Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, ja ću se danas u raspravi u načelu osvrnuti i poseban akcenat staviti na jedan potpuno novi sistemski zakon, a to je zakon o agencijskom zapošljavanju.

Zašto ću staviti akcenat na njega? Zato što se prvi put poboljšavaju uslovi rada radnika i rešava radno pravni status onih radnika koji su ranije bili zaposleni na privremenim i povremenim poslovima. Sada ti radnici kod poslodavca korisnika zaključuju ugovor o radu. Ogromna je razlika u smislu koristi za zaposlenog između ugovora o povremenim i privremenim poslovima i ugovora o radu.

Šta to znači? To znači da agencijski radnik, odnosno onaj koji je zaposlen preko agencije kod poslodavca korisnika ima jednaka prava kao uporednik radnik, odnosno radnik koji radi na neodređeno vreme na istim poslovima kod poslodavca.

Šta su jednaka prava? To su pre svega jednaka prava na zaradu čime se i te kako poboljšava kvalitet života i životni standard radnika. To jeste cilj ove Vlade i SNS. Šta to znači za one posebno osetljive grupe, a to su trudnice, porodilje, dojilje? To znači da one imaju ista prava iz radnog odnosa, kao i prava onih radnika koji su primljeni na neodređeno vreme kod korisnika poslodavca.

Takođe, koje još benefite dobijaju radnici koji se na ovakav način zapošljavaju? Dobijaju pravo da koriste bolovanje. Radnici do sada koji su bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima nisu mogli da koriste pravo na bolovanje. Dobijaju mogućnost korišćenja godišnjeg odmora, dobijaju mogućnost korišćenja naknade za prekovremeni rad, dobijaju mogućnost povećanja zarade za noćni rad.

Takođe, želim da naglasim, kada je u pitanju bezbednost i zdravlje zaposlenih preko agencije kod poslodavca korisnika, zaposleni uživaju sva prava koja se odnose na bezbednosti i zdravlje na radu i poslodavac korisnik dužan je da radnika upozna o svim rizicima koji mogu proizaći po njegov život i zdravlje i naravno poslodavac korisnik je dužan da omogući i sprovođenje lekarskih pregleda ako je to neophodno.

Takođe, i te kako je važno što je poslodavac korisnik kroz ovaj zakon, kada su u pitanju povrede na radu i profesionalna oboljenja, dužan da u roku od 24 sata podnese izveštaj Agenciji za zapošljavanje, a Agencija za zapošljavanje naravno dalje izveštaj o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju podnosi nadležnom ministarstvu.

Takođe je i te kako značajno što su jasno precizirani uslovi pod kojima agencije mogu biti osnovane što se tiče i njihovog osnivanja i njihovog dobijanje dozvole za rad. Takođe, važno je što je ovaj zakon na jedan potpuno transparentan način razmatram, što su razmatrane sve primedbe, što su prihvaćene neke primedbe, što je javna rasprava održana u više gradova Republike Srbije.

Takođe, moram da naglasim da ova država vodi i te kako odgovornu socijalnu politiku. Tome smo se uverili i kada smo razmatrali Zakon o budžetu za 2020. godinu, jer moram da naglasim da je na razdelu 30 Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su uvećana sredstva za 5,8 milijardi dinara.

Srbija je danas jedno veliko gradilište, Srbija je danas zemlja u kojoj se radi i gradi, u Srbiji danas ima više od 41 hiljade gradilišta, samo u Beogradu ima preko 2.000. U vreme žutog tajkunskog i pljačkaškog preduzeća, kada su oni vladali do 2012. godine, na čitavoj teritoriji Republike Srbije bilo je 1.500 gradilišta. To je dokaz i to je pokazatelj koliko su oni brinuli o zaposlenju, o životnom standardu građana i koliko su njima u stvari građani uopšte bili bitni.

Takođe, moram da naglasim da je sada od 1. januara minimalna zarada 30.022,00 dinara, da je to najveće povećanje minimalne zarade. Takođe, moram da naglasim da su i plate povećane od 8% do 15%, da je nezaposlenost nikad manja 9,5%, u njihovo vreme bila je 26%. Takođe, moram da naglasim da neki gradovi, kao Inđija i Sremska Mitrovica imaju zaposlenost nešto oko 5%.

Znači, ova Vlada i politika koju sprovodi Aleksandar Vučić, je politika u interesu radnika i u interesu svakog građana Srbije.

Ali, moram da naglasim da je sramna, morbidna i sramotna ona politika na čijim naslovnim stranicama, a to su list „NIN“ i list „Danas“ je uperen bajonet prema našem predsedniku Aleksandru Vučiću, znajući verovatno da upiranjem bajoneta i crtanje mete na njega, direktno ispaljuju metak i u državu, jer pucaju u najboljeg.

Sramno je ono novinarstvo koje je bez novinarske etike, bez moralnosti, odgovornosti i bez istine. Naravno, mi iz SNS znamo da iza svega stoji politika pljačkaša, žutog brloga i patoloških lažova u liku Đilasa, Jeremića, Obradovića, Tadića i drugih. Oni su prošlost, njihova politika je bez ideje, to je politika morbidnosti i zato će politika života, politika Aleksandra Vučića pobediti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da je politika ove Vlade puna kontradiktornosti, jer imajući u vidu da smo imali prilike da čujemo kako je na sceni trenutno zlatno doba, da su takve naše ekonomske prilike, da smo mi šampioni u regionu, a onda u isto vreme vidimo da ova zemlja isplaćuje pomoć penzionerima u vrednosti od 5.000,00 dinara. Pa mi možda nije malo najjasnije, kako to jedna zemlja koja je tako uspešna, koja je balkanski tigar, je onda u situaciji da treba da se penzionerima isplaćuje bilo kakva pomoć.

U našoj zemlji je sve najveće u istoriji, pa onda i smanjenje penzija i plata je u stvari nivo plata i nivo penzija na istorijskim maksimumima, pa tako i u svakoj od tih statistika i uopšte svaki ministar koji nešto pokušava da predoči ili da nešto označi kao svoj uspeh je u stvari nešto što nije niko pre njega mogao ni da zamisli, a kamoli da se tako nešto u Srbiji i ostvari.

Mi, imamo, naravno, imali smo, te tzv. mere štednje, videli smo da se u stvari štedi na najsiromašnijim građanima, još od 2014. godine, ali postavlja se pitanje šta je sa brojnim predizbornim obećanjima, pre svega SNS, kako bi se kod nas uštedeo novac.

Srpska napredna stranka pre nego što je došla na vlast, govorila je da će da spreči partijsko zapošljavanje, da će da ukine veliki broj tih besmislenih agencija i zavoda, saveta i raznih stvari koji samo isisavaju novac iz državnog budžeta, ne služe ničemu, a da se ti ljudi, tj. u tim savetima i agencijama, se ljudi zapošljavaju po partijskom ključu.

Srpska napredna stranka je govorila da će da smanji birokratiju u Srbiji, da će da na taj način smanji sve nepotrebne troškove i uvođenjem kancelarije za brze odgovore. Evo, prošlo je sedam godina, nigde ne postoji kancelarija za brze odgovore, na tom planu se ništa nije uradilo. Čak, šta više, novac se opredeljuje veoma širokogrudo, nevladinom sektoru, nevladinim organizacijama, pogotovo onim koje deluju pod firmom ljudskih prava, zaštite ljudskih prava, a videli smo da su to one nevladine organizacije koje u stvari imaju antisrpsku politiku, predstavljaju se kao civilno društvo, a u stvari su veoma važni politički činioci u Srbiji koji nam kroje raznorazne političke stavove po raznim pitanjima. Njihove teme su nezavisnost Kosova, genocid tzv. u Srebrenici i Srbi koji su po prirodi stvari najveći zločinci i najgori na planeti. Dakle, na taj način se troše pare iz državnog budžeta.

Mi pričamo o stopi nezaposlenosti koja je ispod 10%. Dakle, ono što možemo da čujemo iz diskusija, jeste u velikoj kontradiktornosti sa realnošću u Srbiji. Ne možemo mi da toliko nerealno komentarišemo ovde i govorimo da mi u stvari u Srbiji imamo manjak radne snage i da imamo veliki broj zaposlenih. Možda su ti ljudi zaposleni, ali u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, širom zapadne Evrope, pa i u Rusiji i u nekim drugim zemljama. Ne možemo mi da smanjujemo nezaposlenost na način da negde ljudi koji su radno sposobni, ne rade više u Srbiji nego rade u inostranstvu. Pa, onda, po tom ključu imamo manje nezaposlenih.

Agencija za zapošljavanje, ne znam kako može da se objasni potreba njihovog postojanja u sistemu Srbije, zašto nama trebaju posrednici između poslodavaca i radnika. Ta Agencija za zapošljavanje svakako zarađuje. Da li taj novac, koji zarađuje neka Agencija za zapošljavanje, bi bio drugačije upotrebljen od strane poslodavca, da se tom radniku na primer poveća plata. I dalje su plate u najvećem broju fabrika, preduzeća, kompanija, čega god, oko minimalca, što predstavlja 30.022 dinara.

Kakva je potreba u njihovom postojanju uopšte? Mi vidimo povećanje plata, pomoć za penzionere, itd. Hvalio se gospodin Antić najnižom cenom struje u Evropi. Videli smo da je struja poskupela sada. Dakle, malo ćemo da povećamo plate, ali onda ćemo malo da podignemo i cenu struje.

Mi smo videli u prethodnih nekoliko dana isto jedno prekršeno obećanje SNS, jeste što je trebalo da bude ukidanje pretplate za javni servis, tj. za RTS i RTV. Šta nam treba radio-televizija evropske Vojvodine ili evropske Srbije, šta to znači? Da li je to onda na liniji ovih ljudsko-pravaških organizacija ili to stalno treba da predstavlja Srbiju?

Radio-televizija Srbije, dakle to je imperativ da se finansira, da finansira svaki građanin Srbije uz račun za struju. Koja je tu logika? Radio-televizija Srbije, za koju je Kosovo nezavisna država, koja objavljuje svaki put, od vremenske prognoze do raznih izveštaja i bilo kojih vesti, mapu Srbije bez teritorije KiM, gde su plate ogromne, koja ima upravni ili nadzorni odbor, koji je po ko zna kom ključu sastavljen i niko ne zna po kom se principu to bira, umesto valjda da je to pod kontrolom Narodne skupštine, koja apsolutno ima veliku disproporciju predstavljanja političkih stranaka u svojim informativnim emisijama, pa tako da vidimo da otprilike 99% vremena posvećeno politici u Srbiji, političkim dešavanjima je u stvari određeno za SNS i SPS.

Onda isto tako možemo da vidimo nezadovoljstvo u nekim medijima koji podržavaju Vladu Srbije, tim RTS-om, žutim Bujketom, žutom Oljom i svima ostalima. Je li to kontradiktorno? Dakle, neracionalno se troše sredstva iz budžeta Srbije. Sve ono što SNS zamera bivšem režimu, tim najvećim lopovima i ostalo, danas je u situaciji da isto to sprovodi, samo malo umivenije, ali nema nikakvih razlika.

Mi imamo smanjenje nezaposlenosti u Srbiji, ne zbog velikih fabrika, velikih uspeha, njih ima, naravno, ali to nije na takvom nivou kao što se predstavlja, već zato što imamo jedan ozbiljan demografski odliv iz Srbije svake godine. To je stvar kojom treba da se bavi Ministarstvo za rad. Ovo neće poboljšati status radnika u Srbiji i zaposlenost. Možemo mi da računamo, na kraju možemo da dođemo do računice da nema uopšte nezaposlenih u Srbiji, ali da li će to biti stvarno tako kada izađemo iz ove sale ili kad napuste neko ministarstvo? Pa, neće.

Mi nismo u takvoj situaciji, nemamo takav luksuz da govorimo, da se hvalimo zlatnim dobima, najvećim platama, najvećim penzijama. Hajde da vidimo kakvo je realno stanje u Srbiji, u skladu sa tim da donosimo odluke, a da vidimo gde može novac da se uštedi. Može da se uštedi za finansiranje RTS-a. Ne treba nam televizija koja treba da predstavlja nacionalnu televiziju za koju je Kosovo nezavisna država. Ne treba nam finansiranje nevladinih organizacija za koje je u Srebrenici izvršen genocid, Kosovo nezavisno, Srbi sami sebe bombardovali, Srbi najveći zločinci itd. Tu treba da tražimo rešenje, a ne na teret onih najsiromašnijih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Evo, samo javnost da čuje do kakvih apsurda ide predlagač ovih zakonskih akata.

U članu 10. ovog predloga o agencijskom zapošljavanju govori se o angažovanju radne snage u zemljama EU. Pa kaže, između ostalog, u slučaju ustupanja zaposlenih poslodavcu korisniku koji obavlja delatnost na teritoriji države članice EU, a sa evropskog ekonomskog prostora, pored navedenih elemenata iz tog člana sadrži: 1) trajanje rada u inostranstvu, 2) valuta u kojoj će se isplaćivati zarada, 3) prema potrebi druga novčana i nenovčana davanja u vezi sa boravkom u inostranstvu, pa 4) prema potrebi uslovi koji uređuju povratak upućenih zaposlenih u Republiku Srbiju i na kraju kaže – odredba iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se ako trajanje rada u inostranstvu ne prelazi mesec dana.

I ovo je po evropskim standardima, ovo je to, što bi rekli Slovenci – Evropas dai. Ovo je – Evropa nema alternativu. To bi bilo nekako dozirano velikim optimizmom, da u objašnjenju ovih članova isti taj član 10. ovog predloga zakona ne kaže jasno i decidno da su ovim članom propisani elementi ugovora o radu u slučaju ustupanja zaposlenih poslodavcu korisniku koji obavlja delatnost na teritoriji država članica EU i evropskog ekonomskog prostora. Ova odredba će se primenjivati od dana stupanja punopravnog članstva Republike Srbije u EU. Da nije sadržano, da nije napisano, čovek ne bi mogao da poveruje.

Dokle ćemo mi da slušamo te sadomazohističke ideje? Ovo je već sadomazohizam. Ovo sami sebe bukvalno uništavate. Pa vama predsednik Francuske dođe i kaže – nema govora o proširenju EU, pa vam kaže Merkelova, frau Merkel koju smatrate polubožanstvom, mada ste se sad okrenuli ovome što živi sa učiteljicom, ali da ne raspravljamo o tome, pa vam kažu – nema govora o proširenju EU. Vi ponovo, čak i u zakonima prepisujući ne vodite računa, pa svako logično gledajući ovo bi dodatno predložio izmenu i dopunu ovog zakona kada Srbija uđe u EU, pa bi stavio taj član 10. Ovo vam ostaje kao nešto što je potvrda tog vašeg mazohističkog ponašanja. Imate vi zakone koji se donose po hitnom postupku, ali stupiće na snagu kada Srbija postane članica EU, ima i takvih zakona.

Sve su ovo biseri, ovo je za nauk. Kako možete uopšte u jednom zakonu da predlažete član koji reguliše odnose sa članicama EU, a onda kažete – stupa na snagu i primenjuje se kada Srbija bude punopravni član EU? Ko još treba iz te EU da vam dođe, gospodo, i da saopšti definitivno nema ulaska Srbije u EU? Ako se razgovara o tome, vidite koji je uslov – ustupanje teritorije, 15% teritorije koja se za početak zove Kosovo i Metohija, a zatim AP Vojvodina, pa onda Raška oblast.

Pa da li ima neko u ovoj sali, da li ima neko u ovoj Srbiji da sumnja u ovo što mi srpski radikali govorimo? Pa i vi znate to, pa i vi to naglašavate, ali šta vas boli briga. Bitno je staviti kao nešto što je obećavajuće, nešto što je svetlost na kraju tunela, a to je ovaj član 10. u čitavom ovom zakonu. Mi nemamo ništa protiv da se regulišu odnosi između radnika i poslodavca, da to bude nešto što će garantovati sigurnost i radniku i poslodavcu, ali pre svega treba da budu zastupljena prava radnika, prava poslodavaca, sigurnost radnika, sigurnost poslodavaca. Ovde i ministar navodi jedan od ekstremnih slučajeva. Nije, to je pravilo postalo, to je postalo pravilo, lobiranje u okviru radnika od strane sindikata koji preko noći niču kao pečurke, pa se pretvaraju u predstavnike radnika, tako što su iskoristili tu njihovu privremenu zaposlenost, pridobili ih za sindikat i onda oni predstavljaju i vidimo ih na televiziji skoro svakodnevno u javnosti se pojavljuju ti tzv. dušebrižnici o pravima radnika, koji nastupaju, iznose svoje političke stavove, a radnici su potpuno sporedni.

Ono na čemu insistira SRS, to je da što pre ukinete Odluku o zabrani zapošljavanja. Vi ovde imate niz nelogičnosti, ne samo kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, nego u vašim političkim odlukama i potezima i nastupima. Vi govorite da je deficit u pojedinim oblastima, u pojedinim segmentima, a pri tome i dalje vam je Odluka o zabrani zapošljavanja na snazi. Vi to onako selektivno. Odlaze nam mladi školovani ljudi, ne mogu da se zaposle, završili fakultete, žele da se zaposle, da rade. Ne može, zato što je zabrana zapošljavanja. Čak i pojedini ministri ne znaju da ta odluka važi do kraja 2020. godine, pa smo slušali što na Odboru, što ovde u ovoj sali da kaže – krajem ove godine stavlja se van snage ta odluka. Čak ni ministri nisu obavešteni, što je prosto za neverovati, krajem 2020. godine. Ali, dame i gospodo, gde će da rade ti ljudi koji su pozavršavali škole, srednje, fakultete, naravno, ne računam ove što preko noći diplomiraju, nego računam ove mlade koji su potencijal koji je potreban Srbiji, ako je i dalje ova odluka na snazi? Morate to stavljati van snage.

Što se tiče platnih razreda, očigledno da vam je to bolna tačka. Očigledno da ćete naći sva obrazloženja kako bi opravdali nešto što ne može da se pravda, a to je da nije trenutak da se pristupi izradi sistematizacije platnih razreda, da nije to trenutak, da se s tim ne dobija ništa, da na se na taj način možda se čini veća nepravda. Sve su to floskule koje imaju samo zadatak da se odloži, a to stvara još veći problem, pogotovo funkcionisanje javnog sektora, državne uprave. Tu će tek da budu problemi.

Mi smo vam govorili drastične primere. Prosto čovek ne može da veruje kako i to ne može na neki način da vas razmrda da početne da razmišljate zrelo, da počnete odgovorno da se ponašate, da u nekim javnim preduzećima pomoćni radnici imaju veće plate nego što su to diplomirani pravnici u pojedinim lokalnim samoupravama ili upravama ove države.

To vama ništa ne znači što u zavisnosti od sreće ili neke slučajnosti pravnik koji radi u jednom ministarstvu može imati veća ili manja primanja od svog kolege koji radi isto u Vladi Srbije, ali u drugom ministarstvu. Mi srpski radikali uvek ćemo vam spočitavati to kao nešto što niste usaglasili, možda sa MMF ili niste vi sami među sobom usaglasili neke stavove, pa onda za javnost govorite hiljadu opravdanja koje ni jedno nije utemeljeno u realnost.

Kada su u pitanju neki predlozi zakona, to je nešto što se podrazumeva kada se usvoji budžet, i to je sasvim normalno da se produžava na 2021. godinu. Ono što srpski radikali ne žele da ne naglase, to je da pored silnih obećanja da će biti ukinute mnoge agencije. Razmišljajte, gospodo, da imamo jednog posrednika između centralne vlasti, odnosno republičke Vlade i lokalne samouprave. Taj posrednik je pokrajinska administracija. U ovoj pokrajinskoj administraciji hiljade su zaposlenih. Niko ne kaže da će oni ostati bez posla, ali zašto da ima posrednik između transmisije vlasti i odluka sa državnog nivoa na lokalni nivo. Nema nikakve potrebe za to, prema tome treba razmišljati o tome kako racionalno u skladu ekonomskim i finansijskim mogućnostima treba da funkcioniše administracija. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da nisam čuo nekih ozbiljnih ili bar realnih primedbi na set zakona o kome sada raspravljamo.

Ako je najveći problem što će zakon da bude primenjivan i kada Srbije postane punopravni član EU u nekim svojim delovima, onda to i nisu neke ozbiljne primedbe. Međutim, ne mogu da razumem kolege koje napadaju Zakon o agencijskom zapošljavanju. Evo, ja ću da ga hvalim, a oni koji ga napadaju neka znaju kako to izgleda i kako se zakon primenjivao do pre samo nekoliko godina unazad.

Odmah da raščistimo. Agencije koje su pružale usluge i zaposleni u njima bili su u polusivoj zoni. Evo, ja ću sada jedan primer da ispričam koji se desio u Energetskom kombinatu Kostolac. Reč je o izdvojenom preduzeću, proizvodnja, remont i montaža, skraćenica mu je PRIM, dogašaj iz 2009. godine. Kao izdvojeno preduzeće, znači, ne radi više u sistemu EPS, ali radi za EPS zbog specifičnosti svoje delatnosti direktor je za 75% zaposlenih, koji su bili direktno angažovani na održavanju energetskog kombinata, uručio im je otkaze.

Ali, isto tako ih je uputio da se zaposle u posebnu agenciju koja je povezano lice sa njim. Znate kako je to izgledalo? Ti ljudi nisu odlazili sa svojih radnih mesta. Oni su fizički bili prisutni gde su radili i pre tog otkaza, samo su promenili poslodavca. Još nešto, primali su polovini svoje plate, a izdvojeno preduzeće proizvodnja, remont i montaža je uredno isplaćivalo agenciju kao radnik prima raniju zaradu, čak i nešto veću.

To se isto dešavalo ovde u PKB Beograd. Znate kada je Dragan Đilas, kao navodno brinući o imovini Beograda raskinu ugovor o privatizaciji, pa suzili PKB, pa su nešto tamo kao bajagi nešto radili, bavili se nekom poljoprivrednom proizvodnjom. Svi zaposleni u PKB bili zaposleni preko agencije koju je imao Dragan Đilas. Svi su primali po agencijama enormne zarade, a dobijali su zaista jedva onoliko koliko imaju da prežive. Tako je Dragan Đilas pljačkao PKB Beograd, tako je preko ovog sportskog centra na Starom Gradu pljačkao Bastać, tako na određen način i oštećuju preduzeća koja ovde dolaze kao izvođači javnih radova, država je tu nemoćna. Angažuju preko agencija radnike, a često su inženjeri koji vode taj posao vlasnici agencija koje zapošljavaju te radnike. Oštećuju i svog poslodavca, oštećuju radnike i oštećuju Republiku Srbiju.

Sada, ako hoćete da napadate zakon koji će to da spreči, samo napred, nemam ništa protiv, ali da znate šta napadate. Jer, zakonom je predviđeno da bez obzira da li je zaposlen na određeno, neodređeno vreme ili preko agencije, moraju da imaju istu platu. Da li ste protiv toga? Ja ne znam zašto, ako jeste. Nađite nešto drugo što ćete da kritikujete. Nemojte da pokušavate da održite sistem koji je uspostavio Dragan Đilas, Boris Tadić, Mirko Cvetković, Božidar Đelić i ekipa, Miodrag Kostić i da ne nabrajam dalje. Ako hoćete taj sistem da ostane, onda njih i podržavajte, da budu još bogatiji. To je radio i Mišković, iznajmljivao je državi do 2012. godine svoje zaposlene, država ih je plaćala kao da su doktori nauka, a ti ljudi su dobijali jedva minimalac, nešto malo više, ne možete baš tako lako da isplatite samo minimalac mora nešto malo veće da bude isplata zarada.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji se smanjuje. Nije to rezultat odliva radne snage u dijasporu. Zaboravite na to, toga je bilo i ranije, bilo je mnogo više, dva puta više. Pa, što smo onda dospeli do 26,27% nezaposlenih ako je i tada bilo odliva radne snage. Ili neka mi, a ja to još mogu da nazovem perpetuum mobile, ja sam koliko u petak čitao kolike su uplate zaposlenih u fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, a onda se pojavi neko i kaže, to nije tačno, nema tolikog porasta zaposlenosti u Srbiji. Pa, odakle taj novac, sam sebe stvara.

Znate, ako hoćete da kritikujete, napadajte ono što ne valja. Smatram da opoziciji to jeste posao. Ne očekujem da hvalite ni Vladu, niti da hvalite predsednika, ali očekujem da bar iznosite tačne podatke.

Sa ovim zakonom jedan sistem koji je na prvom mestu štetio zaposlenima, štetio državi, se ukida, dolazi se do pravednijeg načina uređivanja, omogućava se i poslodavcima da povećaju svoju uposlenost, jer neće morati da zaposle čoveka na neodređeno vreme, nego samo za onaj period koji mu treba. Ali će isto tako i taj koji bude radio preko agencije kod takvog poslodavca primati platu kao da je i zaista radnik kod tog poslodavca. Ja ne znam šta je tu sporno?

Došlo je vreme, o tome smo unazad pričali, evo, 2014. godine, da će sa smanjenjem stope nezaposlenosti početi da se menja i cena rada u Republici Srbiji. Evo, menja se. Prešli smo tu magičnu granicu ispod 10%. Sad počinju poslodavci da traže sve bolje i bolje radnike i spremniji su sve više i više da ih plate. Ali, od nečega je moralo da se krene.

Ako će neko da kaže da je neuspeh to što je prosečna zarada 500 evra, ako će neko da kaže da je neuspeh da su i poslodavci prihvatili da minimalna zarada bude 30 hiljada dinara, ako neko kaže da nije dobro što nam je stopa nezaposlenosti ispod 10% i ako jeste, to je zasluga nekih drugih a ne ove Vlade, ako neko kaže da 300 km auto-puteva ne postoji, ja postavljam pitanje - a koliko on zaista voli svoju zemlju? Jer, to su sve stvari koje možete da vidite. Sve je to proverljivo, vidljivo.

Kada se bavimo tim diskusijama, moramo uvek da vodimo računa da nas vreme ne demantuje. Demantovalo je ovde i Balšu Božovića i Boška Obradovića, Dragana Đilasa, ceo bivši režim. Događaji su demantovali. Zato i donosimo ovakve zakone. Ne da bi njih demantovali, nego da bi Srbiju napravili na lepše mesto za život. Ne samo da nam više deca ne odlaze, nego i oni koji su otišli, mada je to teško, ali da počnu da se vraćaju. Neki su se već vratili. Videli su da nije baš tako bajno i sjajno i da Srbija može da bude lepo mesto za život ako čovek hoće da radi i zaradi pošteno svoju platu. Zato ovakve zakone treba i podržati, a ne kritikovati bez razloga.

Srbija je od 2014. godine započela jednu novu etapu u svom razvoju, etapu koju je započeo sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, tada kao premijer. Raščistili smo dobrim delom i sa tajkunima, sivim zonama i ovaj zakon svakako jeste samo jedan od malih koraka da Srbiju napravimo za bolje mesto za život, da naša deca ostaju ovde. Zato ovaj zakon u danu za glasanje treba podržati.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Koleginica Radeta, kao zamenik predsednika poslaničke grupe, pravo na repliku. Izvolite.

Čuli smo malo pre obraćanje očigledno našoj poslaničkoj grupi, jer niko drugi nije kritikovao predloge ovih zakona, pa onda još kaže kolega - nemojte da napadate, itd. Mi nikoga ne napadamo. Mi govorimo kritički o Vladinim predlozima zakona.

Prestanite sa tom mantrom, ako mi kažemo - nećemo da se krade na gradnji auto-puteva, vi kažete - vi ste protiv auto-puteva. Ako mi kažemo - ne treba nam ova agencija, agencijsko zapošljavanje, vi kažete - vi hoćete da ostane ono što su Tadić, Đilas, itd. uspostavili pre 10 godina.

Ljudi, ponašate se kao deca. Mi nećemo to. Mi smo prvi rekli da to nećemo. I ceo dan vam govorimo da to treba da ukinete, a vi sad, kao, mi podržavamo nešto što su nekada žuti uveli. Ko nam to kaže? To nam kažu oni koji su podržali Briselski sporazum, izvršitelje, notare, sve moguće agencije, finansiranje nevladinih organizacija, evropski put po cenu ne znam koju. Pa, nemojte ljudi, čačkate se negde gde zaista nama ne možete ništa da kažete.

Govorimo o ovim zakonima i govorite i vi o ovim zakonima. A ne sada, ako mi kažemo - ovaj zakon nije dobar, mi hoćemo da ostane neki Tadićev. Ne. Mi hoćemo, davno hoćemo da se ukine taj Tadićev. Nismo ga hteli ni kad su ga donosili. I danas smo 152 puta ministru rekli da je naš predlog da se ukinu te neke poludivlje agencije. Ali da nam zato ne trebaju ove, nego da imamo lepo našu službu zapošljavanja, nacionalnu službu zapošljavanja i da sve što je vezano za zapošljavanje može da ide i treba da ide i jedino da ide preko te službe. Nemojte sada, da biste se odavde obratili nekima koji ovde ne sede, onda da to radite preko nas. Nemojte, molim vas, nađite se negde tamo pa se lepo izdogovarajte. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.