Hvala, kolega Komlenski.
Narodni poslanik Jahja Fehratović, pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Ovo što ste napravili, neki pokušaj, ali ste se dobro ogradili od toga, od slične komparacije. Ne bi smelo da stoji, jer od 600 prijavljenih, nemoguće je da nema bar sedam onih koji su sposobni da do kraja odgovore takvoj vrsti zadatka, jer bi to bilo zaista poražavajuće. Ja nisam spreman i neću i ne želim u to da poverujem. Međutim, to je jedan od problema.

Svakako da se slažem sa vama da je najbitnije da ti organi rade zaista kvalitetno, da rade punim kapacitetom i da im se ne događa da im bude pokraden magacin zaplenjene robe, kao što se to dogodilo sa Policijskom upravom u Novom Pazaru.

Ono što je nama važnije od svega ostalog jeste da ova pozitivna zakonska rešenja koja zaista pozitivno tretiraju nacionalne zajednice, budu implementirane do one mere u kojoj je to najviše moguće, jer biti manjina u jednom narodu ili u jednoj državi, na jednom prostoru zaista nije lako. Vrlo bi bilo dobro da uvek oni koji su većina pokušaju ponekad staviti u cipele pripadnika manjinskih naroda, kao što se i mi vrlo često stavljamo u cipele većinskog naroda, jer je vrlo važno da jedni druge do kraja shvatimo, razumemo i na kraju razvijamo zajedništvo, duh tolerancije, suživota, a to zaista je jedino moguće ukoliko se do kraja poštuje ono što su zakonska rešenja, ono što je prepoznao Ustav i ukoliko se teži da i ono što prema mišljenju nacionalnih zajednica nije dobro zakonsko rešenje, popravi i da na taj način svi mi budemo zajednički deo građenja budućnosti ovog prostora i ove države. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.
Sada reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Zaštitnika građana, imajući u vidu da danas razmatramo jednu jako važnu temu, a to je nešto što se vezuje za kadrovsku strukturu Zaštitnika građana, ja ću svoju diskusiju započeti, pre svega, od nečega što je za građane i najvažnije, a to je uloga Zaštitnika građana, kao regulatornog tela sa jedne strane, a sa druge strane, njegovom odnosu prema institucijama sistema u Republici Srbiji. Sve u svemu, to se vezuje za nadležnosti koje su zakonom propisane, kao nadležnost Zaštitnika građana.

Ono što su moje uvažene kolege komentarisale u prethodnim diskusijama stoji kao apsolutno tačno. Bilo je mnogo grešaka, bilo je mnogo čega, što apsolutno nema nikakve veze sa Zakonom o Zaštitniku građana, sa regulativnom koja se odnosi na Zaštitnika građana, bilo je previše politikanstva, zloupotreba, uzurpacija tuđih nadležnosti, kako bi se politika nametnula nad nečim na šta ne sme da se nametne, a to je nezavisnost Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana.

Kada govorimo o toj nezavisnosti, onda to podrazumeva da građani moraju da prihvate Zaštitnika građana kao apsolutno nezavisnog. Nezavisnog od politike, nezavisnog od finansijskih lobija, nezavisnog od privrednih lobija, nezavisnog od bilo koga, jer je tu nulti stepen tolerancije kada je u pitanju bilo kakav uticaj na rad i sprovođenje nadležnosti Zaštitnika građana.

S druge strane, činile su se greške u suprotnom pravcu, a to je da se Zaštitnik građana nametao u odnosu na druge institucije koje su takođe nezavisne. S obzirom da pripadam tom delu, imam punu slobodu i pravo da to kažem kada je u pitanju pravosuđe. A zašto? Pa zbog toga što su pre, navodno, zbog ugrožavanja određenih prava određene aktivnosti Zaštitnika građana bile usmerene direktno tako što se uzurpirala uloga sudova, pa i tužilaštava.

Zaštitnik građana nema pravo da meritorno odlučuje, da meritorno ispituje sudske odluke, da na bilo koji način se meša u rad tužilaštva i sudova. To se činilo. Zbog toga kada se vama obraćam, mogu da izrazim izuzetno pozitivan stav. Na sreću toga više nema i to je dobro. Dobro je zbog toga što građani Republike Srbije vraćaju poverenje u instituciju Zaštitnika građana, a sve dok se Zaštitnik građana drži svojih nadležnosti i zakonskih ovlašćenja, građani Srbije će to poverenje sigurno povećavati, jer imaju razloga za to.

Ono što želim da vam ukažem, jeste jedna komplementarna aktivnost Zaštitnika građana sa jednim od skupštinskih tela Republike Srbije, odnosno Skupštine Republike Srbije, a to je Komisija za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija.

Zašto komplementarnih? Zbog toga što smo na istom zadatku i u istoj ulozi, da utvrdimo stepen zaštite prava osuđenih lica, a to podrazumeva i uslove boravka u kaznenom-popravnim ustanovama. Zatim, način sprovođenja tzv. „zavodskih i zatvorskih“ aktivnosti prema osuđenim licima, kao i tretman osuđenih lica u celini.

I do kakvih smo zaključaka mi kao skupštinsko telo, naravno da će o tome diskutovati moje uvažene kolege, tu je moja koleginica Milanka Vukojičić, tako da ćemo sasvim sigurno imati razloga da prokomentarišemo nešto što istovremeno radi i Komisija, ali i radi Zaštitnik građana.

Kao Komisija Skupštine Republike Srbije uspeli smo da ostvarimo uvid u tretman osuđenih lica u nekoliko kazneno-popravnih ustanova. Kazneno-popravne ustanove u Nišu, Sremskoj Mitrovici, CZ u Beogradu, obišli smo maloletnički zatvor u Valjevu, vaspitno-popravnu ustanovu u Kruševcu, a pre našeg mandata i u nekim drugim kazneno-popravnim ustanovama.

Do kojih smo zaključaka došli? Došli smo do istih zaključaka koje vi imate, a ti zaključci nedvosmisleno govore da je tretman osuđenih lica sada u odnosu na prethodni period daleko bolji iako uslovi nisu ispunjeni u onoj meri koji su propisani standardima EU i na šta se ukazuje, ali u svakom slučaju su se ti uslovi poboljšali.

Kada smo bili u kazneno-popravnoj ustanovi u Nišu, uvideli smo da je rukovodstvo te kazneno-popravne ustanove učinilo mnogo na poboljšanju tretmana osuđenih lica, da je od jednog ruiniranog korpusa objekata, to je sve bilo ruina, ruševina, da su ti ljudi isključivo iz sopstvenih sredstava, bez neke značajnije podrške od bilo koga, pa i iz budžeta, jer se štitio budžet, uspeli revitalizovati ustanove, podići brojne objekte, zadovoljiti uslove boravka u ćelijama, odnosno zatvorskim jedinicama, ostvariti najpovoljnije uslove kada je u pitanju otvoreni i poluotvoreni tretman, pa i onaj zatvoreni tretman osuđenih lica.

To je Nišu urađeno za relativno kratko vreme na najbolji mogući način. Oformljena je velika ekonomija, proizvodni pogon je u kome osuđena lica jesu radno angažovana, imaju adekvatan tretman kao radno angažovana lica.

Kada smo bili u Sremskoj Mitrovici, imali smo priliku da se uverimo u nešto što građani Republike Srbije treba da znaju, a to je da i pored toga što je nedovoljan broj kapaciteta i pored toga što je veći broj osuđenih lica smešten u odnosu na realne mogućnosti ustanove za smeštaj, da su ti uslovi ipak prihvatljivi.

Naravno da moramo težiti da oni budu bolji i biće bolji ako uzmemo kao primer kazneno-popravni zatvor u Pančevu, onda ćemo shvatiti da su to standardi koji se poštuju od strane Republike Srbije, a negde su otprilike približni standardima EU.

Sve ovo govorim zbog toga što imamo isto viđenje, isti pristup rešavanju problema. Ono što je ukazao Zaštitnik građana mi imamo potpuno identičan stav. Dakle, sa te strane možemo da istaknemo da je barem u tom segmentu, ne želim o ostalim segmentima zaštite prava građana da govorim, učinjeno mnogo, a da je Zaštitnik građana u tom pravcu dao sve od sebe da prepozna i probleme i da prepozna i one vrednosti, moram ih tako nazvati, koje se vezuju za poboljšanje tretmana osuđenih lica u kazneno-popravnim ustanovama.

Zašto sam ovo sve govorio? Zbog toga što očekujem i od vas da ćete nastaviti taj put i zbog toga imate podršku poslaničke grupe SPS i za ovaj predlog poslanička grupa SPS će nesumnjivo glasati. Hvala.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Inače, ja sam uvek govorio i govoriću u narednom periodu za probleme, za one stvari koje se dešavaju na jugoistoku Srbije, u malim sredinama, u brdsko-planinskim područjima , u našim selima, o problemima naših ljudi koji žive na selu, a današnji dan, ovo što sam sada govorio, baš se to tiče Zaštitnika građana.

Veliki broj naših ljudi koji žive u takvim sredinama, veliki broj naših žena, dece koja žive u našim selima, imaju potrebe da se njima stavi veća pažnja, da se njima da veća mogućnost da imaju veće naknade, da imaju sigurniju budućnost.

Svedoci smo da o problemima naših žena na selu, da o problemima naše dece na selu, govorimo ovde, govorimo i na Vladi, ali rezultati toga moraju biti malo više vidljivi. Ja očekujem da u narednom periodu zajedno vi iz vaših obaveza, Zaštitnik građana, zamenik i svi ostali, da se više stavi akcenat na te ljude koji žive na selu, žive od sela, na bračne zajednice koje žive u tim selima. Tu govorim o selima koja su slična opštini Svrljig, Gadžin Han, u selima gde nema ni kanalizacije, nema ni vode, nema vodovoda, nema ambulante ili se ambulante zatvaraju. To govorim o selima gde je potrebno da se otvaraju nove zadruge, da se više ulaže u ta sela što se tiče vode, kanalizacije i infrastrukture.

Najveća stvar za sve te ljude jeste da oni imaju, ukoliko žive na selu nemaju dovoljno mogućnosti da imaju posla, da preko svog gazdinstva imaju više sredstava.

Još jednom bih zahvalio vama i pozvao kolege poslanike da glasaju i ja ću glasati za ovaj predlog zakona, jer je koleginica Vjerica Radeta govorila o nekim stvarima o kojima sam ja hteo da govorim. Hvala još jednom i glasaću za predlog.

Hvala, kolega Miletiću.

Reč ima dr Muamer Zukorlić. Nije prisutan.

Reč ima Marjana Maraš.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Zaštitnika građana, uvažene kolege narodni poslanici, danas razmatramo predlog za imenovanje zamenika Zaštitnika građana. Ovo je veoma bitno pitanje, s obzirom na značaj ove institucije i činjenicu da kroz instituciju Zaštitnika građana ostvarujemo poseban vid kontrole rada javnih institucija, da Zaštitnik građana ispituje i prati da li državni organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja zakonito pravilno rešavaju o nekom pravu i interesu građana.

Obaveze Zaštitnika građana nisu da kontroliše samo formalno poštovanje zakona, već i etičnost, nepristranost i korektnost u radu i poštovanje dostojanstva pojedinca u kontaktu sa javnom administracijom.

Zadatak Ombudsmana je korektivne prirode i njegova obaveza je da ukazuje na nedostatak rada javnih institucija, da preventivno deluje i pomaže radu tih institucija, a sve u najboljem interesu građana.

Pošto zamenici Zaštitnika građana pomažu Zaštitniku građana u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti u okviru ovlašćenja koja su mu data, naročito u pogledu zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta i osoba sa invaliditetom. Smatram da će se imenovanjem zamenika Zaštitnika građana sigurno stvoriti preduslovi za još kvalitetniji rad kancelarije Zaštitnika građana, od koje svakako građani i institucije imaju velika očekivanja.

Smatram da će imenovanjem zamenika Zaštitnika građana, pored klasične funkcije Zaštitnika građana, a to su kontrola javna uprave i zaštita i unapređenje ljudskih prava i sloboda, nastaviti sa razvijanjem i druge uloge ovog značajnog instituta, u kome Zaštitnik građana se pojavljuje kao posredni učesnik u antikorupcijskom procesu i kao subjekat koji ima značajnog učešća u procesu izgradnje političkog sistema kroz vladavinu prava.

Povodom jučerašnjeg Dana ljudskih prava, Zaštitnik građana je izdao saopštenje u kome je naveo da građani Srbije u velikom broju ove godine dočekuju ovaj datum suočeni sa narušenim i sa teško ostvarim pravima, kako u oblasti ekonomskih, socijalnih, tako i imovinskih prava. Netolerancija i nasilje kreira nedovoljno bezbednu sredinu i traži dodatne napore države i društva kako bi prava pojedinaca bila ispoštovana potpuno.

Građani su upozorili na svakodnevne povrede njihovih prava i sloboda, zahtevajući da u njihovom svakodnevnom životu poštuju se zajamčena prava i da ne smemo da zaboravimo na temeljnu vrednost svakog prava, to je poštovanje dostojanstva svake ličnosti, na nediskriminaciju, toleranciju, solidarnost, o čemu najčešće govore upravo najranjivije društvene grupe.

Zaštitnik je istakao i, po njemu, poražavajuću činjenicu, a i po nama, da je svako šesto dete u Srbiji korisnik socijalne zaštite, usluga socijalne zaštite u oblasti porodičnih odnosa i rodne ravnopravnosti. Naveo je da je pažnja institucije usmerena na problem nasilja.

U okviru ovih 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, koji je započeo 25. novembra, a završio se juče, 10. decembra, Međunarodnim danom ljudskih prava, više od 1.700 organizacija i u više od 100 zemalja, obeležavaju se ovih 16 dana. I naša država i institucije su uključene, a i sama opština iz koje dolazim, opština Vrbas, kroz komisiju za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti. I ove godine je bio organizovan okrugli sto, na kome je konstatovano da hitne mere koje su zakonski uvedene, dale su svoj doprinos kada je u pitanju sprečavanje nasilja. Naveli su u pojedinim slučajevima i neke zloupotrebe same primene hitnih mera od strane žena, što je zanimljivo u njihovim konstatacijama, ali svakako su i naveli to što i Zaštitnik građana navodi, a to je da treba nasilje da bude vidljivije, da treba svi zajedno da radimo na tome da postanemo društvo sa nultom tolerancijom prema nasilju.

Meni je bilo vrlo zanimljivo što smo u okviru Odbora za ljudska i manjinska prava imali priliku da se upoznamo sa jednim istraživanjem Misije OEBS-a, koja je radila. To je jedno kvalitativno i kvantitativno istraživanje. U njemu je navedeno da naša država, kada je u pitanju prosek, ne odskače od nekog evropskog proseka kada je u pitanju nasilje.

Ali, evo, kolega Milija je govorio pre mene. On se vrlo često obraća svojoj sredini i kao predstavnik seoskih sredina. Želim da istaknem da je u tom istraživanju navedeno da je procentualno manje zastupljeno svi oblici nasilja u seoskim sredinama u odnosu na urbane sredine. To je za mene bio interesantan podatak koji je naveden. Jedino je navedeno da kada je u pitanju fizičko nasilje, ono je u nešto većem procentu kada su u pitanju osobe koje su mlađe od 15 godina.

Zaštitnik građana je naveo da kada su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji, da se Srbija svrstava, kada je njihov položaj u pitanju, u red zemalja koje su u pogledu ostvarenih manjinskih prava i sloboda ostvarile, čak i nadmašile neke evropske standarde, što je vrlo značajno da istaknemo.

Kada je u pitanju područje medijskih prava i sloboda i javnog informisanja, tu oblast karakteriše govor mržnje, česti napadi na medije, zaposlene u medijima, što ugrožava njihov položaj i onemogućava da se dostojanstveno bave svojom profesijom.

Smatram da zamenici Zaštitnika građana će zajedno sa njim raditi ono što jeste njihova obaveza, a to je da kao nezavistan i samostalni državni organ, zaduženi da štite i unapređuju poštovanje sloboda i prava, da će to njihov zadatak biti u narednom periodu.

Mi ćemo kao poslanička grupa podržati ove predloge. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite.

: Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene predstavnice Zaštitnika građana, želim da istaknem da Zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. Zaštitnik građana ustanovljen je Zakonom o Zaštitniku građana, koji je donet još 2005. godine i upravo izborom svog prvog Zaštitnika građana, Republika Srbija se opredelila za razvoj demokratskih odnosa svih građana i vlasti, a krajnji cilj institucije Zaštitnika građana jeste da doprinese ostvarivanju sloboda i prava, principa jednakosti i očuvanja dostojanstva svih građana.

Zaštitnik građana i njegov tim posebnu pažnju posvećuju i zaštiti i unapređenju prava deteta, zaštiti i unapređenju rodne ravnopravnosti, zaštiti i unapređenju socijalnih i kulturnih prava, zaštiti i unapređenju prava osoba sa invaliditetom i starih lica, zaštiti i unapređenju ekonomskih i imovinskih prava, zaštiti i unapređenju prava na zdravu životnu sredinu, zaštiti i unapređenju prava pripadnika nacionalnih manjina, zaštiti i unapređenju prava lica lišenih slobode, zaštiti i unapređenju građanskih i političkih prava. Za dobar i kvalitetan rad Zaštitnika građana, naravno, potreban je i dobar tim saradnika.

Kada govorimo o političkim pravima, predsedavajući, dozvolićete mi da prokomentarišem i sledeće. Naime, svi smo upoznati sa činjenicom da je OEBS preko svojih komisija i analitičara izvršio analizu izbornih zakona i procedura u Republici Srbiji počev od 2003. pa do 2017. godine i izdao odgovarajuće preporuke po kojima ćemo postupiti jer nemamo nikakav problem sa time, a sve u cilju unapređenja izbornog procesa.

Svima nam je poznato da nam se bliže izbori na svim nivoima, na lokalnom, na republičkom i pokrajinskom nivou i mi želimo da dodatno učesnici izbora imaju najbolje uslove u izbornom postupku. Želimo da unapredimo sve zakonske i podzakonske akte koji se tiču izbornog procesa, ali i da upotpunimo zakone koji se tiču ponašanja i delovanja političkih funkcionera.

Sva četiri zakonska predloga koja su juče bila u plenumu imaju isti cilj, a to je unapređenje izbornog zakonodavstva i predstavlja jednu celinu. Takođe, želim da podsetim javnost da sistemski izborni zakoni nisu menjani i onakvi su kakvi su i bili i na izborima 2008. godine i 2012. i 2016. i 2017. godine i mi smo spremni da ispravimo slabosti koje su nasleđene. U svakom slučaju, nama je cilj i u interesu nam je da našem izbornom procesu ne može niko da prigovori ni u zemlji, ni van nje, jer nećemo dozvoliti da na predstojeću pobedu SNS i politiku našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića bilo ko baci i najmanju senku, neki nedorečeni zakonski tekst koji je usvojila bivša vlast, odnosno bivši režim ili izjava nekog opozicionara koji sanja cenzus.

Da se ne lažemo, svi mi to odlično znamo, pa čak i vrapci na grani da su sve ove preporuke izmena i dopuna zakonskih predloga usmerene samo protiv jedne osobe, a to je predsednik države gospodin Aleksandar Vučić. Zamislite apsurd, čovek sa svojim timom radi svakodnevno, danonoćno, radi na oporavku i preporodu naše zemlje koja je do 2012. godine bila jedna beznadežna, sumorna, besperspektivna zemlja i još da mu se zabrani da govori o rezultatima rada, što je dužnost i obaveza prema građanima. Zaista ne čuveno.

Želim još nešto da kažem. Pokušaj Boška Obradovića i njegovih malobrojnih sledbenika da nasilno provali u Narodnu skupštinu, koristeći zastavu Republike Srbije, je divljački čin nedostojno normalnog čoveka i pokazatelj kakvu Srbiju oni nude građanima i kako i na koji način ovi iz Saveza za Srbiju žele da dođu na vlast, a žele da dođu na vlast nasiljem, nudeći građanima vešala, silovanja, prebijanja, motorne testere, linčovanje, laži, nerede, krvoproliće, a ne normalnu i prosperitetnu Srbiju i ne normalan i prosperitetan život građana. Zaboravili su samo jedno – da je volja građana zakon i da će se na izborima građani izjasniti kakvu zemlju žele, a ja sam duboko sigurna u to da građani žele pristojnu, uspešnu, naprednu, modernu, prosperitetnu Srbiju, što svakim danom, delima dokazuje i radi predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić i SNS.

U skladu sa svojom strukturom ličnosti, Boško Obradović na necivilizovan i agresivan način zloupotrebljava državnu zastavu što se graniči sa ozbiljnim poremećajem koji bi trebalo da bude adekvatno sagledan i sankcionisan, a izdaje se tobože za nekakvog ozbiljnog političara sa namerama da vodi državu. Da vam kažem kao lekar, neuračunljiv čovek ne može ni sebe da vodi, ni da brine o sebi, a kamoli da vodi državu i da brine o njoj.

Na kraju, čestitam predsedniku Vučiću, čestitam svima nama, čestitam građanima Srbije na zlatnoj medalji za zasluge od strane grada Atine koju je primio naš predsednik od gradonačelnika Atine, od naših grčkih prijatelja koji na taj način iskazuju svoje dugogodišnje prijateljstvo prema našem predsedniku i prema našem narodu. Zahvaljujem.