Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, godine 2014. našli smo se u situaciji u kojoj smo bili prinuđeni da primenjujemo teške mere fiskalne konsolidacije, za koje smo znali da nisu popularne, ali smo se ipak odlučili na takav korak. Zašto smo se odlučili na takav korak? Zato što nam je vlast do 2012. godine ostavila jedno katastrofalno stanje u čitavoj Srbiji i ostavila budžet koji je potpuno bio opustošen.

Godine 2012. kada je SNS preuzela vlast mi nismo znali da li ćemo uopšte imati para za plate i penzije. Danas imamo para za redovno isplaćivanje plata i penzija, takođe imamo para u budžetu i za njihovo povećavanje. Do 2012. godine i u toj godini kada je SNS preuzela vlast zatekli smo nezaposlenost od 26%. Danas se trudimo da to bude ispod 10%. U ono vreme fabrike su prodavane u bescenje, privatizovane, radna mesta su gašena, a danas otvaramo nove fabrike, otvaramo nova radna mesta i možemo da se pohvalimo time da je Srbija na prvom mestu po privlačenju direktnih stranih investicija. Tada nije bio uređen nijedan kilometar auto-puta, a u ovom trenutku kada o tome govorimo urađeno je 320 kilometara novih auto-puteva.

Ali čega smo svedoci danas? Sinoć je u nekoj emisiji na televiziji N1 postavljeno pitanje – odakle toliko afera u Srbiji? Upravo oni koji se trude da samo prenose svakodnevno te afere koje fabrikuje Savez za Srbiju i lideri Saveza za Srbiju, oni postavljaju to pitanje. Svakodnevno plasiraju laži, izmišljotine, konstruišu afere, bez ijednog dokaza i bez ijednog argumenta, ali to njima nije važno, njima je važno samo da se to vrti na njihovim kanalima.

Govorili smo o aferi „Krušik“, o aferi u kojoj je izmišljen uzbunjivač. Koliko je puta još potrebno da kažemo zašto Aleksandar Obradović nije uzbunjivač. Evo, ja ću ponoviti. Zato što se nije obratio poslodavcu, zato što se nije obratio ovlašćenom državnom organu da zatraži status uzbunjivača i zato što nije na odgovarajući način uzbunio javnost, iako je to hteo da učini, a to se odnosi na onaj deo u kome je on iznosio tajne podatke iz „Krušika“. Sve je to izmišljeno samo da bi se vršio pritisak na ministra Nebojšu Stefanovića. Što se tiče njegove diplome, takođe se vrši pritisak na jednog od ministara u Vladi.

Imamo onda sledeću aferu, pošto su oni tako navikli, idu iz afere u aferu i time obmanjuju javnost. Imamo sledeću aferu, aferu sa doktoratom Siniše Malog, i čisto političku odluku Beogradskog univerziteta, imamo pritisak na još jednog ministra u Vladi i imamo pritisak na Univerzitet. Ja ne znam da li smo ikada videli da je rektor nekog univerziteta tako otvoreno zauzeo stav, politički stav, i stao na stranu opozicije kojoj je dozvolio da čak razapnu šatore u zgradi rektorata.

Sve te afere se konstruišu zbog napada na Aleksandra Vučića, zbog toga što žele da nanesu političku štetu Aleksandru Vučiću, kome crtaju metu na čelu, ali osim što mu crtaju metu na čelu, oni to posle stave i na naslovnu stranu. Evo kako ta naslovna strana izgleda. Dakle, nas optužuju za cenzuru, ja molim da se ovo zumira kako bi se dobro videlo, već su moje kolege o tome pričale, ali nas optužuju za cenzuru.

Da li je ovo ta cenzura o kojoj mi govorimo? Da li ova slika znači da mi iz SNS zovemo da kažemo da se o nečemu piše, da se o nečemu ne piše, kakva će da bude naslovna strana itd? Ovo je pravi primer te cenzure o kojoj oni pričaju. Glavni i odgovorni urednik NIN-a kaže – mene niko nije zvao i niko i ne mora da me zove, ali svejedno ja mislim da je to cenzura. Pa kako je cenzura ako sam priznaje da ga niko nije zvao? I šta znači ono njihovo saopštenje – povukli smo to sa naslovne strane? Ja sam ovu naslovnu stranu NIN-a danas odštampala sa interneta. Dakle, nisu povukli.

Sve ovo vam govorim zbog toga što želim da vam kažem da mi zapravo ovde imamo posla sa ljudima koji žele da naškode Republici Srbiji, koji žele da naškode Vladi Republike Srbije, kako bi ometali ministre u kvalitetnom obavljanju svog posla što oni rade i kako bi vodili prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića, samo iz razloga što nemaju argumente da pobiju sve rezultate Vlade koji su postignuti, i od 2012. godine, i kada je Aleksandar Vučić bio premijer, i sada, kada je predsednik Republike.

Prema tome, ono što ja želim da kažem jeste da Aleksandar Vučić i Vlada Srbije imaju snažnu i bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS i istu tu podršku će imati i predlozi zakona koji su danas pred nama. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Studenka Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, kao što je koleginica Žarić Kovačević pomenula na početku svog izlaganja 2014. godinu, ja ću nastaviti u prilog tome, da se podsetimo šta je bilo 2014. godine.

Kada je budžetski deficit bio veliki, a dug opšte države oko 70% BDP-a, pred Srbijom su tada bili veliki fiskalni izazovi, upravo u smislu smanjenja tog deficita i stabilizacije javnog duga. U toj situaciji smanjenje plata i penzija bilo je nužno.

Međunarodna iskustva pokazuju da su neke zemlje koje su bile u sličnim situacijama smanjivale plate po stopi od 15 do 30%, a penzije i do 12%.

Mi smo, bogu hvala, bili u malo povoljnijem položaju, ali je činjenica da smo u tu situaciju došli isključivo zbog neodgovornosti naših prethodnika koji su 2008. godine, bez ikakve ekonomske opravdanosti, povećali penzije za 20%.

Pored mera fiskalne konsolidacije, preduzeli smo i mere za rentabilnije poslovanje javnih preduzeća, za smanjenje sive ekonomije, racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru i mnoge druge mere. Da je dosovska vlast duže potrajala, ni ove mere ne bi bile dovoljne.

Međutim, ako se sećate, Vučić kao tadašnji predsednik Vlade je rekao: prvo, legislativne reforme i investicioni ambijent, drugo je rešavanje problema preduzeća u restruktuiranju i nalaženje strateških partnera, treće je reforma javnih preduzeća koja će biti katastrofalno teška, kako je tada najavio, četvrto je borba protiv sive ekonomije, peto su mere fiskalne konsolidacije i šesto reforma uprave. Nije se moglo zaključiti koja je od ovih mera teža.

Između ostalog, Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava usvojen je te 2014. godine kao jedan od mehanizama za sprovođenje mera fiskalne konsolidacije.

Smanjenjem ovog rashoda u državnom budžetu postignut je određen nivo stabilnosti javnih finansija i zaustavljen je sunovrat države. Odmah zatim, stvoreni su uslovi za ekonomski oporavak i dugoročno održiv razvoj.

Danas, samo pet godina kasnije, zahvaljujući odgovornosti, vrednom radu i dobroj ekonomskoj politici, mi smo usvojili budžet za 2020. godinu koji je, bez sumnje i po oceni svih relevantnih činilaca, razvojni u svakom segmentu.

Srbija je i do sada postizala odlične rezultate kada su u pitanju izgradnja infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta, a sa tom praksom se nastavlja i u budućnosti.

Naredna godina ne samo da će doneti veća primanja građanima, već svaki razdeo u republičkom budžetu beleži povećana izdvajanja.

Najveće izdvajanje je za sektor zdravstva. U odnosu na proteklu godinu, veći je budžet za zdravstvo za čak 73%, a u sklopu toga povećana su izdvajanja za lečenje hroničnih bolesti za 25%.

Nastavlja se i praksa rekonstrukcija škola.

Kapitalne investicije koje su predviđene biće vredne rekordnih 260 milijardi.

Očekuje nas izgradnja Moravskog i Fruškogorskog koridora, još auto-puteva, brzih saobraćajnica, brzih pruga, itd.

Mi smo prva vlast koja će značajno uložiti u kulturu. Osim muzeja, koje smo stavili u funkciju, naredne godine će u modernizaciju infrastrukture biti uloženo 2,4 milijarde dinara, a izgradićemo i koncertnu dvoranu, koja je vredna preko 14 milijardi.

Ulagaće se u svaki sektor, ali ono što je najvažnije, mi trošimo ono što smo zaradili. Izbalansirani su nam rashodi i prihodi. Privreda beleži rast i beležimo najmanju stopu nezaposlenosti od 1995. godine i ona sada iznosi ispod 10%, a za par godina očekuje se da će ona biti ispod 8,5%.

Na kraju mog obraćanja, moram da istaknem da me posebno raduje najava predsednika Vučića da će se uskoro fokusirati na ulaganja u istok Srbije. Istočna Srbija sa nestrpljenjem iščekuje da se ova najava u godinama koje su pred nama realizuje kroz konkretne razvojne projekte. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima Nevenka Kostadinova. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, ja ću se prvo osvrnuti na umanjenje poreskog opterećenja penzijskog i invalidskog osiguranja na teret poslodavca sa 62%, koliko je bilo do sada, na 61%, koliko će to opterećenje iznositi u narednoj godini, sa tendencijom daljeg smanjenja u narednom periodu.

Svako umanjenje opterećenja privrede je od značaja, pogotovo za mala i srednja preduzeća, koja imaju izuzetan značaj za ekonomiju jedne zemlje i za privatni sektor, odakle ja dolazim.

Naime, poslodavci, a naročito mala i srednja preduzeća, na našim prostorima se suočavaju sa bezbroj problema. Primorani su da se bore i da plivaju u burnim vodama biznisa, vrlo često sa zastarelom opremom, uz nedostatak finansijskih sredstava, imaju problem i sa radnom snagom.

U nedostatku mogućnosti da dovoljno plate i zadrže kvalitetne stručnjake, a koji su pokretači razvoja jednog privrednog subjekta, gube trku sa konkurencijom, postaju nekonkurentni i zaostaju u razvoju.

Zbog toga, svako umanjenje opterećenja ostavlja prostor da se ta ušteda usmeri u ljudske resurse, koje su pokretač, tj. lokomotiva razvoja i napretka svakog preduzeća.

Jasno je da smanjenje poreskog opterećenja umanjuje prihode u budžetu, ali stimulisanjem zapošljavanja i jačanjem privatnog sektora stvaraju se realni uslovi za smanjenje siromaštva, pa će, dakle, biti manja izdvajanja za socijalna davanja.

Druga stimulativna mera koja je vrlo značajna jesu poreske olakšice za nova zapošljavanja, dakle, povraćaj ili refundacija doprinosa u iznosu do 75%, u zavisnosti od broja novozaposlenih lica, koja je na snazi već nekoliko godina unazad, a sada, evo, vidimo da se nastavlja i u 2020. godini.

Sve ove mere će nastaviti da daju pozitivne rezultate na nivou države i to je dobro za sve.

Ono što mene posebno muči, to su male, nerazvijene i devastirane opštine, kakva je upravo i moja opština Bosilegrad, koja spada u četvrtu grupu najnerazvijenijih i devastiranih, gde su ove mere dobre, ali ne i dovoljne.

Konkretno, moja siromašna opština se nalazi na krajnjem nerazvijenom jugu Srbije, te se zbog specifičnog geografskog položaja, udaljenosti od saobraćajnica, autoputa i železnice suočava sa ogromnim problemima. Zbog ekonomskog posrnuća je izgubila trećinu stanovništva, a talas migracije se zahuktava i galopira demografska slika je zabrinjavajuća.

Kao takva naša opština nije interesantna za investitore. Od 2016. godine do sada imali smo dva ozbiljna investitora. Posle kraćeg vremena napustili su našu opštinu i preselili proizvodnju u susedne opštine. Razloga za to je mnogo, kažu prevelika udaljenost, preveliki troškovi poslovanja. Opština sama nema potencijala da se bori sa izazovima koji su je snašli. Ono što bi moglo da se uradi to je dodatno stimulativno umanjenje poreskog preopterećenja zapošljavanja u devastiranim opštinama, to jest isto svesti na minimum, što bi podstaklo investitore da vide interese i da svoj novac ulože upravo u ovakve devastirane opštine.

Kao što rekoh smanjenje priliva po tom osnovu će se kompenzovati smanjenjem potreba za socijalna davanja, za siromašne. Samo tako možemo sačuvati mala mesta i zadržati ono malo ljudi koji su ostali da žive na tim prostorima i samo tako možemo ta mala mesta da pretvorimo u održive sisteme gde će lokalna privreda biti nosilac održivosti, a ne da budu na teretu državnog budžeta. Zbog pozitivnih efekata koji su posledica primene predloženih zakona ja ću u danu za glasanje podržati ove zakone. Zahvaljujem se.

Hvala, gospođo Kostadinova.
Reč ima Vera Jovanović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre Đorđeviću sa saradnicima, danas raspravljamo o setu zakona koji će u narednom periodu regulisati poreze i doprinose kako na dohodak građana, tako i na izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ovo su konkretne mere, a koje se predlažu radi smanjenja nezaposlenosti, mada smo juče mogli da čujem od predsednika Aleksandra Vučića da je već danas nezaposlenost jednocifrena i iznosi 9,5%.

U ovom trenutku jedna od bitnih mera Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kad poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, i to: od 100% za zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2020. godine do 31.12.2020. godine, a 95% za zaposlene od 1. januara 2021. godine do 31.12.2021. godine i 85% za zaposlene od 1. januara 2022. godine do 31.12.2022. godine.

Naravno, to se odnosi na broj kvalifikovanih novozaposlenih lica za koliko je smanjen broj zaposlenih u odnosu 31. decembar u godini u kojoj je započeo obavljanje delatnosti. Ovakve olakšice ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, tj. budžetski korisnici.

Osnov za donošenje ovog zakona ide u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja, kao i da se stvore zakonske pretpostavke za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast, kao i omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata.

Predlogom ovog zakona predlaže se smanjene stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranja sa 26% na 25,5%, što praktično znači da je poslodavac oslobođen da plaća deo doprinosa koji se obračunava i plaća na teret poslodavca, to je zarada u visini 0,5%, pa se tako doprinos na teret poslodavca plaća 11,5%, dok je sadašnja stopa 12%.

U cilju podsticanja zapošljavanja predloženo je i uvođenje novih olakšica za poslodavce, tj. novoosnovana privredna društva.

Takođe je predloženo i produženje važećih postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog doprinosa od 65% do 75%.

Primena ovih zakona je moguća zahvaljujući tome što je u Srbiji postignuta finansijska stabilnost, stabilan rast, porast investicija koje su danas 33% veće u odnosu na 2018. godinu.

Uslovi privređivanja poslodavaca samim tim su povoljni i za strane investitore, kao i za domaće investitore. U narednom periodu može se realno očekivati smanjenje poreza i doprinosa na teret poslodavaca, kao i smanjenje stope nezaposlenosti.

Na kraju, samo reč, dve o naslovnoj strani „Nina“, onoj sramotnoj strani koju smo mogli svi da vidimo, a posle te skandalozne stranice izašla je bela stranica, navodno cenzurisana od strane glavnog urednika koji je takvu izjavu dao. Pozivam tog ekonomskog stručnjaka, Milana Ćulibrka, da podnese ostavku, pošto je to već rekao da će učiniti onog trenutka kada u Srbiji bude prosečna plata 500 evra. No, nadam se da je on to zaboravio kad je izjavio.

U Danu za glasanje pozivam svoje kolege poslanike da izglasamo ove zakone. Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima gospodin Aleksandar Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, 333. dan je kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu.

Prethodni govornici i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS su u dosadašnjoj diskusiji dali sve one argumente zašto bi trebali da usvojimo predložena akta. U dosadašnjoj raspravi smo čuli i sve one rezultate koje je Vlada Srbije, koju vodi SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ostvarila u dosadašnjem radu, naročito kada je reč o rezultatima na ekonomskom polju i kada je reč o rekordu u stopi nezaposlenosti, kada je reč o prilivu stranih investicija, rekordnoj naplati poreza, povećanju plata i penzija i svim ostalim rezultatima koji su nesporni.

Kada kažem nesporni, njih ne pokušava da ospori ni stručna javnost, ali ni opozicija. Ali, kad već ne mogu da ospore rezultate, onda se bave izmišljanjem afera. Onda imamo svaki dan, ali, bukvalno svaki dan novu aferu u njihovim medijima, bez ijednog dokaza, bez ijedne činjenice, bez ijednog argumenta koji bi potkrepio takvu neku tvrdnju. Naravno, oni imaju svoje medije, pa se to onda po ceo dan vrti na tim njihovim medijima.

Međutim, predsedavajući, ono što je jako važno, dnevni list „Informer“ je objavio audio snimak razgovora novinarke „Informera“ i onog Miroslava Aleksića. Sećate se tog Miroslava Aleksića, gde smo već izašli nekoliko puta u javnost sa informacijom da je prodao svoju stranku Vuku Jeremiću? E, taj Miroslav Aleksić, je pre nekoliko dana bezočno slagao i optužio i Aleksandra Vučića ali i njegovog brata Andreja Vučića za neku navodnu aferu, doveo ga u vezu sa uhapšenim čovekom zbog one marihuane, mislim da je u pitanju „Jovanjica“ ili tako nešto, bezočno slagao javnost, nije ponudio nikakav dokaz dok je iznosio takve sramne optužbe i sada imamo jednu zanimljivu situaciju, dakle.

Ja ovo pričam zbog građana Srbije, da bi građani Srbije znali o kakvim se lažovima radi.

Milica Dakić, novinarka „Informera“ kaže: „Gospodine Aleksiću, koje dokaze imate da je Andrej Vučić bio prva osoba koju je Koluvija pozvao nakon što je uhapšen za marihuanu?“

Miroslav Aleksić: „Pa, ne odgovaram na pitanje „Informera“, ali ću vam reći jednu rečenicu. Sve dokaze koje imam ću vrlo rado prezentovati sudu onog trenutka kad me Andrej Vučić bude tužio.“

Novinarka ide dalje, pa kaže: „Vi ste juče pričali svim medijima o ovom slučaju kojim redosledom se sve to desilo. Kako ste izneli optužbe bez dokaza?“

Miroslav Aleksić kaže: „Evo, rekao sam vam, ja ću dokaze izneti na sudu.“ Znači, nema dokaza ili ne želi da ih kaže.

Pa, novinarka kaže: „Što ih niste dali medijima ako ih imate?“

Aleksić kaže: „Naravno da neću da dajem medijima, pogotovo neću vama.“

Novinarka kaže: „Nećete nama? Pa, nas čita 400.000 ljudi. Ne pitam vas kao Milica Dakić, već vas pitam u ime građana Srbije.“

Aleksić kaže: „Ja razumem da vi radite za platu.“

Novinarka kaže: „Ne, ja radim za istinu. Za platu radimo svi, ali istina je iznad plate.“

Aleksić kaže: „Jadna je Srbija ako se „Informer“ bori za istinu.“

Novinarka kaže: „Apsolutno se bori i nemojte vi mene da vređate, nego mi, gospodine Aleksiću odgovorite na pitanje. Ja vas pitam za dokaze, vi iznesete optužbe, ja vas pitam za dokaze. To je novinarski posao. Kako možete da iznosite javno optužbe, a nemate dokaze?“

Aleksić kaže: „Pa eto, imam pravo.“

Novinarka kaže: „Imate pravo da iznosite optužbe bez dokaza? Ja vas lepo pitam. Kada iznese takve optužbe, valjda je normalno da pokaže jedan dokaz, barem, u tom smislu.“

Aleksić kaže: „Imate gomilu drugih dokaza o kojima sam juče pričao.“

Novinarka kaže: „Odlično. Kad ste već pomenuli kanabis, preslušala sam vašu konferenciju. Kako se tako lepo razumete u materiju sadnja kanabisa, veličinu biljke i svega ostalo? Znate kako ste sve lepo opisali, kalemljenje, visinu, starost biljke i tako dalje. Otkud vam takvo poznavanje?“

Aleksić kaže: „Ne razumem se, ali imam oči, gospođo, pogledao sam fotografiju.“

Novinarka kaže: „Pa, evo i ja imam oči, ali se ne bih tako dobro razumela u sadnju kanabisa.“

Zašto sam sve ovo pročitao? Zato što je ovo krunski dokaz sa kakvim lažovima ovde imamo posla. Ovo nije usamljen primer, dakle ovo je cela serija fabrikovanih afera koje se iz dana u dan ponavljaju.

Dakle, iznese se optužba, ne dostavi se ni jedan jedini dokaz u tom smislu. Onda ih pitate – dajte jedan dokaz za vaše takve tvrdnje. Onda tu odgovora nema. Čega ima? Ima nove afere. Onda se sutra otvori nova afera, nova laž da bi se zaboravilo to da nemam dokaz ni za jedanu jedinu tvrdnju do sada.

Tako je bilo i kada je reč o plagijatu, tako je bilo sa Krušikom, tako je sada sa ovom najnovijom nazovi aferom. Dakle, sve u cilju da se nanese politička šteta Aleksandru Vučiću i SNS zato što nemaju nijedan argument, nijedan mogući dokaz za svoje tvrdnje i nemaju načina da se izbore sa rezultatima koje sprovodi Vlada Srbije i Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.