Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvinite, biću lična, kolega Orliću.

Evo zove me majka, stvarno se ljuti, ona je pristojna žena, penzioner, kažete glasa za Vučića, sačuvaj Bože. Mislim uvek zaokružuje listu Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj i ne zna otkud ona u toj vašoj priči, kao ni njene komšinice i mnogi drugi penzioneri koji glasaju za srpske radikale i biće ih još više.

Pa čak i kad smo kod toga kada je pristojnost u pitanju, eto i ona ima mnogo višu penziju nego ovi iz kategorija koje sam čitala. Mislim da je njena oko 25 hiljada dinara, invalid je prve kategorije i ne može da živi zaista sa tom penzijom, jer sedam hiljada dinara samo lekove mora da plati zbog bolesti koje ima, jer nisu na listi RFZO-a i da nema svoju decu, žena jednostavno ne bi mogla da preživi mesec dana.

Vi sad meni pričate neke bajke da penzioneri koji imaju 15 hiljada dinara, to je stvarno neverovatno, su mogli da uštede. Evo, sad ću da nađem neki primer, recimo, da ne pravim reklamu nekome, najjeftiniji televizor na akciji može da se kupi za, mislim, manje od 10 hiljada dinara. Znači, na tih pet hiljada moraju da dodaju još pet hiljada.

I jedan i drugi, kažete, kolega Orliću, penzioner u kući, oni što imaju 15 hiljada odlučili su da onih bednih pet hiljada što su dobili nadoknade, prvo rekao je Aleksandar Vučić - kupiće prase, spremiće ovu kalendarsku Novu Godinu, spremiće Božić, spremiće srpsku Novu Godinu, spremiće krsnu slavu, vi ste sad došli na ideju da kupe televizor. To je stvarno, ja nemam dalje više komentar, neverovatno kako ste uopšte vi sada licemerni, na kraju krajeva, a i to vređa zdrav razum deteta u osnovnoj školi, a kamoli penzionera koji su dočekali tako bedno da žive i da imaju tako male penzije.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Odgovor na pitanje otkud penzioneri u mojoj priči je – zato što ste ih pomenuli, otud što ste rekli da je nemoguće da to rade penzioneri koji imaju 15 ili 20 hiljada dinara i da je sigurno reč o nekima koji imaju 50 hiljada dinara i voze taksi. Otud u mojoj priči.

Da vam kažem da to nije tako. Prvo da vam kažem da to nije tako. Drugo, šta ljude vređa? Znate šta te ljude vređa? Na primer, kada im neko poput ovih vaših na Starom Gradu kažu – poslaćemo vam pomoć u kući. Vidite kako smo lep program za to namenili, vidite koliko smo para izdvojili, pa se ne izvrši nijedna usluga te vrste, pa nijedan dokaz ne postoji da je izvršena usluga te vrste, ali se sve lepo naplati, pa se u milionima lepo naplati. A ko te pare podeli? Sve nešto mislim podeli pre svega onaj Bastać koji ljudima stavlja kese na glavu kada mu ne donesu kovertu koju su mu obećali. Nemojte ništa meni na reč da verujete, evo vam živ i zdrav, igrom slučaja živ i igrom slučaja zdrav, njegov kum Lešnjak koji mu je bio desna ruka u Veću, pa mu jednu kovertu nije dao i sada priča šta je bilo, kako je prošao. Tako što ga je ovaj vezao, mučio, tukao ga satima, stavljao mu kesu na glavu da ga uguši.

Znate zašto? Zato što treba para, zato što je malo para, zato što nije dovoljno što je Đilas 619 miliona evra već prebacio na račune svojih firmi, zato što nije dovoljno da Đilas sam prijavljuje 25 miliona evra vredne nekretnine, zato što nije dovoljno da ti Bastaći, Miljuši i ostali, koliko više, od decenije, jel toliko ima, po četiri miliona, pet miliona uzimaju na tim uslugama geranto domaćica. U stotinama miliona pronevere novca sportskog centra. Bog sveti zna koliko desetina miliona na nivou jedne godine samo prebace svojim ljudima preko nekih firmi koje navodno daju specijalističke usluge, a u stvari plaćaju batinaše i ove koji ih prate u stopu kada fašistički pir izvode bilo gde po centru grada i na sve to da plaćaju nečije odbornike. Znate vi jako dobro čije.

Kada kažete šta vređa – to vređa ljude. Da im kažete – to je za vaše dobro zato što ćemo vama penzionerima neku usluga da damo, pa im ne date ništa, nego se prebacuju milioni u privatne džepove. To ljude vređa, a ponajviše vređa kada nakon svega toga neko ustane ovde i kaže – bednih pet hiljada dinara. Što ne date pet hiljada dinara bilo kome od penzionera na Starom Gradu? Ne morate ni pet, dajte im četiri. Dinar jedan dajte. Dosta je više trpanja u svoje džepove. Dajte nešto narodu, jer znate šta je bedno? Bedno je ponašati se tako.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Nataša Jovanović.

Stvarno vaše opsesije o pojedinim ličnostima ne želim da komentarišem, ali hoću šta vređan penzionere.

Najpre da vas korigujem. Uopšte nisam rekla da neko ima 50 hiljada i vozi taksi, nego ima 10 ili 15 hiljada pa je prinuđen jer ima nezaposlenu decu u kući, pa izdržava i decu i unučiće tako što vozi taksi i dnevno može da zaradi najviše 500 dinara ako radi 12 do 14 sati dnevno.

Ono što vređa penzionere – u staroj Raškoj oblasti, naročito u Novom Pazaru je što ste vi u koaliciji sa Sulejmanom Ugljaninom koji je izjavio da će da zapali da i da će goreti Novi Pazar, da je i zajedno sa njim to rekao vaš koalicioni partner Rasim Ljajić i vaš koalicioni partner na lokalnom nivou Sulejman Ugljanin. I baš mi piše jedan siromašni penzioner iz Novog Pazara i čudi se kako takvom nekom kome inače po Krivičnom zakoniku za tako nešto je zaprećena kazna od najmanje 15 godina zatvora, vaša ova Dolovac spava, a vi ćutite, ljuškate ga na vlasti i dajete mu pare iz budžeta, to mora da zna i ovaj penzioner iz Novog Pazara, iz Tutina, iz Sjenice, svude gde ste sa njim, u Prijepolju, u koaliciji i to vređa zdrav razum čoveka.

Ove vaše priče to vi nastavite.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.

Još da vam piše svih milion i 700 hiljada penzionera ništa drugo ne biste radili nego samo poruke čitali, a na izborima biste pobedili. Na izborima biste pobedili sigurno. Sada, koliko pobeđujete na izborima, toliko vam i pišu penzioneru, da vam kažem pravo.

Ne znam za Sulje i ostale te vaše ljude. Samo se dobro sećam da je reč o ljudima koje pre svega zanima vlast, a takođe se jako dobro sećam da ako im je neko rekao – nema za vlast ni vlasti, ni funkcije, pa to je Aleksandar Vučić. Da ste vi pitali, nisam siguran šta bi i kako bi bilo, ali kako jeste bilo kada se pitao Aleksandar Vučić to zna cela Srbija. On im je rekao – zaboravi ti na svoje gluposti i ucene Suljo, nema tebi ni funkcije, ni para pa sada neka vileni koliko god hoće, ali ništa napraviti neće.

Šta zanima penzionere? Recimo taj iznos penzija i te podrške koje nazivate bednim, što je apsolutno neprihvatljivo. One ljude koji te stvari pažljivo prate, koji se jako dobro sećaju šta je kada i kako bilo, pa imaju sa čim da uporede danas ili od januara, njih zanima jel tačno da će biti minimum 14%, a sve do nekih 19, 20% više i bolje u odnosu na period sredine 2014. godine.

Ti ljudi, pa oni najbolje veruju svojim očima i oni najbolje veruju svom džepu. Kada vide da je to tačno, šta mislite koliko ćete stotina hiljada ili miliona poruka da dobijete kao čestitku što im je država Srbija u vreme kada sprovodi politiku Aleksandra Vučića uspela da obezbedi 14 do 19, možda 20% veće penzije. Zna se čiji je to rezultat. Zna se čiji je to rezultat.

Može neko da bude kivan, može da bude nezadovoljan. Može kad da zavidi ili da poželi da se nađe na mestu onih koji su danas u državi uspeli da obezbede tu vrstu rezultata, ali nažalost, koliko god razumeo te motive, nema opravdanja da zbog tih motiva onakve reči upotrebi malopre.

Hoćete da pričamo o zdravstvu? Koliko je posto uvećan budžet za zdravstvo, ovaj o kome smo raspravljali pre nekoliko dana? Pa, upravo zato da bi mogli da se leče i penzioneri, i mladi, i sredovečni, bilo ko u ovoj zemlji. Ko je uveo fondove za lečenje retkih bolesti? Ko je uveo mogućnost da se leči u inostranstvu? Pa, sve to što danas pričaju ti Đilasi, Bastaći i ostali sa kojima ste na vlasti na Starom gradu. Pa ko je uveo? Jel nije neko od njih slučajno? Teško da je bilo ko od njih? Tek onda, kada je na čelo Srbije došla SNS i počela da sprovodi politiku Aleksandra Vučića. Kada je Aleksandar Vučić bio na čelu Vlade, prvi put, uvedeni su ti fondovi, izdvojena su značajna sredstva i mi iz godine u godinu povećavamo i sredstva i broj ljudi.

Mi iz godine u godinu povećavamo tehničke uslove da se lečenje u Srbiji izvrši na pravi način. Imamo sve one stvari koje su najbolje i najmodernije, koje smo kupili da bismo našim građanima zdravstvenu zaštitu pružili. Mi izgrađujemo kliničko bolničke centre na nekoliko mesta u Srbiji. Šta mislite, kome će ti ljudi da se obrate sutra, ne porukom podrške, neka ih sve vama, nego glasom na izborima, što je najvažnije.

Pravo na republiku narodni poslanik Milorad Mirčić.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, nema svrhe raspravljati na ovaj način, kada se radi o predlogu ovog zakona. Ovo je veoma značajno i bitno za 1.700.000 naših sugrađana. Nismo mi radikali ti koji ćemo da lomimo preko kolena, tako što ćemo reći – Đilas je vaš, ili Suljo Ugljanin je vaš, i onda pređemo preko toga da se ipak ne zaboravlja taj period kada je penzionerima uzeto protivustavno od penzije, uz objašnjenje i obrazloženje da je to za preporod Srbije.

Setite se samo koliko smo puta vama ovde u ovoj Skupštini rekli da ima i drugi način da se izađe iz finansijske krize, a da je poslednji taj koji treba penzionere da ošteti. Mi ovde insistiramo na nekim stvarima da se pogledaju sasvim realno, a to je da penzionerima u svakom slučaju treba da visina penzije prati primanja u Srbiji i da to ne bude ispod nivoa od 50%. Treba u Zakonu o budžetu da se ugradi odredba, bar da se ugradi odredba da je obaveznost države i Vlade, da vrati deo onoga što je uzeto od penzionera. Vi odmah počinjete sa licitiranjem.

Mi smo vam rekli. Bila je finansijska inspekcija u Starog gradu, bila je revizorska. Nađene su nepravilnosti u budžetu, pa šta je drugo nego vlast da sprovodi ono što je u skladu sa zakonom, a ne ovde da se mi nadmećemo ko je čiji. To je potpuno prirodno. To pripisivanje opoziciji zašto vi niste dali? Pa kada budemo vlast, kada budemo vlast. Ovo sve što vama govorimo to ćemo da sprovodimo, a ne govorimo da bi sa vama sukobljavali mišljenje, ili da bi ovde licitirali oko nekih imena. Nas imena ne interesuju. Sve su to ispod vašeg šinjela izašli ili izlaze. Uvek je to pravilo, ispod šinjela vlasti izlaze takvi kao što su Bastać, kao što su Đilas i ostali.