Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Pošto sam ja na neki način spomenuta kao neko iz Kruševca, inače to je susedna opština od opštine gospodina Aleksića iz Trstenika, ja bih samo nadovezala na izlaganje gospodina Rističevića. Jednostavno, želim još nešto da dodam.

Pomenuti poslanik koji je danas došao da se upiše i da uzme putne troškove, a u ovu salu nije kročio, jer navodno bojkotuje ove naredne izbore, bojkotuje rad Skupštine, kao što reče kolega Rističević prodao je svoju stranku Jeremiću.

Zatim, taj isti kolega dok je obavljao funkciju predsednika opštine nije primao jednu platu, primao je više plata. Primao je kao predsednik opštine Trstenik mesečno naknadu 107.216 dinara. Zatim, u isto vreme je bio član Nadzornog odbora Fabrike maziva u Kruševcu, mesečno je imao 40.258 dinara, zatim član Upravnog odbora Javnog preduzeća „Nacionalni park Kopaonik“, mesečno 17.355 dinara i direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Trstenik 72.000 dinara.

Podsetila bih da taj kolega koji vrlo često voli da spomene sve nas iz SNS, da se bavi diplomama naših kolega, još uvek nije pokazao svoju diplomu, a inače je prokopan ceo Trstenik da se pronađe njegova diploma.

Zatim, taj isti kolega, dodala bih, kolega Rističeviću, vama je verovatno to više poznato s obzirom da ste predsednik Odbora za poljoprivredu je od države dobio traktor, a tu istu državu i to Ministarstvo poljoprivrede koje je na svakom koraku pokušavao da ospori, rad kako Vlade, kako ministarstva, uzeo je traktor sa subvencijama, a isto to ministarstvo i ta Vlada mu ne odgovara.

To što je govorio kolega Rističević zaista stoji, da je sa tastom i taštom koji su bili u funkciji upravnih odbora „Prve petoletke“ ojadio ne samo Trstenik, nego i celu Republiku, zaista jedan čovek koji treba da se stidi i da se krije, a ne da se pojavljuje u holu Skupštine sa navodno nekim konferencijama i nekim stavovima za koje nema dokaze. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih po amandmanu gospodina Marijana Rističevića. Tačno je da se država Srbija i svi to mi znamo suočava sa problemom sive ekonomije i sa problemom neformalnog zapošljavanja.

Naime, neregistrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu svim zainteresovanim akterima, pre svega zaposlenima, poslodavcima i samoj državi Srbiji. Sa jedne strane, neprijavljeni radnici su uskraćeni što se tiče osnovnih prava. Tu pre svega mislim na zdravstveno i penziono osiguranje, dok sa druge strane država nije u mogućnosti i u prilici da naplati poreze i doprinose.

Takođe, kompanije koje se drže slova zakona, tj. posluju legalno imaju znatno veće troškove poslovanja u odnosu na svoje konkurente i sive zone, tako da smatram da donošenje i usvajanje ovog Predloga zakona doprineće suzbijanju sive ekonomije, odnosno smanjivanju rada na crno ili će ga svesti na najmanju moguću meru, jer su do sada agencijski radnici bili neprepoznati i nevidljivi u sistemu radno-pravnih odnosa, tako da su bili podložni svim oblicima narušavanja i ustavnih i zakonskih prava iz rada i socijalnog osiguranja, jer su spadali u oblik rada na crno.

Na kraju, smatram da je u suštini donošenje i usvajanje ovakvog zakona jedini i najbolji način za rešavanje pomenutih problema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Periću.

Nažalost, ovo je jedan od zakona koji neće ostati mrtvo slovo na papiru, a bilo bi dobro da hoće.

Jedan od kolega se pitao da li mi sada imamo agencije za zapošljavanje i konstatuje da imamo. Šta radi vlast? Šta rade inspekcijski organi? Kako to imamo? To znači da je neko obavljao neku aktivnost, ostvarivao, u najmanju ruku da kažem, profit, a možda čak i ekstra profit, a nije plaćao porez na dohodak.

Gde su državni organi da tu intervenišu?

Da li se vi sećate kada je građena muzička fontana na Slaviji i u jednom momentu radnici koji su bili angažovani kod poslodavca napravili su obustavu rada?

Sad je taj problem neko kandidovao i predsedniku Republike. I on kaže - nije država dužna da zna da li neki poslodavac isplaćuje zarade ili ne. Sad tu može da bude podeljeno mišljenje, ali je dužna država da prati uplatu poreza i doprinosa na zarade, a samim tim može da ima i uvid na isplatu zarada. Kako je to moguće? Mi ćemo takvih slučajeva imati sve više.

Sada bih mogao uvaženu koleginicu Malušić da citiram i da kažem - bravo za puteve, ne, ne, ne brinite koleginice, pristojni smo mi, bravo za puteve, bravo za auto-puteve, bravo za mostove, bravo za stanove, bravo za sve što se gradi, zato što to otvara ali realnu mogućnost i potrebu zapošljavanja.

Šta se dalje dešava? Dalje se dešava da se pojavljuje neko treće lice koje to reketira. Kako i na koji način reketira? Tako što će ti angažovani prilikom izvođenja tih radova biti preko tih agencija. I ja vam tvrdim da tih agencija neće biti puno.

Šta je tu još zanimljivo da tačno, koleginica Vjerica Radeta je već rekla, da u članu 3. kad se govori o uslovima koje je potrebno za ispunjavanje uslova da bi neko mogao da registruje agenciju i kaže se - da je lice, zakonski zastupnik, potrebno da ima nivo obrazovanja koji ima 240 bodova, položen stručni ispit i prostorno-tehničke uslove. Šta će zaposleni da imaju od svega toga što će neko imati 240 bodova ili sedmi stepen stručne spreme ili osnovne studije itd, što će položiti taj ispit, ne znam samo kod koga, kako će se to polagati, da li će kod Miće Megatrenda ili negde na drugom mestu? Naravno, pretpostavljam da će Ministarstvo za rad i zapošljavanje taj problem da reši na ozbiljniji način kad je u pitanju davanje tih sertifikata.

Prostorno tehnički uslovi. Ljudi, šta sve to znači zaposlenima, odnosno licima, odnosno građanima Republike Srbije koji će biti angažovani tu? I ko bi normalan mogao da ima nešto, koleginice, protiv Moravskog koridora?

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Periću.)

Nemam vremena?

Pa, ne može niko normalan to da ima, ali onih 300 miliona, znate koliko je to penzija ako je prosečna penzija 25 hiljada? Izračunali smo mi precizno… (Isključen mikrofon.)

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od zakona koji se donosi u cilju usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom. I s obzirom koju materiju tretira ovaj zakon i s obzirom na realno stanje koje imamo kod nas na terenu i s obzirom na ono što imamo u EU, možemo reći da ovo nema nikakve realne veze sa Evropskom unijom.

Bez obzira šta mi mislili o EU, a svi znaju šta SRS misli o EU, u ovom delu, u delu zapošljavanja, radničkih prava, radno-pravnih odnosa, mi treba da se ugledamo na njih. Međutim, kod nas je situacija kudikamo lošija i ovaj zakon, o ovom agencijskom zapošljavanju, svakako neće rešiti ovaj problem.

Od uvek je bilo privremenog zapošljavanja, privremenih i povremenih poslova, rad na određeno vreme, sezonskih poslova, itd. Čak smo imali i snimljen film "Rad na određeno vreme". Ali, to je nekako funkcionisalo.

Danas i ne samo danas, u poslednje vreme, u periodu dok su vladali i oni pre vas, žuti, nije se znalo ko se zapošljava, kad se zapošljava, dokle se zapošljava i koja su njegova radnička prava.

Sada se pitamo zašto nam mladi ljudi odlaze, zašto napuštaju Republiku Srbiju? Odlaze u inostranstvo, što se kaže - trbuhom za kruhom, dok mi u nekim segmentima, u nekim delatnostima, svakako, i ta je informacija tačna, ostajemo bez radnika i radne snage. Taj problem je već sada izražen, ali ovaj zakon koji je ovde pred nama, koji treba da donesemo, svakako nije tog kapaciteta da to reši na odgovarajući način.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Saviću, izvolite.

Da nastavim sa onim članom 16, tamo gde sam stao sa svojim prethodnim amandmanom koji se odnosi na član 14, pošto se radi o istom zakonu.

Govorio sam o tome da nam mladi naraštaji i mladi ljudi odlaze u inostranstvo. Odlaze iz prostog razloga što ne mogu naći adekvatan posao ovde kod nas.

Mi danas u velikom broju i državnih i javnih preduzeća koja su pod ingerencijom Republike Srbije, i u preduzećima koja su pod ingerencijom lokalnih samouprava i u samim državnim organima, imamo veliki broj ljudi koji rade, ali se još uvek ne zna kako i na koji način rade. To je ona čuvena odrednica - privremeni i povremeni poslovi. A koliko će to trajati i dokle će to trajati, niko živ ne zna.

Imamo situaciju da ljudi rade i po devet, deset godina. Evo, u školi u kojoj ja radim, imamo slučaj da jedan mladi kolega punih devet godina, sad je ušao u desetu godinu, radi, nije to ni na određeno vreme, nego to je klauzula - do raspisivanja po konkursu. A realna potreba za takvim kadrom postoji. Posle njega je došlo još drugih ljudi, i oni takođe rade do raspisivanja po konkursu.

Zato se mi zalažemo da se ta kategorija ukine, da se ukine ona odredba koja ograničava zapošljavanje u državnim organima, jer postoji ogromna potreba za rad u mnogim delatnostima. Ovde smo čuli sto puta i od samih ministara da nedostaju mnoge profesije kao što su raznorazni inspektori i, recimo, ovde, baš konkretno u prosveti, postoji veliki broj ljudi za čijim poslom ima potreba, koji rade svoj posao po nekih sedam-osam i više godina, ali, jednostavno, ne mogu da dođu do tog posla i mnogima je prekipelo, znam mnogo takvih primera, digli su ruke od svega i otišli u inostranstvo.

Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.