati javni dug u relativnom iznosu naspram ukupnog BDP, nego treba u apsolutnim vrednostima, ne znam gospodine ministre, da li ste vi razmišljali o tome, meni sada pade na pamet, da li bi onda sam Dragan Đilas bio u obavezi da objasni tih njihovih 17,7 milijardi što su ostavili evra, u momentu kada su vlast napuštali u toj godini, da ne pričam sada o efektu, inerciji i onim milijardama koje dolaze na to, a njima na obraz idu, nego samo tih njihovih 17,7. Da li bi onda bio u obavezi da objasni, kako ostavi težu situaciju u državi, nego sve devedesete zajedno?
Jel beše 2000. godine taj apsolutni iznos bio 14 koma nešto milijardi? Kako ti veliki stručnjaci uz sve ono što su privatizovali, uz sve ono što, ajde, sebi u džep stavili, to znamo, to se stotinama miliona merilo, ali ono što su otpisivali po raznoraznim svetskim institucijama, jel završiše sa manje opterećenja po zemlju, nego nekoliko milijardi većim. Verovatno zato što su tako veliki stručnjaci po sredi i u pitanju.
Dame i gospodo, bilo je ovde različitih priča na temu šta je koliko dobro ili loše, ali zar ne mislite da je najpoštenija stvar da pitate čoveka čime je zadovoljan, da li time da mu javno preduzeće posluje u plusu ili da mora da ga plaća, u ono Đilasovo vreme to se zaista merilo stotinama miliona, da li time da ima taj prosek od 500 evra, za koji ćemo da se složimo, nije nam cilj, hoćemo veći, ili onih 320, ali za srećnike samo? Samo za one koji nisu ostali bez posla, dok su se Đilas i društvo bogatili, pa sa nulom završili. Pitate čoveka šta misli? Dobro je da ima auto-put Miloš Veliki, kojim danas i Boško Obradović ide do svog Čačka, da ima završen Koridor 10, koji uredno koriste kada obilaze tribine da bi tamo iznosili laži o SNS i Aleksandru Vučiću, svi oni. Ništa im ne smeta da koriste blagodeti ovoga što je danas napravljeno, zahvaljujući onome ko ume i može.
Kada pitate čoveka sve to što ima danas, jel bi menjao za ono vreme kada nije imao, kada je morao da gleda u rupu u džepu? Šta mislite šta će ljudi da kažu? Gospodine ministre, nije 5 koma nešto posto samo prosek kamate koji je važio za to vreme, znate za šta je to još dobra mera? Pa za nivo podrške kome mogu da se nadaju u ovom trenutku samo Đilasovi i njegovi. Što objavljuju novine 8%, to im je kao kuća velika.
Kad govore i rade protiv naroda, kada govore i rade protiv države, pet koma nešto posto sad im je možda realna mera, jer neće narod, znate, ni ove koji ništa ne znaju, a smatraju da su najveći stručnjaci na svetu, ove koji su se toliko besomučno obogatili da to više nije ni ljudski ni humano, ove kojima je glavna politika – kesu na glavu, pa da vidimo koliko ćeš moći da dišeš. Narod je ipak mnogo pametniji nego što ti bahati tajkuni misle da jeste.