Član 6. mora da se briše. Zato što je ovo što ste predvideli neustavno, zato što je apsolutno suprotno odredbama Zakona o radu.
Radi se o tome, da bi ljudi koji prate naš rad mogli da razumeju, radi se o markicama za prevoz, najjednostavnije da kažem, jer je to tema o kojoj se već mesecima priča, tema koja pravi problem ljudima zbog dolaska i odlaska na posao i sa posla.
Vi ste sad smislili da u ovom zakonu kažete, naravno taj iznos koji se uplaćuje na ime prevoza do posla i s posla, ne podleže plaćanju poreza na zarade, a vi ste sad to rekli da se ne plaća porez na zarade zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade, rekli ste, dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.
Ovo, dragi moji, nije u skladu sa Zakonom o radu. Zakon o radu je veoma precizan i kaže da je poslodavac obavezan da zaposlenom obezbedi sredstva za dolazak na posao i odlazak sa posla. Šta će on da radi sa tim sredstvima? Da li će on tim sredstvima kupiti kartu, da li će na posao doći na biciklu, da li će doći na metli, da li će doći četvoronoške. On je obavezan da dođe, ne može da kaže - ja nisam došao zato što nemam prevoza. Poslodavac mu je obezbedio novac za prevoz i zaposleni je u obavezi da na posao dođe.
Šta vi radite? Da biste obezbedili da što više sredstava dobije gradsko saobraćajno, vi sada obavezujete ljude da moraju kupovati markice za prevoz iako prevoz ne koriste. Naravno, mi ne mislimo da treba neko da se vozi u gradskom prevozu, a da prevoz ne plaća. Prevoz mora da se plaća i tu nema ničeg spornog. Ali, zašto vi terate nekoga ko, recimo, ide biciklom, neko ga ko hoće da se rekreira, vi bar ministre volite rekreaciju, možete to da razumete, može neko sa Novog Beograda u Zemun da dolazi biciklom na posao. Može li? Može.
Da li neko dolazi na posao kolima, pa ovo što dobije na ime sredstava, na ime prevoza, kupi gorivo, naravno, to mu ne može biti za ceo mesec, ali se dogovorili, ne znam, muž i žena rade negde blizu i mogu da koriste sopstveni prevoz na ime onoga što dobiju novčana sredstva za dolazak na posao i odlazak s posla. Dakle, ne smete i ne možete i nemate pravo i suprotno je Zakonu o radu da vi nekoga obavezujete kako će trošiti sredstva koja dobije na ime prevoza. Obavezan je samo da dođe na posao zaposleni, jer mu je obezbeđen način da plati prevoz.
Šta vam znači ovo – dokumentovano? Kako ćete, evo, sad da mi kaže neko, recimo, neko dolazi svojim kolima na posao i on će da donese račun sa pumpe da je potrošio 3.000, mislim da je toliko nešto, oko 3.000 u Beogradu košta ta mesečna karta, znači, neko će da donese dokaz da je platio 3.000 dinara i ja sada pitam vas, Arsiću, kao vrsnog stručnjaka, kako će se u računovodstvu firme to evidentirati? Kako će se evidentirati postojanje 70 automobila u firmi? Kako će se to uopšte objasniti? Šta će reći državni revizor kad vidi da u jednoj opštini 50 automobila se plaća, a nisu opštinski?
Dakle, pravite potpune besmislice, sa jednim jasnim ciljem da obezbedite što je moguće više sredstava za gradski saobraćaj. Vi to radite tako što ćete svakoga ko uđe u autobus naterati da plati kartu. To treba da se organizuje i to nam uopšte nije sporno, ali ne možete terati nekoga da dokumentuje kako će potrošiti sredstva koja mu firma dodeljuje na ime prevoza na posao, ne možete. Pa onda možete i da tražite da dokumentujete kako neko troši platu. Ovo je neverovatno. Dakle, ovo je apsolutno u suprotnosti sa Zakonom o radu, a to automatski znači da je neustavno i nezakonito. Hvala.