Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.

Poštovani predsedavajući, poštovani Zaštitniče prava građana sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da se u današnjoj diskusiji kada govorimo o izboru zamenika Zaštitnika građana tri vrsna pravnika prema priloženim biografijama, osvrnem na značaj same institucije Zaštitnika građana kao i značaj i delotvornost njegovih aktivnosti za sve građane Republike Srbije.

Institucija Zaštitnika građana danas postoji u skoro svim državama sveta i slobodno možemo reći da retko koja institucija je doživela tako veliku popularnost i rasprostranjenost. Obaveza države i njenih institucija jeste zaštita ljudskih i građanskih prava i sloboda. Ova prava i slobode predstavljaju granicu između države i građana koja ne sme biti prekoračena.

Međutim, neretko čujemo da država, državne institucije ili službenici u svom delovanju svesno ili nesvesno krše garantovana prava i slobode. U ovakvim situacijama Zaštitnik građana predstavlja mehanizam odbrane i zaštite građanskih prava. To je nezavisan i samostalan organ koji se stara da pravda bude ispravljena, postupajući ne samo na zahtev građana i građanki, već i po službenoj dužnosti.

Iako bez velikih pravnih ovlašćenja do prava da ispituje i kontroliše rad organa javne vlasti, delotvornost Zaštitnika građana ogleda se i u mogućnosti da javnosti predoči probleme i stanje u zaštiti i ostvarivanju građanskih prava i sloboda podnoseći redovne godišnje izveštaje Narodnoj skupštini. Samo nekoliko meseci ranije imali smo priliku da raspravljamo i usvojimo redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana. Izveštaj je bio celovit i obuhvatio je sva pitanja i nadležnosti u kojima Zaštitnik građana postupa.

U svom radu, mada ga i sam Zakon o Zaštitniku građana upućuje na to, Zaštitnik posebnu pažnju posvećuje zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, pravima deteta, pravima osoba sa invaliditetom, rodnoj ravnopravnosti, kao i pravima lica lišenih slobode.

Kada govorimo o pravima deteta u zadnjem izveštaju Zaštitnika navedeno je da skoro polovina dece u Srbiji prima neke vrstu socijalnih davanja, što nam govori da je siromaštvo među decom veoma rasprostranjeno. Ukazano je na potrebu zaštite dece od nasilja, kako vršnjačkog nasilja, tako i fizičkog kažnjavanja metode vaspitavanja. Evidentan je nedostatak profesionalaca koji pružaju usluge i podršku deci, naročito deci sa invaliditetom.

U domovima zdravlja širom zemlje nedostaje čak 250 pedijatara. Razvojna savetovališta poseduje samo 36 opština od 159 opština u Srbiji, a sudske odluke ne mogu se izvršiti jer u nekim centrima za socijalni rad nema psihologa.

Seksualno zlostavljanje maloletnika i rani brakovi, zaštita dece od svakog vida nasilja i eksploatacije zahtevaju angažovanje stručne pomoći deci, prevenciju, suzbijanje i donošenje adekvatnih normativa.

Posebno bih ukazala na težak položaj osoba sa invaliditetom. Nedavno, 2. decembra ove godine smo u ovom domu obeležili Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i čuli primedbe sa kojima se ova grupa građana susreće. Neophodno je da osoba sa invaliditetom se omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvenom životu. Zato je potrebno da uklonimo barijere za potpuno uklapanje osoba sa invaliditetom u naše društvo.

Jedan od najvećih problema osoba sa invaliditetom jeste niska stopa zaposlenosti. Primena zakonskog okvira, kojim se reguliše rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, proteklih godina nije dala konkretne rezultate u ovoj oblasti. Takođe, sistem usluga i podrške osobama sa invaliditetom i dalje nije dovoljno razvijena i adekvatna.

Jedan od preduslova za puno učešće osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života predstavlja pristupačnost. Osoba sa invaliditetom se u svakodnevnim aktivnostima susreće sa preprekama prilikom kretanja, korišćenja javnog prevoza, a neretko se dešava da su nepristupačne i ustanove i institucije u kojima građani treba da pristupe kako bi ostvarili svoja prava i svoje slobode.

Takođe, neophodno je i da nadležni organi za sprovođenje izbornog procesa obezbede uslove za ostvarivanje biračkog izbornog prava osobama sa invaliditetom.

Posvetila bih pažnju i rodnoj ravnopravnosti i rekla da se nedovoljan broj žena nalazi na javnim funkcijama i rukovodećim funkcijama, da je nešto bolje stanje na republičkom nivou nego na opštinskom nivou, ali da se nadam da će to u budućnosti da bude bolje. Isto tako postoje brojne primedbe građana, odnosno građanski što se tiče isplate porodiljskih bolovanja, kao i što smo svedoci poslednjih meseci da je jako izraženo porodično nasilje.

Htela bih da se osvrnem na još jednu kategoriju stanovništva, a to su naši stari sugrađani čija su mnoga prava ugrožena, a posebno kojima je uskraćeno pravo na posao nakon gubitka posla, gde godine predstavljaju jedini ograničavajući faktor.

Istakla bih i značaj uvođenja institucije Zaštitnika prava pacijenata koji je ustanovljenoj u svakoj zdravstvenoj ustanovi, čija je dužnost i obaveza da zaštiti pacijenta u ostvarivanju svog prava na zdravstvenu zaštitu. Moram da kažem da je broj pritužbi građana iako raste, da građani nisu dovoljno informisani o tome kako mogu ta svoja prava da iskoriste i zato je potrebno da se i dalje radi na boljem informisanju građana o njihovim pravima.

Zaštitnik građana već nekoliko meseci funkcioniše bez zamenika i sada je prilika da ove zamenike izaberemo, a time ćemo doprineti da rad ove institucije bude kvalitetniji i zaštita građana bolja. Od donošenja Zakona o Zaštitniku građana njegovi zamenici su obavili značajan posao i zahvaljujući njihovoj aktivnosti javnost je upoznata sa brojnim kršenjima ljudskih i građanskih prava i sloboda.

Na kraju želim da kažem da je neophodno da i u budućnosti udruženo radimo na iskorenjavanju svakog vida diskriminacije i kršenja građanskih prava i sloboda i na taj način doprinesemo izgradnji tolerantnog društva u kome svi imaju jednaka prava i jednake mogućnosti. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Bukvić.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi Zaštitniče građana sa saradnicama, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi predlog Zaštitnika građana o imenovanju zamenika Zaštitnika građana.

Iz biografija koje smo dobili, a koje ste nam dostavili u prilogu, vidi se da su u pitanju pravnici sa velikim pravničkim iskustvom, sa postupanjem u različitim materijama, pravnici koji sem zvanja diplomiranog pravnika poseduju i druga znanja i veštine koje svakako mogu unaprediti kvalitet njihovog rada, odnosno konkretno unaprediti kvalitet rada kada se tiče pozicije zamenika Zaštitnika građana.

Zašto je važan izbor zamenika Zaštitnika građana? Zato što Zaštitnik građana kao nezavisno telo obavlja vrlo važnu i odgovornu ulogu sa aspekta zaštite prava svakog građanina Republike Srbije. Jačanjem ljudskih kapaciteta, a to je izborom zamenika Zaštitnika građana, biće ojačani ljudski resursi, a samim tim građani će na brži i efikasniji način moći da dođu do svojih odgovora po podnetim pritužbama.

Ono što želim da istaknem to je da ste vi za godinu dana primili 9.120 predmeta, po njima rešavali, ali ono što pre svega želim da istaknem i pohvalim to je vaš lični razgovor sa 1.900 građana. To je vrlo važno jer samo i najbolje u direktnom razgovoru sa građanima vi možete na pravi način uočiti i sagledati sve one potrebe koje su njima uskraćene u ostvarivanju nekog prava uglavnom pred organima državne uprave.

Takođe, želim da pohvalim i otvaranje odnosno početak rada za hitno reagovanje u nekim situacijama. Tu ste negde u svom izveštaju naveli da je podneto 88 prijava za hitno reagovanje i da ste na 50 prijava odmah i hitno reagovali.

Zašto je ovo važno? Zato što život ne može da čeka. Život se odvija svake sekunde, a nekom baš u toj sekundi može da bude ugrožen život, kao što je mogao biti ugrožen život one bebe iz Sjenice, koju ste naveli u vašem izveštaju, ili život 85-godišnje starice koja nije mogla na brz i efikasan način da dođe do ostvarenja prava na zdravstvenu legitimaciju, a samim tim i da koristi pravo na zdravstvenu zaštitu.

Šta još želim da kažem, a što je i te kako važno? Želim da naglasim da u svom predlogu za zamenike Zaštitnika građana navodite da će se oni baviti, da će oni, naravno, ići na specijalizaciju, znači, steći još dodatna znanja, veštine i umeća, kako bi radili u vrlo osetljivim oblastima, a to su zaštita prava lica lišenih slobode, raditi u predmetima rodne ravnopravnosti, raditi u predmetima zaštite prava nacionalnih manjina, raditi u predmetima zaštite osoba sa invaliditetom. Sve su ovo jako osetljive oblasti i nadam se da će vaši zamenici koji budu izabrani sa dužnom pažnjom i potpuno profesionalno, odgovorno i dostojno prići rešavanju svakog od podnetih pritužbi.

Kao član skupštinske Komisije za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija, mi smo obišli nekoliko zatvora u kojima se nalaze lica lišena slobode i, naravno, apsolutno možemo da se saglasimo u onom što ste vi naveli, da je Srbija postigla i te kako značajan napredak kada se tiče zaštite lica lišenih slobode. Njihovi uslovi su sasvim pristojni, njihov tretman takođe je zadovoljavajući, njihova radno-okupaciona terapija takođe zadovoljavajuća, a ono što je mene posebno impresioniralo, to je da lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora mogu steći i diplome na kojima, naravno, ne piše da su one stečene u Nišu ili u Sremskoj Mitrovici, nego diplome sa kojima oni po izlasku iz zatvora mogu da izađu na tržište i da se uključe u radne aktivnosti, u sve tokove društvenog života, jer kroz uključivanje u rad postiže se, u stvari, i resocijalizacija lica povratnika iz zatvora.

Takođe želim da naglasim da je ova Vlada i te kako dosta uradila na unapređenju smeštajnih kapaciteta kada su u pitanju lica lišena slobode koja se nalaze u zatvorima. Tu pre svega želim da istaknem izgradnju potpuno novog zatvora u Pančevu za 500 zatvorenika, 300 osuđenih lica i 200 pritvorenika, po najmodernijim evropskim standardima.

Želim da pohvalim i angažovanje ministarstva. Zajedno sa sredstvima EU izgrađen je novi objekat jedinog ženskog zatvora u Srbiji, a to je zatvor Zabela u Požarevcu za 160 osuđenica. To je i te kako veliki pomak kada se tiče zaštite lica lišenih slobode.

Takođe, želim da istaknem da je u ovoj oblasti izvršen značajan pomak i kada se tiče obuke i sticanja novih znanja i veština zaposlenih koji rade u ovim ustanovama, psiholozi, vaspitači, čuvari, obezbeđenje, itd. Zašto je to važno? Zato što broj pritužbi koji je vama podnet, a koji su podneli lica lišena slobode, nijedna pritužba se ne odnosi na zlostavljanje, odnosno ni na koji način kontrolisane ustanove nisu izvršile povredu psihičkog, neprikosnovenost, u stvari, fizičkog i psihičkog integriteta. To je vrlo značajno podizanje svesti zaposlenih u tom delu i u tom segmentu.

Želim da naglasim da je puno učinjeno i na smanjenju prenatrpanosti zatvora, tako da 2012. godine, kad je SNS došla na vlast, zatvori su bili prenatrpani - 156 zatvorenika bilo je na 100 postelja. Danas je taj broj znatno manji. Naravno, u ovom delu treba i dalje unapređivati ovu oblast, ali, svakako, značajni pomaci su napravljeni.

Moram još da naglasim da je do 2012. godine žuto pljačkaško tajkunsko preduzeće Dragana Đilasa, Borisa Tadića, protivustavno proglasilo vanredno stanje, 2003. godine, protivustavno sa tadašnjeg aspekta Ustava, i uhapsilo oko 12 hiljada građana. Od tih 12 hiljada građana samo su prema malom broju građana podnete optužnice. Znači, oni su ih protivzakonito hapsili. Danas se to ne dešava.

Takođe, moram da istaknem da je u oblasti zaštite nacionalnih manjina postignut vrlo značajan napredak i Srbija je, kada su u pitanju poštovanje prava nacionalnih manjina, visoko rangirana u Evropi i nalazi se ispred mnogih evropskih zemalja koje su članice EU.

Da li je to tako bilo u vreme žutog tajkunskog preduzeća Dragana Đilasa, Borisa Tadića, ovih bukača i nasilnika, Jeremića, Obradovića itd.? Naravno da nije. Dragan Đilas za vreme vršenja vlasti je dozvolio da oko 30 hiljada Roma bude potpuno pravno nevidljivo. Šta to znači? To znači da je ugrozio život, zdravlje, identitet 30 hiljada Roma koji nisu imali nijedan jedini lični dokument i nisu mogli da ostvare nijedno ljudsko pravo. Ali, to nije sve.

Taj žuti pljačkaš, tajkun, Dragan Đilas je raselio Rome iz Beograda u limene kontejnere. I naravno, u televizijske kamere, tada je rekao da on i ne rešava pitanje Roma, jer šta baš njega briga za Rome, njega zanima lokacija na "Belvilu", a lokaciju na "Belvilu" dodelio je svom tajkunu, kome drugom nego Miškoviću.

Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, učinjen je značajan napredak. Još dosta prepreka i poteškoća tu postoji. Unapređenje i zaštita osoba sa invaliditetom treba da bude stalna obaveza, kako nas kao narodnih poslanika koji se bavimo zakonodavnim okvirom, tako i svih onih koji sprovode, odnosno koji implementiraju zakon.

Ali, moram da pohvalim jedan segment vašeg rada, a to je pružanje savetodavno pravne podrške osobama sa invaliditetom, čak i onda kada vi kao nezavistan organ niste u nadležnosti da rešavate po njihovim pitanja. To je i te kako važno sa aspekta dobijanja tačne i pravovremene informacije i radi potpune obaveštenosti ovih osoba.

Samo bih još nešto htela da iznesem, a to je zaštita prava deteta. Deca su naša budućnost. Ova Vlada, naš predsednik Aleksandar Vučić i te kako radi na promovisanju i demografskoj politici koja bi trebala da doprinese unapređenju nataliteta u našoj zemlji. Šta sam u stvari htela da kažem?

Vi ste u vašem izveštaju naveli da treba obratiti pažnju na rane maloletničke brakove, odnosno na brakove dece, kao i na svaku vrstu zlostavljanja dece, pre svega seksualno zlostavljanje. Bez obzira na to, bez obzira na pozitivne zakonske propise, sudiji Miodragu Majiću, sudiji Apelacionog suda nije smetalo za obljubu nad trinaestogodišnjom devojčicom, da počinioca te obljube proglasi nevinim, odnosno oslobodi ga optužbe iako je viši sud u Pančevu doneo osuđujuću presudu od pet godina. To je skandalozna odluka sudije i to ne sme da nam se desi.

Na kraju, naravno, želim da istaknem da se nadam da se vi pridružujete spirali nasilja koja se vodi prema predsednici Narodne skupštini, spirali nasilja koja se vodi od ovog žutog tajkunskog preduzeća u različitim agregatnim stanjima, Đilasa, Tadića, Jeremića, Obradovića.

Takođe, nadam se da se pridružujete osudama crtanja mete na telu predsednika Republike, na lažnim aferama, na najgnusnijim mogućim verbalnim porukama koje su upućene njegovoj porodici, bratu, deci, roditeljima. Toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Jevtović Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
Izvolite, koleginice Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucije zaštitnika građana, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o predlogu Zaštitnika građana da Narodna skupština izabere tri zamenika Zaštitnika građana, jer su ova mesta već duže vreme upražnjena. Verujemo da je Zaštitnik građana predložio kojima sa punim poverenjem u njihovu stručnost i posvećenost može poveriti određena zaduženja.

Radi podsećanja građana, pre svega, da kažem da je Zaštitnik građana kao nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa uprave ustanovljen članom 138. Ustava Republike Srbije, a njegove nadležnosti i delokrug rada bliže su uređeni Zakonom o Zaštitniku građana, usvojenim 2005. godine.

Osvrnuću se i na definiciju Zaštitnika građana koja je data u članu 1. Zakona o Zaštitniku građana, a koja kaže – Zaštitnik građana je nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. To je organ koji je nadležan za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa, organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Dakle, Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda i, kako reče moja koleginica Mira Dragaš, treba da bude putokaz organima vlasti ne bi li se otklonile neke nepravilnosti.

Uloga Zaštitnika građana značajna je kako za demokratizaciju društva, tako i za unapređenje rada državnih organa, odnosno čitavog sektora javne uprave pred kojom građani ostvaruju svoja građanska, ljudska i manjinska prava utvrđena našim Ustavom i međunarodnim pravom.

Da podsetim da po zakonu Zaštitnik građana ima četiri zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih zakonom u okviru ovlašćenja koja im on prenese vodeći računa da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova iz ove nadležnosti, naročito u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom. Jednom rečju, vodi računa da li se postupa nesavesno i da li se povređuju dostojanstvo i osnovna ljudska prava.

Mi ovoga puta biramo tri od četiri zamenika Zaštitnika građana koje je u skladu sa kriterijumima utvrđenim zakonom Narodnoj skupštini predložio Zaštitnik građana.

Pre par meseci usvojili smo Izveštaj o radu Zaštitnika građana i moram da napomenem da je kontakt ombudsmana sa parlamentom veoma važan, jer on prenosi svoje rezultate rada i iskustva, kao i podnošenjem izveštaja nadležnom Odboru i Skupštini i saradnjom prenosi poslanicima otvoreno šta je to što sistematski i pojedinačno muči građane Srbije i sa kojim državnim organima imaju nedovoljno dobru komunikaciju u postupku ostvarivanja svojih prava ili izvršavanja svojih zakonskih obaveza.

U tom smislu uloga Zaštitnika građana jeste da ukazuje na slabe tačke i da da preporuke šta je potrebno menjati, kako bi se propisi uskladili sa potrebama građana.

Institucija Zaštitnika građana veoma je važna i ključna za svako uređeno i demokratsko društvo, kao i uzajamna razmena iskustava radi unapređenja dobre prakse i efikasnosti nezavisnih institucija.

Pozitivno iskustvo iz rada Zaštitnika građana dobra je preporuka i za sve lokalne samouprave da ustanove instituciju lokalnog ombudsmana kako bi građanima bila što bliža zaštita njihovih građanskih i ljudskih prava u slučajevima kada neki deo javnog sektora zakaže ili neadekvatno reaguje. Tako bi se zaokružio ceo sistem.

Kada su u pitanju predloženi kandidati za zamenike Zaštitnika građana, poslanička grupa SPS će ove predloge podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Ivković.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite, koleginice.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani Zaštitniče građana, poštovani predstavnici institucije Zaštitnika građana, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izboru zamenika člana Zaštitnika građana.

Na samom početku svog izlaganja, uvaženi gospodine Pašaliću, ja bih svakako uvažavajući vaš rad istakla da sam mišljenja da će adekvatan izbor zamenika Zaštitnika građana u mnogome vaš rad olakšati, a takođe, unaprediti rad institucije Zaštitnika građana.

Zakonom je svakako uređeno da zamenika Zaštitnika građana bira Narodna skupština većinom glasova narodnih poslanika, naravno, na vaš predlog. Nakon izbora zamenika vaša ingerencija je da predate ovlašćenja vašim zamenicima u slučajevima u kojima će postupati i to će biti slučajevi u zaštiti prava deteta, u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, zatim, zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom.

Jasno je da institucija Zaštitnika građana treba da postoji zarad građana, da radi naravno u interesu građana i pored svega toga da ostane i nezavisno telo. Nisam baš sigurna da je prethodni Zaštitnik građana tako postupao i vodio ovu instituciju i da je bila na usluzi građanima, a još manje da je radila kao nezavisno telo. Time je mnoge građane, koji su se obraćali ovoj instituciji za pomoć, odnosno tražili zaštitu u sladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, te građane svakako doveo u sumnju za rad ove institucije.

Vaš zadatak je svakako da pored zaštite prava građana, svih građana naravno, kontrolišete i zakonitost i pravilnost rada organa vlasti. Zato moram da iskoristim priliku da vam čestitam što ste uspeli vašim radom da vratiti poverenje, pre svega, u ovu instituciju, poverenje građana Republike Srbije.

Želim da iskoristim priliku da pohvalim vaše prisustvo na zajedničkoj sednici, koja je održana povodom obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom, a to je bila zajednička sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za rad, socijalna pitanja za društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.

Kada ste, videla sam, obzirom da sam bila prisutna kao član odbora, i u neposrednom kontaktu sa osobama koji su tu bili prisutni, osobe sa invaliditetom, razgovarali sa njima i čuli sa kakvim se teškoćama zapravo oni susreću na terenu. Smatram da je to apsolutno ispravno i da je to pravi put, jer u neposrednom kontaktu sa građanima možemo da saznamo šta je to što njima treba, gde to njima zapravo treba pomoći. Ističem da taj neposredni kontakt sa ljudima vraća poverenje građana u instituciju, a svakako vodi ka boljoj efikasnosti u radu vaše institucije koju predstavljate.

U prošloj godini se vama, to smo videli naravno iz Izveštaja u 2018. godini, Izveštaj o radu u 2018. godini, podneli Narodnoj skupštini, obratilo se preko devet hiljada građana, od toga je 3.400 bilo pritužbi. Vi ste takođe i obavili direktni kontakt sa građanima i razgovor sa 1.900 čak građana i to je zaista pohvalno.

Želim takođe da pohvalim što ste formirali Odeljenje za hitne slučajeve, hitna reagovanja, zapravo, u decembru, čini mi se, 2018. godine, gde je ovo odeljenje dobija zadatak da hitno reaguje po pritužbi građana i da ste ostvarili zavidne rezultate kada su u pitanju zaštita prava deteta i zaštita prava osoba sa invaliditetom.

Ako je nekome stalo dao pravilnog rada i jačanja institucija, to je sigurno ova Vlada, Vlada Republike Srbije, da nastoji da zaštiti institucije, da ojača njihov rad, da očuva njihov rad i naravno da očuva i vrati poverenje građana u ovu instituciju.

Svi znamo koliko je prethodni Zaštitnik građana, Saša Janković urušio ovu instituciju, ali Srbija je i to preživela i izdržala, i mi smo svakako vama, gospodine Pašaliću dali poverenje i vi ste uspeli da ga opravdate i da dovedete u red ovu instituciju. Nadam se da će i novo izabrani zamenik Zaštitnika građana svakako umnogome pomoći u radu.

Sigurna sam da se i vi pridružujete osudi ponašanja Boška Obradovića. Ne mogu da ga nazovem narodnim poslanikom i kolegom, jer da je narodni poslanik onda bi lepo, mirno ušao na vrata ovog visokog doma, kao što i mi svakodnevno dolazimo ovde na posao. Znate sigurno šta se desilo u subotu, da je nasilno pokušao da uđe u Dom Narodne skupština, razbijajući stakla na ulaznim vratima, da je uredno opsovao majku svima nama, verovatno svima koji se i nalaze u Narodnoj skupštini, koji rade i koji imaju bilo kakve veze sa Skupštinom. Ja smatram da je to apsolutno za svaku osudu i da je apsolutno nedopustivo, ali je jasno da je politika Saveza za Srbiju takva i naravno pomenutog Boška Obradovića. To je politika nasilja, politika mržnje, nepoštovanja, psovki i rušenja, a politika SNS je sigurnost građana, nova radna mesta, nove investicije, nove fabrike. Građani su svakako odavno napravili razliku.

Vama svakako želim puno uspeha u daljem radu, kao i vašim zamenicima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Lutovac Đurđević.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.