Gospodine Šešelj, ja mislim da je najvažnije da mi Srbi budemo jedinstveni, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je mnogo važnije, nego da li će neka velika sila, dolazila ona sa zapada ili sa istoka, da nas u ovom ili u onom trenutku podrži.

Sada ću ja reći nešto što možda i nije popularno, ali, verujte mi, kao čoveka i kao Srbina, evo, vidim da vi nosite već duže vreme ove bedževe na kojima piše da u Srebrenici nije bilo genocida, juče me je malo onako zeblo oko srca kada sam čuo Putinovu izjavu da ako se ne prihvati zakon o amnestiji u ukrajinskom parlamentu da će na istoku Ukrajine da se desi nova Srebrenica.

Jedna izjava koja vam govori da ne može niko da bude veći Srbin od nas Srba, i ako smo mi Srbi nesložni po pitanju Kosova i Metohije, nema te Rusije i nema te Kine i nema te sile nebeske koja će nam po tom pitanju pomoći. Zašto vam ovo kažem? Svaka velika sila vodi računa o svojim interesima. Njegoš kada je u 19. veku bio u poseti ruskom Caru Aleksandru Prvom, Njegoš je bio visok čovek i ruski car je bio visok čovek, isto kao i vi, kao i vaš otac, Ruski car mu je rekao, ovo vam pričam prosto šta je Njegoš rekao svojim Crnogorcima kada se vratio. Ruski car mu je rekao – vi ste visok čovek, Njegoš kaže – i vi ste visok čovek, ali je samo Bog viši od ruskog cara. Kada se vratio u Crnu Goru, Crnogorci su ga pitali – pa, šta kaže ruski car, hoće li nam pomoći? Njegoš je izgovorio one čuvene reči – ruski car misli o svom narodu, a o nama kada stigne.

Jedna pouka i poruka i za nas današnje Srbe. Ali, da ostavimo istoriju po strani, vi sada kažete – trebalo bi na KiM uraditi ovo, trebalo bi na KiM uraditi ono, i pozivate se na Rezoluciju 12 44. U toj istoj Rezoluciji 12 44, samo što mi Srbi volimo malo da lažemo sami sebe i mi volimo da Rezoluciju 12 44 tumačimo na parče, a ne u celini.

U toj Rezoluciji 12 44, za koju su glasale i Rusija i Kina i za koju se mi grčevito držimo, piše da može da može da se vrati do 1.000 pripadnika Vojske Jugoslavije, zato što je u to vreme postojala SRJ, ali samo ako to odobri komandant KFOR-a. Znači, ne zavisi povratak naše vojske i policije na KiM od dobre volje Aleksandra Vučića. Komandant KFOR-a nije to odobrio. On to nije odobrio ni kada je SRS bila na vlasti, ona jedinstvena SRS, jel tako Mirčiću?

Kada je to bilo, jel smo bili u Vladi?

(Milorad Mirčić: Što niste tražili?)

Kada ste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije niko tražio?)

Što niste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije tražio Sloba.)

Što vi niste tražili, bili ste ministar u toj Vladi? Što niste tražili kao ministar u toj Vladi?

Niste tražili zato što ste znali da ne možete da dobijete saglasnost komandanta KFOR-a.

Milorade, niste tražili zato što ste znali da u Rezoluciji 12 44 piše – Vojska Jugoslavije može da se vrati do 1.000 vojnika na KiM ako to odbori komandant KFOR-a. Kao što 1999. godine tadašnji komandant KFOR-a Majkl Džekson, nije odobrio povratak do 1.000 vojnika Vojske Jugoslavije, tako ne odobravaju ni dan danas.

Šta sad treba da radimo?

(Milorad Mirčić: Kad je bio zahtev?)

Koji zakon? Kakav zakon?

Piše u Rezoluciji 12 44, ne možemo da se vratimo vojno na Kosovo dok se ne odobri od strane komandanta KFORA-a. Nema nikakvog zakona.

Šta imamo kao alternativu? Da pošaljemo ovog malo vojske i policije na KiM i da ratujemo, ali ne sa Albancima, ne bi bio problem da mi sad zaratimo sa Albancima, bio bi problem, ali mi bi sa Albancima nekako izašli na kraj, mi bi zaratili sa NATO paktom. Probali smo to 1999. godine. Kako smo prošli? Videli ste i sami i cela Srbija je to videla.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Dakle, završavam, Rezolucija 1244 jeste pravna veza Srbije sa Kosovom i Metohijom, ali u toj Rezoluciji 1244, to vam je rekao i gospodin Vučić kada je u maju mesecu ovde predstavljaju izveštaj o Kosovu i Metohiji, ima stvari koje za nas Srbe nisu baš najpovoljnije, ali i takve kakve su, bolje nego da te Rezolucije nema. Oko toga se mi slažemo, ali da je Rezolucija 1244 apsolutno, od početka do kraja u interesu Republike Srbije, nije. Ima tu bolnih stvari, ali postoji nešto što ostvaruje da su KiM pravno vezani za Republiku Srbiju i zbog toga se Republika Srbija te Rezolucije 1244 drži i poštuje prijatelje naše u Savetu bezbednosti, Rusiju i Kinu, koje su glasale za tu Rezoluciju.

Hoću da vam kažem, nisu stvari baš tako jednostavne kao što vi pokušavate da predstavite. Inače, da jesu, Kosovo i Metohiju bi rešili mnogi i pre vas i pre mene i pre mog prijatelja Milorada Mirčića i svih drugih.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Kolega Šešelj, omogućiću vam naravno, imate pravo na repliku.

Molim i vas i kolegu Martinovića da nije sporno dva minuta, ja ću vam omogućiti da govorite onoliko koliko je govorio i kolega Martinović, to apsolutno nije sporno, iako nemate preostalog vremena poslaničke grupe, ali neka to bude na moju odgovornost, da ne bi bilo da imamo dvostruke standarde i dvostruke aršine.

Ne sporim da je pitanje koje ste pokrenuli od velike važnosti i značaja, i da se tiče budućnosti Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije, ali nije prosto tema današnjeg dnevnog reda.

Zato vas molim da ipak pokušamo da se vratimo na ono što jeste tema današnjeg zasedanja.

Izvolite, kolega Šešelj.

Ni Srpska radikalna stranka, ali naravno ni Ruska Federacija nikad nije negirala zločin u Srebrenici. Jasno je da se zločin tamo desio. Mi negiramo karakter tog zločina i hoćemo da se jednom za svagda izborimo protiv toga da nas neko označava genocidnim.

Naravno, kada je ruski predsednik o tome govorio, imao je to u vidu.

(Aleksandar Martinović: Što nije rekao Oluju, nego baš Srebrenicu?)

A zašto nije neko drugi sprečio Britance da donesu Rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti, nego baš ti Rusi? Zašto nisu Amerikanci? Zašto nisu Francuzi? Nego su baš ti Rusi to sprečili. Rusija je sprečila u Savetu bezbednosti 2015. godine, o tome je Vučić govorio u Sočiju pre neki dan, da Srbi budu označeni kao genocidni. Mi treba zbog toga da im budemo beskrajno zahvalni.

Zašto bi oni forsirali da imaju tešnje veze sa nama, ako mi hoćemo da postanemo član EU i udaljavamo se od naših odnosa sa Rusijom. Kako to radimo? Jel radimo tako što nismo dali nešto što treba da ima simboliku, diplomatski status pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, a dali smo to isto NATO paktu u Srbiji? Dali smo veća prava NATO paktu nego što su bila predviđena Trojnim paktom za vojnike Trećeg rajha tada. NATO pakt danas ima povlašćeniju poziciju nego što je bilo predviđeno za vojnike Trećeg rajha Trojnim paktom. Oni koji su u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, koji su učestvovali u spasavanju naših građani u poplavama i u požarima i mnogim drugim situacijama, nemaju čak ni taj simbolični diplomatski status. To bi trebao da bude znak poštovanja.

Ništa mi ne bi sa tim dobili. Mi smo se zalagali da se još jedan takav centar osnuje na teritoriji AP Vojvodine, 30 hiljada potpisa za to prikupili, a onda smo videli neke varijante od strane pokrajinske Vlade da će biti tamo neki regionalni centar sa Hrvatskom ili ne znam ni ja sa kim već, a opravdanje je bilo zvanično da ne postoji potreba za tim centrom. Neće možda dozvoliti KFOR povratak do 1.000 vojnika i policajaca na Kosovu, ali bar mi možemo to da tražimo, da zahtevamo, da pokrećemo to pitanje često, da govorimo o tome.

Ako nije naša odluka, mi treba samo da pokažemo valjda našu nameru. To treba da bude, znači, stavka iz Rezolucije, mi tražimo da se to ostvari. Mi treba da o tome pregovaramo, da to spominjemo, a ne mi znamo unapred da oni neće to odobriti. Hajde da se mi zalažemo za to, pa možda će neko drugi odobriti.

Opasno je odvajanje Srbije od Rusije, zato što je Rusija naš najiskreniji saveznik na međunarodnom planu i zaštitila nas je i 2015. godine od žiga genocidnosti, ali već 11 godina brani naš teritorijalni integritet i suverenitet, tako što ne dopušta članstvo republike Kosovo u UN. Da nije Rusije, to bi pitanje odavno bilo zatvoreno. O tome je govorio i Aleksandar Vučić pre nekoliko dana u Sočiju. To treba da bude, to je politika SRS, naša glavna spoljnopolitička orijentacija, da budemo sa našim saveznicima i sa njima da gradimo našu budućnost, a ne sa onima koji su nas i bombardovali i danas nam traže da se odreknemo dela teritorije, koji su nas na sve moguće načine ponižavali i onima koji su nas opljačkali, na kraju krajeva. Ne mogu biti ovi koji su nas spašavali i oni koji su nas bombardovali isto.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Ja se slažem, gospodine Šešelj, sa skoro svim što ste vi rekli. Ja uopšte ne dovodim u pitanje da je Rusija u političkom smislu naš najveći saveznik. Niko to ne dovodi u pitanje.

Nikakva opomena, treba da komuniciramo, treba da razgovaramo.

Juče su pitali Aleksandra Vučića u Grčkoj za tu izjavu. Znači, juče su pitali Aleksandra Vučića za to što je Putin izjavio da ako ukrajinski parlament ne prihvati zakon o amnestiji, da postoji opasnost da se u Donbasu desi ono što se desilo u Srebrenici. Ja vam sada kažem, kao poslanik, kao čovek, kao Srbin, meni bi draže bilo da je Putin rekao da će se desiti Oluja, nego – desiće se Srebrenica. Dozvolite da imam pravo da izrazim svoje mišljenje. Dozvolite mi da se nisam baš najprijatnije osećao kad sam čuo iz usta ruskog predsednika da pominje Srebrenicu kao primer zločina, ma kako da se on kvalifikuje, kao genocid ili kao ratni zločin, a da se nije, recimo, setio da pomene Oluju, Bljesak, Kravice, Bratunac itd, ali da ne ulazimo u to.

Čovek je izjavio šta je izjavio, njegovo je pravo, Rusija je velika država. Šta smo mi? Predgrađe Moske u odnosu na celu Rusiju. Kao da smo mi Srbi ti koji će da određuju šta će da rade Rusi, Amerikanci, Kinezi ili bilo koja druga velika sila. Mi smo mali.

(Milorad Mirčić: Pa imaš knjigu.)

Imam ja knjigu, Milorade, sve mi je jasno. Šta može država sa sedam miliona stanovnika državi koja ima preko 200, da utiče na njenu spoljnu politiku?

Ali, opet kažem, bez obzira na to što se vi, mi u određenim pitanjima politički razlikujemo, skandalozno je ono što je juče rekao, gostujući na N1 televiziji, Vuk Jeremić, bivši ministar inostranih poslova, bivši predsedavajući Generalnom skupštinom UN. On je čovek doslovno rekao – Aleksandru Vučiću će sad tek biti teško kada bude razgovarao sa Prištinom, jer više za sagovornika neće imati Hašima Tačija, nego Aljbina Kurtija, a taj Aljbin Kurti, kaže Vuk Jeremić doslovno, sad citiram – ne može se osporiti da je jedan intelektualac, patriota i stabilan čovek. Znači, za Vuka Jeremića, za Dragana Đilasa, za Boška Obradovića, tog velikog Srbina, rusofila, pravoslavca, pitaj boga šta sve nije, Aljbin Kurti je intelektualac, patriota, ne znam kako se izražava taj njegov patriotizam, valjda time što želi da stvori veliku Albaniju i kaže – stabilan čovek. Još samo da je hteo da bude do kraja pošten, trebalo je da kaže – to je isti onaj Aljbin Kurti koga smo mi pustili iz zatvora u Nišu kad smo preuzeli vlast 2000. godine.

Zašto ovo kažem? Da se ovi, ne daj bože, nekako dočepaju vlasti, bez izbora, pa možete da zamislite šta bi bilo i sa nama i sa vama i sa Beogradom i sa Nišom i Kragujevcom i sa Kosovskom Mitrovicom da na vlast dođe čovek koji kaže – Aljbin Kurti je intelektualac, patriota i stabilan čovek, ne bio ostao od Srbije, od Srba na Kosovu i Metohiji ni kamen na kamenu.

U tom smislu, tektonska je razlika između vas koji sedite ovde u Narodnoj skupštini, sa kojima se mi po nekim pitanjima ne slažemo i onih koji navodno bojkotuju Narodnu skupštinu, ali zato ne bojkotuju Evropski parlament kada treba da se pljuje po Srbiji, po srpskom narodu, srpskoj Vladi i srpskim institucijama, a pogotovo je tektonska razlika između i vas i nas i Vuka Jeremića, za koga je Aljbin Kurti intelektualac, patriota i stabilan čovek. Svaka mu čast.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Kolega Šešelj, želite repliku? Imali ste dijalog sa gospodinom Martinovićem i bili ste prijavljeni. Ne obraćam pažnju na dobacivanje, pratim ono što govori gospodin Martinović i pratim dijalog koji vodi sa vama.

Da li želite repliku, pošto ste bili prijavljeni?

Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Ono o čemu smo mi govorili jeste razlika koja mora da se napravi u odnosu na odnose Srbije i Ruske Federacije i razlika u odnosu na odnose Srbije sa SAD i EU. To ne može biti isto. Zato što nas nisu bombardovali Rusi i ne otimaju nam teritoriju Rusi i ne govore Rusi da smo mi genocidni, nego to sve rade ovi drugi, i to nije od juče, to je tako već 30 godina.

Mi danas hrlimo u EU, kao da ne znamo šta nas na tom putu čeka, a čeka nas punopravno priznanje nezavisnosti Kosova. To je uslov svih uslova. Da li je vredno to naše potencijalno članstvo odricanja Kosova i Metohije? Ja mislim da nije.

Kakva je sad trenutno evropska perspektiva za Zapadni Balkan, da li ona postoji? Ja mislim da ne postoji, pogotovo imajući u vidu šta je Makron pričao u Evropskom parlamentu, o mogućnosti proširenja EU. Dakle, to trenutno ne postoji. Sada bi bilo pravo vreme da trezveno odlučimo u našem nacionalnom interesu da se što pre orijentišemo ka Ruskoj Federaciji, ka članstvu Srbije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, ka članstvu Srbije u ODKB.

Mi smo čuli od predsednika Republike kako je S-400 sistem koji Srbija ne može da priušti. Samo zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i primene njegove jednostrane, mi gubimo novac na godišnjem nivou otprilike koliko vredi jedan S-400. Mi u saradnji i integraciji sa Ruskom Federacijom ostvarujemo ekonomsku bezbednost, ostvarujemo energetsku bezbednost i, ono što je najvažnije, ostvarujemo i našu vojnu bezbednost, tj. bezbednost od bilo kakve agresije u budućnosti. To je ono za šta se mi zalažemo i to je trenutno jedini način da Srbija sačuva svoje nacionalne interese kada je u pitanju teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, a naravno i položaj srpske zajednice koja danas živi na Kosovu i Metohiji.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite, kolega Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici su uglavnom iz moje poslaničke grupe rekle ono što su mislile oko kompletiranja institucija Zaštitnika građana. Naravno, da dam u jednoj rečenici moj lični stav, a to je da Zaštitnik građana personalno, ovaj koji je pred nama, obavlja svoje poslove u skladu sa zakonom i mislim da ih vrlo dobro obavlja.

Međutim, ono što mene interesuje, kako može Zaštitnik građana da zaštiti nas, građane Republike Srbije od lažnih vesti ili izmišljotina, pojedinih predstavnika SZS, koji svojim iskonstruisanim neistinama zadiru u ekonomsko-bezbednosne osnove naše zemlje? To je vrlo bitno, gospodine zaštitniče, jer oni svakodnevno, iz časa u čas, iznose laže preko svojih tabloida, bolje reći blatoida, pogotovo preko N1 CIA, svakojake vesti koje duboko zadiru u patologiju, a te lažne vesti su o predsedniku države, Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, gospodinu Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova i njegovoj porodici i drugim njegovim saradnicima, a i o narodnim poslanicima, dr Martinoviću i dr Orliću i drugim uvaženim narodnim poslanicima.

Samo kratko, gospodine zaštitniče, najnovije vesti, a to je, daću vam primer Marinike Tepić, u narodu zvana „golub preletačević“, jer ona legne navečer u krevet u jednoj političkoj stranci, a ujutru se probudi u drugoj političkoj stranci, ili kako je najnovije zovu „električni zec“ Dragana Đilasa. Ona je juče, u jednom tabloidu, „blatoidu“, a to je „Danas“, lagala, po ko zna koji put, o predsedniku države i njegovim saradnicima, a ja ću citirati, citiram - surova istina je da sve što sam govorili, prethodnih mesec i po dana, ukazujući na povezanost Slobodana Tešića, trgovca oružjem i predsednika države, Aleksandra Vučića. Ona nudi notu SAD, koja je tokom oktobra uručena ministru inostranih poslova Ivici Dačiću. Završen citat. To su laži, izmišljotine, podmetanja najniže vrste.

Zato ću ja, gospodine povereniče, uvaženi narodni poslanici vi koji slušate, a koji dobacuju, neka vam je za čast, citirati naše Ministarstvo inostranih poslova, koje je povodom toga reklo, citiram - neistina je da su SAD ikada uputile notu, niti je uručile ministru Dačiću i bilo kom drugom u Ministarstvu inostranih poslova, o Slobodanu Tešiću. Završen citat.

Dakle, poštovani građani Republike Srbije, Marinika Tepić, zvana „golub preletačević“, je lagala mesec i po dana, svaki dan na konferencijama za štampu i pojedinim tabloidima. Da ima malo časti, građanske, poslaničke i malo vaspitanja, došla bi, kao narodni poslanik u ovaj visoki dom, izvinila se građanima Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije i njegovoj porodici, ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću i njegovoj porodici i uvaženim narodnim poslanicima, u ovom visokom domu.

Dozvolite, uvaženi povereniče, da samo kažem dve rečenice, te njene vesti, fabriciraju se u službama država bezbednosti jedne, prekomorske zemlje i država i službi bezbednosti nekih susednih država, kao što je bio slučaj i sa Račkom, o kojem sam ja juče opširno govorio, u ovom visokom domu.

Sledeće pitanje moje, jeste vama, a i službama bezbednosti, ima li ikakve narko-saradnje Boška Obradovića, sa njegovim kumom Mladenom Novakovićem, zvani Tocilom, koji je uhapšen sa 77 kilograma heroina, kako bi, poštovani građani i uvaženi poslanici, zaštitili našu decu i budućnost naše dece da budu ravnopravna, da se vaspitavaju i obrazuju u zdravoj sredini?

Drugo, kakve narko veze ima Dragan Đilas ili ti „Đilaš“, jer ima dva prezimena, jedno za EU, a drugo za Srbiju, sa saradnjom svoga šurjaka, koji je uhapšen sa dva kilograma kokaina, da bi zaštitili našu decu i učinili ih ravnopravno sa decom, koja se vaspitavaju i obrazuju, u zdravim sredinama?

I treće, kakve narko veze i ima li Boško Obradović i Dragan Đilas i mafije povezane oko njih?

Idemo dalje, uvaženi narodni poslanici, tu je gospodin Martinović izuzetno primetio dobro šta je ovaj Vuk Jeremić sinoć izgovorio inače, rekao je da nije član, sinoć, odnosno vođa međunarodne grupe lopuža i prevaranta ali je član međunarodne grupe lopuža i prevaranata tu nema dileme.

Dozvolite da ga pitam, njega i njegovog sinoćnog saradnika, direktora valjda N1 CIA, gospodina Đosića, a da vam kažem, zbog građana Republike Srbije, da Vuk Jeremić je direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Odakle je dobio 200 hiljada dolara, na ime tog centra i da li je tačno, neka izađe na tu N1 CIA televiziju i kaže da li je 200 hiljada dolara dobio iz Mongolije i na ime čega. Evo, ja ga prozivam neka kaže, neka dođe, da li je ili nije.

On nama i građanima Srbije neće nikako da objasni na ime kojih usluga je dobio te silne pare iz inostranstva. Samo da kažem da u vremenu od 2013. godine do 2017. godine je dobio čak 7,9 miliona dolara. Međutim, neka kaže javno građanima da li je tačno da je 4,5 miliona dolara, da su mu uplatile fantomske energetske kompanije o kojima su ovde govorili uvaženi narodni poslanici nekoliko puta i moja malenkost, koji posluju u Šangaju i Hongkongu, gde su operisali njegovi bliski saradnici, a sinoć neće da ih spomene, koji su uhapšenih u SAD zbog korupcije Patrik Ho i šeik Tidijan Gadio. Neka kaže građanima Srbije da li je tačno ili nije? Da li je tačno neka kaže, da je dobio 120 hiljada dolara od Katara u Nemačkoj i 200 hiljada dolara u Berlinu?

Poštovani građani Republike Srbije, tačno je gospodine Martinovću da oni spremaju, evo usudio bih se reći scenario kao i 2000. godine i tu nema dileme. Jedan od njihovih perjanica, Janko Veselinović inače zvani „stanokradica“ je 11.09.2019. godine rekao, citiram – posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, ako ne, okretanje vojske i policije na stranu nas demonstranata i protivnika režima, završen citat. Poštovani građani, vidite šta vam se sprema.

I, da završim, da je to zaista tačno da isto rade kao što su radili 2000. godine, to dokazuje i Dajana Džonston koju sam juče citirao, a ponovo ću zbog građana Srbije sada citirati. Citiram, šta je rekla o petom oktobru, to se sprema nama u budućnosti, da li će tu uspeti, to je sada posebna priča, ali mislim da taj film neće gledati više. Citiram – na krilima narodnog slavlja, zbog pada Slobodana Miloševića koje se graničilo sa pijanstvom Srbija je u jagmi za vlašću samlelo je stampedo nestručnih gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibara i profila koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce. Dajana Džonston, Amerikanka.

Da je tačno ono, gospodine Martinoviću, da hvali Albina Kurtija, ali ću građane podsetiti da je 27. jul 2010. godine, jedan od najvećih datuma za takozvanu nezavisnu državu Kosovo. Zašto? Zato što je tog dana Priština dobila pravni argument da gura svoju nezavisnost do kraja. Zato Priština slavi Vuka Jeremića, a Vuk Jeremić Albina Kurtija, jer ga albansko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama nezavisnog Kosova.

Zbog vremena koje sam oduzeo svojim kolegama, na kraju ovu rečenicu. Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Aleksandar Vučić je veliki srpski pregalac, retko viđen na ovim prostorima, veliki patriota, veliki reformator i veliki državnik. Nikada mu to neće oprostiti ovi iz Saveza za Srbiju. A ovo što spremaju, da neće na izbore, to je njihov izbor. Oni u biračkom telu imaju jako malo. Pa, opozicija nisu oni. Oni su jedan mali deo opozicije, jedan deo opozicije sedi u ovom visokom Domu, jedan deo opozicije se sprema na izbore, hoće ili neće, a film više neće gledati kao što su ga gledali u prošlosti.

Hvala.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.