Zahvaljujem.
Vodiću računa o primedbama koje ste dali sada ubuduće.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Po Poslovniku.

Prvo, ovaj malo pre što je ukrao mandat, pozvao se na član 28. koji govori o godišnjem programu rada Narodne skupštine. Valjda je on u godišnjem programu predviđen da će u jednom momentu doći ovde da vam da kvorum zato što ste se tamo negde, trange - frange dogovorili.

Član 27. stav 2. Gospodine Arsiću, zaista je nedopustivo ovo što dozvoljavate da se radi. Nedopustivo je da vi sada, nakon 30 godina od višestranačja u Srbiji, pričate o tome da opozicija treba da vam daje kvorum, da je opozicija ta koja treba vama da utvrđuje koliko vas u sali ima i da mi sad kao ne radimo svoj posao zato što sedimo ovde. Sve smo gledali, koga ste doveli, koga ste dovlačili, koga ste zvali telefonom, govorim o vašima, to je vaše pravo.

Vaše pravo je i da kupite ove što su danas došli, ove iz SMS i ovaj ko se malo pre javio, to je onaj koji kaže da se u Srebrenici desio genocid. Sram ga bilo, a Boga mi i vas, kad ste spali na to da vam takav izdajnik daje kvorum. On kaže nije ukrao mandat. Krađa mandata je najveći vid korupcije i najnemoralnije nešto što narodni poslanik može da uradi jeste krađa mandata. Da li se to njemu sviđa ili mu se ne sviđa, to je istina. On koji tri meseca nije ovde zavirio, nego kad ste se dogovorili, onda je počeo da dolazi...

(Predsedavajući: Koleginice, vi sad raspravljate o reklamiranju Poslovnika vašeg kolege.)

Objašnjavam vama ono što vi nećete.

(Predsedavajući: Nema potrebe da mi objašnjavate.)

Gospodine Arsiću, nije vam smetalo kad je ovaj malo pre, koji kaže da je u Srebrenici bio genocid i koji je ukrao mandat, kad je on objašnjavao ko smo mi, to vam nije smetalo. Kad je on rekao da mi sedimo u sali i mi šibicarimo jel hoćemo ili nećemo da radimo. Čuj, nama neko može da kaže da mi u Narodnoj skupštini hoćemo ili nećemo da radi, kaže lopov koji je ukrao mandat i koji tri…

Molim vas, koleginice Radeta, ne možete tako da nazivate kolege, to nemate pravo da radite. Jeste da ste dole u poslaničkoj klupi, imate sva prava narodnog poslanika ali ne zaboravite da ste i potpredsednika Narodne skupštine, to je prva stvar.

Druga stvar, da odmah raščistimo, niko ovde nije rekao da vi morate da ubacujete kartice, samo sam čitao iste odredbe na koje ste se i vi pozivali, pa ne možete pola vam treba, pola bacite. Ne. Znači, iste odredbe važe za sve narodne poslanike, kako za mene, tako i za vas. Nema potrebe da uvodimo službu da se prebrojavamo. Možemo da nastavimo dalje sa radom.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Po Poslovniku.

Izvolite.

Želim po Poslovniku, sada po članu 32. Da, kolega Arsiću, ja sam jedan od potpredsednika Narodne skupštine i upravo tim je veća moja odgovornost da javnosti objasnim kako Narodna skupština funkcioniše. Nažalost, stav vladajuće većine je da ja kao potpredsednik iz najveće opozicione partije iz SRS ne mogu da vodim sednice Narodne skupštine, jer da mogu, sigurno bi neke sednice izgledale drugačije, vi to ne dozvoljavate, a onda je moja obaveza i Poslovnik me na to obavezuje, i funkcija koju sam dobila u Narodnoj skupštini me obavezuje da vam skrenem pažnju da morate da vodite računa o Poslovniku.

Nije smrtni greh to što vi u 10.00 sati niste imali kvorum. Prosto, imate neki problem među vama, rešiv ili nerešiv, vaša stvar, ali vam je obaveza bila, obaveza, kolega Arsiću, da počnete sednicu i da javnosti kažete - nemamo kvoruma, da odložite na sat vremena. Posle toga da kažete - opet nemamo kvorum, odlažemo sednicu za sutra, jer vi kvorum niste imali do 11 sati i 17 minuta, a trebalo je da počnete u 12.00. U 11 sati i 17 minuta kvorum su vam dali oni koji su vam očigledno koalicioni partneri, oni sa kojima ste napravili šibicarsku kombinaciju, kako kaže ovaj što tvrdi da je u Srebrenici bio genocid…

Ne vređajte kolege, koleginice Radeta.

Kolega Arsiću, ja vas molim, nemojte me prekidati.
Ako budem nešto se ogrešila o Poslovnik…

Neću vam dozvoliti da vređate kolege.

… Izrecite mi opomenu. Koristite, brate, vaša prava, ali nemojte da uskraćujete moja. Hvala.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.
(Vjerica Radeta: Da.)
U redu.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održanih 2016. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o i izmeni Porodičnog zakona, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Država Srbija mora ozbiljnije da povede računa o porodici, o brizi o porodici.

Naravno, svesni smo mi i činjenice da se preduzimaju određene mere da se daju određena novčana pomoć porodicama sa decom. Svesni smo i da je to bolje nego što je nekada bilo, ali je to još uvek daleko od onoga što bi trebalo u Srbiji uraditi da se porodica osnaži, da nas ne iznenađuju vesti da deca iz osnovne škole ne izlaze iz kladionica, da ne znamo koliki procenat srednjoškolaca su postali kockari itd. Sve je to razlog nebrige društva o porodici.

Nije jedini problem što Srbiju napuštaju, kako je uobičajeno da se kaže, mladi ljudi, odliv mozgova itd, naravno, veliki je to problem, ali još veći problem je što iz Srbije odlaze cele porodice. Porodice odvode sasvim normalno i prirodno svoju decu u beli svet i kada jednom ode porodica iz Srbije, mala je verovatnoća da će se ikada vratiti ponovo u Srbiju.

Srbija mora da ekonomski osnaži srpsku porodicu. Ne smemo dozvoliti da niko, ni jedan čovek iz Srbije ode zato što ovde nema uslova za život. Naravno, svako ima pravo da bira gde misli da mu je bolje da živi, ali mi insistiramo… Kažete, za ovo treba para, za ono treba para, nije sporno, ali postoji nešto gde ne trebaju nikakva sredstva. To su, recimo, izmene Porodičnog zakona, gde ne treba niko nikom ništa da plati, samo da se izmeni ovaj član, da se ne dozvoli da se srpska deca, naša deca iz Srbije usvajaju od strane nekoga iz inostranstva, jer i to je napuštanje. Dakle, tek rođeno ili dete koje ima par meseci ili par godina ide u inostranstvo zato što ga tamo neko usvoji. Niti dalje znamo šta se dešava sa tim detetom, kako mu se dalji živo odvija, da li od njega prave belo roblje, da li postaje prosjak na ulici, da li završi kao prostitutka, da li završi kao kriminalac ko zna koje vrste. Nemamo nikakva saznanja o toj deci, a tu decu, koliko god ih je, neko će možda reći da nema mnogo takve dece, da je i jedno, nemamo pravo da se odreknemo ni jednog jedinog deteta, ni jednog jedinog čoveka iz Srbije. Hvala.