Hvala gospodine Filipoviću.
Reč ima Milija Miletić.
Izvolite gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre, isto po amandmanu, pošto mi je stvarno zadovoljstvo što vidim da dolaze kineski investitori, što se ulaže i ovde u Beogradu gde će biti 15 hiljada novih radnih mesta, to je lepa stvar, ali vrlo je bitno da u periodu koji dolazi i kroz ovaj naš budžet i kroz program IPA, koji će se predstaviti za narednih desetak dana, da jedan deo toga bude maksimalno iskorišćen u područjima Jugoistočne Srbije, u područjima u kojima je veliki demografski problem, u kojima ima veći broj umrlih nego rođene dece.

Predlažem da u okviru toga imamo mogućnost da se kroz ove zakonske predloge, koji će biti kasnije u toku narednog perioda ovde u Skupštini, da se napravi razlika za ulaganja, za sredstva koja će biti u područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, opštine nerazvijene Jugoistočne Srbije, opštine koje su demografski uložene, opštine koje su brdsko-planinska područja, da se tim područjima obezbede veća davanja i za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju, da bude najmanje 50%, to sam malopre govorio kada sam imao poslaničko pitanje.

Još jedna od stvari, bilo bi dobro da u takvim područjima se obezbedi mogućnost zapošljavanja, da se privredni subjekti koji tamo otvaraju svoje privredne subjekte, otvaraju svoje firme da se njima da mogućnost da se stimulativno da njima radi, da se oslobode dela poreza obaveznog koji oni plaćaju kroz porez kroz PDV, odnosno kroz određene poreze, da to bude za njih oslobađajuće i ta razlika recimo 50% da bude za njih oslobađajuće, da tu razliku daju za plate radnicima jer je plata u našim opštinama kao što je Svrljig…

(Predsedavajući: Vreme.)

… i ostale opštine veoma mala i da bismo ujednačili i uslove života i upošljavanje potrebno je da damo veća sredstva i više za te opštine i ta područja.

Hvala gospodine Miletiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Gospodine Periću, izvolite.

Kolege su me upozorile da posle određenih diskutanata neću imati šta da kažem, ali pokušaću.

Gospodine ministre, vama javne finansije nisu strane, ali ste se vi nekako uklopili u ovaj kliše pa kažete – nikada niko do mi, nikada niko bolje itd. Nemate razloga vi. Postoje tu neke kolege kojima je to jedino što mogu da pričaju, ali vi imate dovoljno struke i znanja da bi mogli da govorite isključivo vezano za budžet.

Kao što su neki govorili da je budžet razvojni, neki da je predizborni, neki su osporavali da je razvojni, a neki da je predizborni, a ja mislim da je on i jedno i drugo, i na prvoj strani ovog tabelarnog pregleda ovde piše, stoji da je u Narodnoj skupštini od sredstava koja su planirana za Narodnu skupštinu određen deo sredstava će biti utrošen za izborne aktivnosti u 2020. godini. To je valjda normalno. Mi očekujemo redovne izbore i to uopšte ništa nije ni sporno.

Lepa je vest koju ste vi podelili ovde sa nama da će u narednom periodu biti otvoreno oko 15 hiljada radnih mesta u Borči, ali mi imamo Ritopek koji je odavde, kažu, tačno 20 kilometara koji već godinama, a i decenijama nema vodu. Godine 2014. i ranije je bilo, ali 2014. godine neko je obećao da će to biti urađeno, a posle toga na hiljade cisterni je otišlo tamo. Imamo Nakovo, to je mesto kod Kikinde, gde se, kažu, prodaju kuće, to ste videli, mislim da je bilo i na RTS za četiri, do četiri i po, pet hiljada evra sa povećim placem.

Treba se ispitati šta je tu, šta je dovelo do takve situacije? Član 2. u ovom svom narativnom delu govori kako i na koji način treba rešiti probleme deficita u budžetu i kako i na koji način treba otplaćivati sva javna dugovanja koja država Srbija ima. I vi ste ovde dali predloge i u stavu 2. ovog člana na koji način to može da se uradi, a mi lično mislimo, ukoliko bi se više pomoglo domaćim poljoprivrednim proizvođačima, domaćim privrednicima da bi taj problem bio pre i brže rešavan.

Pored finansijske želje svakog privrednika, svakog pojedinca da uspe, ovde postoje kada su u pitanju građani Srbije i emotivni razlozi za uspeh, dok se to sa sigurnošću ne može tvrditi za direktne strane investitore. Znamo sigurno da će svi biti do onog momenta do kada imaju oni finansijskog interesa, kad to prestane pitanje koliko će oni dalje biti spremni da ulažu i da ostanu, da se zajedno sa nama bore na ovom tržištu, a naši privrednici će ostati do kraja više razloga postoji za to. Zbog toga treba ozbiljniju aktivnost usmeriti na pomoć domaćim privrednicima, domaćim poljoprivrednim proizvođačima i inače subjektima iz Srbije. Hvala vam.

Hvala, gospodine Periću.
Sada reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, po amandmanu.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nove investicije i novi projekti i nova radna mesta su uvek dobre vesti za Srbiju, i evo, ja ću iskoristiti da uvaženi ministri preko vas čestitam celoj Vladi za novi projekat koji ste nam predstavili danas. Upravo zbog toga ja bih želela, da predstavim ovde neke projekte koji su urađeni u saradnji Vlade Republike Srbije i grada Niša, projekte koji su jako važni za južnu, odnosno jugoistočnu Srbiju.

Dakle, zahvaljujući podršci, pre svega, republičkog budžeta i Vlade Srbije i zahvaljujući dobroj saradnji Vlade Srbije sa jedinicama lokalne samouprave. Niš je danas centar, ne samo regionalni, administrativni, već i privredni obrazovni i kulturni centar, a tome naravno doprinosi povoljan položaj u kome se naš grad nalazi i što daje mogućnosti za investiranje.

Grad Niš je u 2018. godini bio jedan od pet gradova u Srbiji koji su izabrani za prve šampione lokalnog razvoja i zahvaljujući zajedničkim projektima sa Republikom, mi smo napredovali, pre svega u unapređenju kvaliteta života građana, u kvalitetnijem pružanju usluga, podsticanju preduzetništva i razvoja lokalne privrede.

Godine 2018. takođe, zauzeli smo sedmo mesto u konkurenciji malih evropskih gradova budućnosti, a kao region zauzeli smo treće mesto u konkurenciji malih evropskih regiona u kategoriji privlačenja direktnih i stranih investicija.

U Nišu je u proteklom periodu otvoreno i počelo da radi šest novih fabrika u koje je uloženo više desetina miliona evra, čime je zaista ispunjeno obećanje Aleksandra Vučića da će se u jug podjednako ulagati kao u sve delove Srbije. Stvoreni su uslovi za otvaranje više od 10.000 radnih mesta.

Vlada Srbije je nam je pomogla da iskoristimo resurse, da stvorimo temelje za dalji razvoj grada. Najveća investicija bila je svakako izgradnja najsavremenijeg Kliničko centra koji ima najmoderniju opremu, što Niš sada čini ozbiljnim zdravstvenim centrom tog dela Srbije.

Još jednom veliki projekat o kome bih ja želela da govorim, vredan je oko sedam milijardi dinara, odnosno oko 60 miliona evra koji počinjemo uz pomoć Vlade i partnera iz Švedske, a to je izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, koji pored izgradnje postrojenja podrazumeva i obnavljanje mreže kolektora.

U Nišu će takođe budžet za 2020. godinu biti razvojni, veći za oko 1,2 milijarde dinara u odnosu novogodišnji i omogućiće završetak započetih projekata, infrastrukturnih projekata, naučnih, kulturnih, unapređenje saradnje sa privredom, sa univerzitetom, dalji razvoj naprednih tehnologija, nastavlja se sa izgradnjom stanova za pripadnike vojske i policije, sa izgradnjom socijalnih stanova i sve to sa nadom da u našem gradu zadržimo mlade ljude.

Još jedan projekat koji je vezan za Niš, a koji bih želela da pomenem jeste izgradnja višenamenskog objekta, tzv. hrama umetnosti i kulture. Planirano je da bude u duhu savremene arhitekture, da se apsolutno uklopi u taj deo grada gde će biti otvoren i taj deo grada je moderniji i to bi trebalo da bude mesto mnogih budućih kulturnih dešavanja.

Naravno, sa velikim zadovoljstvom uvek kažem da ću podržati budžet, jer to znači bolji, uspešniji i razvijeniji grad iz kog dolazim. Na kraju bih želela da podsetim da smo u periodu novembra meseca koji se simbolično zove "16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama" i želim da pozovem sve građane i sve nadležne ustanove da daju svoj doprinos u ovoj borbi i da pre svega nasilje prijave. Povezivanje u ovim aktivnostima je važno, ne samo u individualnom, već i u institucionalnom smislu, jer nam je cilj da živimo u društvu bez nasilja i u državi gde će svi biti jednaki.

U tom smislu, želim da pohvalim budžete jedinica lokalne samouprave, tačnije grada Niša. Niš ima pet gradskih opština koje nemaju status jedinica lokalne samouprave, ali svi oni su u svojim budžetima predvideli ili će tek predvideti sredstva koja su izdvojena za rodnu ravnopravnost, a sve one čelnike opština koji u ovom trenutku kreiraju svoje budžete pozivam da učine to isto i da na taj način daju svoj doprinos u borbi protiv nasilja nad ženama. Hvala.

Hvala gospođo Žarić Kovačević.
Reč ima Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Grad Leskovac se može pohvaliti izuzetnom saradnjom sa predsednikom Republike Srbije i Vladom Republike Srbije. Za samo godinu dana naš predsednik Aleksandar Vučić je posetio grad Leskovac, Jablanički okrug četiri puta, dok su ministri, stalni gosti i podrška gradu Leskovcu i ostalim opštinama Jablaničkog okruga.

Izuzetno mi je značajna podrška koju dobijamo do Vlade Republike Srbije. Pored 196 miliona za rekonstrukciju zgrade "Sintetike", istakao bih i memorandum o saradnji koji je potpisan sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Vlada Republike Srbije je izdvojila 497,5 miliona dinara za drugu fazu radova na centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Bogujevcu. Reč je o tzv. linija mulja. Država takođe sa 464 miliona dinara finansira izgradnju novog kolektora na kome su radovi nedavno krenuli, sve sa ciljem da se centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, čija je izgradnja koštala 10,4 miliona evra, stavi u funkciju, a kasnije i izgradi kanalizacija u 16 naseljenih mesta koja gravitiraju kod centralnog postrojenja, sa osam miliona evra koje smo dobili od holandske Vlade preko programa Orion.

Da Leskovac uživa veliko poverenje i ima izuzetnu podršku Vlade Republike Srbije, dokazuju brojni projekti koje finansira država, a koji se sprovode u našem gradu, kao i početkom 2018. godine, kada je za Leskovac počela transferom iz budžeta Vlade Republike Srbije u budžet grada u iznosu od 450 miliona dinara.

Velike investicije koje nas očekuju, kada je niskogradnja u pitanju je rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića i završetak obilaznice oko Leskovca. Grad je za eksproprijaciju na Bulevaru izdvojio 90 miliona dinara. Za završetak investicije Vlada će uložiti 165 miliona dinara, što predstavlja korak ka izgradnji obilaznice oko Leskovca.

Leskovac je grad koji krupnim koracima stremi ka prosperitetu i boljitku o čemu svedoči i sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju, koji smo dobili od strane NALED-a i to zasluženo sa 92,4 ispunjenosti kriterijuma. To prepoznaju kako strani, tako i domaći investitori koji odlučuju da svoje poslovanje započnu ili prošire na teritoriji našeg grada.

Gradimo dugogodišnju saradnju sa kompanijom "Jura" koja planira da uskoro otvori treću fabriku na teritoriji našeg rada koja će biti jedinstvena u Evropi. "Falke", "Autostop", kao i kompanija "Džinsi" koja je otvorila novi proizvodni pogon u zgradi nekadašnje "Sintetike" u koju je vlada uložila 196 miliona dinara. Tamo trenutno radi preko 900 radnika koji su iz ne uslovne zgrade "Leteksa" prešli u novi objekat. Ove kompanije su pokazale da su društveno odgovorne i mi smo im veoma zahvalni na tome.

Kompanija „Jura“ je nekoliko puta donirala aparaturu za dom zdravlja i Leskovačku bolnicu, a doprineli su i otvaranju kabineta u našim školama.

Grčka kompanija „AutosTop“ je prošle nedelje adaptirala deo svog poslovnog prostora i pretvorila ga u moderan vrtić, koji će pohađati 80 mališana zaposlenih u ovoj kompaniji.

Britansku kompaniju „Aptiv Pakard“ je prošle godine otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u zelenoj zoni, koju smo upravo mi nakon dužeg niza godina pokrenuli i gde očekujemo dolazak još mnogih investitora. Britanski investitor zaposlio je 1.500, dok se očekuje da ovde posao nađe 3.000 naših sugrađana.

Lokalna kompanija „Statovac“ planira proširenje svoje proizvodnje u zelenoj zoni, čime će se dodatno unaprediti ovaj deo našeg grada. Parcela je vredna 42 miliona dinara, koju je grad prodao, a grad je izgradio saobraćajnicu u vrednosti od 33 miliona dinara.

Još jedan britanski investitor uticao je na privredni razvoj i smanjenje nezaposlenosti u našem gradu. U pitanju je „Kapitol park“ i koji je britanski investitor uložio 10 miliona evra čime je zaživeo i taj deo našeg grada, a posao je našlo 160 Leskovčana.

Od 2012. godine do danas broj nezaposlenih je smanjen za više od 7.000 u gradu Leskovcu. Sve navedeno dokazuje da je grad Leskovac ima povoljno poslovno okruženje, kao i odličnu saradnju sa privrednicima, kao i odlične uslove za privlačenje novih. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bogatinoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Hvala, predsedavajući.

Želeo bih da delegiram pitanje nedovoljne transparentnosti našeg budžeta i našeg budžetskog procesa zato što je transparentnost u pripremi i izradi budžeta i uopšte u upravljanju finansijama, jako važna zarad vraćanja poverenja građana u politički sistem, naročito u one javne funkcionere koji upravljaju javnim novcem, to je novac građana.

Prva stvar koja je, recimo, za koju bih želeo da se razjasni je na poziciji subvencija. Imamo poziciju subvencija u avio-saobraćaju. Juče smo razgovarali o svrsishodnosti politike subvencija. Spomenuto je da se subvencioniše boing od strane Vlada SAD, kao što je urađen svojevremeno …(ne razume se) banaka i kompletnog finansijskog sektora novcem poreskih obveznika 2008, jer je ta vrsta subvencija bila nužna za zaštitu jednog mnogo šireg i većeg javnog interesa. Pa nas interesuje da li je ovde zapravo u pitanju sakrivena stavka subvencionisanja „Er Srbije“, jer 650 miliona dinara je u budžetu subvencija, koja je obrazložena otprilike sa rečima, projekat, dakle taj za koji je ovaj novac namenjen, obrazložen je rečima – pišemo strategije, predlažemo zakone, posećujemo međunarodne institucije avio-saobraćaja, usklađujemo naše zakone sa međunarodnim, itd. Znate kako, subvencioniše se i „Turkiš erlajns“, aerodrom novi u Istanbulu je velelepan, ali u toaletima na tom aerodromu piše da voda nije za piće. Dakle, to je pitanje ispravnosti prioriteta trošenja javnog novaca.

Zatim, sledeća stavka za koju apsolutno nigde nema obrazloženja, a verujem da obrazloženje postoji i ne želim da pretpostavim da je tu bilo šta neobično u pitanju, pa bih voleo da čujem obrazloženje. Sedam milijardi dinara je povećanje pratećih troškova zaduživanja na Ministarstvu finansija, na poziciji servisiranja javnog duga prema inostranim poveriocima. Šta god da je ovde u pitanju, a pretpostavljam da nije ništa sumnjivo, mislim da nije dobro da ta stavka, prosto, nije nigde objašnjena, ni u obrazloženju zakona ni u materijalima. Ja sam konsultovao Parlamentarnu budžetsku kancelariju, kojoj se ovim putem zahvaljujem na sjajnom radu, koji je obavila u pripremi dokumentacije i analize budžeta. Na žalost, ni oni nisu mogli da pronađu ovih sedam milijardi.

Još jedana veoma bitna stvar, koja iz godine u godinu ne dobija zasluženo objašnjenje, a te su stavke svake godine svake godine sve veće, a to su kazne, penali i odštete koje država Srbija plaća po presudama sudova. Ta je stavka ove godine uvećana za preko četiri milijarde. Mislim da prevazilazi i 22 milijarde u budžetu. Negde sam pronašao podatak da praktično jede čitav jedan budžet, da li prosvete ili tako nešto.

Dakle, ogromne su stavke u pitanju, nigde nema adekvatnih objašnjenja. Molio bih ministra da nam da što detaljniju analitiku tih podataka, da vidimo, pretpostavljam da se radi o sledećem, investitori tuže državu zato što država ne ispoštuje ugovorne obaveze prema investitorima, investitori dobiju sudski spor protiv države i onda država novcem građana plaća to što državni funkcioneri Republike Srbije nisu, u sklopu svojih javnih ovlašćenja, mandata i posla za koji su plaćeni, ispoštovali ugovorne obaveze prema investitorima.

Dajte da vidimo onda ko je tu kriv što se novac poreskih obveznika u ovolikoj meri troši na presude koje država plaća neodgovornim ponašanjem državnih funkcionera, jer kažem, preko četiri i po milijarde je uvećanje na ovoj poziciji i Fiskalni savet je na sednici Odbora za finansije takođe skrenuo pažnju da će država morati izaći sa strategijom kako će ovim sudskim odštetama stati na rep i iskontrolisati ih. Hvala.