Zahvaljujem, kolega Ljubenoviću. Vreme.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Mi iz SRS već danima pričamo o Predlogu budžeta, iznosimo argumente, iznosimo naše stavove, iznosimo vrlo konkretne podatke. Vrlo često iznosimo i podatke koje je objavila statistika, o kojima govori predsednik Vlade, ministri u Vlade itd. i vi iz vlasti se onda nešto ljutite i kažete mi na priči o budžetu skupljamo jeftine poene. Pa, mi se svakako obraćamo biračima. Ne obraćamo se, kako neko malopre reče, publici, jer ovo nije ni bioskop, ni pozorište. Obraćamo se celokupnoj javnosti, svima koji žele da nas čuju. Naši poeni koje odavde želimo da zaradimo jesu politički, ali vaši su skupi politički poeni, zato što vi, umesto argumenata, ljudima dajete kese sa hranom, dajete evro u kešu, dajete kese sa higijenskim paketima itd. E to su skupi politički poeni, a ovo što mi radimo je zaista priča u svrhu političkih poena.

Vi sada kažete da li ćemo mi biti u parlamentu, koliko će nas biti itd. Mi smo spremni da stanemo pred birače i mi smo ponosni na ono što radimo u Narodnoj skupštini, ponosni smo na svoju doslednost, na svoju stručnost, znanje, ozbiljnost i prihvatamo jedino što je normalno da zaista naš broj u Narodnoj skupštini zavisi od birača. Vi očigledno neki imate problem što vaš budući boravak u Narodnoj skupštini zavisi samo od reči jednog čoveka i onda pokušavate da nama nešto pričate što nema veze sa onim što mi u suštini govorimo.

Evo sada nekoliko podataka. Kažu ljudi od struke, ekonomisti, doktori nauka, ljudi koji su objavili mnoge naučne radove, mnoge knjige i koji su članovi, odnosno eksperti SRS, našeg ekonomskog tima – pitajte Sinišu Malog i pitajte Ani Brnabić, kažite da tražimo da nam dostave prave podatke, a ne one koje oni štimaju za neku svoju metodologiju, prave podatke, pa će javnost biti iznenađena i podatkom kolika je prosečna zarada u Srbiji, koliki je BDP, koliki je procenat stope nezaposlenih itd.

Dakle, vi sve ovo što pričate u javnosti, štimate i to se razlikuje od realnog života. Evo, na primer, od 2001. godine do 2019. godine penzije su porasle, gospodine ministre, za 33 evra, a vi vaše procente računajte kako god vam odgovara, kako vam statistika namešta. To znači za 3.880 dinara. A, u međuvremenu, od 2010. godine, koliko su poskupele komunalije, koliko puta, koliko struja, koliko robe široke potrošnje, gde je otišao PDV, gde su akcize?

Prosečna penzija, vi kažete, je 235 evra, a kažete, vi lično ste to rekli, ministre, a kažete da će prosečna zarada biti od decembra već 510 evra, a opet ste rekli da su penzije 85% od zarada. Ako je to tačno, onda prosečna penzija od početka decembra mora biti 433 evra, što je, nažalost, daleko od realnog stanja.

Zahvaljujem.

Na član 25. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, koleginice.

Gospodine ministre, iskoristiću ovaj amandman da govorim o jednoj nepostojećoj stavci u budžetu koja je neophodna, a složiće se sa tim i ministar Đorđević, koji je bio ministar odbrane, tiče se problema vojnih beskućnika.

U Srbiji je već 25 godina taj problem izuzetno izražen i ja ću da govorim o problemima vojnih beskućnika u Kragujevcu, preko 90 porodica već 25 godina, to su oficiri, pripadnici vojske JNA, koji su došli u moj rodni grad, koji čekaju da im država to reši.

Bilo je raznih obećanja. U nekim gradovima u Srbiji nailazite na neke imovinsko-pravne odnose koji sprečavaju možda da se taj problem efikasno reši, ali to nije opravdanje.

Međutim, u gradu Kragujevcu, uz malo dobre volje, vas lično, ministra odbrane, celokupne Vlade i verujemo buduće neke sposobne vlasti, jer ova sa Radomirom Nikolićem to nije u stanju da uradi, dakle, u sledećoj fiskalnoj godini morate ovo da počnete da rešavate. Ne samo da ćete rešiti problem vojnih beskućnika, već ćete ostvariti mogućnost da grad Kragujevac dobije i dodatne prihode, samim tim što će, ulazeći u aranžman sa Upravom za imovinu Vlade ili Ministarstva odbrane, o otkupu kasarne „Radomir Vojvoda Putnik“, koja je apsolutno neupotrebljiva još od zlikovačkog NATO bombardovanja, gde je nekoliko hektara, više hiljada ari površine koja može da se iskoristi i procenjeno je da ta imovina vredi od 30 do 35 miliona evra.

Možda grad Kragujevac neće biti, sada je, inače, prezadužen zbog ove nesposobne vladavine Nikolića, ali u budućnosti će možda moći da plati nešto nižu cenu, znate kako to ide, kada sednete sa jedne i druge strane da razgovarate. Međutim, u kontekstu nekog javno-privatnog partnerstva, gde može da se napravi takođe neki stambeni blok zgrada, poslovni prostor, izuzetno atraktivna lokacija, u samom jezgru Kragujevca, taj problem može efikasno da se reši i mislim da vi treba kao ministar ozbiljno da se bavite ovim, kao i ministar odbrane.

Zahvaljujem.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč?

Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Siniša Mali, evo još malo podataka sa sajta Ministarstva finansija, koji na najslikovitiji mogući način govore koliko se iz godine u godinu od kako je vaš režim

na vlasti pogoršava položaj penzionera.

Naime, odnos prosečne plate i prosečne penzije 2012. godine je bio mnogo povoljniji. Dakle, 2012. godine prosečna plata je iznosila 41.377 dinara, a prosečna penzije 23.024 dinara i tada je prosečna plata bila 55,65% od prosečne plate. Iz godine u godinu, od kako ste vi došli, taj odnos je sve lošiji. Godine 2013. pada na 54,5%, 2014. godine prosečna penzija je svega 54,08%, 2015. godine 52,2%, ogroman pad 2016. godine 50,95%. Godine 2017. po prvi put ispod 50% je prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu i to 49,93% i konačno, 2019. godine 48,29%.

Ovaj podatak koji vi navodite kako će sledeće godine prosečna penzija biti 235 evra, a prosečna plata 510, znači da će doći do još goreg pada i da će prosečna penzija iznositi svega 46,07% u odnosu na prosečnu platu.

Godine 2001. nakon bombardovanja, nakon sankcija, nakon svih problema koje smo imali, prosečna penzija je iznosila 74,12% u odnosu na prosečnu platu. I to pokazuje da zlatno doba i najveće penzije u istoriji Srbije zapravo ni po realnoj vrednosti, ni u odnosu na prosečne plate, ne mogu da se mere, već su sve manje i sve gore iz godine u godinu.

Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Univerzitet u Beogradu je akademski čestito dobio 820 miliona više.

S tim u vezi, u današnjoj štampi ste mogli pročitati nešto zanimljivo o ovima koji insistiraju na ispitivanju svih doktorata, ali da se ispituju samo doktorati onih poslanika, onih funkcionera koji podržavaju vlast.

Ali, gle čuda, jedna od najglasnijih, doktorica Ana Stevanović, čija majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije, pa valjda ona može sve, pa može da utiče, je prepisala svoj doktorski rad. Dakle, radi se o osobi koja je prepisala, plagirala i glasove.

Svi znate da je Saša Radulović dobio glasove za udruženje dosta ih je bilo, a onda je gospođa plagirala 15.000 glasova i prenela ih Đilasu. Zašto Đilasu? Zato što je funkcioner Đilasove stranke Tijana Mandić, njena mentorka. Njena mentorka zna dobro da je ona prepisala doktorat, doktorski rad i to se vidi odmah u uvodu da je prepisala rad Majkla Mamforda, Svena Hemlina itd. Evo, ja imam, to sam dobio. Izvadio sam danas iz štampe.

Zato apelujem na gospođu rektorku, koja je dobila za Beogradski univerzitet 820 miliona više, sada ima više prostora da ispita, kada je već krenula, doktorski rad Ane Stevanović, naše koleginice poslanice, koja godinu dana prima platu i ne dolazi ovde na posao, em je plagirala glasove, prenela ih od Saše Radulovića Draganu Đilasu, em je plagirala platu, em je plagirala i doktorski rad. Hvala.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom projektovanja ovog budžeta i dostavljanja Skupštini, trebalo je ovde objaviti ko su veliki poreski dužnici. Zna se da ih ima jako puno i da ogromne pare duguju državi, a ne plaćaju. Među njima su brojni tajkuni.

Kada je u pitanju budžet i ova stavka koja se odnosi na usluge, mislim da se tu najviše može zloupotrebljavati položaj, jer su u pitanju 78 milijardi 362 miliona dinara. Ovo niko ne može da kontroliše. Ovde su ogromna novčana sredstva sa kojima se može manipulisati i mogu se trošiti u nenamenske svrhe.

Kada je u pitanju finansiranje sudstva i pravnoga sistema, smatram da je u ovom slučaju Ministarstvo finansija pogrešilo i ogrešilo se o pravosuđe. Mi moramo pravosuđe podići na viši nivo. Ne možete vi danas tražiti od sudije da ima 90.000 dinara, a da tražite od njega da on rešava najteže predmete. U tom slučaju i gospodin Neđa može ovde, kao narodni poslanik ispred SPS, da potvrdi da su male plate zaposlenih u pravosuđu, da su male plate sudija, a da bi eliminisali eventualnu korupciju, a korupciju potvrđuju čak i nosioci pravosudnih funkcija, moraju se duplirati plate nosiocima pravosudnih funkcija.

Drugo, kao advokat imam veći uvid u određene predmete u višim sudovima. Smatram da u apelacionim sudovima i u upravnim sudovima ima nedostatak sudija. Tu treba povećati broj sudija, jer građani čekaju na odlučivanje u žalbenom postupku i po pet godina, pogotovo kada su u pitanju predmeti koji se tiču socijale ili predmeti koji se tiču radnoga odnosa.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Jojiću.)

Prema tome, smatram da je ovaj budžet trebao da projektuje i da bude u svakom slučaju drugačije namenjen i raspoređena ova sredstva u opštem interesu.