Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, juče i danas raspravljamo o setu zakona koji unapređuju izborne uslove u Srbiji i na početku mog izlaganja moram da kažem da pripadam onoj grupi poslanika koji tvrdi da su izborni uslovi danas ne uporedivo bolji nego 2012. godine, kada je SNS kao opozicija sa svojim koalicionim partnerima izašla na te izbore i pobedila.
Mi danas imamo jednu apsurdnu situaciju, da deo opozicije kritikuje i žali se na izborne uslove koje su oni sami doneli, iako su ti izborni uslovi od 2012. godine do današnjeg dana znatno unapređeni.
Mnogo je urađeno na uređenju biračkih spiskova, na obuci članova biračkih odbora, na kontroli celog izbornog procesa, na činjenici da i građani Srbije mogu da provere sve kada budu glasali.
Žale se na medijske slobode, a u stvari zaboravljaju kako je bilo dok su bili na vlasti. Da li je iko od nas koji smo tada bili opozicija crtao mete na čelu svaki dan Tadiću, Đilasu, Vuku Jeremiću ili bilo kome od njih? Da li se iko od nas, koji smo tada bili opozicija, na ovakav način obračunavao sa članovima njihove porodice, kao što to danas rade oni sa porodicom Aleksandra Vučića?
Bezuspešno pokušavaju da nametnu nasiljem neke teme u nedostatku svog izbornog procesa i zaboravljaju da građani Srbije svaki dan vide nove puteve, nove fabrike, vide nove škole, nove bolnice, vide boljitak. Znate, mnogo boli i mnogo je teško kada od BDP koji je bio minus 3,5% dođete na BDP koji je plus 4%, kada rekordnu nezaposlenost, koja je 2013. godine iznosila 27%, danas smanjite na ispod 10% i kada mnogi od njih nisu verovali da će upravo ove godine, kako je budžetom predviđeno, prosečne plate biti 500 evra.
Vlada je predložila, kao što smo i istakli i ministar Ružić i mnogi od nas, pet kandidata za formiranje nadzornog odbora. Opozicija dok je bila na vlasti to nije uradila. Ovaj nadzorni odbor treba da kontroliše i internet i štampane medije.
Potpuno je takođe jasno da izborni uslovi za opoziciju neće biti dovoljno dobri, jer znaju da izlaskom na te izbore u stvari ne mogu da pobede. S obzirom da su svesni toga, kažu da je onda bolje izaći na izbore, jer setimo se samo predsedničkih izbora i debakla predsedničkog kandidata Vuka Jermića, koga je pobedio, odnosno bio je bolji Beli Preletačević iz Mladenovca i onda kažu sebi, a i malobrojnim pristalicama koji ih podržavaju – hajde da bojkotujemo te izbore, hajde da na dnevnom nivou plasiramo laži, naša politika je nasilje i nepoštovanje institucija.
Najdrastičniji primer je Boško Obradović, koji je ovoga puta prevazišao samog sebe, jer je u subotu veče na protestima jarbolom sa svojim pristalicama pokušao da uđe na silu u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Želim da postavim pitanje koja je ovo po redu institucija u koju Boško Obradović pokušava da uđe na silu i u kojoj državi čovek može nekažnjeno da tuče žene? On kaže da je u Srbiji diktatura, a pri tome ima slobodu da sve to nekažnjeno radi, iako je moje mišljenje i mišljenje većeg dela mojih kolega da je poslednji trenutak da tužilaštvo reaguje.
Deo opozicije bojkotuje rad parlamenta, odbijaju da gostuju na nekim medijima jer nemaju šta da kažu i zaboravljaju da su izbori, a ne bojkot, jedino merilo gde građani Srbije kažu svoje mišljenje.
Građani Srbije vrlo dobro znaju i ko je Vuk Jeremić i ko je Tadić i ko je Boško Obradović i ko je Đilas, a odnedavno su saznali i ko je Bastać, jer je njegov kum Lešnjak, Lazar Lešnjak, celoj javnosti objasnio kako se proveo kada samo jednu kovertu nije doneo Bastaću i njegovim kompanjonima.
Što se tiče Jeremića, potpuno je jasno kako se njegova nevladina organizacija finansira od strane Patrika Hoa, koji je kao kriminalac osuđen, a isto tako na pitanje kako je dobio novac od jedne ambasade, odgovara da je nepristojno da kaže.
Što se Đilasa tiče, potpuno je jasno da je on od 74 hiljade evra početnog kapitala došao na 25 miliona u svojim nekretninama i 619 miliona, koliko su zaradile njegove firme.
Iako sve to znamo, mi u stvari želimo i povrh svega radimo i borimo se za uređenu i bolju Srbiju, unapređujući izborne uslove, kojih će biti za nekoliko meseci.
Najvažnije izmene se odnose na postupanja direktora, na činjenicu da izabrani direktori preko drugih lica ne smeju da vrše obavljanje stranačkih aktivnosti, da učestvuju na javnim skupovima. Precizirana je i odgovornost nadzornog odbora javnog preduzeća za korišćenje javnih resursa u političke svrhe, a preciziraju se i odredbe o neoglašavanju sa ciljem sprečavanja kupovine uticaja u medijima.
I moje pitanje na kraju, uz konstataciju da ću u danu za glasanje podržati ove zakone je u stvari šta još treba da uradimo i dokle više manjina zloupotrebljava i teroriše većinu?
