Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2019.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/286-19

4. dan rada

25.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo mogli i od predlagača amandmana da čujemo, ali to smo čuli i od vas, gospodine ministre, u načelnoj raspravi, a nadovezaću se na prethodnog govornika, pa Dragan Đilas za vreme njegovog mandata kao gradonačelnika imao je privatne firme koje su zaradile više od 600 miliona evra, a samo neto dobit, odnosno onu koju je on prikazao, bila je 105 miliona evra. On je ostavio rekordni deficit u budžetu grada Beograda, skoro 20% i ukupne dugove od 1,2 milijarde evra.

Složićete se da je sumnjivo to što je njegova lična imovina, privatna imovina rasla dok je imovina, odnosno budžet grada Beograda bio devastiran. I sada Dragan Đilas koristi ovu priliku što mi u Skupštini raspravljamo o najvažnijem zakonu za naše građane i negde tako sa strane, na ulici ili po raznim pres konferencijama iznosi primedbe.

Podsetiću vas da je njegovo zaduživanje bilo u visini, da je kamata bila 7,25%, a naša kamata za zaduživanje je oko 1,5%, dakle, pet puta povoljnije za budžet i za građane Republike Srbije. Mi smo na taj način uštedeli 4,4 milijarde dinara samo na kamatama tako što smo na taj način refinansirali skupe dugove koji su ostavljeni do 2011. godine. I to je još jedan od razloga zbog kog moramo da prihvatimo ovaj budžet koji je pred nama i treba da to uradimo. Ali, treba da čujemo i šta smo mi uradili.

Mi smo čuli i u dosadašnjoj raspravi da će budžetsku politiku u 2020. godini obeležiti rast standarda u smislu povećanja plata i penzija, u smislu novih investicija za infrastrukturu, za privredu, za mostove, puteve, železnicu, za nove škole, za nova obdaništa.

Kada je reč o nameri da se ubrza privredni rast, treba reći da su javne investicije u 2019. godini iznosile 220 milijardi dinara, a u ovom predlogu je ta cifra povećana čak na 260 milijardi dinara, skoro 10 milijardi dinara namenjeno je za podsticaje za strana ulaganja.

Ove godine, dakle 2019, imamo 43% više investicija, nego prošle godine, a u proteklih pet godina izgrađeno je 320 kilometara auto-puteva i sa tom strategijom će se nastaviti i ubuduće. Planirana su i dalje ulaganja u vodovodne i kanalizacione mreže, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Ono na čemu želim kratko da se zadržim jeste deo budžeta koji se odnosi na Ministarstvo pravde, tačnije najpre na investicione aktivnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u 2018. i 2019. godini. Ne želim isuviše široko da govorim o tome, ali želim da vam samo navedem gradove koje su obeležile investicione aktivnosti. Dakle, u 2018. godini to su Beograd, Sremska Mitrovica, Požarevac, Leskovac, Pančevo. U 2019. godini investicionih aktivnosti bilo je u Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Leskovcu, Kragujevcu. Iz IPA 2015. godina projekata dobijena su vozila i računarska oprema za kancelarije za izvršenje vanzavodskih sankcija na teritoriji Republike Srbije. Započet je projekat proširenja sistema za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera uz elektronski nadzor itd.

Ono što bih želela da izdvojim, kao neke nove stavke koje možemo da vidimo u predlogu Finansijskog plana za 2020. godinu, su svakako izrada projektno-tehničkih dokumentacija za nove objekte i za objekte koje treba rekonstruisati. Izdvojila bih izgradnju smeštenih kapaciteta zatvorenog tipa i izgradnju i opremanje novog zatvora u Kruševcu.

Smatram da ovakav budžet, o kome mi danas raspravljamo samo u pojedinostima, treba da dobije podršku, jer je razvojni, jer nam sve pokazuje da je dobro izbalansiran, a u smislu planiranja rashoda i prihoda.

Naša Vlada je bila u mogućnosti da predloži ovakav budžet, upravo zbog uspešno sprovedenih reformi u proteklom periodu koje su bile teške, ali koje su očigledno dale rezultate. Stvorili smo uslove da možemo da kažemo da će budžet za 2020. godinu biti razvojni i da ćemo moći da i dalje radimo na poboljšanju životnog standarda naših građana. Sada ćemo imati para za ulaganje u neke stvari za koje ranije zaista nismo imali para, za ulaganje u infrastrukturu, ali i za ulaganje u obrazovanje, u struku, u znanje, jer sledeće godine očekuje se, podsetiću vas, otvaranje četiri velika naučno-tehnološka parka, šest centara za preduzetništvo i realizacija još mnogo projekata koji će nam pokazati da smo na dobrom putu da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama.

Prema tome, ja ću ponoviti da će ovaj budžet podržati poslanici SNS u danu za glasanje. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Sada reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Najpre želim da dam podršku predlagaču amandman, jer smatram da ovaj amandman u dugoročnom smislu donosi dosta Srbiji. Maločas sam imao prilike i da detaljnije razgovaram sa gospodinom Rističevićem o podnetom amandmanu. Dakle, nije, gospodine Rističeviću, nikada dovoljno i nikad mnogo za poljoprivredu. Vi ste tražili da se izdvoji tri milijarde, a subvencijom 50 hiljada grla, dobili bi u dugoročnom smislu svake godine 75 miliona evra.

Lično ću podržati i vaš amandman i amandman gospodina Martinovića, kojim je predviđeno da se za ruralni razvoj, postojeći, ono što je predloženo budžetom, iznos koji je predložen budžetom podigne za 420 miliona, i to iz jednog prostog razloga, jer smatramo da poljoprivreda jeste realna razvojna šansa Srbije.

Gospodine ministre, javio sam se iz još nekoliko razloga i želim, pre svega, vama da se obratim u nastavku izlaganja i, predsedavajući, koristiću vreme predsednika poslaničke grupe.

Gospodine ministre, čuli smo tokom današnjeg dana da će vam nekakve grupacije, ja više ne znam da li su političke ili nevladine ili kako već da ih nazovem, onemogućiti da uđete u zgradu Ministarstva finansija. Kako je rečeno, kako su mediji preneli, da će staviti katanac na zagradu Ministarstva finansija. Možda je to i moguće, ali oni zaboravljaju jedno, demokratija se u Srbiji ostvaruje samo na jedan način, a to je na izborima. Samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije.

Srbija je slobodna i demokratska država, a u kojoj svako ima pravo da protestuje i da na taj način izrazi svoj legitimni politički stav o različitim pitanjima. Sve dok su ti protesti mirni, dok ne ugrožavaju pravo drugog i, ono što je suštinski najvažnije, dok ne ugrožavaju funkcionisanje države.

Konačno smo pre nekoliko dana dobili odgovor na pitanje - imamo li mi u Srbiji građanske ili političke proteste, iako smo jako dobro znali da je reč o političkim protestima, iako smo jako dobro znali ko stoji iza tih protesta. O tome je kolega Marković danas govorio na početku skupštinskog zasedanja, ali znate, gospodine ministre, od političkih protesta se očekuje i odgovor na neka ključna pitanja danas u Srbiji. Ako su odgovori na ta ključna pitanja od strane tog dela opozicije pretnje, nasilje, sukobi, onda se to ne može definisati kao politički protesti, već kao nasilničko, siledžijsko ponašanje, primitivizam, i to ne sme i ne može da postane osnovna norma i modalitet društvenog ponašanja u Srbiji.

Ono na čemu mi insistiramo kao poslanički klub, ako je zaista tačno, ako su tačne najave da će neko blokirati, zatvoriti zgradu Ministarstva finansija, očekujemo upravo zbog toga da to ne sme postati norma društvenog ponašanja u Srbiji, očekujemo reakciju nadležnih organa i nadležnih institucija.

Vi ste danas bili u sali i niste imali prilike da čujete obraćanje onog jednog dela opozicije, uz dužno poštovanje kolega, ne mislim na vas, mislim na deo opozicije koji već jako dugo ne učestvuje u radu parlamenta, i ponovo nekakva priča o slobodi medija. Zamislite, tragikomična situacija, o slobodi medija govori neko ko na konferenciji za štampu opet danas kaže da će hapsiti glavne i odgovorne urednike i vlasnike komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom i glavne i odgovorne urednike pojedinih listova. Ti isti, podsetiću vas, su fizički nasrtali na novinare, i to iz jednog prostog razloga, jer novinari ne misle isto kao i oni, postavljaju im pitanja na koja nemaju odgovore i ti isti su, pre izvesnog vremenskog perioda, vrlo jasno u kameru na konferenciji za štampu rekli - da, zatvorićemo vašu komercijalnu televiziju, ukoliko budemo u prilici. Ti isti se sa punim pravom bave slobodom medija i danas govore o slobodi medija.

Neće se u Srbiji ponoviti istorija u svom najgorem obliku kada su svi mediji morali u Srbiji da pišu i da misle isto, ali je evidentan jedan pritisak od jednog dela opozicije koji u kontinuitetu želi da se bavi uređivačkom politikom medija, i to vam je ono, znate, kukate o medijima u medijima.

Mi nismo zastupnici teze - ako smo prisutni u mediji, medijska scena je dobra, da ako nas nema u medijima, ta medijska scena je loša. Strategija o privatizaciji medija, mislim, doneta je posle 2000. godine. Gospodo, želeli ste kapitalizam, dobili ste kapitalizam. Odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom u oblasti medija?

Mi nemamo nameru da se bavimo uređivačkom politikom medija, podržavamo sve što su evropski standardi, što podrazumevaju evropski standardi, ali nemamo nameru da se bavimo time kakve će poruke političke stranke slati tokom predizborne kampanje, ali jedno je evidentno. To što neko ima 50 ili 60% podrške, a neko se bori da dođe do tih famoznih 5%, to nije naš problem. Ne možemo im mi pomoći u tome da povećaju i da pojačaju svoj rejting i podršku među građanima.

Uzgred rečeno, ne želim besplatno da ih savetujem, ali mislim da ono što rade, rade pogrešno. Fabrikovanjem nekakvih afera, pri čemu žele da diskredituju predsednika Srbije, Vladu Republike Srbije, nije način da dođete ni do kratkoročnih, a kamoli dugoročnih političkih poena.

Podsetiću vas da je ovo, gospodin Marković je to izračunao, 329. dan kako jedan deo opozicije ne učestvuje u radu parlamenta.

Vrlo često, pa i danas se postavlja pitanje odgovornosti. Ima li njihove odgovornosti? Znate kako, legitimno je pravo da li će oni učestvovati ili ne, ali da li su oni odsustvo sa sednice opravdali onako kako je jasno i precizno definisano Poslovnikom o radu Narodne skupštine koji je upravo definisala većina koja sedi u tom i takvom Savezu za Srbiju. Jel to odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima koji su im dali poverenje na izborima? Valjda mi kao legitimno izabrani predstavnici građana, valjda je naša obaveza da sedimo u parlamentu koji je glas naroda da razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih predloga koji će biti u najboljem interesu građana Srbije.

Mi smo više puta do sada govorili - znate građani Srbije bilo da rade u javnom ili privatnom sektoru ako ne dođu na posao to se odražava na njihov materijalni status i to svoje odsustvo ne opravdaju. Dozvolite, to isto mora da važi i za poslanike jer i mi smo građani Srbije. Nema ovde građana prvog i građana drugog reda.

U svemu tome naša poruka njima je potpuno jasna. Ako imate program, a definitivno ga nemate, koji je u interesu građana, ako imate ljude koje građani prepoznaju i čiji rad vrednuju, čemu onda uslovi, čemu onda bojkot parlamenta, čemu onda najavljeni bojkot izbora?

Samo pre nekoliko meseci iz tog istog skupštinskog hola smo slušali – želimo vanredne parlamentarne izbore. Nije tada bilo nikakvih uslova, nije tada bilo nikakvih zahteva jer su smatrali da mogu predstavljati alternativu vladajućoj koaliciji. Kada su shvatili ne da ne mogu predstavljati alternativu, nego da ne mogu politički preživeti neki naredni izborni ciklus u Srbiji, onda su se brže bolje dosetili neke nove političke floskule, a to je bojkot izbora.

Što se tiče onoga o čemu je danas bilo reči i o čemu je u kontinuitetu već nekoliko dana reč o vama, gospodine ministre, ja ću ponoviti naš stav. Mi smo o tome vrlo otvoreno, vrlo jasno i precizno govorili u javnost, a reći ću i danas u plenumu. Dakle, ne ulazeći u ocenu rada Saveta Beogradskog univerziteta prilikom odlučivanja o vašoj doktorskoj disertaciji, ali ipak ostaju otvorena brojna pitanja, dileme na koje javnost očekuje odgovor.

Ako iza odluke Saveta Univerziteta stoji, a definitivno stoji, jedna politička opcija i jedan deo opozicije, onda se radi o jednoj beskrupuloznoj stravičnoj kampanji koja se vodi protiv vas i koja ima pokušaj i cilj vašu ličnu i stručnu diskreditaciju.

Imajući u vidu nesporne stručne reference vaše, kao i dokazane rezultate o radu, a naročito rezultate koje postižete kao ministar finansija, gde je vaša profesionalnost i stručnost dostigla jedan, po našem mišljenju, pun kapacitet zaista je iznenađujuće da se i pored svega toga kvalifikujete kao neko ko je plagirao doktorsku disertaciju.

Osim toga, vaša dokazana vrednost u stručnom smislu proizilazi iz nespornih činjenica da je vaše obrazovanje, stručno osposobljavanje bilo impresivno ocenjeno i vrednovano od strane najviših stručnih relevantnih institucija koje dolaze iz oblasti ekonomije i oblasti finansija. To znači da vi svakako ne možete biti neko kome u bilo kom slučaju se može osporiti stručnost, stručni potencijal zbog čega je teško i apriori prihvatiti odluku o navodnom plagiranju doktorata.

Stiče se utisak da je u jednom delu javnog mnjenja daleko pre donošenja odluke Saveta već odlučeno da je vaša doktorska disertacija plagijat. To je tako.

U tom smislu se ne može izbeći uticaj upravo dela tog javnog mnjenja, upravo dela tog dela opozicije prilikom odlučivanja o vašoj doktorskoj disertaciji.

Želim još jednom potpuno jasno i precizno da kažem, gospodine ministre, i vi i Vlada Republike Srbije imate našu punu podršku i ovde u plenumu vrlo rado razgovaramo sa vama jer znamo da uvek dolazite sa pozitivnim ekonomskim i finansijskim pokazateljima i da zajedno kao i cela Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije, radite u najbolje interesu građana Srbije. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Milićeviću.
Sada određujem pauzu u trajanju od sat vremena. Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta. Hvala.
(Posle pauze.)
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite koleginice.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u ovoj raspravi u pojedinostima zaista čuli mnogo toga što možda i nema preterano veze sa Predlogom zakona o budžetu i sa ovim amandmanima, ali dobro. To i nije tako loše, ali evo da podsetimo na dan kada je predsednik Vlade, Ana Brnabić obrazlagala Predlog budžeta, prva rečenica joj je bila da se ovim budžetom obezbeđuju dalja povećanja, ulaganja u infrastrukturu. Zaista, normalno bi bilo da kažemo – da to je dobro i mislimo da jeste dobro da se ulaže u infrastrukturu i mislimo da jeste dobro i ono što je do sada ulagano, ali kada stavimo određene primedbe vi onda banalizujete ono što mi kažemo. Onda kažete - vi ste protiv kapitalnih investicija, vi ste protiv infrastrukture, vi ste protiv autoputeva itd. Ne, nismo.

Mi smo samo za to da se svaki dinar iz budžeta mora potrošiti pošteno i da se mora potrošiti zaista za namenu koja je budžetom i predviđena. Kada smo vam govorili o „Behtelu“ i o tome da će iz budžeta netragom nestati 300 miliona evra, vi ste čak i taj dan govorili da se ne zna ko će raditi deo auto-puta od Preljine do Pojata, negirali ste čak i da ste zakonom, tim lex specialis zapravo predvideli da je „Behtel“ jedini koji može konkurisati. Nije tako napisano, ali uslovi koji su predviđeni govore o tome.

Pa se onda pre neki dan pojavila vest da nije izvesno da će taj ugovor biti 800 miliona evra, jer „Behtel“ izgleda ima još nekih dodatnih zahteva, jer u tom memorandumu koji su Zorana Mihajlović, Skot i predstavnik „Behtela“ potpisali u Vladi Republike Srbije nisu predvideli sve te buduće poslove. Jutros je bilo u vestima da se ovih dana očekuje zaključivanje tog ugovora.

Samo da vam skrenem pažnju da se suviše ne zalećete. Ipak vi očigledno, niste dovoljno informisani, vi poslanici vlasti, pa onda branite besomučno nešto. Danas kada ste govorili o ministru Siniši Malom nije bilo, koliko, petnaestak dana, možda hajde dvadeset, kada ste ovde skakali, branili tu Ivanku Popović, jel se tako zove ta gospođa koja je rektor, jer nju tamo napadaju ovi tzv. studenti iz Saveza za promene. Pa vi ste na njenoj strani, pa ona jadna trpi pritiske itd. i onda vi da joj pomognete pošaljete svoje iste onakve studente kakvi su i ovi iz Saveza za promene i kada je Ivanka Popović okrenula ćurak naopako, kada je vama okrenula leđa, sad sve najgore o njoj.

Sada vam je, vidim, aktuelna ova Anasonovićka. Sad je mnogo važno šta ona kaže, a kada se za koji dan pokaže da Anasonovićka ništa nije promenila u svojim stavovima osim što će se pojaviti u nekom drugom agregatnom stanju, onda ćete opet da skačete na sve ono što ona kaže. Dakle, nemojte tako. Ako nešto branite budite dosledni.

Koje još primedbe imamo na ova ulaganja u infrastrukturu? Za nas srpske radikale je apsolutno neprihvatljivo da je garantni rok za auto-put dve godine. To valjda nigde u svetu nema. Pa, ljudi moji, rok za fen je dve godine. Tako da, mi u tom smislu imamo primedbe, ne što se gradi, nego što to ne radite ozbiljno.

Takođe, reći ću nešto i vezano za recimo zdravstvo. Rekli ste i koliko je predviđeno sredstava za zdravstvo i da se ulaže i da se ulagalo mnogo i nije sporno, urađeni su klinički centri, ulažete dakle, u zgrade, u objekte, ulažete u opremu, ali ne ulažete u kadrove. Zašto je to tako? Zato što kada se ulaže u zgrade, u opremu itd. onda tu može po neko i da se ugradi, onda tu mogu da se ostvare određena materijalni efekti, a kada ulažete u kadrove, onda to ne može.

Pitali smo vas i sada ponavljamo, jer odgovor na pitanje nismo dobili - kako je moguće u državi Srbiji, da recimo profesor univerzitetski, lekar specijalista koji radi na svom osnovnom radnom mestu, da na Beogradskom univerzitetu ima tri puta veću platu, nego što je ima na Univerzitetu u Novom Sadu. To je nešto što je apsolutno van zdrave logike.

Onda ste obećali profesorima iz Novog Sada da ćete uskladiti njihove zarade sa ovim profesorima iz Beograda, tako što ćete beogradskim da smanjite, njima da povećate. Inače novosadski profesori Medicinskog fakulteta dobijaju 30.000 naknadu za rad na fakultetu, a beogradski 90.000 i umesto da ih izjednačite tako što ćete novosadske izjednačiti sa beogradskim, vi to radite tako što ćete ovima da smanjite, ovima nešto malo da podignete i opet ćete napraviti nezadovoljstvo među lekarima. Usput, naravno, nije usput, nego vrlo važno, nedopustivo je da i dalje među nezaposlenima iako se hvalite da je stopa svega 10%, ima lekara. Još uvek ima lekara, još uvek ima specijalista koji su prijavljeni kao nezaposlena lica, što je zaista apsolutno neprihvatljivo što se tiče nas iz SRS.

Gde nestaje novac, recimo iz zdravstva? Podsetiću vas, 26. juna Aleksandar Vučić je na otvaranju nekog od objekata rekao da 20% budžeta koji se izdvaja za zdravstvo ide, niko ne zna gde. Evo citiram ga - Bog otac ne zna gde su te pare otišle, zato što ne postoji dobra kontrola. I, evo kaže Vučić - sada, da me ubijete, ne znam na šta je potrošeno 20% budžeta predviđenog za zdravstvo.

Takve stvari nas interesuju. Protiv takvih stvari smo i od ministara i predsednika Vlade očekujemo odgovor na to pitanje. Najlakše je, kao što je malopre jedna koleginica u prepodnevnom delu, rekla - vojne penzije su završile u Strazburu, sram ih bilo, one koji su doveli do toga da se o vojnim penzijama rešava u Strazburu. A šta sa ovima zbog kojih su penzije civilne završile u Strazburu? Mislim na veliki broj penzionera koji su se obratili Strazburu zbog toga što im niste vratili one penzije koje su otimane četiri godine. Da li onda i za te važi, odnosno za ove aktuelne da li važi - sram vas bilo ili je njima bravo? Valjda imate iste aršine. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Ja bih po amandmanu rekao, vezano konkretno za ovaj Zakon o budžetu i sve stvari koje su govorili, pošto smo svedoci da je ovaj budžet o kome sada govorimo jeste budžet koji je razvojni, gde dajemo mogućnost za sve one segmente koji su bitni za našu Srbiju.

Kada govorimo sada konkretno o infrastrukturi, velika stvar za sve nas što će se raditi i nastaviće da se rade svi oni projekti koji su započeti, konkretno vezano za izgradnju pruga, za izgradnju puteva, autoputeva i to je ono što se tiče mene kao narodnog poslanika, predstavnik i predsednika USS bitno zato što će da se radi, da se gradi i na jugoistoku Srbije, imaće velike mogućnosti da se nastavi sa radom, da se radi u malim sredinama državni putevi i neki lokalni putevi kojim će moći da se lakše funkcioniše.

S druge strane, velika stvar za sve nas i na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji, za sve nas koji živimo na selu i od sela, što će imati mogućnost da se nastavi ulaganje u poljoprivredu. S tim što sam ja uvek govorio i tražio, i nadam se da ćemo to imati i mogućnosti i naredne godine da ostvarimo, da se drugačije vrednuju opštine koje su nerazvijenog tipa, da se u tim opštinama izdvaja više, da se pravilnici menjaju za dobrobit svih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije u našim seoskim područjima i kako sam dobio uveravanja nadležnog Ministarstva poljoprivrede, to će biti urađeno. Drugačije će se rangirati, biće cela teritorija opštine nerazvijena, odnosno sa težim uslovima života, neka do sada određena sela.

Još nešto što bi govorio za mene kao čoveka je vrlo bitno to što suština svih nas jeste napredak, natalitet, rađanje i ovim budžetom je tu stavljen akcenat i o tome bi govorio nešto što je za mene vrlo bitno, zato što će sada biti povećana sredstva u okviru budžeta, to je previđeno, sredstva za finansijsku pomoć porodicama, s tim što bi ja tu zamolio i nadležnog ministra, a i Vladu da u okviru zakona koji treba da dođu kasnije posle usvajanja budžeta, da se tim zakonima da veća mogućnost za ljude koji žive u našim selima, za ljude koji žive u nerazvijenim brdsko planinskim područjima, u opštinama, da tim porodicama obezbeđujemo najmanje 50% veću naknadu, finansijsku pomoć. Ako je do sad bilo sa 100 hiljada, sada da bude povećana na 300 hiljada za te porodice. Da bude 50% ako žive u nerazvijenom brdsko planinskom području, a ako živi u nekim selima u takvim područjima da bude i 75% veća naknada. To je jedan od načina da se tim ljudima obezbedi da imaju bolje uslove za život, da im se da veća pažnja i mislim da bi to dalo rezultata zato što lokalna samouprava iz koje ja dolazim opština Svrljig, već to radi unazad osam ili devet godina, gde se daju veća sredstva za one porodice koje stvaraju bračnu zajednicu u našim selima 50% više daje u odnosu na one koji žive samo u Svrljigu.

Jeste Svrljig nerazvijena opština, jeste da ima potrebe da se radi, ali smo mi dali akcenat našim selima. Ja ovde govorim i nadam se da ćemo imati mogućnost da kroz određene zakonske predloge damo mogućnost da se i u narednom periodu iz budžeta izdvaja više, najmanje 50% za brdsko planinska područja, za nerazvijene opštine, devastirane, demografski ugrožene, a za seoska područja da bude i 75%, jer tim ljudima treba veća podrška da mogu tamo da ostanu da žive. Još jednom, ja ću podržati Predlog budžeta zato što je razvojni i mislim da je potrebno ove stvari da usaglasimo kada dođu zakoni za to.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Vezano za sve ono što čujem u ovoj sali danas, postoji nekoliko stvari na koje zaista treba reagovati.

Prvo, kada neko kaže, a vezano za ono što su radili ovi Đilasovi lažni studenti i ostali neostvareni marsovci, znate jako dobro na koga mislim kada to kažem, da je to isto radila i SNS, jer tako je izgovoreno ovde, kaže - vi ste iste takve svoje studente koristili za ne znam šta. To je na prvom mestu potpuno nekorektno i takođe potpuno netačno.

Dakle, da se razumemo dobro, Srpska napredna stranka nikada nije one pojave poput Miljuša, Boška Obradovića, ko još beše bio tamo sa njima, predstavljao se kao nekakav student lažni, jel bila Marinika Tepić, Sergej Trifunović, Zoran Lutovac, nije nikada predstavljala kao neke studente i na taj način pokušavala da vrši politički pritisak, da maltretira institucije na taj način ih ponižava. To je prva stvar.

Druga stvar, nikada ni one koji jesu studenti i koji nisu studenti, bez obzira da li su članovi stranke ili nisu, nismo za te svrhe koristili ni na jednom mestu.

Nikada nećete naći primer jedan jedini, da smo pokušavali da, kao što oni jesu, ucenjujemo, maltretiramo zvanične institucije, ni jednu jedinu, a samim tim i Rektorat, kao što oni jesu pokušavajući da ih navedemo da za neki naš politički interes donose odluke koje nikakve veze nemaju sa univerzitetom, koji nikakve veze nemaju sa obrazovanjem, koje na najbrutalniji način krše autonomiju univerziteta. Takav slučaj pronaći nećete. Da neko pokušava da napravi paralelu, da izvuče znak jednakosti između nas i njih, to je nekorektno i to je netačno.

Branko Miljuš, onaj kog držite na vlasti na opštini Stari Grad, je donosio one sendviče i kojekakve druge ponude Đilasovim lažnim studentima, ne našim. Marko Bastać, onaj kog držite na vlast na opštini Stari Grad, što ljudima navlači kese na glavu dok se svađaju oko koverata za reket, on je dolazio da podržava Đilasove lažne studente, nikada naše. Slične primere, još jednom, pronaći nećete. Nikakve tu jednakosti nema.

Kada god smo mi tražili da se poštuju propisi, da se vodi računa o institucijama, pojavljivali su se zlonamerni pokušaji da se napravi neka paralela jednakosti, ali toga prosto nema. Kao što u njihovim aktuelnim lažima, a vidite da svakoga dana po jednu novu laž plasiraju, sve jedna laž drugu sustiže, budu u potpunosti raskrinkani i pokaže se da su najobičniji besomučni lažovi. Tako su lagali, i da nije reč o političkom pritisku, kada su slali onog, koliko ima 33, 34 godine neostvarenog marsovca da izigrava nekakvog studenta, a sa njim sve te o kojima, da, govori njihova dojučerašnja perjanica Anasonovićka, za koju ona sama kaže, dakle, oni sami o sebi pričaju, da su to sve partijski ljudi, da su to sve neki nazovi omladinci, a u stvari aktivisti što stranke Dragana Đilasa, što ovih drugih koji su pod Đilasovom kontrolom.

Dakle, to su neistine na koje smo mi ukazivali od samog početka, ukazivali na njih jasno, govorili o njima javno, da bi na kraju došlo do čega? Pa da ih oni sami priznaju, da oni samo u raskošnom intervjuu za neki dnevni list pre dva dana ispričaju da je apsolutno sve, od reči do reči što smo mi govorili, tačno, apsolutno sve. Da su bili partijski tzv. protesti u pitanju od samog početka, da su ih finansirali Đilas i ovi njegovi, da su pravili nekakve lažne građanske varijante sa nekakvim lažnim studentima, a u stvari sa svojim aktivistima. Da su zbog toga i propali, jer im narod ne veruje, jer narod neće da sledi Đilasa, Jeremića, Obradovića i ostale koji su narod u crno zavili.

Sve što pogledate, apsolutno odgovara onome što smo govorili mi i nikada se mi na taj način ponašali nismo. Jeste nekada videli da nekog mladog čoveka mi zloupotrebljavamo na taj način na koji su oni radili? Da teramo nekoga da napada policiju, a oni su kordone policijske ovde pokušavali da pregaze kamionom, ako se dobro sećate, to je lično Boško Obradović naređivao. Oni su policajce gađali flašama, oni su ih opsedali ispred policijske stanice, upadali sa njima, sa tim mladim ljudima koje su koristili i predstavljali ih kao ne znam šta, a svoje aktiviste gurali u prve redove da razbijaju RTS. Nikada nećete naći takav primer ponašanja na našoj strani.

Te mlade ljude oni su zloupotrebljavali i onda kada se dogodi da neko reaguje, a mora da reaguje kada je na primer napadnut pripadnik policije, onda su ih koristili za dalje kreiranje besomučne propagande. Da pričaju njihovi aktivisti kako su gladovali, sećate se, kada provedu dva, tri sata negde u državnoj instituciji odgovarajućeg ranga, pa se pojave snimci kako lepo ručaju sendviče tamo. Sve je bilo besomučno propaganda i sve je bilo laž i sve je bilo histerija sa željom da se izazove veći incident, da se izazove neka velika, snažnija reakcija državnih organa kako bi to dalje služilo da hrani njihovu propagandu.

Igra je potpuno pročitana, potpuno jasno od prvog dana. Još jednom vam kažem, ta igra se kreira samo na jednoj strani i tu vrstu provokacija, tu vrstu nestabilnosti sve vreme generišu oni. Nema tu nikakve jednakosti, to je prvo što treba da znate.

Drugo, što se tiče tog autoputa. Hajde, sto puta kada kažemo, nije nam teško ni 101 put, postojao je javni poziv za formiranje partnerstva. Je li činjenica? Činjenica je. Postojale su različite kompanije koje su mogle da se jave zadovoljavajući uslove. Je li činjenica? Činjenica je. Javilo se toliko koliko se javilo, jedna jedina. Je li činjenica? Još jednom, činjenica je.

Pre nego što sebi da za pravo neko da kaže šta on smatra koliko vredi, nek se podseti. Moravski koridor podrazumeva deonicu dužine 112 kilometara, nek se podseti. To je 78 mostova, to je 24 nadvožnjaka, 12 podvožnjaka, 10 petlji, to je dve godine intenzivnog posla, koji podrazumeva i izmeštanje korita reke, koji podrazumeva i kompletnu infrastrukturu, da obezbedi optički kabl koji treba da poveže čitav taj deo zemlje, koji podrazumeva i tzv. terminalnu infrastrukturu, koja će da omogući da tamo savremeni servis i internet budu čak i dostupniji nego u mnogim drugim danas razvijenijim delovima zemlje. Samo to imajte na umu i ništa više.

Dakle, da postoji prilika da se takmiči u ovoj zemlji, postoji. Da postoji prilika da se učestvuje, ko želi i ko je u stanju da bude konkurentan, apsolutno postoji. Ko na kraju pobeđuje? Pa suština ovoga bi trebalo da bude, ako se mi ipak dobro razumemo, da na kraju pobeđuje Srbija. Da ima tu infrastrukturu koju nije imala nekada, da ima auto-put tamo gde ga nekada nije mogla ni zamisliti, nekada u vreme ovih Đilasa, Jeremića, Obradovića, što zloupotrebljavaju mlade ljude, što vrše neprihvatljiv pritisak na institucije, koji su i sa Rektoratom uspeli da naprave ovo što su uspeli da naprave.

Dakle, da danas malo pametnije stvari radimo, da se ne bavimo njihovim glupostima i njihovim potrebama da budu bogatiji. Između ostalog, auto-puteve da imamo, i ovaj kao što imamo sada, auto-put „Miloš Veliki“, kao što imamo sada završen Koridor 10 i Južni i Istočni krak. Sećate se, i o tome smo pričali i govorili – biće. Kao što vidite, ima ga. I da Srbija danas sve to, i jedno i drugo i treće, ima odakle da finansira, a da nije ugrožena, nego da može, održavajući mir i stabilnost i razvijajući se ekonomski, da sve te stvari podnese i na kraju realizuje i da nastavi da radi dalje, da radi nove dobre stvari nije mogla da zamisli takođe, a koje, recimo, mi ni danas ne pominjemo u ovoj raspravi, a koje će takođe biti realnost, videćete i to.

Ulaganje u zdravstvo je apsolutno opravdano. Ulaganje u zdravstvo, dakle, niste u pravu kada kažete – ima smisla samo ako je ulaganje u kadrove i ako je na personalnom planu. Prvo, i to ulaganje u kadrove i ulaganje na personalnom planu se danas radi. Pogledajte samo ova povećanja plata koja mi imamo u nekoliko navrata do danas. Pa jesu li upravo najveća kada je reč o zdravstvenim radnicima, kada je reč o lekarima, medicinskim sestrama? Pa najveća su. Dakle, i to je jedna od stvari koje Srbija nije mogla da zamisli do juče, a danas radi, realizuje sa uspehom, ali radi i na unapređenju infrastrukture u tom domenu, takođe objekata, takođe opreme.

Ne može neko da kaže – to nije dobro zato što postoji bilo kakva mogućnost, makar teoretska zloupotreba. Da ste u pravu, onda niko nikada ne bi ulagao ni u šta što podrazumeva objekte, infrastrukturu i opremu. Da li bi iko jednu zgradu uradio negde, bilo gde na svetu, da je logika ta ispravna? Da li bi neko jedno vozilo nabavio, nije bitno da li sanitet ili policijsko ili vojno vozilo, da je ta logika ispravna? Pa ne bi nikada niko. Ne razmišlja se tako.

Zahvaljujući tome što pristupamo na pravi način, mi danas možemo da kažemo – da, novi kliničko-bolnički centri, Niš, o kom smo govorili, ali i Beograd, Kragujevac, Novi Sad, uostalom, pogledajte, dovoljno je da se provezete kroz glavne gradske ulice, pa ćete videti i objekte te vrste koji se danas rade, na veliko zadovoljstvo, možemo da kažemo, ponos građana ove zemlje dobijaju potpuno novi izgled. Neki od njih ni postojali nisu. E, postojaće i videćete biće toliko realni i toliko korisni koliko su, recimo, i ovi auto-putevi i drugi projekti te vrste koje smo već realizovali. Dakle, ulaže se i u ljude, ali i u sredstva pomoću kojih ti ljudi rade, leče građane ove zemlje. Naravno, sve je to u svrhu upravo zdravlja tih ljudi, tih građana ove zemlje.

Koliko smo danas u stanju da finansiramo projekata koji služe za to da se leče retke bolesti, da se finansira i lečenje u inostranstvu? Pa kad je toga bilo u Srbiji pre Aleksandra Vučića i SNS? Ko je uradio te kliničko-bolničke cente pre nas? Sećate se, pokazivali smo fotografije ovde, potpuno prazne, gole ledine su bile na mestu gde danas imamo te objekte. Prazna mesta u raspalim garažama, tamo gde danas imamo moderne sanitete. Ali, ako hoćete, i vojna vozila i policijska vozila, sve su to stvari koje potpuno drugačiju, mnogo bolju, mnogo uspešniju Srbiju prikazuju danas, u odnosu na onu kakva je bila u vreme ovih večito nezasitih, večito gladnih dodatnih para. Malo je Đilasu 619 miliona evra, hajde ako može još krug, još toliko, ili dva, još bolje. I sve je vredno toga i sve može da se gazi, samo da bi gospodin tajkun ponovo to sebi mogao da obezbedi i priušti, pa ako treba da se gaze institucije, može, uništavaj Rektorat, uništavaj sve ostalo, blokiraj Narodnu skupštinu, blokiraj Predsedništvo, gazi autonomiju Univerziteta, ništa sveto nije i ne treba da bude sveto.

Da li treba da se uništavaju životi mladih ljudi, da se ti ljudi zloupotrebljavaju? Nikakav problem. Tamo gde je osnovna logika novih 600 ili koliko hoćete stotina miliona evra, za nezajažljive tajkune nisu vredni ni ljudi, ni institucije, ni bilo čija sudbina, niti bilo kakva pamet tu ima bilo kakvu vrednost. Bitno je samo to njihovo lično, pohlepno i nezajažljivo.

Kada pričamo o penzijama, te penzije, još jednom, ti pohlepni, nezajažljivi su ugrozili. Hajde da se podsetimo još jednom kada i kako. Tako što nisu razmišljali o državi ni najmanje, tako što su se ponašali kao pijani milioneri. Dakle, rasturali su finansije ove države, rasturali su budžet, zaduživali se besomučno, nisu razmišljali o tome ko će to da vraća, nisu razmišljali o tome kako će to da funkcioniše sutra, a kamoli za godinu dana i time doveli državu na ivicu bankrota. Uostalom, to i oni sami kažu.

Kada pričamo o stvarima koje priznaju, pa najbolje su, znate, najslađe su stvari koje oni sami priznaju. Kao što danas priznaju šta su radili divljajući sa onim svojim tzv. protestima i lepo imenom i prezimenom govore ko je zabranio da se obrate određeni glumci, ko je zabranio da se narodu obrate određeni politički predstavnici koji im nisu bili po volji, kao što danas kažu i ko je šta finansirao i plaćao i sa kojim interesom.

Tako su i sami priznali, jeste, država je bila pred bankrotom, ali mislili su – šta ih briga, više to nije njihov problem i njihov posao. Ali to je ta nakaradna logika, to je taj sebični pogled na život. Nije bitno šta će i kako će sutra, nego da vidim ja šta tu ima za mene, pa da ja svoje firme obezbedim, pa da mi kao Đilas u četiri firme lepo zgrnu što je moguće više para, da prihoduju nekih 619 miliona, a ja sam kao što je Đilas da imam lično bogatstva 25 miliona evra samo u nekretninama, a bog sveti zna koliko ima onoga o čemu nije ni govorio. Dakle, to je napravilo tu vrstu opasnosti u državi.

Šta smo mi uradili? Još jednom, pa mi smo državu spasili te opasnosti. Penzije su danas svima veće, upravo zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom odnosu koji smo pokazali svi kao društvo 2014. godine. Naravno, naši penzioneri pokazali su tu odgovornost najviše. Zbog toga mi uvek kažemo, ponosno kažemo – njima neka je najveća čast i najveće hvala za to što smo uspeli da uradimo. Bili su strpljivi, bili su svesni koliko je važno da se država sačuva, jer ako je ne sačuvamo, onda nema ničega, bukvalno ničega. Nema tih penzija, nijedne jedine, ne u ovom ili onom iznosu, nema ih uopšte, nema plata, nijedne jedine, nije bitno u kom iznosu, nema ih uopšte, nema ni novih vozila, nema ni novih objekata, nema nove infrastrukture, auto-putevi ostadoše samo u pričama i planovima od Broza naovamo, nikad ništa neće biti.

Zbog toga što smo razmišljali drugačije, ozbiljno, odgovorno, mi smo te reforme sa uspehom proveli, pa sada, čuli ste, 14 do 19% su veće penzije svima, kao što su veće i plate, sve plate su veće, ne samo one koje se odnose na javni sektor, nego to vam kažu predstavnici stranih investitora. Veće plate u javnom sektoru automatski povlače i povećanje u privatnom. Svima standard raste. Uporedite danas aktuelnih 500 evra prosečne plate sa onomad aktuelnih 320 evra prosečne plate, pa to je jasna razlika.

Prave šale ovde neki da li će švajcarska formula za penzije da predstavlja švajcarski standard. Pa niko ne kaže da će Srbija da postane Švajcarska, ali koja je penzija manja nego u vreme tih genija koji su bili Švajcarci, ali samo za sebe i svoje firme, kada je Đilas bio najveći Švajcarac, ali za svoje firme, svoj džep, svoje nekretnine i svoje neposredno okruženje. Kad je bilo šta bolje od toga? Znate šta je problem sa tim švajcarskim paralelama? To smo rekli i ovima koji danas ponovo pričaju besmislice o penzijama. Problem je što su sve kritike onoga što smo uradili i što postigli bušne ko švajcarski sir.

Kada pričamo o Švajcarskoj, da li znate možda, da li ste saznali, pitali smo nekoliko puta, ali ste ćutali, koliko iznosi minimalna cena rada u Švajcarskoj? Ne znate i dalje, je li tako? Nemojte da vas začudi da u Švajcarskoj možda ne postoji ništa garantovano u tom smislu. A Srbija ne da ima garantovano, nego je to garantovano sada duplo bolje nego u vreme Đilasa, duplo bolje. Je li bilo oko 16.000? Koliko je u odnosu na tih 16.000 danas 30.000 i nešto? Je li duplo bolje? E, to vam je, ako hoćete da pričamo o Švajcarskoj i o nama.

Što se tiče vojnih penzija, oni su ih devastirali, oni, niko drugi, a mi izvodili računice koliko su samo veliki greh napravili, i ne samo to, rešenje našli. Da li je predložen zvanično program svim vojnim penzionerima koji se tiče nadoknade toga? Jeste, godinu dana unazad.

Da li se veliki deo tih ljudi saglasio sa tim predlogom? Dakle, prihvatio da nađe rešenje zajedno sa svojom državom. Pa, jeste. Ko je to našao? Da nisu Đilas i ovi njihovi Anasonovići i Miljuši i ostali lažni studenti? Pa, nisu, nego one vlade koje je lično vodio Aleksandar Vučić i ove vlade koje sprovode politiku koju je ustanovio Aleksandar Vučić. U njihovo vreme, u naše vreme Srbija je postala dovoljno snažna da može to da finansira, rešenje napravi i sa narodom ga dogovori.

Dakle, ta ista država danas uspešna, neuporedivo uspešnija nego onda, i to je pitanje rešavala. Kada neko kaže, ma najlakše je, čuo sam to malopre. Znate šta, daleko je od najlakšeg, ubedljivo je najteže raditi ovo ovako kako radimo mi. Ubedljivo najteže, jer to podrazumeva odgovornost, svest da morate da napravite rezultat i da vas niko neće pitati jel vam bilo lako ili vam je bilo teško, da vas niko neće pitati da li ste znali za radni ili neradni dan, vikend, državni praznik. Svi će samo da pitaju gde je rezultat? Ali taj rezultat da pravite kao što ga pravimo danas. Mi smo to uzeli kao obavezu broj jedan za sebe.

To je ustanovio kao princip, ako hoćete da govorite o našoj politici, Aleksandar Vučić lično, i to je princip koji je za nas svetinja. E, zbog toga se ovakvi rezultati prave, zbog toga Srbija ima sve ovo što nekada, da zamisli, nije mogla. Znate šta je najlakše? Najlakše je reči, tako kao što govore mnogi, ništa ne valja. Ali, znate šta, to neće tog ko to tako kaže dovesti u situaciju da se sa bilo čim što smo mi napravili poredi, jer razlika između prazne priče i autoputa koji vidite, i plate koju primite, i penzije koju primite, znate da je veća nego ikada, pa razlika je toliko očigledna. Negde tamo krajem marta, početkom aprila videćete koliko je dobro, samo građani ove zemlje vide, razumeju i koliko vrednuju tu razliku.