Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pašaliću sa saradnicima, sva ljudska prava rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ovom rečenicom iz Deklaracije o ljudskim pravima UN želela bih da podsetim na jučerašnji dan Međunarodni dan ljudskih prava.

Budući da je bitno da gradska, građanska i ljudska prava budu zaštićena, veoma je važno da država obezbedi poštovanje, razumevanje i potpunu primenu osnovnih prava i sloboda. Pred nama je izbor tri zamenika Zaštitnika građana. Podsetila bih da je Zaštitnik građana nezavisni organ, ustanovljen Ustavom Republike Srbije, koji štiti prava i slobode svih građana i kontroliše rad organa državne uprave. Pored kontrole koju vrši prema organima državne uprave, velika važnost Zaštitnika ogleda se i u mogućnosti da pažnju javnosti skrene na određeni problem i kršenje ljudskih i građanskih prava i sloboda.

Zakonska obaveza Ombudsmana je da štiti prava građana i sve procedure koje u svom radu sprovodi Zaštitnik građana utvrđene Zakonom o Zaštitniku građana, bilo da postupa po službenoj dužnosti ili po žalbama i zahtevima građanki i građana. U svom delovanju Zaštitnik najviše pažnje posvećuje zaštiti prava građana u oblastima zaštite ljudskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, rodnoj ravnopravnosti i zaštiti prava lica sa posebnim potrebama.

Podsetila bih da u svom radu Zaštitnik građana treba da se pridržava moralnih principa i načela nezavisnosti, nepristrasnosti, neutralnosti, političke nepripadnosti i poverljivosti. Dobro je da građani znaju da postoje mehanizmi kojima bi zaštitili svoja prava i slobode, ali institucija Zaštitnika građana već mesecima funkcioniše bez tri zamenika. Izborom ova tri zamenika omogućiće se kvalitetniji rad ove institucije. Delegiranjem dela nadležnosti sa Zaštitnika građana na zamenike građani će u budućnosti na brži i lakši način ostvarivati svoja prava i slobode. Takođe, znamo da su u proteklom periodu od uspostavljenih institucija Zaštitnika upravo zamenici obavili veliki i značajan deo posla.

Poslanička grupa SPS će podržati Predlog odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, sve u cilju unapređenja rada same institucije Zaštitnika u ostvarivanju i zaštiti prava i sloboda naših građanki i građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Stojadinović.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pašaliću, ja znam da vama pohvale prijaju, ali vi niste čovek tog kalibra. Mi ćemo u jednom drugom pravcu voditi ovu raspravu sa vama, što ne znači da tamo gde postoji mesto gde možemo da pohvalimo, ne personalno, nego instituciju, ako treba i vas lično, neće to po svaku cenu izostati, ali nama je cilj da vam više pomognemo da vi kao institucija budete što je moguće efikasniji. Izbor tri vaša zamenika delimično će popraviti stanje i efikasnost Zaštitnika građana, ali će problem ostati nerešen dok se ne donese novi zakon o Zaštitniku građana.

Kada smo mi izneli naš načelan stav da, po nama, institucija Zaštitnika građana ne mora ni da postoji, pa su nam osporili da je to ustavna kategorija i to je potpuno tačno. Član 138. našeg važećeg Ustava kaže i predviđa mogućnost uvođenja Zaštitnika građana. Mi smo sa zadovoljstvom, naravno, izglasali taj Ustav i dali ogromnu podršku da se on usvoji i prihvati, ali ima tu jedan problem. Zakon o Zaštitniku građana vremenski je pre donet nego što je ovaj Ustav. Vama su tu nekako prava i mogućnosti ograničene. Mi ne kažemo da vi nemate volju za to, možda i stručnog kapaciteta, ali vi nemate mogućnosti.

Vi ste čak otvorili dve kancelarije izvan sedišta Zaštitnika građana, i to je dobro. Vi ste se na neki način približili građanima, ali ostaje jedan ozbiljniji problem. Ostaje problem što su mehanizmi koje vi imate vrlo slabi ili malo efikasni. Šta to znači? Sve što vi možete da uradite, to je da ako neće da vas poslušaju, naravno, postoje i savesni državni organi ili pojedinci i tu vi skoro da i nemate potrebe da intervenišete, ali postoje i oni koji nisu savesni.

Ja ću vam kasnije, pošto su i Narodna skupština i narodni poslanik ustavna kategorija, jedan slučaj koji odavno čeka rešenje i gde bi trebalo nešto da se uradi kandidovati, pa ako budete mogli da to probate da uradite. Vi možete da izreknete preporuku. Da li će ona imati neki veliki efekat? U praksi, u primeni vrlo često neće. Vi to znate bolje nego što znamo mi, jer pratite, podnosite izveštaje.

Polemisali smo kada je bio ovde na dnevnom redu vaš izveštaj, on je bio dosta korektno ovde obrazložen i mi smo vodili u tom pravcu jednu diskusiju i polemiku, ali preporuka ne može da reši skoro nijedan problem. Vi to vidite i sad snagom vašeg autoriteta, a on nije mali, on se ogleda u vašoj mogućnosti javno da nastupate, ogleda se u tome što vi svoj izveštaj podnosite Narodnoj skupštini jer vas ona i bira. Imate mogućnost izjave za medije. Sve je to ono što na neki način prekršioca određenih pozitivnih odredaba natera da intervenišu, natera da isprave taj svoj nedostatak ili svoj greh.

Zbog toga mi kažemo da bi trebalo što pre, i vi ste se već negde i oglašavali i kažete da je u pripremi novi predlog zakona o Zaštitniku građana, i to bi trebalo možda čak pre sledećeg redovnog izveštaja koji vi budete podnosili ovom parlamentu da bude na dnevnom redu. Tek onda bi verovatno efikasnost, ako ga već imamo, ako se kaže da u preko sto zemalja postoji zaštitnik građana.

Još nešto da vas upozorim. Kada budete radili taj novi predlog zakona, možda je on u nekoj radnoj verziji i već se kod vas i nalazi, izjednačite, Zaštitnik građana je Zaštitnik građana, ma na kom nivou da je, da li je to jedinica lokalne samouprave, da li je autonomna pokrajina, da li je država Srbija, ima isti naziv. Nema potrebe, stvara i zabunu kod građana o čemu se tu radi. Kad kažem kod građana, mislim na one pravno malouke, a ne one koji znaju, ne mislim, naravno, na narodne poslanike. Vrlo često će to izazvati neku zabunu, pa neće moći na najbolji način da vam se obrate.

E sad, ono gde vi delujete je zaštita prava građana i kontrola rada državnih organa. Zakon o Zaštitniku građana je rekao koga vi ne možete da kontrolišete. Pružate pomoć i stranim fizičkim licima, ako su neka njihova prava ovde povređena i mi sad nemamo nekih posebnih saznanja da je to neka masovna pojava, da bi trebalo praviti tu neku posebnu intervenciju i vi to dobro radite.

Ima jedna stvar, kada su u pitanju vaše plate. Vi uživate imunitet, kao što uživaju narodni poslanici, ne sporimo to. Vaše plate, plata Zaštitnika građana je u visini plate predsednika Ustavnog suda, a vaših zamenika će biti u visini sudija Ustavnog suda. Sada, plate sudija Ustavnog suda se kreću od 310 hiljada do 700 hiljada 250 i nešto dinara, to je onog suda koji je režimski. Ima, ima, to je režimski sud, Ustavni sud je režimski sud. Ako neko može odavde da kontroliše rad pojedinca, sudije, mi možemo da kažemo ono što su fakti, kakva je rad Ustavnog suda.

Prvo, oglasio se nenadležnim kada je u pitanju bilo preispitivanje briselskih sporazuma, reko da nije nadležni zato što to nije zakonski, nego pravni akt ili već kako, rekao je za Zakon o umanjenju penzija, da je privremenog karaktera, pa on ne treba da donosi tu nikakav stav, stoga mi izvodimo ovakav zaključak. To sada sa vašim platama nema nikakve veze, nego samo kažemo da je to rešeno onako, na jedna dobar način i tu je svako odsustvo vašeg nezadovoljstva eliminisano i vi ste pokazali da je to tako, svojim činjenjem, odnosno izvršavanjem onih zadataka, koja su stavljena u nadležnost Zaštitnika građana.

Mnogo problema građani Srbije imaju sa javnim izvršiteljem. Vi ste davali neke izjave u javnosti, tim povodom i rekli ste da ponekad izvršni poverilac, skoro bez potrebe, angažuje i advokata i samim tim čini troškove znatno većim za javnog dužnika, u odnosu na ono što bi bilo.

Samo jedan primer, moram uvek kada govorimo o tome, moramo da ga iznesemo, da je jedna starija žena, starica jedna, za dug od 500 evra, prema zelenašu, prvo je obaveza izašla na 3.500 evra, ona je u startu valjda potpisala da je toliko primila, onda joj je prodata kuća čija je površina 200 kvadratnih metara, pa je onda vinograd i nešto malo okućnice procenjeno na 30 hiljada evra, a sve to prodato za 10.500 evra.

Vi bi morali u takvim slučajevima, naravno fizički to nije bilo sve moguće do sada i ne mislim ni dalje da vi možete sve slučajeve, koji se pojavljuju kod javnih izvršitelja da vi pojačani sada sa tri vaša zamenika, možete to da propratite, ali bi morali malo vašu pažnju delovanja, malo više da usmerite u tom pravcu. To verovatno neće biti za vas neki problem.

Ono što sam rekao, da bi bilo dobro da pokušamo zajedno da rešimo. Jedna devojčica, koja se zove Vasilija Radanović, ona sada ima sedam godina, imala je hiruršku intervenciju, u prvom danu svog života, naime prvog dana kada se rodila, imala je sindrom kratkog creva, izvršena je operacija. Ona pohađa, prvo predškolsku nastavu, pa sada pohađa školu, ali mora da bude izolovana od ostale dece. Zamislite koja je to obaveza, oni to rade sa ljubavlju, jer je njihovo dete, koja je to obaveza za njene roditelje. Ovaj problem je poznat i ministru zdravlja i on je pokazao u jednom momentu da želi da se to reši, slučaj je stao, čini mi se kod Fonda za socijalno osiguranje. Ja se nadam da to neće dugo trajati, spremni smo da vam pružimo neke dokaze koji ukazuju da je to sve tako, pa kao Zaštitnik građana, a ovde i kao deteta i još kao deteta koje ima problem, to je zapravo retka bolest, čije je lečenje zaista svakog pojedinca košta mnogo. Vi, kao Zaštitnik, sad još sa tri zamenika, bi trebali to da probate da rešite.

Razgovarali smo, kada je bio u pitanju vaš izveštaj, odnosno mi smo taj problem istakli i tačno ovo što je koleginica Vukojčić, što je kolega Neđo Jovanović rekao, da je položaj zatvorenika u Srbiji, bolji nego što je nekad bio, naš cilj, kao organizovanog društva treba da bude, ne ono kako kažu, koliko podnih kreveta ima, još uvek toga ima, ali da nema, da nisu čak ti ležajevi da budu slobodni, da nisu ni iskorišćeni dovoljno.

To je preventivno delovanje, vi tu preventivno ne možete nešto mnogo da učinite, mogu neki drugi organi i mi treba u tom pravcu da se krećemo. Voleli bi da vidimo kakav je status kao zatvorenika Milorada Ulemeka Legije, kakav je status Zvezdana Jovanovića. Vi to možete i obaveza vam je da iskontrolišete, da nam pružite neku informaciju vezano za to, što ne znači da vi neke radnje i korake niste preduzimali, a ako jeste, voleo bih to da čujemo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani gospodine Pašaliću, mi svakako cenimo to što ste pored brojnih obaveza i puta u inostranstvo i danas i prethodnih dana, stigli u ovaj uvaženi dom gde zajedno možemo da razgovaramo o ovim predlozima koji su danas pred poslanicima u ovom uvaženom domu.

Inače, posao Zaštitnika građana u suštini je da stalno radi na unapređenju poštovanja sloboda i prava kako građana tako i stranaca u našoj zemlji. Njegov posao je takođe da ukoliko utvrdi da neki nosioci javnih funkcija u Srbiji svojim delovanjem pokazuje elemente nekog krivičnog dela postupa pred državnim organima, podnosi krivične prijave i vrši sve druge radnje nadležnim državnim organima.

Suštinski ja mislim da je najvažniji posao Zaštitnika građana u stvari očuvanje dostojanstva svakog građanina Republike Srbije. Ako pođemo od ovih premisa i opisa poslova vaše institucije, odnosno institucije na čijem ste čelu i opšteg stanja u društvu, moram vam reći da je i pred vama i pred vašim zamenicima jedan zaista obiman posao.

Evo, nakon više od dve godine od vašeg izbora u ovom uvaženom domu, možemo slobodno reći da smo mi poslanici SNS doneli pravu odluku kada smo podržali vaš izbor na čelo institucije koju predstavljate jer smo tako mi i vi uspeli tu instituciju da sačuvamo od višegodišnjeg pogubnog uticaja politike. Međutim, čini mi se da je sada i vaša i naša obaveza da zajedno ovo društvo i građane takođe čuvamo od politike to jest od nekih pogubnih politika, odnosno pre svega od ličnosti koje su nosioci ti politika danas.

Da bih vam to slikovito pokazao kako uopšte to zamišljam, vratiću vas nešto u prošlost, jer naime u junu i decembru mesecu 1911. godine pred sam početak Balkanskih ratova, Kralj Petar je srpskim vojnicima na Banjici dodelio svakom od 51 puka tadašnje srpske vojske, dodelio po jednu zastavu. Te zastave su se kasnije pronosile i kroz sve važne bitke i u Balkanskim ratovima i u Velikom ratu koji je nakon toga usledio. Ono što je kuriozitet i što je činjenica da nakon, da kažem, pada Srbije i ulaska Austrougara u Srbiju, nemački car Vilhem je od svog generala Makenzina zatražio jednu od tih 51 pukovske zastave srpske vojske. Njegovo naređenje nije moglo biti izvršeno jer Austrijanci nijednu srpsku zastavu nisu zarobili, nijedna od tih pukovskih zastava nije pala u ruke neprijatelja. Branile su se te zastave životima vojnika i dan danas 47 od tih 51 pukovske zastave se čuva u depoima Vojnog muzeja u Beogradu, tri su nestale u bitkama u Velikom ratu kada su zastavnici, tadašnje srpske vojske uništavali, shvativši da će i sami biti zarobljeni, uništavali zastave kako one ne bi pale u ruke neprijatelja i kako ne bi bilo narušeno dostojanstvo i zastave i naroda. Četvrta ona verovatno najvažnija zastava Drugog pešadijskog puka „Knez Mihajlo“, prvog poziva Moravske divizije, da, odnosno čuvenog „Gvozdenog puka“ je poslužila kao pogrebni pokrov kralju Petru i zajedno sa njim je sahranjena.

Zašto vam sve ovo govorim? Nažalost, okolnosti su danas takve da državna zastava Republike Srbije na ovaj ili onaj način dospe u ruke Boška Obradovića, Boška Obradovića koji je danas udarna pesnica današnjeg DOS-a, udarna pesnica DS, udarna pesnica Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i tog raznolikog društva, ali i udarna pesnica nekih drugih centara moći, pre svega, onih van Republike Srbije i čini mi se da se rušitelji današnje Srbije ne razlikuju puno od rušitelja Srbije iz onoga vremena.

Međutim, tu ima nešto i na sreću. Na sreću čini mi se da današnji čuvari Srbije tom istom zastavom koje se dokopao Boško Obradović, podsetiću vas, a videla je to i Srbija, pokušao je i da ruši ovaj uvaženi Dom, hram srpske državnosti, ali na sreću ni srpski policajci se danas ne razlikuju mnogo od svojih predaka i od srpskih zastavnika i srpskih vojnika iz tog doba.

Videla je Srbija kako je jedna žena, načelnica službe obezbeđenja ovog uvaženog Doma, potpuno goloruka sa svojim kolegama uspela rušiteljima tog dana da otme tu zastavu i time pokaže više stvari. Pokaže, pre svega, da su čuvari ovog uvaženog Doma srpski policajci dostojni imena svojih predaka, srpskih vojnika i zastavnika, pokaže kako se čuva dostojanstvo zastave, pokaže kako se čuva dostojanstvo ovog uvaženog Doma, ali i pokaže kako se čuva dostojanstvo svakog građanina u Srbiji danas.

Zašto sam ovo ispričao? Da bi vam poslužilo kao vodič u vašem delovanju, da biste vi zajedno sa ovim vašim zamenicima koji će, ne sumnjam, biti izabrani u danu za glasanje, koji zaista imaju jedne impresivne biografije, imali podsetnik kako se to čuva država, kako se to čuva dostojanstvo svakog građanina, a ne sumnjam da će te vi zajedno sa ovim ljudima koje ste ovde predložili, za čiji ste rad, na kraju krajeva, vi i najviše odgovorni i koje ste sami birali za svoje saradnike, čuvati dostojanstvo svakog građanina i Republike Srbije u celini.

Mi, poslanici SNS ćemo vam pomoći u izboru ovih vaših predloga, pomoći ćemo vam i u tom poslu očuvanja reda i dostojanstva u Republici Srbiji, kao što ćemo svakako pomoći i predsedniku Republike Srbije kada nastoji da razotkrije sve one laži koje se tiču delovanja nekih ljudi u prošlosti, a tu, pre svega, mislim na „Račak“ i izmišljene afere koje se vezuju za taj period.

Mi svi stojimo iza stava predsednika države da se u Račku nije desilo ništa, nego jedna najveća prevara, koja je srpski narod u XX veku koštala mnogo žrtava. Dokle god vi, vaši saradnici i predsednik države radite takav važan posao i čuvate dostojanstvo ovog naroda u celini imaćete podršku nas poslanika SNS, kako u poslu, tako i u danu izbora vaših zamenika.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pašaliću, vi možda do sada niste mogli da izvršite dobru podelu posla, to vas je sprečilo da reagujete punim kapacitetom, ali je bih hteo da vas pitam da li ste vi obavešteni da je SRS za manje od dva meseca predala više od 100 hiljada potpisa građana Republike Srbije za ukidanje javnih izvršitelja, tj. za novi Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju?

Podsetiću vas, 2011. godine, kada je tadašnji saziv Narodne skupštine izglasao zakon, dakle, vladajuća većina Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, Srpska napredna stranka je tada bila protiv tog zakona i uvođenja javnih izvršitelja u Srbiju. Posle toga, videli smo 2015. godine, a i ranije ove godine da je ta vladajuća većina, nova sada SPS i SNS prihvatila i podržala izmene zakona, naravno koje nisu bile suštinske, ali je na taj način podržala postojanje javnih izvršitelja u Srbiji.

Mi smo u više navrata govorili o situacijama u kojima su se naši prezaduženi građani Srbije našli i postupanju javnih izvršitelja prema njima.

Dakle, u 2017. godini, javni izvršitelji su samo u toj godini oteli više od 3.700 nekretnina od prezaduženih građana Srbije, najčešće stambenih jedinica i najčešće do 50 kvadratnih metara.

Dakle, u sadašnjoj Srbiji, u dužničko-poverilačkom odnosu se javlja i treća strana pored dužnika i pored poverioca koja izvlači ekstra profit iz svega toga i često dug koji dužnik ima prema poveriocu je mnogo puta manji nego što su takse i ono što naplati javni izvršitelj.

Danas smo u situaciji da se ne poštuju ljudska prava građana Srbije, da se ne poštuje ljudsko dostojanstvo građana Srbije, to možemo da vidimo u 99% slučajeva postupanja javnih izvršitelja.

Dakle, oni, čast izuzecima, su bez ikakvih moralnih skrupula, u stanju su da isele i samohrane roditelje i lica sa invaliditetom, čak smo imali i situaciju, jednu bizarnu, iako je to bilo protiv zakona, da su izvršitelji naplatili iz invalidskih kolica, dakle i to se u Srbiji desilo.

Mi smo ovde imali uvođenje doživotne kazna zatvora bez prava pomilovanja i kada god bi još nešto rekli što bi bila kritika prema tom zakonu, gospođa Kuburović bi rekla - da, da, jeste, ali znate, više od 150.000 ljudi podržalo je tu peticiju. Da li su neki građani možda jednakiji od drugih u Srbiji? Da li nešto znači to što više od 100.000 ljudi se za to zalaže, to je sve bilo, podsetiću vas, za manje od dva meseca? Da li se na taj način što Narodna skupština ne raspravlja o tom zakonu, što se taj problem ne primećuje od strane izvršne vlasti u Srbiji, da li se na taj način diskriminišu ti ljudi koji su potpisali tu peticiju i da li su oni na taj način od strane Vlade nepoštovani?

Dakle, to je jedan očigledan problem, veliki, koji treba što pre da se reši, to već postoji osam godina u Srbiji. Njihovo postojanje se pravda novcem koji oni uplaćuju u budžet na ime poreza na dodatnu vrednost.

Da li je moguće da je princip, tj. efikasnost važnija od poštovanja ljudskih prava građana Srbije? Njih ima, otprilike, 217 u Srbiji, oni se enormno bogate, oni su se formirali u sasvim novu klasu ljudi u Srbiji kojima je sve dopušteno i šta god da rade što se tiče izvršenja rade uz pratnju policije.

Imali smo slučajeva da oni posle te zaplenjene stanove prodaju između sebe po mnogo manjim cenama. To je ono što je trenutna situacija u Srbiji, a niko se povodom toga ne oglašava i taj se problem ne rešava, a problem veliki postoji. Svako mora da ima pravo, što je predviđeno našim Predlogom zakona koji se u ovoj skupštini ignoriše, na minimum 12 kvadrata po članu porodice u koji ne sme da se izvrši.

Dakle, grupa ljudi koja je uzurpirala jednu od sudskih nadležnosti, ne poštuje apsolutno ništa vezano za građane Srbije i njihova prava.

Ne možemo mi da problemom, možda neefikasnosti sudova, da umesto da se reformiše sudstvo, da se napravi ambijent gde sudovi mogu da rade svoj posao i da izvršenje bude pod nadležnošću sudova, a ne privatnih lica, pošto su javni izvršitelji u suštini privatnici, ne, nego mi nećemo taj problem da rešimo, a onda smo dali nekim privatnicima da se oni iživljavaju nad građanima Srbije.

Imali smo ovde neke kozmetičke izmene, pa smo videli da za komunalna potraživanja ne mogu da se više do 5.000 evra plene stanovi i tako dalje. Nisu osnovni problem komunalna potraživanja, nego potraživanja banaka u Srbiji. Nema mnogo ljudi koji su do te mere zaduženi što se tiče komunalnih potraživanja do 5.000 evra, zato što kada ne platite struju jednom i drugi put, vama se već struja isključuje, isto tako i bilo šta drugo. Najveća trenutna zaduženja su bankama.

Naravno, zalažemo se za to da sva dugovanja trebaju da se plate i treba da se plate i treba da se plate sa kamatom, naravno, ali ne da neko bude samo zato što je dužan, samo što nije u situaciji možda da servisira svoj dug na vreme, bude zbog toga opljačkan i isteran na ulicu. To je nedopustivo i to država ne sme da dozvoli. To je jedan trenutno od najvećih problema s kojim se suočavaju građani Srbije, a to se ne rešava.

Dakle, umesto da se predajemo pred tim problemima, trebali smo da to zadržimo u sastavu sudova i da onda to bude garancija poštovanja svih ljudskih prava i dostojanstva građana Srbije, a ne da puštamo ovako privatnim licima da divljaju i da samo traže svoj plen u imovini najzaduženijih građana Srbije. Ima i ta situacija, to je činjenica u Srbiji, da oni koji su najviše dužni u Srbiji se i dalje nesmetano zadužuju, njima izvršitelji ne mogu ništa, a oni najsiromašniji trpe od tih izvršitelja i to je zaista činjenica. Pogledajte samo te nekretnine koje se plene. To su stambene jedinice najčešće do 50 kvadrata. To je isto tako činjenica.

Takođe, ono što možemo da vidimo kao kontinuitet vlasti DS i SNS jeste to zapošljavanje na određeno vreme. Dakle, najviše ljudi po lokalnim samoupravama, ali i drugim javnim preduzećima su zaposleni na određeno vreme. Kakav je položaj tih ljudi i da li su oni diskriminisani u odnosu na ostale radnike koji su zaposleni za stalno tj. na neodređeno?

Oni ne mogu da imaju sigurnost, da započnu porodicu ili možda da pokušaju da reše svoje stambeno pitanje ili bilo šta drugo. Na neki način su ti ljudi ucenjeni od strane poslodavaca, tj. lokalnih samouprava i vlasti u tim lokalnim samoupravama ili direktora javnih preduzeća i nikako ne mogu da računaju na ništa što se tiče tih tri meseca, iako se možda ti ugovori produžavaju. Tu postoji jedan veliki problem. Ukoliko postoji potreba, treba ti ljudi da valjda da budu primljeni za stalno, a ne da se svi zapošljavaju kako bi se na kraju i iskorišćavali u svrhe predizborne kampanje. Imali smo tih slučajeva. To se dešavalo i pod vlašću DS, ali se dešava i sada. Dakle, i to je činjenica. I ti ljudi su diskriminisani i u veoma lošijem položaju nego zaposleni na neodređeno vreme, tj. za stalno.

Imali smo ovde i najave 2014. godine da SNS, kada formira vlast, kada bude najveća stranka pojedinačno u toj koaliciji, kada konačno pobedi i otera žuto preduzeće, žute lopove i ostale, će da počne da se rehabilituje Srbija itd.

Imali smo čvrsta obećanja današnjeg predsednika Republike da se u penzije neće dirati, da se penzije neće smanjivati. Čak je on rekao da je bolje da se skida sa naše grbače, to je mislio verovatno na političare ili političare na vlasti, nego da se dira u stečena prava penzionera. Mi smo imali kasnije te godine, samo tri meseca nakon te najave predsednika Republike, smanjenje penzija.

Sada, kako je to moguće, pošto smo čuli da živimo sada u zlatnom dobu, nikad bolje, da se u Srbiji smanjuju penzije, što je protivustavno, jer penzije nisu zarade, penzije su stečena prava, penzije su imovina. Da li vi mislite da je opravdano, da je to pravedno prema penzionerima?

Onda smo čuli kao argument protiv toga podatak da u stvari najvećem broju penzionera nije smanjena penzija. Smanjeno je samo 600.000 od ukupno blizu dva miliona. Pa taj podatak je još pogubniji, zato što onda vidimo da u stvari ima više od milion i 300.000 penzionera kojima nema šta da se uzme, nema šta da se smanji koliko su te penzije niske. Kako se od toga danas u Srbiji živi?

(Veroljub Arsić: Al si ti prolupao.)

Evo, gospodin Arsić iznosi neke dijagnoze. Ja mislim da on čita možda svoje, ali ja bih da nastavim povodom ovoga.

(Veroljub Arsić: Rekao sam da si prolupao, nisam rekao da si bolestan.)

Dakle, mi posle toga vidimo da se penzionerima pomaže, pa se onda postavlja pitanje, ukoliko mi već imamo švajcarske penzije i nemački standard ili rast koji je veći od nemačkog… Dakle, mi smo čuli da imamo rast veći od nemačkog, naš rast od 4% u odnosu na nemački rast od 1%, a to što je naših 4% 1,6 milijardi evra, a nemačkih 1% je 50 milijardi evra, to je druga priča, druga tema. Nama je bitno da smo mi bolji od nemačke i mi isplaćujemo pomoć penzionerima. Kako se isplaćuje pomoć penzionerima u zemlji ako se tako dobro živi, to nije jasno. Kako danas žive penzioneri u Srbiji? Koliko iznose troškovi života prosečnog građanina Srbije?

Videli smo koliko vredi minimalna potrošačka korpa, a prosečna penzija za 15.000 dinara manja. Onda smo videli i gde se troši novac poreskih obveznika, tj. budžetska sredstva. Videli smo da se finansiraju obilno nevladine organizacije, videli smo, uprkos predizbornim obećanjima SNS, da postoji i dalje sijaset tih agencija koje ničemu ne služe, koje samo nagomilavaju birokratiju. Nema ništa od te kancelarije za brze odgovore koja je trebala da bude formirana kada naprednjaci dođu na vlast.

Videli smo subvencije stranim investitorima. Negde je više čak i od 15.000 evra po radnom mestu. Dakle, stranac ovde dolazi, posluje, dobija sve besplatno, od zemljišta preko dozvola do svega ostalog. Država isplaćuje putem tih subvencija faktički platu radnicima iz budžeta. Dakle, država ih plaća, a stranci odavde izlaze ekstra profit, a mi imamo situaciju da najveći broj penzionera i u Srbiji ima penziju koja je za 15.000 manja od minimalnih iznosa potrošačke korpe. To su procene isto tako Zavoda za statistiku. Nismo mi to izmislili. Kakav je njihov položaj? Posle toga smo čuli da je to u stvari bio poklon penzionerima zato što se tako dobro živi. Opet jedna stvar nije jasna. Nisu penzioneri tako homogena kategorija. Neki primaju 10.000 dinara, a neki primaju 100.000 dinara penziju. Ova Vlada je svima jednako isplatila 5.000 dinara. Da li je to normalno?

(Veroljub Arsić: Nije Vlada, bre!)

Kome je potrebnije 5.000 dinara, onom što ima 10.000 ili onom što ima 100.000 svakog meseca? Mislim da se tu pravi velika razlika. To je trenutno položaj najugroženijih ljudi u Srbiji, od ljudi koji imaju problema sa izvršiteljima do ljudi koji su zaposleni na određeno vreme do penzionera koji su protivustavno smanjene penzije.

Posle smo čuli, kada mi pozivamo da se to što je uzeto, oteto penzionerima vrati njima, da mi time vređamo penzionere, a ne vređamo ih i poštujemo kada im uzimamo od penzija. Isto tako smo čuli da je smanjenje penzija u stvari najviši nivo penzija u istoriji. Da li se i vi sa time slažete i da li zaista možete da kažete da danas u Srbiji penzioneri žive dobro i nikad bolje, pogotovo imajući u vidu te podatke vezane za troškove života danas u Srbiji?

Čuli smo i da je smanjena nezaposlenost, pa onda vidimo u stvari, ako se drugačije stopa nezaposlenosti računa, možemo mi da dođemo do toga na kraju da su svi zaposleni. Možemo mi da napravimo takvu računicu da su svi zaposleni. Šta ima veze kako je faktičko stanje kada se izađe na ulicu i pogleda u stvari kako ljudi rade u Srbiji. Ljudi iz Srbije jesu zaposleni, ali po Nemačkoj, po Švedskoj, po Finskoj, po Danskoj, Holandiji, širom Evrope. Ne bi takav demografski odliv bio u Srbiji da se tako dobro živi.

Ja se iskreno nadam da kada vi sada budete u punom kapacitetu, kada izaberete zamenike, tj. kada mi izaberemo zamenike, da ćete vi onda moći da mnogo efikasnije obavljate svoj posao i da ukazujete na to, koliko god to bilo neobavezujuće, da ukazujete na te probleme mnogo češće, da ćete se time baviti, a ovo su trenutno goruća pitanja građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

Moram da reagujem zato što je u više navrata pomenuta SNS i to od strane dvojice kolega iz SRS.

Pre svega, ja ne mogu da prihvatim tezu da je Ustavni sud Srbije režimski sud. On nije režimski sud, to je sud koji ceni ustavnost zakona i drugih propisa sa Ustavom Republike Srbije. Da li se nekome sviđaju odluke Ustavnog suda ili ne, to je druga stvar, ali bez obzira da li vam se neka odluka Ustavnog suda sviđa ili ne možete da kažete da je Ustavni sud Republike Srbije u ovom trenutku režimski sud.

Vezano za odluku Ustavnog suda da odbaci inicijativu za ocenu ustavnosti tzv. „Briselskih sporazuma“, odnosno prvog Briselskog sporazuma iz 2013. godine, jedan kolega mislim da nije upotrebio baš najtačniju i najprecizniju formulaciju. Naime, Ustavni sud je rekao da on ne može da ceni ustavnost Briselskih sporazuma zato što su Briselski sporazumi politički akti, a ne međunarodni ugovori.

To da je Briselski sporazum međunarodni ugovor, to su pokušali da iskoriste politički protivnici, pre svega Aleksandra Vučića i SNS, i hteli su u stvari time da kažu kako smo mi indirektno priznali nezavisnost Kosova i Metohije, jer smo zaključili međunarodni ugovor, a međunarodni ugovori se zaključuju samo sa stranim državama ili sa međunarodnim organizacijama, a Ustavni sud je zauzeo stav da nije u pitanju međunarodni ugovor, nego da je u pitanju politički akt.

Uostalom, Briselski sporazum nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije po zakonu kojim se ratifikuju međunarodni ugovori tako da je to još jedan argument da Briselskim sporazumima ništa nije urađeno na štetu Srbije i na štetu srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji.

Što se tiče onoga što je rekao gospodin Šešelj. Ja razumem, gospodine Šešelj, da vi kao opoziciona stranka imate puno pravo da istrajavate na određenim tezama koje u javnosti lepo zvuče, ali ono što moram da kažem zbog te iste javnosti, javni izvršitelj, dakle oni se zovu javni, a ne privatni izvršitelji, javni izvršitelji nisu subjekti koji donose rešenja o izvršenju. Rešenja o izvršenju i dalje donose sudovi i nije tačna ta vaša teza da su sudovi isključeni iz izvršnog postupka, odnosno iz postupka obezbeđenja.

Dakle, rešenje o izvršenju i dalje donosi sud. Javni izvršitelj je samo neko ko faktički sprovodi ono što piše u rešenju o izvršenju. Ono oko čega možemo da se složimo to je da se preispitaju tarife za radnje koje sprovode javni izvršitelji, o tome može da se razgovara, ali nije tačna teza, i to kažem zbog građana Srbije, da je SNS ukinula sudsku nadležnost kada je u pitanju izvršenje, bilo na pokretnim, bilo na nepokretnim stvarima.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega Šešelj.