Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala.

Iskoristio bih priliku kao i prisustvo obojice ministara da postavim još jedno pitanje, odnosi se na penzionere poljoprivrednike.

Zašto su penzioneri poljoprivrednici diskriminisani i imaju nižu minimalnu penziju nego što to imaju penzioneri koji su bili zaposleni kod poslodavca ili su bili samostalni preduzetnici? Minimalna penzija, sam pojam govori o tome da je minimalna i ne mogu postojati dve minimalne penzije. Jedna za dve socioekonomske grupacije penzionera, a druga za poljoprivrednike. Upravo je malo pre bilo reči da treba voditi računa od strane predsedavajućeg o celini, odnosno o svim građanima, zašto svi građani nisu u istom položaju? Hvala.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prepodnevnom delu ove rasprave najviše se čulo o onim stavkama budžeta koje se odnose na penzije i penzionere, odnosno na poljoprivredu. Svakako da su to i te kako važne stavke u budžetu i vrlo važne stvari, međutim, od početka i načelne rasprave, najmanje smo čuli o onim stavkama budžeta koje se odnose na prosvetu.

Ministarstvo prosvete je jedno od najvećeg, najglomaznije Ministarstvo i najveći deo budžeta ide na tu stranu, ali pre svega iz razloga što tu ima najviše zaposlenih. Ako se pogleda struktura i plata ljudi koji rade u tom Ministarstvu i kvalifikaciona, odnosno obrazovna struktura, to Ministarstvo je iznad mnogih ministarstava, ali plate su kud i kamo manje nego u nekim drugim ministarstvima, pogotovo ako se uporede stepeni stručne spreme u jednom i u drugom ministarstvu.

Moja ideja nije da sad to potenciram, nego smo ovde čuli od predstavnika vlasti da se hvale kako će u narednih nekoliko godina biti toliko i toliko digitalizovanih učionica i hajde da uzmemo i da verujemo da će to tako biti, mada čisto sumnjam. Međutim, moj kolega Filip Stojanović koji dolazi sa KiM, juče je postavio jedno pitanje ministru koji i koliki deo budžeta koji se odvaja za prosvetu je predviđen za škole na KiM koje izvode nastavu na srpskom jeziku i one škole, naravno, koje rade po programu nastavnog plana i programu države Srbije i koji državu Srbiju doživljavaju kao svoju. Međutim, nismo od ministara niti od bilo koga drugog iz Vlade čuli i dobili odgovor na to da bih ja želeo ovom prilikom da postavim pitanje ministru Malom da odgovori na to pitanje u koliko imate podatke. Hvala.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite, kolega Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi poljoprivrednog zemljišta, pošto ministar poljoprivrede nije tu, da kažem da u Srbiji ima oko 520 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Na seoske utrine i pašnjake kojima upravljaju mesne zajednice otpada 75 hiljada, 450 hiljada je pod kontrolom Uprave za zemljište. Uprava za zemljište upisuje svih 520 hiljada, a onih 70 hiljada je pod kontrolom mesnih zajednica. To su utrine i pašnjaci.

Od 455 hiljada hektara, sada se u zakup izdaje 280 hiljada. Ostalo zemljište nema zainteresovanih, uglavnom je na Goliji i užem, tzv. delu Srbije, gde je zemljište nešto nižeg kvaliteta, iscepkano i nema zainteresovanih za takvu vrstu zemljišta, niti se javljaju na konkurse. Ima ukupno uzurpiranih dve do tri hiljade hektara trenutno i oko toga se vode sporovi.

Pre tri, četiri godine, kada smo menjali Zakon o poljoprivrednom zemljištu, uzurpiranih površina je bilo preko 100 hiljada hektara. U međuvremenu je zemljište privedeno nameni, izdaje se u zakup i tih uzurpiranih površina ima svega između dve i tri hiljade hektara i oko toga se vode sporovi.

Na sajtu Uprave za zemljišta imate u elektronskoj formi svo državno poljoprivredno zemljište koje je uneto označeno i na svakom poljoprivrednom zemljištu možete da nađete da li je izdato u zakup ili nije i, ukoliko postoji neki dokaz, ja molim da mi se dostavi da to na Odboru za poljoprivredu sa ministrom rastumačimo i da vidimo ko je su to uzurpirane parcele i da li se oko toga vode sudski postupci, pošto svaka ta parcela je sada uneta u digitalnoj formi u Upravi za zemljište. Sajtom se veoma lako rukuje i može se videti da li postoji zakupac ili ne.

Ukoliko taj zakupac ne postoji, a zemljište je obrađeno, ja molim da mi se dostave brojevi parcela i s tim u vezi ćemo, ukoliko ne postoji sudski postupak, povesti sudski postupak za uzurpaciju poljoprivrednog zemljišta. Hvala.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, sa saradnicima, podneo sam amandman na član 21. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Amandmanom sam tražio brisanje navedenog člana. Brisanje sam tražio iz nekoliko razloga.

Prvo, materija koja je sadržana u ovom članu već je regulisana nekim drugim zakonima. Najbitnija stvari u budžetu su tabelarni prikazi prihoda i rashoda, dok je sve ostalo u drugom planu. Ostali materijalni propisi ne mogu se menjati zakonom o budžetu, tako da je ovo, kako ste vi predložili, potpuno suvišno.

S druge strane, i sama formulacija navedenog člana je, potpuno nejasna. Tako u zakonu stoji odrednica i, odnosno odrednica ili, koja navodno upućuje na isto značenje. Svima nam je jasno da su to pojmovi koji se međusobno isključuju i koji nikako ne mogu imati isto značenje. Zato smatram da bi bilo najbolje da Vlada prihvati ovaj moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ovim amandmanom koji je poslanička grupa SRS podnela na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, predloženo je brisanje člana 22.

Ovo smo predložili jer je ono što je regulisano ovim članom već sadržano u nekim drugim zakonima.

Imali smo prilike da od ministra finansija čujemo više puta u raspravi da se kroz ovaj budžet stvara stabilna osnova za rast, kao i da se pravi bolja Srbija, koja će biti bolje mesto za življenje naše dece, a predsednik Vučić kaže - odlaze nam ljudi, jer traže bolju budućnost, a ne da se prehrane.

Ovo zaista možemo da tretiramo kao političke parole predstavnika vlasti i način da se samo hvale. Činjenica je, i to nije ništa novo, da akte koje sada Narodna skupština usvaja su u stvari političke odluke pretočene u zakon.

Ove parole koje vlast upućuje javnosti smo imali prilike da slušamo i prethodnih nekoliko godina, a činjenica je da su to zaista samo parole. Stvarnost u Srbiji demantuje one koje ih izgovaraju. U prilog ovome što govorim je i to da imamo neospornu činjenicu da odlazi sve veći broj mladih ljudi iz Srbije. Odlazak je svakodnevni. Odlaze uglavnom mladi i ljudi srednjih godina. Podjednako odlaze i visoko obrazovani ljudi i ljudi sa srednjim obrazovanjem.

Svi ti ljudi odlaze, između ostalog, jer nemaju poverenja u ovu vlast, a razlog je, citiram ono što je izjavljeno 10. marta 2014. godine, Vučić je predstavnicima međunarodnih institucija rekao da se uštede u budžetu mogu napraviti kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila, smanjenjem plata u javnom sektoru većih od 60.000 dinara, ali da te uštede ne mogu da se prave u oblasti penzija. U penzije ne dam da se dira, kako je rečeno. Kada bismo ta prava dirali, ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi, rekao je predsednik Vučić.

Ova vlast je pokušala… (Isključen mikrofon.)