Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, samo da bi znali šta je Vlada usvojila, a na predlog poslanika. To je izmena tabele kojom su u stvari obezbeđena veća sredstva za poljoprivredu, ovo što je gospodin Marijan Rističević govorio. To je 720 miliona, od kojih 420 miliona je na poziciji Uprave za agrarna plaćanja, a ovaj drugi deo, 300 miliona se nalazi, takođe, na pozicijama Ministarstva za poljoprivredu koje se odnose i na rešavanje mnogih problema koji se odnose na sam proces digitalizacije u koju je ušlo i samo Ministarstvo poljoprivrede.

Zatim, Kancelarija za IT je povećala za 15 miliona dinara svoj deo za projekte koji su od značaja za državu.

Zatim, Kabinet ministra bez portfelja koji je zadužen za regionalni razvoj, a i deo koji se odnosi na poljoprivredne zadruge je 300 miliona. Tako da, kad pogledate, u stvari, poljoprivreda je dobila milijardu i 20 miliona dinara budžet.

Deo koji se odnosi na član 3. b) u tabeli člana 8. koji obuhvata 440 miliona evra, nastavak, odnosno završetak projekta Kolubare B, a u saradnji sa Kineskom razvojnom bankom.

Onaj deo koji je najinteresantniji, a mislim da je politički deo razgovora pozicije i opozicije je, u stvari, gde Narodna skupština Republike Srbije povećava za 50 miliona svoj budžet, upravo da bi tehnički osposobila RIK za obavljanje izbora i unapređenje samog postupka izbora koji nam slede u sledećoj godini, a na osnovu Preporuke Vlade koja je donešena, na čijem čelu Radne grupe je gospodin Nebojša Stefanović, koji praktično se odnosni na sam izborni proces, na transparentnost tog izbornog procesa. Stoga je morala ta pozicija da ide upravo ovde.

Zahvaljujemo se ne samo ministru finansija, nego i Vladi Republike Srbije, koja je prepoznala praktično način rešavanja svih ovih problema koji su u samoj raspravi u načelu doveli do ovih izmena. Stoga je gospodin, naš kolega, Aleksandar Martinović predložio ove amandmane.

Mi ćemo imati amandman Odbora koji je upravo u skladu sa ovim promenama, koji smo morali da uskladimo kada je došlo do ovih povećanja.

U Danu za glasanje mislim da ćemo ga, kao i amandmane Odbora, svi narodni poslanici podržati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.

Uvaženi ministre, odnosno ministri, izvinjavam se, poštovane kolege narodni poslanici, teško je da bilo ko ko realno, naravno, stručno i argumentovano sagleda strukturu budžeta o kome raspravljamo već nekoliko dana, može da nađe ozbiljnije primedbe i da iznese argumentovane kritike, osim politizacije i populističke priče.

Nažalost, tih demagoških istupanja danas ima mnogo, i nažalost umesto jednog zaista konstruktivnog pristupa jednoj vrlo ozbiljnoj temi od koje zavisi bolji standard građana, od koje zavise egzistencije velikog broja porodica u Republici Srbiji, mi imamo dnevno politička nadgornjavanja, ti o onog dela opozicije kome apsolutno ništa nije dobro, pa čak ni ono što je savršeno dobro i što se ni u kom slučaju ne može dovoditi u sumnju, baca se senka na tako nešto kako bi se barem pokušao ostvariti neki politički poen.

Zbog toga, ja moram da istaknem još jednom stav poslaničke grupe SPS koji je nedvosmisleno jasan, a to je zaista puna podrška i snažna podrška ne samo ovom budžetu, već i daljem privrednom rastu, investicionom preporodu i u svakom slučaju svakom ekonomskom i finansijskom kretanju koje omogućava bolji život građana Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što postoje činjenice koje bilo ko ko napada ovaj budžet, naročito, kako to pojedinci čine, na jedan krajnje neargumentovan i prizeman način, te činjenice ipak ukazuju na nešto sasvim suprotno. To suprotno je sledeće: da su ukupni rashodi planirani približno, da su planirani u visini prihoda. Dakle prihodi 1,3 milijarde dinara, a rashodi nešto malo više od 1,3 milijarde dinara, što govori o jednom potpuno uravnoteženom budžetu, predviđen je nizak deficit budžeta od 0,3 posto BDP, odnosno 20 milijardi dinara, i neminovno je da će na taj način se stvoriti posledica smanjenja spoljnog duga.

Istovremeno ovaj budžet svakako jeste razvojni budžet i ni u kom slučaju ne treba prihvatiti političku priču i klasičnu političku demagogiju da se radi o nekakvom izbornom ili predizbornom budžetu.

Zašto? Zato što gotovo sve stavke u ovom budžetu ukazuju da mi nastavljamo onaj trend, odnosno zadržavamo kontinuitet nečega što je do sada postignuto na jedan izuzetno uspešan način. Konkretno, posle finansijske konsolidacije koja je započeta 2012. godine, i kada je konačno uveden red, kada su u pitanju finansije Republike Srbije, kada je uveden red u poreski sistem, i uspostavljena poreska disciplina, mi sada imamo nesumnjivo stvoreno dobro tlo, odnosno da nastavimo razvojnim putem i to upravo onako kako je ovim budžetom planirano.

Ako imamo u vidu da je rast BDP projektovana 4 posto, da je inflacija projektovana na 2 posto, da je učešće javnog duga u BDP 51,4 posto, onda ove činjenice samo potvrđuju ono što sam rekao, a to je upravo nešto što građani Srbije upravo očekuju i od ove Vlade, i ono što im je ova Vlada pružila. A to je, da se sigurno i u 2020. godini, i svakoj drugoj godini nakon toga može očekivati investicioni rast, privredni rast i ono što je najvažnije nastavak rasta, novozaposlenih, odnosno smanjenje broja nezaposlenih lica.

Kada se radi o ulaganjima u infrastrukturu, niko apsolutno niko ne može dovesti u činjenicu u sumnju da je upravo taj infrastrukturni preporod učinjen u nekoliko prethodnih godina.

Ako imamo u vidu koliko je samo kilometara autoputeva urađeno, koliko je projektovano revitalizacije železničkih pruga, koliko je osavremenjavanja saobraćaja, kako železničkog tako i putničkog, učinjeno i to na jedan kvalitetan način, onda možemo govoriti o nastavku nečega ili kontinuitetu nečega što je započeto značajno ranije, još u periodu obnove zemlje, posle 2000. godine.

Mislim da u tom pravcu, dakle, zadnjih nekoliko godina imamo ekspanziju infrastrukturnih sadržaja, odnosno investicija u infrastrukturu i nije zgoreg ponoviti da se radi i o Moravskom i Fruškogorskom koridoru, autoputu ka Bosni, odnosno Federaciji BiH, odnosno Republici Srpskoj, autoputu „ Mira“ kako se popularno zove prema Luci Drač, i naravno železničkoj pruzi koja će da bude jedna žila kucavica saobraćajnog, da kažem preporoda, kada je u pitanju povezivanje Republike Srbije sa Republikom Mađarskom, odnosno državom Mađarskom.

Moramo biti svesni činjenice da je urađeno mnogo i kada su u pitanju i plate i penzije, koje su nesporno povećane i to značajno povećane, i ne mogu da ni u kom slučaju prihvatim jedan demagoški pristup da se radi o povećanju od samo, kako je navedeno, samo 3.000 dinara, i da je to samo 3.000 dinara dovelo do minimalne zarade od nešto više od 30.000 hiljada dinara.

Uvaženi ministre, ovo samo 3.000 dinara, je generator povećanja plata u celini, a naročito povećanja plata u javnom sektoru. Ako imamo vidu činjenicu da su plate povećane za više od 150 evra, za samo pet, šest godina, onda je javni sektor nesumnjivo poprimio one dimenzije koje je trebao da ima značajno pre 2012. godine, a to znači da zaposleni u javnom sektoru imaju jednu apsolutnu stabilnost, a to podrazumeva ne samo ostvarenje puke egzistencije članova njihovih porodica, kako je to bilo do 2012. godine, već i jedan pristojan život sa jednim pristojnim standardom.

Ono što raduje i što je jako dobro, jeste činjenica da je projekcija povećanja plata u narednom periodu u javnom sektoru, ako grešim vi me ispravite, negde u rasponu od 8-15%, što mislim da je krajnje ohrabrujuće za građane Republike Srbije, naročito zaposlene u javnom sektoru.

Ono što mi se čini, takođe, veoma značajnim, to je da je projekcija realnog rasta privrede od 4% nešto što podrazumeva ne samo kontinuitet dosadašnjeg uspešnog rada, već i više od toga, jer nakon toga, i kažem ponovo, posle 2020. godine, očekujemo i naredne uspešne godine kada je u pitanju ne samo finansijska stabilnost, već i projekcija rasta u svim segmentima života naših građana.

Ulaganje u obrazovanje i inovacije, sigurno će omogućiti da Srbija nastavi sa visokim i održivim rastom ekonomije. Ono što se do sada nije mnogo čulo, moram to da napomene, uvaženi ministre, jeste činjenica da je upravo u ovom procesu, procesu obrazovanja, projekat koji je i te kako koristan, i te kako značajan, doživeo punu afirmaciju, odnosno, doživeće punu afirmaciju upravo u 2020. godini, a to je projekat tzv. „povezanih škola“.

Taj projekat podrazumeva da će preko 1000 škola u Republici Srbiji biti povezano na brzi internet, da će preko 10.000 učionica biti opremljene savremenom tehnologijom koja će omogućiti učenicima, ne samo brži proces obrazovanja u IT sektoru, nego će generalno pospešiti sve ono što podrazumeva generator nečeg boljeg kada je u pitanju proces obrazovanja u Republici Srbiji i dalji stimulans privrede i ekonomije.

Takođe, mislim da je kao važno istaći činjenicu da su i ulaganja koja se odnose i na druge sfere društvenog života, a to su ulaganja u sport, kulturu i umetnost, veoma značajna za građane Republike Srbije. Moram da dužnu pažnju posvetim činjenicama za koje smatram da su od nemerljivog značaja, pre svega kada je u pitanju socijalni aspekt. Mi smo danas zaboravili da je danas Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Da, danas je zaista taj Međunarodni dan borbe protiv jedne pošasti koja je, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, poprimila razmere koje podrazumevaju bukvalno nešto što se može u najgorem smislu reči okarakterisati kao sadističkim, da ne govorim o nečem težem i da ne upotrebim neku težu kvalifikaciju. Ali, ta činjenica nam jednostavno nameće obavezu da ne samo kroz ovaj budžet o kome govorimo, već i generalno posvetimo pažnju upravo zaštiti onih koji su najranjiviji, najosetljiviji i koji su izloženi brojni rizicima i opasnostima.

Ne sumnjam da je ova Vlada Republike Srbije mnogo učinila kada je u pitanju upravo zaštita osetljivih kategorija. Sigurnim kućama, kao i svim onim koji se brinu o osetljivim kategorijama, ranjivim kategorijama stanovništva, moramo posvetiti još veću pažnju, moramo uložiti dodatna sredstva kako bi se obezbedio smeštaj svim onim koji taj smeštaj neophodno zaslužuju, odnosno, kojima je to potrebno, kako bi se zaštitili od rizika, odnosno opasnosti po lični integritet, po zdravlje i na kraju krajeva, po sam život, imajući u vidu činjenicu da je nemali broj lica koja su upravo u ovakvim situacijama stradala, a ne postoji ništa vrednije, niti postoje etalon vrednosti koje se može meriti sa vrednošću života.

Prema tome, u tom smislu ja mislim da je jako važno da taj segment, kada je u pitanju oblast socijalne zaštite, kada su u pitanju ranjive grupe, mora zavredeti pažnju i dodatno od Vlade Republike Srbije i da se dodatno moraju obezbediti novčana sredstva koja će omogućiti, ne samo novoosnovane sigurne kuće, već sve one socijalne programe zaštite koja ova lica zaslužuju i kojima je to neophodno.

Kada je u pitanju ulaganje u kulturu i umetnost mislim da je to usko povezano sa onim što se zove informaciono polje, odnosno što se zove medijski prostor.

Na tom medijskom prostoru moramo se izboriti da bude što manje rijaliti sadržaja, da što manje bude dekadencije, da bude što manje onoga što urušava sistem vrednosti, merila vrednosti, a da se vratimo nečemu što je predstavljalo i te kako značajan sektor vrednosti kada je u pitanju i socijalizacija ljudi, i komunikacija među ljudima, gradnja kulture, gradnja onoga što je na neki način pogaženo, a to je elementarno kućno vaspitanje. Zašto? Zbog toga sve ono što je sa Zapada došlo kao toksično, što je inficiralo i medijsku scenu i kulturnu scenu, dovelo upravo do toga da se mladi naraštaji izlože opasnostima kao što su najgrublji rijaliti programi i kao što je ono, bez obzira koliko god bilo komercijalno i ostvarivalo prihode, dovelo do toga da mlade populacije budu inficirane nečim čime ne smeju da budu inficirane i što može da dovede do još težih posledica.

Zato, pozdravljam pokušaje Vlade i u ime poslaničke grupe SPS, snažno podržavamo i strategiju razvoja medijskog prostora i osavremenjavanja medija u Republici Srbiji.

Na kraju, vratiću se na nešto o čemu sam govorio u uvodnom delu, odnosno u načelnoj raspravi kada je u pitanju budžet i još jednom uputiti, uvaženi ministre, vama apel, kada se radi o pravosuđu i zaposlenima u pravosudnom sistemu, imajući u vidu da veliki broj zaposlenih u pravosuđu još uvek ima veoma niske zarade, ponoviću da se radi o nameštenicima, za razliku od državnih službenika oni su u nešto nepogodnijem finansijskom položaju, zamoliću vas da upravo oni od kojih mnogo toga zavisi u pravosuđu, upravo oni koji operativno obavljaju i te kako značajne poslove u pravosudnom sistemu, u sudovima, tužilaštvima, na kraju krajeva, i u pravobranilaštvima, moraju imati daleko veći naš, da kažem, pogled na njihov status, daleko značajniji pogled, daleko veće razumevanje s naše strane, a to razumevanje sa naše strane podrazumeva da imaju bolji status kada su u pitanju njihove zarade da se nagrada koja im se daje na neki način poveća sa 1% na barem do 10%.

Takođe, apelujem da se u pravosudnom sistemu izvrši uravnoteženje zarada zbog toga što postoji velika disproporcija u zaradama između sudija osnovnih sudova, kao i sudija viših, odnosno sudija republičkog ranga, kao što su Apelacioni sudovi, Privredni apelacionu sud i Vrhovni kasacioni sud.

Uravnoteženje zarada u tom smislu mora postojati zbog toga što postoje velike razlike. Ako je zarada sudije Osnovnog suda neznatno veća od prosečne zarade u privredi Republike Srbije, koja se već bliži iznosu od nekih blizu 600 evra, onda je jako značajno kako bi se sprečile opasnosti od koruptivnog delovanja, kako bi se sprečile opasnosti od jednog sunovrata sudstva koje imamo već dugo godina, a kako bi se, s druge strane, obezbedilo ozdravljenje pravosuđa u celini, onda se te zarade, barem sudija, na nivou osnovnih sudova moraju povećati.

Ono što vezano za državni sektor treba pohvaliti, to je nesumnjivo digitalizacija e-uprave i to, uvaženi ministre, podržavamo i vas i kompletnu Vladu, imajući u vidu činjenicu da se na taj način postižu dva bitna efekta.

Prvi efekat nesumnjivo jeste smanjenje broja zaposlenih, gde je u javnom sektoru nesumnjivo postojanje značajnog većeg broja zaposlenih od potreba. S druge strane, to podrazumeva da se potrebe građana servisiraju na mnogo efikasniji način, jer umesto, pežorativno rečeno, velikog broja ljudi koji moraju po satima, nekad ko zna koliko, čekati pred šalterima, sada se digitalizacijom e-uprave servisiranje potreba građana i upravo u tom segmentu potreba građana ostvaruje na mnogo, mnogo efikasniji način i mi se moramo truditi da to bude još efikasnije, da građani jednostavno ne moraju, naročito oni koji su u stanju nemoći, bolesti, penzioneri, stari ljudi, da obilaze šaltere i da čekaju ko zna koliko dugo da bi dobili jedan dokument od koga im zavisi ostvarenje određenog prava. Taj dokument se može i dobiti i, da kažemo, ustrojiti sistem davanja tog dokumenta na jedan izuzetno efikasan način i siguran sam da će se to postići unapređenjem digitalizacije e-uprave koja je zaživela i mislim da je to nešto čemu treba stremiti i ubuduće.

Kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine i zdravlja, mislim da se učinilo dosta, ali to što se učinilo dosta ni u kom slučaju ne treba da bude aksiom gde se staje. Naprotiv, mora se raditi dalje. Mora se unapređivati infrastruktura koja se vezuje za zaštitu životne sredine. Čini mi se da je u tom pravcu jako značajno što je nagoveštena zabrana uvoza automobila čiji produkti sagorevanja predstavljaju ozbiljnu opasnost kada je zagađenje životne sredine u pitanju i to je nešto što, naravno, treba podržati.

S druge strane, mora se imati u vidu i onaj socijalni elemenat, a to je status naših građana. Kako uravnotežiti činjenicu da, s jedne strane, imamo ogroman broj građana sa niskim primanjima, koja su takve prirode, i struktura i sadržina, da građani ne mogu ni u kom slučaju obezbediti prevozno sredstvo koje omogućava, s jedne strane, filtraciju izduvnih gasova kako bi se sprečilo zagađenje. S druge strane, da imamo mogućnost da ti isti ljudi mogu u saobraćaju ostvariti ono što je njima neophodno potrebno za život, a to je da se od mesta do mesta mogu i bezbedno prevesti i ostvariti sve ono što podrazumeva životne potreba a da ne koriste druge vrste prevoza, osim sopstvenog prevoza, naročito u seoskim odnosno ruralnim područjima. Prema tome, to uravnoteženje, odnosno uspostavljanje balansa između ovako dve kompleksne situacije nije baš jednostavno.

Kada je u pitanju sport, uvaženi ministre, imajući u vidu da potičem iz te grane u je dnom značajnom delu svog života, molim vas da i u saradnji sa Ministarstvom sporta utičete na nešto što mislim da na neki način biva pomalo zapostavljeno, a to je akcenat na razvoj tzv. školskog sporta.

Zastupljenost školskog sporta u domenu sporta na neki način je vrlo mala. Zašto mala? Zbog toga što mi ne ulažemo dovoljno u taj segment sporta i razvoja sportske kulture kao što se ulaže u profesionalni sport. Čini mi se da bi popularizacija školskog sporta morala da bude daleko veća jer se na taj način animiraju oni kojima je to najpotrebnije, a to su najmlađe starosne kategorije stanovništva Republike Srbije i to je svojevremeno bilo nešto što se može okvalifikovati kao pohvalno kada je u pitanju jedan medij, a to je SOS kanal koji se upravo bavi ovom temom, temom školskog sporta.

Mislim da na tom polju treba i dalje raditi, uložiti značajna sredstva i obezbediti sve ono što je neophodno kako bi se naši najmlađi mogli uključiti u sportske aktivnosti koje su sigurno od najvećeg značaja za njihovo zdravlje.

Na samom kraju, sve ovo što sam istakao, uvaženi ministre, nije vredno bilo kakvog osvrta na populističke i demagogske priče koje se vezuju za vašu doktorsku disertaciju odnosno koje se vezuju za nešto što je poprimilo karakteristike čiste politizacije. Odluka o nečijem doktoratu jeste politikanska priča i kao takvu je mi doživljavamo i kao takvu je i ocenjujemo.

Uspešnost u radu, zastupljena stručnost i profesionalizam su najbolji podaci, parametri i pokazatelji da svi oni koji negiraju upravo ove vrednosti ne mogu ni u kom slučaju kod građana zavredeti pažnju, osim osude za pritisak na one institucije na koje pritisak ne sme da se vrši, a prevashodno ne sme da se vrši pritisak na visoko obrazovne institucije kao što je Rektorat i Beogradski univerzitet. Nažalost, ti pritisci su izvršeni i, zahvaljujući toj vrsti političkih pritisaka, imamo danas dnevno političku temu koja se zove poništaj doktorske disertacije. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Reč ima narodni poslanik prof. Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine.

Ja sam uputio amandman na član 1, imajući u vidu da Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je propisan minimalni obim sredstava za podsticaj poljoprivredi i ruralnom razvoju od 5% od ukupnih poreskih prihoda.

Budući da ukupni poreski prihodi iznose 1.132 milijarde i 100 miliona dinara, 5% od toga je 56.605.000.000,00 dinara. Međutim, Predlogom zakona za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju na poziciji subvencije planirano je svega 40.588.753,00 dinara. To je razlika, odnosno umanjenje za te namene od 16.023.459.000,00 dinara. S obzirom na to, ja sam predložio da se taj nedostajući iznos, za koliko je oštećena poljoprivreda i sela, da se obezbedi iz dve pozicije. Prva pozicija je ekonomska klasifikacija 45 - subvencije i ostale subvencije za nedefinisane namene. Druga pozicija jeste Razdeo 16 Ministarstva finansija na ekonomskoj klasifikaciji 499 - sredstva za rezerve, u iznosu od tri miliona dinara.

Imajući u vidu da je poljoprivreda izuzetno značajna delatnost i da nijedne godine posle 2004. godine, i u prethodnom i u ovom režimu poljoprivredi nije obezbeđivano minimalnih 5%, mislim da je krajnje vreme da poljoprivrednici dobiju ono što im je zakonom propisano, jer se Zakonom o budžetu ne mogu umanjivati prava koja proističu iz drugih zakona koji su doneti pre njega. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Uvažene kolege, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi građani, kao što ste videli, i sada i u proteklim danima nismo čuli nijedan ozbiljan i realan argument kada je u pitanju kritika Zakona o budžetu, niti je jedan od iznesenih argumenata mogao da posluži kao realna osnova za kritiku samog budžeta.

Mnogo je dobrih i pozitivnih stvari sadržano u ovom predlogu zakona, a tiču se i povećanja zarada i investicija istovremeno, što priznaćete nije baš čest slučaj kada su uopšte budžeti u pitanju. Obično je, nije to pravilo, ali je osnovna karakteristika svakog plana prihoda i rashoda u suštini to da su ili razvojnog ili socijalnog karaktera.

Ovaj predlog u sebi sadrži obe te komponente. On je istovremeno i razvojni i socijalni. Ponavljam, to jeste zaista jedna vrednost, nije pravilo da je jedna od tih izuzeta, ali ovaj sadrži, prosto, te obe stvari u sebi.

E sada, to je samo po sebi rezultat ozbiljnog i predanog rada predsednika države i Vlade, ali ako hoćete, to je sa jedne strane, ali ako hoćete i razuma i strpljenja građana Srbije koji su podneli najveći teret reformi u prethodnim godinama, a tu pre svega mislim na penzionere, koji sami jesu izneli nekako naveći teret svih ovih reformi.

Međutim, avaj, sve ovo i džaba svi dobri rezultati kada vam nedostaju nekakvi realni argumenti, onda kreće jedna besomučna kampanja, pre svega na vas ministre, kao jednog od najodgovornijih u Vladi za sprovođenje ovog zakonskog predloga.

Međutim, ministre, ono što treba da znate vi ste samo sekundarni cilj i vi, odnosno vaša ličnost i vaša doktorska disertacija i na kraju krajeva Ministarstvo koje vodite, pa moglo bi se reći i Vlada. Svako od nas pojedinačno je samo propratni ili sekundarni cilj takve jedne besomučne kampanje. U suštini cilj je Srbija. Cilj je zaustaviti Srbiju, napraviti jednu političku nestabilnost u Srbiji. Nakon toga, po diktatu iz inostranstva, sastaviti nekakvu Vladu sa ulice, sa mnoštvom egzotičnih likova u njoj popu, recimo, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića itd.

Takva Vlada bi onda sprovodila ono što je naum nekih drugih centara, a to je dovođenje u opasnost, vraćanje Srbije decenijama unazad i dovođenje u opasnost i dovođenje u pitanje samog njenog opstanka. To bi, naravno, u konačnici dovelo u jednu bezizlaznu situaciju i milione naših ljudi koji žive i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i u Makedoniji, ako hoćete i u Mađarskoj, na kraju krajeva.

Nakon toga bi usledila jedna ozbiljna materijalna naknada protagonistima jednog takvog posla iz istih tih centara gde je takav jedan scenario kreiran. E, to je ono što je primarni cilj čitave kampanje koja se ovih dana vodi i protiv vas i protiv svega onoga što ste radili, ali i protiv ministra Stefanovića, predsednika države i mnogih drugih odgovornih ljudi danas u Republici Srbiji.

Boško Obradović, videli ste u poslednjih dan-dva, ima još jedan dodatni cilj, a to je, sam ga je proklamovao, verujte ja ga i niko od nas nije izmislio, da se njegova supruga proglasi kraljicom Srbije, a on valjda nekako po difoltu princem od Srbije ili tako nešto.

Koliko god, mislim istini za volju, da vam kažem, nije to nešto što je cilj ovih ostalih o kojima sam govorio, to je više odraz mentalnog stanja, ne gospođe Obrenović, odnosno Obradović, nego pre svega njenog supruga koji je i predlagač jedne ovakve neverovatne ideje.

Koliko god to, ministre i uvažene kolege, zvučalo pomalo smešno, verujte mi to nije ni malo smešno. To je veoma, veoma opasna stvar. Ovo drugo govorim, pre svega, zbog građana Srbije koji treba da znaju šta je to i kakva je to opasnost koja se ovih dana nadvila nad Srbijom i šta je to sa čime i mi iz SNS, ali i ljudi koji nas podržavaju, moramo da se izborimo.

Međutim, Srbija je već jednom prošla kroz nešto slično, imala je priliku, naš narod je dovoljno mudar, imala je priliku da na nekim drugim mestima u svetu vidi šta je to i šta sledi iza toga i siguran sam da narod u Srbiji tako nešto neće dozvoliti. A mi ćemo, ministre, kao poslanici SNS, na čelu sa našim predsednikom, svakako nastaviti da raskrinkavamo sve ono što je pozadina delovanja danas dela opozicije u Srbiji. Verujte da zajedno sa vama i predsednikom nećemo dozvoliti jedan takav scenario kakav su planirali i o kome sam ja govorio u prethodnom periodu, a ovaj svakako dobar zakonski Predlog budžeta za 2020. godinu ćemo u danu za glasanje podržati. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podnela poslanica Aleksandra Čabraja.

Da li neko želi reč? (Da)

Milan Ljubić, po amandmanu Aleksandre Čabraje. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, poštovani narodni poslanici, politika SNS i našeg predsednika, Aleksandra Vučića, je politika privrednog rasta i stabilnosti. To je politika koju vodimo i za koju se zalažemo.

Ovim budžetom za 2020. godinu težimo ubrzanom privrednom rastu, a samim tim i daljem povećanju životnog standarda građana. Za 2020. godinu projektovan je realni rast privredne aktivnosti do 4%.

Suština je da će fiskalni prostor u 2020. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, povećanje plata i penzija, kao i za poresko rasterećenje privrede. Ove mere će dovesti do povećanja životnog standarda i ubrzanja rasta privrede, ne ugrožavajući stabilnost javnih finansija, uz smanjenje javnog duga.

Predviđen rast plata u javnom sektoru iznosiće od 8 do 15%, a prosečna plata biće 500 evra sa tendencijom rasta. Penzije će porasti za 5,4% po tzv. "švajcarskoj formuli". To je trend koji će se nastaviti. To je stavka budžeta koji će uticati i na povećanje životnog standarda naših sugrađana. Minimalna cena rada raste za 3.000 dinara na 30.000, što će doprineti rastu.

Drugi aspekt ubrzanja privrednog rasta jeste rasterećenje privrede. U budžetu za 2020. godinu, kada je reč o kapitalnim investicijama, predviđeno je 198,9 milijardi dinara. Kada je reč o infrastrukturi, izdvojena su sredstva za "Moravski koridor", izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo. U nacrtu budžeta su i projekat mađarsko-srpske železnice, kao i rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad, proširenje luke Smederevo, što će doprineti ubrzanom privrednom rastu naše zemlje.

Srbija je danas zemlja novih auto-puteva, železničkih pruga. Srbija je čvorište puteva koji spajaju sever sa jugom, zapad sa istokom. Uz dobru infrastrukturu, lako ste kandidat za nove fabrike.

Ulaganje u obrazovanje i inovacije će omogućiti da Srbija nastavi visoki i održivi rast. To je sve ključ razvoja i napretka pojedinca, ali i društva, države, kako bi još brže i spremnije išli lakše u budućnost i kako bi podigli nivo na lestvici i bili još uspešniji.

Budžetom za 2020. godinu povećana su sredstva za ulaganje u obrazovanje, inovacije. Udvostručena su sredstva fonda za nauku. Opredeljena su sredstva za izgradnju i rekonstrukciju škola, projekti digitalizacije. Izdvojena su sredstva i za opremanje računarskih kabineta za stvaranje još boljih uslova. Obezbeđen je novac za naučno-tehnološki park u Novom Sadu, Nišu.

Nauka i inovacije su ključni faktori konkurentnosti i održivog razvoja, što će doprineti ubrzanom privrednom rastu zemlje, da stvaramo bolje uslove za mlade ljude, da im omogućimo bolju i uspešniju budućnost, da imaju više mogućnosti.

Ukupan budžet Ministarstva zdravlja veći je za 13,8 milijardi dinara ili 73% u odnosu na 2019. godinu. Povećan je iznos od 2,4 milijarde dinara za lečenje retkih bolesti. Više se ulaže u prevenciju, zatim u razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova KC Srbije, KC Novi Sad, KC Kragujevac, kao i za nabavku medicinske opreme.

Na taj način zdravstveni radnici će imati bolje uslove za rad, a građani dobiti kvalitetnije zdravstvene usluge.

Suština je da je ovo razvojni budžet i da imamo trend nastavka privredne aktivnosti u 2020. godini, da gradimo konkurentniju privredu, da rešavamo probleme običnih ljudi, povećavamo broj zaposlenih, kvalitet života, povećavamo zarade, da se uz stabilnost u ekonomiji ide na gore, da otvaramo nove perspektive i mogućnosti, da nam država bude jača. Zahvaljujem.