Po amandmanu.

Dakle, sve ovo što smo čuli u poslednje vreme i poslednjih par sati se svodi i otprilike ide u istom pravcu. Mi koji kritikujemo ovaj Predlog zakona smatramo da je on u celini, u detalju, nepotreban, a možda i štetan, verovatno štetan. Nije važno da li je upotrebljena neka blaža ili malo teža formulacija, ali evo, pogledajmo zdravorazumski poštovane kolege.

Imamo poslodavce, imamo Nacionalnu službu za zapošljavanje, šta će mi onda ove agencije i čemu služe ove agencije? Postoji rad naravno na određeno vreme, postoji rad na neodređeno vreme i postoji rad po potrebi, kao što rekoh, preduzeća da angažuju radnika. Može to da uradi direktno preko konkursa, može preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Čemu ovi posrednici ovog tipa sem ako ima nekih motiva da se negde uskrate ili prikrate prava zaposlenih u nekom aspektu ili da se poslodavac na neki način oslobodi neke obaveze koje čak ima i po ovom restriktivnom Zakonu o radu, o kojem je ovde bilo reči? Samo se o tome radi.

Dakle, imamo potrebe poslodavca, ako ima za angažovanje radnika, može da ga angažuje na određeno, nažalost, sad je to praska, u poslednje vreme je tako, tako je to i u svetu, na određeno vreme, privremeni-povremeni poslovi, ovako ili onako i imamo, kažem, Nacionalnu službu. Ovo jeste na neki način legalizacija prakse koja postoji, ali za koju svi smatramo da nije bila dobra.

Znači, u tom smislu mi smo čuli ovde mnogo toga, o putevima koji se grade, o dobrim potezima ove vlasti, sa ili bez navodnika, puno kritike na račun nekih kolega ovde odsutnih iz opozicije, ali to nema veze sa onim što je ovde tačka dnevnog reda.

Kao što smo opet imali priliku da vidimo amandmane predstavnika vladajuće koalicije, ja sam ih ovde gledao, ali nisam hteo da pravim zbog toga paradu, koji liče kao ono nekada zbog čega smo dobili packe kao parlament od predstavnika Evropske komisije i nekih drugih međunarodnih poslanika. Ponovo smo imali praksu amandmana koji je potpuno prekopiran Predlog zakona, član zakona sa zarezom ili navodnicima na kraju, da bi se onda dobio šlagort da se govori i kritikuje, da ne kažem, pljuje neko iz opozicije.

Ako ima neko nešto da primeti kolegi Aleksiću i da mu zameri, neka napravi konferenciju za štampu ovde u holu, kao što je to uzgred budi rečeno, danas to uradio kolega Martinović, napravi konferenciju i kaže mu šta ima. Dakle, nema nikakav problem to. Ali, mi ovde sada imamo ponovo praksu, doduše ne onako masovno kao što je bila prethodnih godinu, dve dana, ali ponovo da se unose fantomski amandmani, sa zarezom, zapetom samo kao dodatkom i da se onda to vreme od pet, 10 minuta ili dva, tri koliko ima koristi na način koji nije primeren.

Dakle, razgovaramo o zakonu, hvalite i branite zakon, ako ima osnova da se on hvali, kao što je bilo pokušaja, a ostalo od pohvala o mudroj politici vlasti do kritike nekih odsutnih predstavnika opozicije ostavite za konferencije za štampu u holu Skupštine ili za svoje stranačke aktivnosti. Hvala.

Kolega Vukadinoviću, vi gušite slobodu govora u Narodnoj skupštini.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Mirčiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u toku ove rasprave, današnje rasprave čuli sve i svašta. Čuli smo čak i nešto što nije mogao neko da poveruje, da ako se Srbija odrekne puta za EU da Kina neće moći da prodaje čelik, da neće moći da prodaje gume koje proizvodi u Srbiji…

(Predsedavajući: Po amandmanu kolega Mirčiću.)

Neće moći „Gasprom njeft“ … (Isključen mikrofon.)

Po amandmanu kolega Mirčiću.
Nemojte da navodite šta je bilo u replika, to nije bilo u okviru diskusije o zakonu.
Izvolite.

Ja ne znam kako da se zahvalim vašoj velikodušnosti što ste ponovo uključili i pritisli taster. Znam da je to intelektualni i fizički napor, ali ipak vam hvala za ovo.
Ono što je suština to je da u odbrani Predloga zakona ide se u krajnost. Niti je opozicija ovde da prikaže crno, a bogami ni oni koji su na vlasti ne treba toliko da ga boje u belo. Javnosti treba saopštiti kakve su sve opasnosti iza ovakvih predloga zakona.
Ako ima posrednik između radnika i poslodavca to uvek može da bude podležno zloupotrebama i zašto kriti o tome? Zašto bi oni koji su na vlasti branili to, isključivali tako mogućnost. Nema razloga. Mi smo ovde samo da preciziramo ovaj zakon. Mi kažemo recimo u ovom članu 20. ovo što je definisano to bi dobrodošlo ovim zaposlenima u „Megatrendu“ kada bi ta gromada, koji se zove Mića Jovanović, poštovao ovaj zakon, onda bi profesori koji su zaposleni na tom Univerzitetu jednim delom bili zaštićeni, bili bi prijavljeni da im je prestao radni odnos. Da li bi bilo to opravdano što ta gromada, koja se zove Mića Jovanović, je u poslednjem trenutku primetio da može da bude prevaren, da li bi bila olakšavajuća okolnost to je sada diskutabilno, ali ja mislim, ako ništa drugo, bar bi ga zaštitili njegovi mnogobrojni studenti, diplomci, doktoranti. Ipak moraju na neki način da izraze zahvalnost toj gromadi koja im je omogućila da primaju platu. Znanje je u drugom planu, ali platu su primali dugi niz godina, ostvarivali ličnu korist.
Tako da bi ova odredba zakona išla u prilog onima koji su ne samo diplomirali, nego i oni koji predaju na „Megatrendu“ jer bi morao Mića gromada da ih prijavi da im je prestao radni odnos ako ih je iznajmio preko agencije, ali nisu taj nivo da tamo mogu biti iznajmljivani.

Hvala, kolega Mirčiću, što ste probali da budete u temi dnevnog reda.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Bojiću.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, brisanje člana 22. koji sam ovim amandmanom tražio, najbolje iskazuje naš odnos prema ovom zakonu. Čini mi se da ovim zakonom ili još uvek zakonskih predlogom, ulazimo u jednu modnu sezonu koju bi mogli nazvati agencijada. Ova umotvorina je poklon Evrope, te dvolične Evrope koja sve svoje izmišljotine može i da plaća.

U toj Evropi su se nekada plašili komunizma, komesara, komiteta, direktiva, a danas njihovu evropsku vlast sprovode komesari, samo što im to sada ne smeta. Evropa je to pokrenula, žuti preuzeli, a današnji vlastodršci, ne samo nastavili, već unapredili i proširili. Kao da postoji opsednutost zakonopredlagača agencijama. Nisam se trudio i ne znam da li bih uspeo da nabrojim sve ono što ste izglasali, a što se zove agencija, bilo da je državna ili paradržavna. Gotovo da nema ministarstva koje nema neku agenciju, zavod, institut, fond, registar, komisiju, akademiju i njima slične stručne službe. Neka ministarstva imaju po nekoliko ovih parazita. Uzmimo samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, pri kome postoji Uprava saobraćajne policije, šta će onda Komitet za saobraćaj, pa agencija za saobraćaj, pa zatim policijske saobraćajne stanice pri policijskim upravama, pa direkcija policije. Molim vas, uz sve to postoji posebno Ministarstvo za saobraćaj.

Pokušavajući da utvrdim koliko stvarno agencija postoji u Srbiji i koliko ljudi sve one zapošljavaju, kao i koje su to agencije, jedna mi je zavredila posebnu pažnju, evo završavam, a to je, molim vas, slušajte, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Čemu onda Ministarstvo pravde i na kraju pitanje – šta će nam sve ovo ako mnogo košta građane Srbije? Hvala.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja ću se truditi da budem u temi da bi po drugi put pokušao da zaslužim vašu pohvalu, ali za mene je uspeh kad ste vi uključeni u rad i kad možete shvatiti ovu diskusiju. To je veliki uspeh. Nije samo uspeh da vi mene pohvalite. Ja razumem vašu pohvalu kao nešto što je pozitivno i takav i odlazim kući.

Naime, uvek je interes poslodavca da sa što manje troškova angažuje kvalitetnu radnu snagu i to je opšte poznato. Mi ovde imamo nešto što se zove iznajmljivanje radne snage preko agencije. Preko agencije gde u ovome članu kaže da poslodavac mora da da instrukcije i objasni suštinu posla, zaštiti na radu radnika, njegovo zdravlje, kao i one što su stalno zaposleni. Šta je intencija u Srbiji i uopšte šta je intencija tamo gde je krupni kapital? Što manje zaposlenih i primljenih u stalni radni odnos.

Kada je sezonski posao u pitanju, onda se to radi o poslovima koji su najvećim delom iz oblasti građevinske operative, poljoprivrede itd. Ovde nema nigde, ali nigde nećete pročitati da shodno stručnoj spremi, kvalifikaciji, mora biti isplaćena minimalna cena rada. To nema nigde. Znači, inženjeri, ekonomisti, pravnici koji su angažovani za odrađene sezonske poslove, oni će raditi onoliko koliko je to spreman da da poslodavac i koliko je spremna, u stvari, agencija da isplati. Nema nikakve zaštite prava radnika. Ako se svodi na to da će zaštititi njegovu bezbednost i njegovo zdravlje dok je angažovan, pa nije valjda to vrhunac dostignuća intencije ove Vlade da zaštiti zdravlje i bezbednost, valjda se teži tome da se na pravičan način nadoknadi ono što radnik zna i ono što uradi. Znanje nema, ono što uradi procenjuje poslodavac. Kako mu isplaćuje? Isplaćuje agencija.

Ja sam vam ponovo zahvalan, ali iskreno, što ste dozvolili 30 sekundi duže da pričam. To je veliki pomak za nas.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Ja sam zaista prijatno iznenađen kvalitetom vaše diskusije, iako se ne slažem sa njom.

Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?