Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pašaliću, vi možda do sada niste mogli da izvršite dobru podelu posla, to vas je sprečilo da reagujete punim kapacitetom, ali je bih hteo da vas pitam da li ste vi obavešteni da je SRS za manje od dva meseca predala više od 100 hiljada potpisa građana Republike Srbije za ukidanje javnih izvršitelja, tj. za novi Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju?
Podsetiću vas, 2011. godine, kada je tadašnji saziv Narodne skupštine izglasao zakon, dakle, vladajuća većina Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, Srpska napredna stranka je tada bila protiv tog zakona i uvođenja javnih izvršitelja u Srbiju. Posle toga, videli smo 2015. godine, a i ranije ove godine da je ta vladajuća većina, nova sada SPS i SNS prihvatila i podržala izmene zakona, naravno koje nisu bile suštinske, ali je na taj način podržala postojanje javnih izvršitelja u Srbiji.
Mi smo u više navrata govorili o situacijama u kojima su se naši prezaduženi građani Srbije našli i postupanju javnih izvršitelja prema njima.
Dakle, u 2017. godini, javni izvršitelji su samo u toj godini oteli više od 3.700 nekretnina od prezaduženih građana Srbije, najčešće stambenih jedinica i najčešće do 50 kvadratnih metara.
Dakle, u sadašnjoj Srbiji, u dužničko-poverilačkom odnosu se javlja i treća strana pored dužnika i pored poverioca koja izvlači ekstra profit iz svega toga i često dug koji dužnik ima prema poveriocu je mnogo puta manji nego što su takse i ono što naplati javni izvršitelj.
Danas smo u situaciji da se ne poštuju ljudska prava građana Srbije, da se ne poštuje ljudsko dostojanstvo građana Srbije, to možemo da vidimo u 99% slučajeva postupanja javnih izvršitelja.
Dakle, oni, čast izuzecima, su bez ikakvih moralnih skrupula, u stanju su da isele i samohrane roditelje i lica sa invaliditetom, čak smo imali i situaciju, jednu bizarnu, iako je to bilo protiv zakona, da su izvršitelji naplatili iz invalidskih kolica, dakle i to se u Srbiji desilo.
Mi smo ovde imali uvođenje doživotne kazna zatvora bez prava pomilovanja i kada god bi još nešto rekli što bi bila kritika prema tom zakonu, gospođa Kuburović bi rekla - da, da, jeste, ali znate, više od 150.000 ljudi podržalo je tu peticiju. Da li su neki građani možda jednakiji od drugih u Srbiji? Da li nešto znači to što više od 100.000 ljudi se za to zalaže, to je sve bilo, podsetiću vas, za manje od dva meseca? Da li se na taj način što Narodna skupština ne raspravlja o tom zakonu, što se taj problem ne primećuje od strane izvršne vlasti u Srbiji, da li se na taj način diskriminišu ti ljudi koji su potpisali tu peticiju i da li su oni na taj način od strane Vlade nepoštovani?
Dakle, to je jedan očigledan problem, veliki, koji treba što pre da se reši, to već postoji osam godina u Srbiji. Njihovo postojanje se pravda novcem koji oni uplaćuju u budžet na ime poreza na dodatnu vrednost.
Da li je moguće da je princip, tj. efikasnost važnija od poštovanja ljudskih prava građana Srbije? Njih ima, otprilike, 217 u Srbiji, oni se enormno bogate, oni su se formirali u sasvim novu klasu ljudi u Srbiji kojima je sve dopušteno i šta god da rade što se tiče izvršenja rade uz pratnju policije.
Imali smo slučajeva da oni posle te zaplenjene stanove prodaju između sebe po mnogo manjim cenama. To je ono što je trenutna situacija u Srbiji, a niko se povodom toga ne oglašava i taj se problem ne rešava, a problem veliki postoji. Svako mora da ima pravo, što je predviđeno našim Predlogom zakona koji se u ovoj skupštini ignoriše, na minimum 12 kvadrata po članu porodice u koji ne sme da se izvrši.
Dakle, grupa ljudi koja je uzurpirala jednu od sudskih nadležnosti, ne poštuje apsolutno ništa vezano za građane Srbije i njihova prava.
Ne možemo mi da problemom, možda neefikasnosti sudova, da umesto da se reformiše sudstvo, da se napravi ambijent gde sudovi mogu da rade svoj posao i da izvršenje bude pod nadležnošću sudova, a ne privatnih lica, pošto su javni izvršitelji u suštini privatnici, ne, nego mi nećemo taj problem da rešimo, a onda smo dali nekim privatnicima da se oni iživljavaju nad građanima Srbije.
Imali smo ovde neke kozmetičke izmene, pa smo videli da za komunalna potraživanja ne mogu da se više do 5.000 evra plene stanovi i tako dalje. Nisu osnovni problem komunalna potraživanja, nego potraživanja banaka u Srbiji. Nema mnogo ljudi koji su do te mere zaduženi što se tiče komunalnih potraživanja do 5.000 evra, zato što kada ne platite struju jednom i drugi put, vama se već struja isključuje, isto tako i bilo šta drugo. Najveća trenutna zaduženja su bankama.
Naravno, zalažemo se za to da sva dugovanja trebaju da se plate i treba da se plate i treba da se plate sa kamatom, naravno, ali ne da neko bude samo zato što je dužan, samo što nije u situaciji možda da servisira svoj dug na vreme, bude zbog toga opljačkan i isteran na ulicu. To je nedopustivo i to država ne sme da dozvoli. To je jedan trenutno od najvećih problema s kojim se suočavaju građani Srbije, a to se ne rešava.
Dakle, umesto da se predajemo pred tim problemima, trebali smo da to zadržimo u sastavu sudova i da onda to bude garancija poštovanja svih ljudskih prava i dostojanstva građana Srbije, a ne da puštamo ovako privatnim licima da divljaju i da samo traže svoj plen u imovini najzaduženijih građana Srbije. Ima i ta situacija, to je činjenica u Srbiji, da oni koji su najviše dužni u Srbiji se i dalje nesmetano zadužuju, njima izvršitelji ne mogu ništa, a oni najsiromašniji trpe od tih izvršitelja i to je zaista činjenica. Pogledajte samo te nekretnine koje se plene. To su stambene jedinice najčešće do 50 kvadrata. To je isto tako činjenica.
Takođe, ono što možemo da vidimo kao kontinuitet vlasti DS i SNS jeste to zapošljavanje na određeno vreme. Dakle, najviše ljudi po lokalnim samoupravama, ali i drugim javnim preduzećima su zaposleni na određeno vreme. Kakav je položaj tih ljudi i da li su oni diskriminisani u odnosu na ostale radnike koji su zaposleni za stalno tj. na neodređeno?
Oni ne mogu da imaju sigurnost, da započnu porodicu ili možda da pokušaju da reše svoje stambeno pitanje ili bilo šta drugo. Na neki način su ti ljudi ucenjeni od strane poslodavaca, tj. lokalnih samouprava i vlasti u tim lokalnim samoupravama ili direktora javnih preduzeća i nikako ne mogu da računaju na ništa što se tiče tih tri meseca, iako se možda ti ugovori produžavaju. Tu postoji jedan veliki problem. Ukoliko postoji potreba, treba ti ljudi da valjda da budu primljeni za stalno, a ne da se svi zapošljavaju kako bi se na kraju i iskorišćavali u svrhe predizborne kampanje. Imali smo tih slučajeva. To se dešavalo i pod vlašću DS, ali se dešava i sada. Dakle, i to je činjenica. I ti ljudi su diskriminisani i u veoma lošijem položaju nego zaposleni na neodređeno vreme, tj. za stalno.
Imali smo ovde i najave 2014. godine da SNS, kada formira vlast, kada bude najveća stranka pojedinačno u toj koaliciji, kada konačno pobedi i otera žuto preduzeće, žute lopove i ostale, će da počne da se rehabilituje Srbija itd.
Imali smo čvrsta obećanja današnjeg predsednika Republike da se u penzije neće dirati, da se penzije neće smanjivati. Čak je on rekao da je bolje da se skida sa naše grbače, to je mislio verovatno na političare ili političare na vlasti, nego da se dira u stečena prava penzionera. Mi smo imali kasnije te godine, samo tri meseca nakon te najave predsednika Republike, smanjenje penzija.
Sada, kako je to moguće, pošto smo čuli da živimo sada u zlatnom dobu, nikad bolje, da se u Srbiji smanjuju penzije, što je protivustavno, jer penzije nisu zarade, penzije su stečena prava, penzije su imovina. Da li vi mislite da je opravdano, da je to pravedno prema penzionerima?
Onda smo čuli kao argument protiv toga podatak da u stvari najvećem broju penzionera nije smanjena penzija. Smanjeno je samo 600.000 od ukupno blizu dva miliona. Pa taj podatak je još pogubniji, zato što onda vidimo da u stvari ima više od milion i 300.000 penzionera kojima nema šta da se uzme, nema šta da se smanji koliko su te penzije niske. Kako se od toga danas u Srbiji živi?
(Veroljub Arsić: Al si ti prolupao.)
Evo, gospodin Arsić iznosi neke dijagnoze. Ja mislim da on čita možda svoje, ali ja bih da nastavim povodom ovoga.
(Veroljub Arsić: Rekao sam da si prolupao, nisam rekao da si bolestan.)
Dakle, mi posle toga vidimo da se penzionerima pomaže, pa se onda postavlja pitanje, ukoliko mi već imamo švajcarske penzije i nemački standard ili rast koji je veći od nemačkog… Dakle, mi smo čuli da imamo rast veći od nemačkog, naš rast od 4% u odnosu na nemački rast od 1%, a to što je naših 4% 1,6 milijardi evra, a nemačkih 1% je 50 milijardi evra, to je druga priča, druga tema. Nama je bitno da smo mi bolji od nemačke i mi isplaćujemo pomoć penzionerima. Kako se isplaćuje pomoć penzionerima u zemlji ako se tako dobro živi, to nije jasno. Kako danas žive penzioneri u Srbiji? Koliko iznose troškovi života prosečnog građanina Srbije?
Videli smo koliko vredi minimalna potrošačka korpa, a prosečna penzija za 15.000 dinara manja. Onda smo videli i gde se troši novac poreskih obveznika, tj. budžetska sredstva. Videli smo da se finansiraju obilno nevladine organizacije, videli smo, uprkos predizbornim obećanjima SNS, da postoji i dalje sijaset tih agencija koje ničemu ne služe, koje samo nagomilavaju birokratiju. Nema ništa od te kancelarije za brze odgovore koja je trebala da bude formirana kada naprednjaci dođu na vlast.
Videli smo subvencije stranim investitorima. Negde je više čak i od 15.000 evra po radnom mestu. Dakle, stranac ovde dolazi, posluje, dobija sve besplatno, od zemljišta preko dozvola do svega ostalog. Država isplaćuje putem tih subvencija faktički platu radnicima iz budžeta. Dakle, država ih plaća, a stranci odavde izlaze ekstra profit, a mi imamo situaciju da najveći broj penzionera i u Srbiji ima penziju koja je za 15.000 manja od minimalnih iznosa potrošačke korpe. To su procene isto tako Zavoda za statistiku. Nismo mi to izmislili. Kakav je njihov položaj? Posle toga smo čuli da je to u stvari bio poklon penzionerima zato što se tako dobro živi. Opet jedna stvar nije jasna. Nisu penzioneri tako homogena kategorija. Neki primaju 10.000 dinara, a neki primaju 100.000 dinara penziju. Ova Vlada je svima jednako isplatila 5.000 dinara. Da li je to normalno?
(Veroljub Arsić: Nije Vlada, bre!)
Kome je potrebnije 5.000 dinara, onom što ima 10.000 ili onom što ima 100.000 svakog meseca? Mislim da se tu pravi velika razlika. To je trenutno položaj najugroženijih ljudi u Srbiji, od ljudi koji imaju problema sa izvršiteljima do ljudi koji su zaposleni na određeno vreme do penzionera koji su protivustavno smanjene penzije.
Posle smo čuli, kada mi pozivamo da se to što je uzeto, oteto penzionerima vrati njima, da mi time vređamo penzionere, a ne vređamo ih i poštujemo kada im uzimamo od penzija. Isto tako smo čuli da je smanjenje penzija u stvari najviši nivo penzija u istoriji. Da li se i vi sa time slažete i da li zaista možete da kažete da danas u Srbiji penzioneri žive dobro i nikad bolje, pogotovo imajući u vidu te podatke vezane za troškove života danas u Srbiji?
Čuli smo i da je smanjena nezaposlenost, pa onda vidimo u stvari, ako se drugačije stopa nezaposlenosti računa, možemo mi da dođemo do toga na kraju da su svi zaposleni. Možemo mi da napravimo takvu računicu da su svi zaposleni. Šta ima veze kako je faktičko stanje kada se izađe na ulicu i pogleda u stvari kako ljudi rade u Srbiji. Ljudi iz Srbije jesu zaposleni, ali po Nemačkoj, po Švedskoj, po Finskoj, po Danskoj, Holandiji, širom Evrope. Ne bi takav demografski odliv bio u Srbiji da se tako dobro živi.
Ja se iskreno nadam da kada vi sada budete u punom kapacitetu, kada izaberete zamenike, tj. kada mi izaberemo zamenike, da ćete vi onda moći da mnogo efikasnije obavljate svoj posao i da ukazujete na to, koliko god to bilo neobavezujuće, da ukazujete na te probleme mnogo češće, da ćete se time baviti, a ovo su trenutno goruća pitanja građana Srbije. Hvala.