Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam gospodine Arsiću, uvaženi ministre.

Evo polako privodimo kraju raspravu o budžetu i pokazali smo da u parlamentu zaista postoji veliki prostor za dijalog, za iznošenje mišljenja, za kritike, zašto da ne i za konstruktivnu raspravu.

Za to vreme poslanici Saveza za Srbiju nisu u sali, odnosno poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju, to nije parlamentarna stranka, nisu zainteresovani da raspravljaju o najvažnijem budžetu za naše sugrađane i ne rade ništa drugo osim što izmišljaju nove afere. Potpunu je besmislena bila afera „Krušik“ i potpuno su besmisleni bili napadi na Nebojšu Stefanovića.

Isto tako su sada potpuno besmisleni napadi na gospodina Sinišu Malog, na ministra, koji je ovde prisutan, i sve to što se tiče vašeg doktorata ministre je po mom mišljenju čisto političko pitanje, odnosno bolje rečeno osveta za sve dobro što ste pružili Srbiji, pre svega na osnovu svog znanja. Za njih je očigledno dobro sve ono što je za građane Srbije loše. Oni su nas doveli do toga da moramo da sprovodimo teške reforme, da moramo da sprovodimo nepopularne mere.

Ali mi danas više nismo država koja će bankrotirati, mi smo prosperitetna država sa stopom rasta od preko 4%, a u njihovo vreme stopa rasta je bila čak i negativna i išla i do minus 3%. Takvi danas izlaze na ulice, takvi opsedaju rektorat i institucije univerziteta, takvi vrše pritiske kako bi na svaki mogući način oslabili ministre, oslabili Vladu i na kraju Aleksandra Vučića koji vodi Srbiju napred i celu tu priču.

Koliko god oni pokušavali neće uspeti, jer u ovoj državi će se narod pitati. Idu nam izbori, pa da vidimo možemo stavimo njihove rezultate prekoputa naših rezultata, da vidimo šta će narod izabrati, a može da stavimo i njihovo vandalizam prekoputa naših rezultata, da vidimo da li će narod birati nove fabrike ili gašenje radnih mesta i zatvaranje fabrika, da li će narod birati bolji standard ili ne, da li će birati nove škole i vrtiće ili ne, nove investicije ili ne, ili 500 miliona za podršku mladima ili ne, itd.

Prema tome, poslanička grupa SNS podržaće budžet i nadalje budite uvereni da ćete imati podršku poslaničke grupe za sve predloge koji dolaze iz Ministarstva finansija, jer njihovo usvajanje za našu državu znači da smo pokazali veliku ozbiljnost, znači finansijsku stabilnost i znači bolji životni standard za naše građane. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,00 sati.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Sticajem okolnosti, o ovom amandmanu smo juče dosta detaljno govorili i ja i gospodin ministar smo o tome pričali malo i na Odboru za finansije, ali ja ne mogu, pošto je ovo sad zvanično, došao je na red, a da se ne osvrnem na ovu stavku, odnosno na ovo kako to piše - projekat urbanog razvoja, sa izgradnjom nacionalnog stadiona.

Uz svo razumevanje i pokušaj da razumem i argumentaciju koja je ovde ponuđena prilikom odbijanja mog amandmana, kao i ono što smo čuli juče u raspravi, i dalje mi se čini da ovo obrazloženje da se amandman ne prihvata, a amandman se tiče zapravo brisanja odnosno uklanjanja ove stavke - izgradnja nacionalnog stadiona, i shodno tome, ušteda od najmanje 150 miliona evra i mogućnost da oni iskoriste, ili da se ne povuku te pare i da se iskoriste za nešto drugo i korisnije u budžetu.

Meni je kao objašnjenje navedeno da će realizacija ovog projekta doprineti, citiram: "urbanom razvoju gradske celine, kao novog poslovnog centra i na taj način omogućiti generisanje prihoda, otvaranje novih radnih mesta i promociju sporta. Takođe, Republika Srbija će postati konkurentna drugim evropskim zemljama po sportskoj infrastrukturi i povećati šanse za svoju kandidaturu za organizaciju velikih i značajnih sportskih manifestacija". To je ono što je navedeno.

U samoj raspravi sa gospodinom ministrom i sa predstavnicima vladajuće koalicije sam čuo još nekoliko stvari koje delom ponavljaju, delom rezimiraju a delom dodaju i neke nove elemente u ovo opravdanje i pokušaj, rekao bih, opravdanja ovog projekta izgradnje nacionalnog stadiona.

Jedno su posebni razlozi, nova radna mesta, tržni centar, neće to biti sportski centar, nego će biti čitav poslovni centar, jedan novi grad u gradu, što će biti i turistička atrakcija, tako da imamo taj poslovni, turistički i ekonomski argument i pojačaće naše šanse za dobijanje velikih organizacija, velikih sportskih takmičenja.

Na kraju, još jedna stvar koja je pomenuta, mada nema ovde u obrazloženju, pomenuto je da to već imaju, a to je Ministarstvo sporta, pošto se ja već duže vremena bavim ovom tematikom i u jednom od odgovora je bilo pomenuto da mnoge druge države u okruženju imaju nacionalni stadion, pa je pomenuta Mađarska i pomenuta je Albanija, ako se ne varam.

Vidite, ja sam najkorektnije rezimirao sve argumente u prilog tome, odnosno što se navodi u prilog nacionalnog stadiona. I dalje mislim da su ti argumenti slabi, da nema opravdanja, čak i u budžetima zemalja koje bolje stoje, nego što je Srbija, nema potrebe, ni sportske, ni ekonomske, za izgradnju takvog jednog projekta.

Spomenuo sam već, nama i Arena, beogradska Arena, ima muke i probleme sa rentabilnošću, apsolutno je nemoguće da bi takav jedan centar i takav jedan nacionalni stadion mogao da bude svrsishodan i u finansijskom i u sportskom smislu. Mnogo je bolje, ako i treba, da se uloži u rekonstrukciju postojećih sportskih stadiona, odnosno fudbalskih stadiona u Beogradu i u regionalnim centrima, to ima smisla, nego da se toliki novac koji je reda veličina onih sredstava koje je Rusija ulagala u svoje stadione kada je organizovala svetsko prvenstvo, Bajern minhenski koji je malo manje, izgradio svoju fudbalsku arenu i prosto je neprimereno i u sportskom i u ekonomskom smislu, i rekao bih da nema dovoljno opravdanja. Nećemo ni dobiti verovatno organizaciju tih sportskih manifestacija, a i kažem, uz neko renoviranje, ova postojeća dva ozbiljna stadiona u Beogradu, sa mnogo manje para bi se mogao postići sličan efekat.

To je neka vrsta skorojevićevstva, to je neka vrsta megalomanije, koja nije primerena niti zemlji, znači, zemlji naše veličine, a pogotovo naše ekonomske snage, bez obzira što već par dana slušamo kako su nam ekonomski performansi dobri, odlični i sve bolji.

Samo da završim, u tom svetlu bih posebno skrenuo pažnju na to da u izlaganju u delu ministra, a posebno i kolega iz vladajuće većine, stalno je figurirala i vrlo često je figurirala jedna stavka, jedna sintagma, jedan izraz, a to je - Nacionalni investicioni plan. Mnogo lepih reči smo čuli na račun tog investicionog plana koji će omogućiti, pa se nabraja šta će sve omogućiti, a zapravo mi ne znamo o čemu govorimo.

To sada većina građana Srbije kada čuje reči - Nacionalni investicioni plan, to njih asocira na Mlađana Dinkića i na onaj čuveni NIP i G 17 plus i tada smo imali krupne reči o tom nacionalnom investicionom planu, investicionim ciklusima, pa smo čak imali i ministarstvo, kako se zvalo, Verica Kalanović je bila, Ministarstvo za NIP, mislim da se tako zvalo, Verica Kalanović je bila ministar za to i videli smo kako je taj projekat završio.

Dakle, hoću da kažem da dobar deo ovog optimističkog, paradnog ili reprezentativnog dela ovog budžeta i ove rasprave koju slušamo, u velikoj meri počiva na, jednim delom ekonomskim rezultatima dosadašnjim, a u velikoj meri na nešto što će tek biti ili što ćemo tek videti šta u sebi sadrži, a to je taj famozni nacionalni investicioni plan, koji, kažem, em me asocira neprijatno na Mlađana Dinkića i G 17 plus i ono što smo već imali sa NIP-om, em je u najboljem slučaju mačka u džaku. Hvala.

Hvala, gospodine Vukadinoviću.

Reč ima dr Milan Ljubić.

Izvolite, gospodine Ljubiću.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, pošto dolazim iz Niša podsetiću vas šta je bivša vlast zapravo propustila da uradi u korist svojih građana.

Kao prvo, pokazali smo da je ozbiljnom i odgovornom politikom moguće puno toga postići. Pokrenuti jedan grad kao što je Niš sa šest novoizgrađenih fabrika, savremeno ga povezati modernim saobraćajnicama kojima će se brže putovati prema Grčkoj i Bugarskoj, u kome će se nastaviti razvitak industrije, gde će naši ljudi imati mogućnost da rade u najsavremenijem Naučno-tehnološkom parku, gde će se pripadnicima službe bezbednosti omogućiti da pod povoljnijim uslovima rešavaju stambena pitanja, da naši zdravstveni osiguranici ne moraju više da odlaze u druge centre, nikada se više nije ulagalo i gradilo u Nišu.

Uspeli smo da obezbedimo jedan trend sigurnosti i brže realizacije investicija, sve ono što nije bio slučaj do 2012. godine. Niš je od grada sa velikim brojem komunalnih problema i nezavršenih projekata za samo nekoliko godina uspeo da se podigne. Taj period karakteriše velika podrška Vlade, a posebno predsednika Vučića koji se lično angažovao na dovođenju investitora, izgradnji šest novih fabrika. Od 2012. godine do danas u Nišu imamo 11.000 nezaposlenih manje.

Tako će grad Niš, iz kog dolazim, u saradnji sa kineskim gigantom „Huavejom“ realizovati projekat „Pametni grad“. Izgradnjom Naučno-tehnološkog parka u Nišu, na površini od 14.000 kvadrata stvoriće se uslovi za dalji razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i transfer znanja kao najvredniji proizvod. Zahvaljujući Vladi i našem predsedniku, Aleksandru Vučiću, Niš ponovo postaje centar regionalne industrije i grad naprednih tehnologija.

U budžetu za 2020. godinu obezbeđen je novac i za naučno-tehnološki park u Novom Sadu. Intencija ove Vlade je da pored ulaganja u informacionu tehnologiju nastoji da naše stručnjake zadrži u zemlji, da privuče razne kompanije koje će ulagati u istraživanje i razvoj. Sve ovo je važno za celokupni privredni razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, doktore Ljubiću.
Reč ima dr Rančić.
Izvolite, doktore Rančiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, na samom početku mog izlaganja moram reći da je ovo sveobuhvatni i razvojni budžet, ali ja bih dodao, mada nisam čuo od poslanika, da je ovo i socijalno odgovorni budžet, a ne, kako jedan deo opozicije, tzv. kvazi elita, a ja bi je nazvao „ološ elitom“, tvrdi da je budžet predizboran.

Zašto sam upotrebio ovaj epitet? Zato što oni nisu opozicija Vladi, niti SNS, već su opozicija Republici Srbiji, kojima nije stalo do opstanka Srba, kao naroda, nego isključivo do preuzimanja vlasti. Toliko o tome.

Kao član skupštinskog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključivost i smanjenje siromaštva govoriću o Razdelu 30, znači, u temi sam budžeta, koji se odnosi na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jer do sada u plenumu nismo govorili o ovom Razdelu.

Kada se govori o Zakonu o budžetu za 2020. godinu, a odnosi se na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govori se jezikom brojki u milijardama i milionima dinara. Za ovo Ministarstvo predviđeno je 139,2 milijarde dinara iz svih izvora finansiranja, odnosno 127,1 milijardu dinara iz budžeta. Znači, iz budžeta normalno više u odnosu na 2019. godinu za 5,8 milijardi dinara, u odnosu na rebalans budžeta za 2019. godinu, odnosno 12,3 milijarde dinara u odnosu na početni plan za 2019. godinu.

Najveći deo je obezbeđen za isplatu prava korisnika u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno više za 1,9 milijardi dinara nego što je to bilo za 2019. godinu, računajući sredstva odobrena rebalansom budžeta od 63,2 milijarde u 2019. godini, a 65,1 milijardu dinara u 2020. godini.

U odnosu na početni plan 2019. godine od 55,2 milijarde dinara sredstva su veća za 9,9 milijardi dinara. Ako posmatramo 2018. godinu, gde su opredeljena sredstva u iznosu od 53,7 milijardi dinara, za ova prava planirana su sredstva u većem iznosu za 11,4 milijarde dinara. Znači, brojke sve govore, koliko su ovo uvećana sredstva.

Na ovaj način, kada se sagledaju ova realna sredstva koja se izdvajaju za zaštitu porodice i dece, ima smisla Zakon o finansiranju podrške porodici sa decom, koji se predlaže u Skupštini. Tako, na primer, najavljen je set zakona gde će, kako je rekla ministarka Slavica Đukić Dejanović, 300.000 biti za prvo dete, a za drugo 10.000 mesečno u narednih pet godina.

Takođe, činjenica da broj rođene dece u Srbiji 2019. godine raste, Srbija je jedina zemlja u regionu koja je uspela da makar malo pomeri na bolje za taj trend rast, jer bez promene trenda u populaciji, odnosno broju rođene dece nema svrhe pričati o budućnosti Srbije koju je DOS hteo da nam ukrade.

Kada je u pitanju socijalna zaštita, sredstva iz budžeta za više od 2,6 milijarde dinara u odnosu na 2019. godinu. Za podršku rada hranitelja izdvojeno je 420 miliona dinara. Kada smo kod ove stavke u ovoj Skupštini je rečeno da je hraniteljstvo biznis jer se izdvaja 50.000 po detetu. Moram reći da hraniteljstvo nije ništa drugo do roditeljstva i to veoma odgovorno.

Kod boračko-invalidske zaštite sredstva su obezbeđena u većem iznosu od 700 miliona dinara, s tim što se najvećim delom predviđena veća sredstva za isplatu prava korisnika boračko-invalidske zaštite, a 20 miliona više za podršku projektima udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite.

Na kraju da zaključim, sve pohvale Vladi i ministru, Siniši Malom, koji radi kao veliki ministar. Hvala.

Hvala, doktore Rančiću.

Reč ima prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Izvolite, profesorka.