Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 2001. godine inicirao i učestvovao u izgradnji industrijske zone u Inđiji, koja je gotovo završena 2007. godine, koristeći postojeću infrastrukturu, polu-autoput, vrlo brzo i autoput prema Novom Sadu, dve međunarodne pruge, želim da čestitam na industrijskoj zoni u Borči i da prenesem iskustva da je, recimo, nezaposlenost u Inđiji trenutno ispod 5%.

Interesovanje za industrijske zone, posebno u ovom delu koji ima autoputeve i solidnu infrastrukturu, je daleko veće, ali mi moramo voditi računa i o džepovima, o unutrašnjosti Srbije, da se kroz razvoj industrije, pre svega prerađivačke, da se i stanovništvo ravnopravno i ravnomerno rasporedi.

Bitno je koliko ima Srbija stanovnika, ali još bitnije je da oni stanovnici koji žive u Srbiji budu ravnomerno raspoređeni, odnosno da nemamo napuštene i zapuštene teritorije.

Ali, moram vam reći nešto, ne možete biti protiv EU i CEFTA tržišta, ne možete biti protiv „malog Šengena“ i očekivati dinamičan razvoj Srbije. Velike kineske investicije ne dolaze samo zbog tržišta u Srbiji. One, pre svega, dolaze zbog tržišta EU i CEFTA tržišta, nadajući se čak da kad postanemo punopravni članovi EU ili neke zajednice koja će nju menjati, da će pristupiti još većem tržištu i da će tako Kinezi slaviti svoj profit. Profit koji mogu da ostvare na tržištu Republike Srbije je daleko manji od profita koji mogu da ostvare na teritoriji CEFTA tržišta i na teritoriji EU, zahvaljujući SSP, zahvaljujući Sporazumu o CEFTA trgovini, pa sad i „malom Šengenu“.

Zato ne treba biti protiv bržeg transporta ljudi i roba ukoliko želite da privučete što više investicija, jer investicije su za mene benzin koji se sipa u automobili koji se zove država. Dakle, država je jedan automobil koji ne može da ide bez motora, a taj motor je privreda, a takođe ne može da ide bez benzina i pogonskog goriva ukoliko nema investicija, a investicije dolaze tamo gde vide najveću šansu za profit, a najveća šansa za profit je tamo gde je najveća šansa za razvoj, a najveća šansa za razvoj je tamo gde ima najveće tržište, dakle gde može da se trguje sa najvećim brojem ljudi.

Otuda, još jednom, moja zahvalnost na ugovoru u industrijskoj zoni Borča, verujući da će ostali delovi Srbije da se ravnomerno razvijaju, poput Beograda, Novog Sada, delova Vojvodine, pa sada i Borče. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Amandmanom na član 2. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu predložena je izmena ovog člana u stavu 3.

Poslanička grupa SRS je detaljno analizirala ovaj Predlog zakona, s obzirom na to da je budžet osnovni dokument ekonomske politike Vlade. U njemu se može videti jasna slika ponašanja sadašnje vlasti u Republici Srbiji. Dokument koji se nalazi pred nama je i te kako politički dokument, koliko god se predstavnici vlasti trudili da to negiraju.

Ovih dana kada se usvaja budžet za narednu 2020. godinu imamo prilike da u raspravi ovde, u Narodnoj skupštini, putem medija slušamo priče predstavnika vlasti o njihovim navodnim uspesima i o tome kako će, zahvaljujući tim uspesima, građanima biti bolje. Svakodnevno slušamo hvalospeve o povećanju penzija i plata u javnom sektoru. Tipično za predizbornu kampanju koju uveliko vode predstavnici vlasti, pa zato želim da građane podsetim da je za nekoliko meseci termin redovnih izbora u Republici Srbiji.

Smatram da potrebnim da podsetim na 2014. godinu i izbore koji su tada održani. Desetog marta 2014. godine građanima je u kampanji obećano da se penzije neće dirati, da ma koliko međunarodne institucije to tražile uštede u budžetu neće se praviti na štetu penzionera, već se uštede mogu napraviti kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila i na druge načine. Dakle, radi se o javno izgovorenoj reči. Izbori su održani 16. marta 2014. godine. Počev od meseca novembra 2014. godine penzije su umanjene zato sada građani Srbije ne treba da veruju svim ovim hvalospevima vlasti, jer izbori će proći i situacija se može ponoviti. Ova vlast nije garant da će data reč biti i održana. Hvala.

Hvala, gospodine Ljubenoviću.

Sada reč ima profesor dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege, na početku hoću da kažem da sam dobio obaveštenje od našeg ambasadora Zarića iz Tirane da među našim građanima za sada nema ni panike, a nema ni povređenih. To je jedna radosna vest posle onoga što se desilo u Tirani.

Sa druge strane, nekoliko radosnih vesti danas čujemo ovde, što je veoma pozitivno. Izgradnja industrijskog parka u Borči je veoma veliki poduhvat, poduhvat kome treba svi da se radujemo, poduhvat koji će u mnogome omogućiti da Srbija krene prema svojoj razvojnoj putanji.

Koleginica koja je govorila o kineskim investicijama je rekla da su Kinezi veliki stručnjaci za planiranje i da oni planiraju unapred stotinak godina itd, pa hoću samo da podsetim, bila je i Nataša tada u Kini, kada sam postavio pitanje našim kineskim prijateljima na koji način su oni uspeli tako brzo da se razviju u poslednjih 30-ak godina, enorman razvoj Kine. Njihov odgovor je bio sledeći – zadržali smo sve ono što je bilo dobro kod nas, a od drugih smo uzimali ono što je dobro kod njih. Taj kolega iz Kine mi je odmah rekao, a da ne bi čekao da me pitate šta smo uzeli od vas, reći ću vam, od vas smo uzeli princip samoupravnog planiranja. Znači, ono što je nekada bilo dobro kod nas, oni su to iskoristili, unapredili i evo danas dobrih efekata za njih i njihovu privredu.

Mi smo malo zastali na tom polju i nismo kao dobri menadžeri, kao dobri upravljači koristili sistem planiranja. Prošle godine, koliko se sećam, donet je Zakon o sistemskom planiranju u Srbiji i obaveza je bila da se do kraja godine, od strane Vlade, nadležnih ministarstava, usvoji krovni plan na osnovu koga bi sve lokalne samouprave mogle da naprave svoje planove za sledeći period.

Nekoliko puta sam u razgovoru sa našim ministrima pokušavao da saznam da li će biti do kraja ove godine taj krovni plan i, kako sam saznao, neće biti, biće pomereno, ali se nadam da će veoma brzo doći do izrade tog plana kako bi mogle lokalne samouprave da izrade svoje planove.

Ovo što je rekao ministar finansija da ćemo uskoro imati projekte za sve lokalne samouprave gde bi se navelo ono što njih muči, mogu da kažem da je veoma pozitivno i nadam se da će biti u budućnosti to realizovano, jer na onoj sednici, kada smo birali kolegu Sinišu Malog za ministru, zamolio sam ga da malo, jednim okom, makar pogleda dole na Crnu Travu, jer bile su elementarne nepogode, uništeni su i putevi, mostovi, i dobio sam obećanje njegovo. Premda, mogu da kažem da to obećanje i nije realizovano, ali sada me raduje ovih 12 milijardi koje su obezbeđene za tu namenu, pa se nadam da će Crna Trava dobiti makar jedan milion i da će uspeti da izgrade barem te puteve, da napravi jedan hotel i da omogući i gostima i ljudima koji tamo žive da dođu i provedu bar lepih dana u Crnoj Travi, jer imaju u čemu da uživaju.

Takođe, veoma me raduje ova vest da će se raditi kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru, jer je to nešto što je trebalo davno da bude urađeno, ali kako kaže naš narod – bolje ikad nego nikad.

Nadam se da ćemo svi imati razumevanja za napore koje pokušavamo kroz ovaj budžet da realizujemo u interesu građana Srbije i Srbije i da ćemo zajedničkim snagama uspeti da sve to dovedemo onako kako smo planirali do jednog krajnjeg cilja.

Hvala, prof. Stojmiroviću.

Sada reč ima Srbislav Filipović.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Replika?

Izvolite, ali nije u nekom negativnom kontekstu. Profesor Stojmirović nikada nikog nije pomenuo, ali evo replika. Imate dva minuta. Izvolite.

Govorio je prof. Stojmirović baš da bi meni dao mogućnost za repliku, tako sam razumela. Možda nije bio dorečen do kraja, ali otprilike je to izgledalo tako. Mi smo posetili jedan od najvećih industrijskih parkova u svetu i u Kini i bili smo u Sudžou i tamo su nam, kako predsednik okruga Sudžoua, tako i privrednici, upravo na taj način prezentovali njihove uspehe. Pokazali su nam močvarna zemljišta, ljude koji su bili siromašni, apsolutno živeli na ivici bede, a onda su zaista krenuli da oporavljaju svoju privredu stvaranjem, za početak, tih malih fabrika, manufaktura, ulaganjem države i subvencijama za te male, kasnije, korporacije i tako korak po korak došlo se do tog nivoa privrednog rasta.

Šta nas razlikuje od njih? Mi još uvek nemamo u državi, profesore Stojmiroviću, a to i ministar zna uređenost, što se tiče državne uprave i kontrole koja mora da postoji na svakom nivou. Još uvek visok nivo korupcije, još uvek visok nivo nerada onih koji treba upravo da pomažu domaćoj privredi. Pa neće ni ministar sam da ide od jednog do drugog grada ili njegovi pomoćnici. To moraju da rade ljudi iz sektora koji strateški upravljaju tim projektima i da pomažu da se oporavi domaća srpska privreda.

Nemaju oni samo proizvodnju onoga što narod u Srbiji poznaje. Njihova prerađivačka industrija je takođe jaka, zato i oni traže sirovine širom sveta. Ne mogu ni dovoljno da proizvedu. To je naša šansa da oporavimo i kraj odakle vi dolazite, Crna Trava i jug Srbije i zapadni deo Srbije, da obnovimo stočni fond, da podignemo cenu poljoprivrednog zemljišta.

Hvala gospođo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, gospodine Filipoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakog dana dobra vest za građane Srbije - 15 hiljada radnih mesta svakako izvrsna vest. Uveren sam da građani koji prate televizijski prenos, pogotovu ovi sa teritorije grada Beograda su prezadovoljni ovakvim vestima - 15 hiljada novih radnih mesta, a to znači puta prosečno tri člana domaćinstva je 45, 50 hiljada ljudi će imati izvesniju i bolju budućnost.

Zbog čega o investicijama, o budžetu, o novcu, o ulaganjima ne govori Dragan Đilas i Savez za Srbiju? Ne govori zato što su to osvedočeni lopovi. Ne samo što su lopovi, što su pokrali kasu grada Beograda i Srbije, već iza sebe imaju takve repove da su im članovi porodica osuđivani na višegodišnje zatvorske kazne za trgovinu narkoticima i stavljanje u promet.

Tako šurak Dragana Đilasa je osuđen na šest godina pravosnažno zatvora za trgovinu, stavljanje u promet, proizvodnju narkotika, pošto je uhapšen sa 2,4 kilograma kokaina za koje je navodno rekao da mu je dao neki prijatelj, a on nije znao šta nosi u svom gepeku, pa kada su ga pitali na suđenju i tokom istrage – ko je taj prijatelj koji mu je to navodno podmetnu, on je rekao da ne može da kaže koji je to prijatelj, jer navodno ima čast, moral, obraz itd.

Kakav to obraz i moral ima onaj ko truje našu decu, ko našoj deci prodaje drogu? Pošto znamo u to vreme kakav je uticaj bio Dragana Đilasa u Srbiji, pa se pitam – ko je taj prijatelj čije ime nije hteo njegov šurak da pomene? Da taj prijatelj možda nije Dragan Đilas? Da on zapravo možda nije i organizator trgovine narkoticima zajedno sa svojim šurakom? Da ne stoji on zapravo iza trgovine narkoticima i prodaje droge našoj deci?

Pa onda postavljam pitanje i nadležnim službama da se ipak istraži taj slučaj do kraja, da BIA, MUP i ostale nadležne institucije se pozabave tim slučajem malo detaljnije, podrobnije, da vidimo kakva je tu uloga i Marka Bastaća u celoj toj priči, s obzirom da znamo njegovu sklonost ka kriminalnim aktivnostima, da je deo jednog od crnogorskih mafijaških klanova. Vidimo zapravo da gde god zagrebete po Savezu za Srbiju i među njihove funkcionere, od Dragana Đilasa, Bastaća, Obradovića i ostalih ili naiđete na nasilje u porodici, nasilje prema ženama, prebijanje žena ili naiđete na pretnje ubistvima, silovanjem, pa naiđemo i na trgovinu narkoticima.

Tako da molim da nadležne institucije se posebno ovom tematikom pozabave kako bismo građanima Srbije mogli da potpuno predstavimo o čemu se tu radi i ko je bio glavni proizvođač, rasturač, prodavac droge u Srbiji za vreme DS, odnosno Dragana Đilasa.

Očekujem da se ovaj slučaj ispita u interesu građana Srbije i naše dece. Svakako MUP rekordnim zaplenama droge uliva strah u kosti ekipi okupljenoj oko Bastaća, Đilasa i ostalih.

Stoga želim da pružim punu podršku u tom poslu i u ukidanju ovih kesa od Nove godine, kojih se posebno plaši Marko Bastać, vidim da je posebno nervozan u poslednje vreme, možda promeni još neku stranku, s obzirom da oni često vole da govore o preletanjima, preletačevićima, ne znam ni ja čemu, a tih četrdesetak odbornika koji su ga podržavali u opštini Stari Grad, kako je sam rekao, ne znaju više ni kojoj stranci pripadaju, jer su ih toliko promenili samo u jednom mandatu.

Dakle, ljudi koji preko deceniju su vladali Srbijom su rasturači droge, kriminalci, lopovi i banditi. To su građani Srbije na vreme prepoznali. Uspeli smo da zaustavimo propadanje Srbije, da krenemo napred. Zato danas u Srbiju dolaze i investitori jer je Srbija mnogo sigurnija, bezbednija zemlja, zato se danas u Srbiji otvaraju fabrike, industrijske zone, zato imamo nova radna mesta, zato imamo povećanje standarda, povećanje plata i penzija. Uveren sam da ćemo i u narednim godinama predvođeni Aleksandrom Vučićem ostvarivati još bolje rezultate i još veći rast. Hvala vam.