Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, podržavam odluku Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava koji je prihvatio obrazloženje Vlade i predložio Narodnoj skupštini da se amandman kojim se osporava Projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona ne prihvati.

Smatram da je Predlog budžeta za 2020. godinu dobro planiran i korektno raspoređen po sektorima, tj. da su u predloženoj raspodeli budžetskih sredstava uzete u obzir potrebe da se, pre svega, obezbedi sigurno i stabilno finansiranje tekućeg rada, ali i da se obezbede sredstva za dalja ulaganja u investicije u svim sektorima, i u sektoru prosvete, u sektoru zdravstva, privrede, sporta, kulture, zaštite životne sredine.

Da je to tako, ilustrovaću primerom sektora iz kog ja dolazim, a o kome se u protekloj skupštinskoj raspravi nije mnogo govorilo. Naime, moja matična kuća kada se radi o profesionalnoj opredeljenosti je fakultet i naučno-istraživačka zajednica našeg društva i ja želim ovom prilikom posebno da se osvrnem na razdeo budžeta koji se tiče sredstava opredeljenih za nauku u narednoj 2020. godini.

Nema sumnje, Vlada Republike Srbije prepoznaje nauku kao posebno značajan sektor za društveni razvoj i kao glavni pokretač privrednih aktivnosti. Otuda je Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu za sektor nauke, tehnološkog razvoja i inovacija opredeljeno oko 21 milijarda dinara, što je za 500 miliona više nego u tekućoj 2019. godini. Najveći deo ovih sredstava, to jest dve trećine istih ili oko 14,4 milijarde planirano je za finansiranje naučno-istraživačkog rada kroz projekte odobrene od strane resornog ministarstva. To je izuzetno važno i za našu naučno-istraživačku zajednicu. To znači kontinuitet u sigurnom, stabilnom i predvidivom finansiranju nauke i istraživanja.

Pred toga, za nauku, tehnološki razvoj i inovacije predloženo je povećanje sredstava u Fondu za inovacione delatnosti i to za nešto više od 15%, tako da će budžet ovog Fonda u narednoj godini biti oko 1.260.000.000,00 dinara. Predlog je i da se povećaju sredstva Fonda za nauku i to za 100%, tako da u narednoj 2020. godini možemo računati na duplo veća sredstva nego u ovoj godini, tačnije na iznos od milijardu dinara.

Uz sve ovo, za podršku učešća naučnih radnika na međunarodnim naučno-istraživačkim projektima, poput Programa EU „Horizont 2020“, planirane su dotacije u iznosu od oko 2,4 milijarde dinara. Sve ovo nedvosmisleno govori da je namera Vlade Republike Srbije da se budžetom za narednu godinu osigura stabilno i sigurno finansiranje naučnih istraživanja, ali i da se obezbede dodatna sredstva za nove projekte i nove učesnike istraživače.

Verujem da će među novim učesnicima biti dosta mladih koji će, nakon završetka studija, svoje profesionalne karijere vezivati za naše fakultete, naučne institucije, istraživačke centre.

Podsetila bih vas ovom prilikom da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u proteklom periodu već uključilo 1.179 mladi istraživača u tekuće naučno-istraživačke projekte, a da je u toku i treći poziv za još 100 mladih naučnih radnika.

Osim toga, smatram da je izuzetno važno što se predloženim budžetom planiraju sredstva i za dalja ulaganja u razvoj inovacione infrastrukture, kao što su sredstva za završetak Data centra u Kragujevcu, sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu.

Uz to, plan je da se budžetom predviđenim za 2020. godinu započne i sa novim projektima i novim aktivnostima, poput projekta izgradnje obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi i projektom osnivanja i razvoja Centra za popularizaciju nauke u Valjevu.

Uz sigurno finansiranje naučno-istraživačkog rada, smatram da je jasno da je namera Vlade Republike Srbije da se u narednoj 2020. godini nastavi sa ulaganjima u poboljšanje infrastrukture, kao i poboljšanje materijalne i tehničke opremljenosti naših naučnih institucija.

Dobro je i to što se predloženim budžetom planiraju i veća sredstva za rad centra čiji je osnovni zadatak promocija i popularizacija nauke.

Kada se svemu ovome doda povećanje plata zaposlenih u nauci za 10% kao posledicu pozitivnih rezultata ukupne ekonomije naše zemlje, jasno je da naša naučno-istraživačka zajednica ima mnogo razloga da bude zadovoljna predloženim budžetom za 2020. godinu.

Zbog svih navedenih argumenata, kao i argumenata koje su istakle moje kolege, a tiču se drugih sektora, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu, uverena da je on u najboljem interesu našeg društva i građana Republike Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas u svetlu ove priče naše najnovije ekonomske šanse oko tzv. „malog Šengena“ ili balkanska unije ili kako god se to već zvalo da smo imali situaciju pre više od godinu dana kao jednu veoma skandaloznu. Dakle, vlast tzv. Kosova je uvela takse od 100% na robu iz centralne Srbije i iz BiH. Ministri u ovoj Vladi kažu da je od prilike procenjeni gubitak zbog režima taksi koji je podržan od strane tzv. međunarodne zajednice, budući da nije bilo nikakvih reakcije ili pritisaka da se tako nešto ukine, oko 400 miliona evra. Dakle, 400 miliona evra manje nego prošle godine je prihod od te razmene i mi se sada, pored toga, guramo u taj tzv. „mali Šengen“, tražimo svoju šansu, govorimo kako ćemo sa srpskom ličnom kartom moći da putujemo u Albaniju ili u Severnu Makedoniju, valjda ćemo sada ići na letovanje u Albaniju i da poboljšamo naše trgovinske odnose sa Severnom Makedonijom kao zamenu za članstvo u EU.

Imajući u vidu da je politika Srbije kada je u pitanju i ta vlast tzv. Kosova i uopšte u regionu veoma mazohistička, mi ćemo kroz balkansku uniju da legitimizujemo već na sledećem sastanku u Draču nezavisno Kosovo samim tim što sedimo sa njima za istim stolom, a oni čak ni glasove iz centralne Srbije ne prihvataju.

Imajte u vidu da to ne sme da se posmatra kao razvojna šansa, pogotovo ne kao oblik kolektivnog pristupanja budućih članica EU ovoga nečega što se naziva Zapadni Balkan. To je ono što je za nas predviđeno kao utešna nagrada, budući da sada trenutno ne postoji više perspektiva proširenja EU, već isključivo formiranje tzv. balkanske periferije ispred EU, čiji Srbija treba da bude član. Mi ne treba time da se ponosimo, ne treba da time budemo zadovoljni, već da sagledamo te činjenice i onda pronađemo neke druge ekonomske alternative, pre svega u produbljivanju saradnje Evroazijskom unijom. Vlada Srbije je potpisala neki sporazum sa Evroazijskom unijom koji omogućava izvoz neke, pre svega, poljoprivredne robe, ali to nije dovoljno. Srbiji za ekonomski oporavak i razvoj bi bilo potrebno pre svega punopravno članstvo u Evroazijskoj uniji i što pre orijentacija ka saradnji sa nekim istočnim državama koje danas predstavljaju najrazvijeniji deo sveta.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Stanislava Janošević. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Hvala na prilici da se obratim, obzirom da sam se već prijavila po osnovu amandmana o nacionalnom stadionu.

Ja mogu da poštujem tuđe mišljenje, ali da se uopšte ne slažem sa tim amandmanom. Konstantno imam utisak da pojedini nisu uopšte u dobrim odnosima sa svojim stavovima.

Ja vas neću vratiti u daleku prošlost ako vam kažem da oni koji su do sada vodili Srbiju, odnosno, koji su oličeni trenutno u Savezu za Srbiju, su uništavali sve pred sobom, a to su omogućili svojim kolegama da rade po preduzećima u mnogim gradovima, po pitanju industrije mesnih proizvoda, kao i po pitanju proizvodnje lekova.

Reći ću vam tako da je u Zrenjaninu uništena Kompanija BEK, kao i „Jugoremedija“, ali zašto je to jedan njima jako veliki uspeh, zašto se to graniči sa neverovatnima? Zato što su svi mislili da hrane i lekova nikad nije dosta i nije bilo realno uništiti nešto što može da opstaje. Tu nisu, naravno, mislili ni ljudi koji su radili u tim preduzećima da će ostati bez svog posla i da će se njihova preduzeća rasprodati.

Molim vas, oni su mislili i došli do tog zaključka, da ne treba da se hranimo i da ne treba da se lečimo, da li to danas znači da ne treba da se bavimo sportom, kada je pitanje nacionalnog stadiona? Obzirom da sam duži niz godina bila uključena u sportske manifestacije, bavila sam se aktivno sportom, danas nisam u toj sferi, ali volim da pratim sve što se dešava, volim da znam koji su to projekti, šta je to što se radi i šta se planira, a to predlažem da učine i oni koji pričaju na tu temu, jer bi onda znali da projekti koji će se realizovati do 2021. godine, podrazumevaju šest apsolutno novih fudbalskih stadiona i rekonstrukciju tri postojeća.

Koleginica, doktorka Borka Grubov, je takođe rekla i ne znam zašto to nije negde uočio sam kolega da sebe ispravi a ne da priča o onome što neće postojati. Dakle, u Subotici, Loznici, Zaječaru, Kraljevu, Leskovcu i Vranju će postojati novi fudbalski stadioni, a u tri grada Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu će se rekonstruisati, između ostalog, i u Zrenjaninu je učinjeno u prvoj fazi, jer imamo atletski stadion.

Deca žele da se bave kraljicom sportova i naravno da će i druga deca se baviti sportom u tim gradovima, koristiti pored profesionalaca. Meni je drago da će država Srbija, onakva kakva je danas, i u kakvu se razvija dobiti nacionalni stadion, jer to zaslužuje. Ono što predlažem jeste da taj status briše se, nema član 3. nego upravo prethodni amandman. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Janošević.
(Aleksandar Martinović: Replika na izlaganje Aleksandra Šešelja.)
Želite repliku na izlaganje gospodina Šešelja? Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću. Malo sam se kasno javio, odnosno moja koleginica Stanislava Janošević me je preduhitrila. Hteo sam da se javim povodom izlaganja uvaženog kolege Šešelja. Mislim da on ne razume na najbolji način šta je ideja tog tzv. „malog Šengena“.

Prvo, ideja o saradnji balkanskih naroda je ideja koju su baštinili najveći srpski državnici, još od vremena Karađorđa, Kneza Miloša, Ilije Garašina, Kneza Mihaila, Milovana Milovanovića, Nikole Pašića, Kralja Petra, Kralja Aleksandra. Jedan od razloga zašto je Kralj Aleksandar ubijen je upravo i njegovo srčano zalaganje za politiku Balkan balkanskim narodima.

Mi danas obnavljamo tu ideju i ne vidimo u tome ništa loše. „Mali Šengen“, tzv. nije zamena za ulazak Srbije u EU. Mi i dalje ostajemo privrženi ideji da je Srbiji mesto u EU iz mnogo razloga, pre svega ekonomskih, ali dok Srbija ne uđe u EU, ona mora da živi. Mi moramo da trgujemo, moramo da sarađujemo sa državama i sa narodima koji su u našem okruženju i kada bismo jedni druge bolje razumeli, kada bismo golje razumeli probleme sa kojima se suočavaju naše države, kada bismo imali više razumevanja za naše međusobne odnose, kada bismo pokušali sami da rešavamo naše međusobne probleme, a da nam za to ne trebaju strani posrednici i neka vrsta strane medijacije, bilo bi bolje objektivno svima. I Srbima i Bošnjacima i Albancima i severnim Makedoncima i svima ostalima.

U tom smislu, mislim da je „mali Šengen“ dobra ideja i ako bude taj ideja prihvaćena onako kao što je prihvaćena i promovisana od strane našeg predsednika, Aleksandra Vučića, onda će to biti dobro za sve balkanske narode.

Mi se, dakle, vraćamo, staroj srpskoj politici, Balkan balkanskim narodima. To je dobra politika, teška je doduše, teška za sprovođenje, zato što velike sile imaju svoje interese na Balkanu, ali da smo u prošlosti sprovodili tu politiku Balkan balkanski narodima, sigurno je da bi svi mi koji ovde živimo na ovim prostorima i koji ćemo živeti i mi i naša deca, jer nemamo kuda odavde da odemo, sigurno je da bi mnoge nesreće koje su nam se desile u prošlosti, bile izbegnute.

Na kraju krajeva i time završavam, gospodine Šešelj, samo da vas podsetim, Srbija ne bi uspela 1912. godine da vrati u svoj sastav ni Kosovo i Metohiju, ni Makedoniju, odnosno kako se tada zvala južna Srbija, da prethodno nije zaključen sporazum o vojnoj saradnji između Srbije, odnosno Kraljevine Srbije, Kraljevine Crne Gore, Bugarske i Grčke.

Dakle, nije ovo prvi put da mi zaključujemo sporazum sa drugim balkanskim državama. Zahvaljujući tom sporazumu srpska vojska je uspela da povrati i Kosovo i Metohiju i južnu Srbiju u svoj sastav.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Prvo, ne znam kada ste vi gospodine Martinoviću saznali uopšte za varijantu „malog Šengena“? Verovatno kad i ostatak Srbije, što je to došlo kao grom iz vedra neba, a ne kao neka ozbiljna strategija ili neka dugogodišnja ideja, nego je to samo jednom prilikom Aleksandar Vučić najavio.

Između ostalog, on je rekao - „mali Šengen“ je za Srbiju važniji od povlačenja priznanja Kosova. Dakle, to je nešto sa čim ne možemo da se saglasimo. Kako je moguće da je "mali Šengen" unija između Severne Makedonije, Albanije i Srbije može da bude važnija od povlačenja priznanja Kosova?

Dakle, mi možda možemo sami sebe da tešimo da to nije zamena, utešna nagrada itd. za članstvo Srbije u EU, ali to tako, pre svega, se na zapadu smatra i prikazuje i objašnjava i tako su to shvatili i predsednik Makedonije i premijer Albanije, a samo mi ovde u Srbiji se foliramo kako to u stvari je nešto drugačije.

Vi kažete da treba da razvijemo odnose bez strane medijacije. Tako je, treba da razvijamo odnose i da se povezujemo bez strane medijacije, ali Balkanska unija i "mali Šengen" je zbog strane medijacije uopšte ovde lansirana kao ideja, kao princip povezivanja i kao nešto što treba nas da približi kolektivno članstvu EU, to su govorili predstavnici Srbije, Makedonije i Albanije. Nije to niko izmislio. To su oni rekli na konferenciji za štampu.

Da li je to realno očekivati? Nije. Da li mi o sebi mislimo da smo mi lideri u regionu po svim mogućim ekonomskim parametrima, da smo središte stabilnosti i mira i naravno ekonomskog uspeha? I sad treba zbog toga svega naše tako dobre situacije da takođe pomognemo i Albaniji i Severnoj Makedoniji koji su mnogo lošiji od nas, pa će se u okviru naše unije i oni tako razviti.

Šta mi možemo da tražimo na albanskom tržištu? Gde ćemo mi da plasiramo svoju robu tamo? Pa nećemo. Da li ćemo tamo ići na odmore, na letovanje? Nećemo. Šta možemo mi da obezbedimo?

Možemo da obezbedimo njihove proizvode ovde i to da Albanci mogu nesmetano sa ličnim kartama da ulaze osim na Kosovo i Metohiju, takođe i u centralnu Srbiju.

Da li je to nešto što je bilo predizborno obećanje, što je nešto ozbiljno promišljano, što je neka ozbiljna strategija bila pa sada mi možemo da očekujemo neke efekte svega toga? Nije. To je samo, jednom se pojavilo jednog dana u javnosti i onda smo se mi, tj. predstavnici vladajuće većine ili neki ministri u Vladi utrkivali ko će to više da pohvali i to više da objasni.

Mi sada da se tešimo da zato što smo se mi sa balkanskim narodima povezivali, da smo se zbog toga oslobodili u balkanskim ratovima itd, pa nije. Nikad ne bi Srbija ništa napravila u geo-političkom smislu u istoriji da nije iza nje stajala Rusija, kao zaštitnica. Od toga ne možemo da pobegnemo niti možemo da negiramo, niti možemo da poredimo važnost toga sa važnošću saradnje sa bilo kojom drugom zemljom. To su neke istorijske činjenice. Mi treba da im na tome budemo zahvalni, a ne da tražimo za ovakve neke eksperimente kao što je "mali Šengen" primere u prošlosti iz nekog drugog konteksta, pa da se onda poredimo i govorimo kako je u stvari to viševekovna ili višedecenijska misija koja se sada ostvaruje.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite, kolega.