Ja neću da tumačim ničije snove, ja samo želim da govorim o činjenicama, a činjenica jeste da su penzije od 2016. godine jednim delom bile povećavane, odnosno da su smanjivana bila opterećenja koja imaju penzioneri u merama fiskalne konsolidacije.
Do 2019. godine u javnom sektoru su povećavane plate samo u policiji, vojsci, jednim delom u obrazovanju i jednim delom u zdravstvenoj zaštiti. Znači, punih pet godina javni sektor nije imao skoro nikakvo povećanje. Zbog tih pet godina što nisu imali povećanje, danas imaju 8,8% i izjednačavaju se sa svima drugima koji su imali povećanja, računajući i penzionere. Evo, to je, znači, i niko to ne može da ospori.
Znači, sad smo doveli na onu meru koja je bila sa svim povećanjima od 2014. godine, koje su imali, da kažem olakšice, ne povećanja, koje su imali penzioneri, jedan veliki broj, između milion i 200 i milion i 300 hiljada povećavane su penzije, njima nije bilo smanjivano.
Valjda očekujete da ti koji rade u javnom sektoru imaju pravo. Najviše su pogođeni mladi ljudi, koji su na početku svoje karijere. Pa, šta mislite da diplomirani pravnik i ekonomista, koji počne da radi u javnoj upravi, znate koliko ima platu, 35-36 hiljada, a on treba, osim što će da dolazi na posao, da zasnuje porodicu, da izrađa decu, da školuje tu decu. Pa, valjda su ta deca budućnost? Pa, valjda su zbog te dece, koja se rađaju i koja će da se rode, penzioneri podržali mere fiskalne konsolidacije. Podržali su, velika većina, i to ne možete da osporite.
Zaboravite više tu priču. Na penzijama nećete više dobiti glasove, niko neće dobiti glasove, niko iz opozicije i bivšeg režima neće dobiti te glasove, jer penzioneri danas em što žive bolje nego što su živeli pre 2014. godine, em znaju da će svake godine da im bude bolje nego prethodne. E, zato nećete više dobijati glasove zbog penzija.