Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda. Beogradski univerzitet, samo Beogradski univerzitet je dobio više nego prošle godine, 7 ili 8%. Dobio je 820 miliona više. Poljoprivreda, na prvi pogled, je dobila manje.
Sada izgleda za ovu rektorku mora da ima. Ona je ovako malo ješna, tu mora da se doda i kada dodate, ona ne priznaje. Što se smejete? Ješna ko ona Petrojka. Kada joj dodate, oni kažu - niste dodali. Buni se Dragan Đilas.
Ja sam očekivao od Dragana Đilasa, kolege poljoprivrednika, s obzirom da je preko noći očas posla kupio 25 hektara zemlje, tamo negde u Sikulama kod Negotina. Mojoj porodici trebalo je 60 godina da to kupi. Njemu je trebalo 60 sekundi. Dakle, ja sam očekivao da će Dragan Đilas tražiti za poljoprivredu, ali očigledno da je njemu ova rektorka srcu draga, očigledno da je ona visoko pozicionirana u njegovom pokretu, što kaže i sama Anasonovićka ili kako se već zove vođa tog protesta.
Ja sam tražio više za poljoprivredu, tri milijarde. Kada ona može da dobije 820 miliona samo za Beogradski univerzitet, zašto i mi ne bi dobili tri milijarde za celu poljoprivredu Srbije? Možda sam ja tražio više, ali to je moj običaj, živim na selu, znam kako se muče poljoprivrednici i stoga sam tražio da se tih tri milijarde stavi u ruralni razvoj za nabavku priplodne stoke. To je onaj kravocid koji su oni izvršili, ovi bivši koji sada ne dolaze na sednicu.
Želeo sam da to uložimo u nabavku priplodnih grla, zato što se mi bavimo uglavnom izvozom poljoprivrednih proizvoda, žitarica. Imamo 0,33 grla po hektaru. Ukoliko bi imali evropski prosek, koji je jedno grlo po hektaru, da umesto biljne proizvodnje izvozimo meso, mleko, jaja, imali bi još tri miliona uslovnih grla, što je svake godine vrednost od tri milijarde. Prerađeno, ne u konačni stepen prerade, to bi vredelo šest milijardi. Za žitarice, kukuruz, ječam, za proizvode od soje, za stočno brašno, mi izvozom godišnje dobijamo samo 800 miliona evra. Tih 800 miliona evra, te žitarice uložili smo u stočarsku proizvodnju drugih zemalja, a pri tome naš stočni fond je minimalan.
Zato sam želeo da zanavljamo stočni fond i da na takav način pare dobiju naši stočari, da naši prerađivači, koji rade sa 30% kapaciteta, recimo, klanice, da dobiju sirovinu i da takvom preradom dižemo ekonomiju Srbije.
Samo da vam kažem da svaka svinja proizvedena u Martincima, proizvedene u Laćarku, proizvedena u Sremu, samo tri sela u okolini Sremske Mitrovice ponekad imaju proizvodnju i produkciju od 200.000 komada. Svaka termički obrađena svinja da veći društveni proizvod nego jedan „Fijat“. Dakle, od papka do konačnog proizvoda, sve je iz Srbija, da celokupna proizvodnja, celokupan iznos otpada na domaću proizvodnju i zato svaka prerađena svinja u Srbiji vredi, donosi Srbiji više nego jedan „Fijat“ iz Kragujevca, o kome se toliko priča i piše.
Zato je moj predlog bio da ovo što poljoprivreda dobija, a ne dobija malo, ja to priznajem, dobila je sada amandmanom gospodina Martinovića još 720 miliona, što pohvaljujem, ja sam želeo da dobijemo još tri milijarde, ali moram, takođe, poljoprivrednicima reći da bez obzira na ovaj iznos, svi zahtevi za podsticaj subvencija koje budu u skladu sa zakonom podneti, biće isplaćeni i ukoliko se cifra koja je planirana probije, da će država platiti i to što se više potroši na subvencije u poljoprivredi.
Želim da zahvalim na onome što smo dobili, a verujem da ćemo ove godine, a sledeće posebno, dobiti daleko više i da ćemo podizati stočni fond koji su ovi upropastili i na takav način našu biljnu proizvodnju uložiti u proizvodnju mesa, mleka i jaja i uvećati BDP od domaće stoke, domaće biljne proizvodnje, gde će sve što izvezemo i proizvedemo biti prihod države Srbije. Hvala.