Dame i gospodo narodni poslanici, ako dozvolite da parlament postoji. Ljudi su rođeni jednaki, imaju osnovna ljudska prava, pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost. Pravo na ravnopravnost je veoma čudna. Evo, mi narodni poslanici nismo ravnopravni, danima, mesecima, mogu i ja da pišem Evropskom parlamentu, mogu i ja da bojkotujem Narodnu skupštinu sa više argumenata, ne može da postoje nekoliko Poslovnika, ne može jedan da bude za moje kolege, drugi za mene, treći za neke druge, ali, o tom po tom.
Što se penzionera tiče, svi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo, dostupno zdravstvo, pravo da se školuju, pravo da se leče, ali i pravo na dostojanstvenu starost, ali svi ljudi. Ovde se u glavnom pričalo o onima koji su osigurani. Najviše su se za ta prava zalagali neki u čije vreme su penzije bile u bonovima, i ja to pozdravljam kada neko promeni stav, a svako jutro su organizovali rekreaciju penzionerima, trčanje za mleko, trčanje za ulje, trčanje za šećer, trčanje za cigarete i penzioneri su bili najčešća radna snaga u porodici koja je čekala i zebla, kisla i na suncu bila, u ta nezgodna vremena, zebla pred samoposlugama tamo gde je nečega bilo, a najčešće su te prodavnice, samoposluge bile prepune praznih rafova.
Fond za penzije je 2012. godine, bio 500 milijardi, od tih 500 milijardi, 273 milijardi je bilo iz budžeta, dotacija iz budžeta. Znači, manje od polovine je bilo ubrano u PIO Fondu, zahvaljujući privatizaciji, grabizaciji, opuštanju 400 hiljada radnika, lišavanja plata, lišavanja dostojanstva zaposlenih koji su ostali bez posla, koji su tumarali po prigradskim područjima, praznih džepova i praznih stomaka. Zahvaljujući tome je bilo malo para u PIO fondu i država je iz budžeta, pa i kreditima isplaćivala ostalo.
Sada vas ja pitam - ako su svi ljudi jednaki, Zaštitnik građana bi trebalo da kaže, kako to onda seljak sa 80 godina koji nije imao penziju, koji sedne na staru mašinu, traktor, pa ne znate da li je stariji traktor ili poljoprivrednik, sedne na benzinsku pumpu i kroz akcize, poreze i doprinose naspe 20 hiljada dinara goriva, od čega tri hiljade dinara ide za penziju, kako je on ravnopravan, kad on nema pravo na penziju, ali pri tome kroz budžet, eto ja sam opisao kroz nabavku dizela, semena, đubriva itd. kroz akcize, poreze i doprinose, učestvuje u plaćanju i dotaciju onih koji imaju pravo i koji su iz fonda, onoliko koliko je bilo dobili penzije, plus ovih 273? On nije dobio ništa, a očigledno da sam dokazao da je uplatio.
Nisu baš svi građani, pa čak ni stari jednaki, nažalost, i još uvek nemaju pravo svi na dostojanstvenu starost. Ako kažem da retki poljoprivrednici, koji primaju poljoprivrednu penziju, tu penziju imaju na 11.500 dinara, i opet sedaju na traktor i opet učestvuju u dotaciji penzija, s tim što oni ipak imaju neku penziju. Ali, pitam vas koja je pravda kada je ta penzija manja od socijalne pomoći, koja je 12.000 dinara? Koji je to motiv nekom poljoprivredniku, sa manje zemljišta, koji treba da čeka da u 65 godini ostvari prava na penziju, kada to može da uradi u pedesetoj, tako što će prodati ta 2, 3 hektara zemlje i biti socijalni slučaj? Pre će ostvariti pravo na socijalnu pomoć, nego pravo na penziju.
Ja znam i da su dugovi PIO poljoprivrednika, zbog zakona koji su doneli oni nesrećnici, koji bojkotuju Narodnu skupštinu, da su i ti dugovi enormni, jer nisu mogli da budu plaćeni, jer su oni doneli zakon po kome su svi ukućani, na poljoprivrednom porodičnom gazdinstvu, ukoliko nisu bili zaposleni morali da budu obveznici PIO osiguranja. S toga su izrasli dugovi i kamate 160 milijardi, plus stotinak milijardi za zdravstvene socijalne fondove.
To im je naplatio dug od 260 milijardi, preko dve milijarde evra i oni sada postaju taoci toga, više ne mogu da ostvare pravo penziju, toliki dug ne mogu da plate. Ukoliko ga plate to ništa ne znači, jer moraju za tekuću godinu opet da izmire itd. To zaštitnici građana treba da izvrše pritisak na organe, da se ta situacija reši i da svi stari ljudi imaju prava na dostojanstvenu starost, a ne samo pojedini.
Da krađe penzija nije bilo, dotacija je bila, rekao sam, 500 i neka milijarda, to bolje zna gospodin Arsić, nego ja. Sledeće godine penzijski fond i ove godine i sledeće godine, je 600 i nešto milijardi. Kako je neko ko je za penzionere obezbedio, pre svega kroz rad, kroz razvoj prerađivačke industrije, obezbedio da se zaradi u Fondu PIO, da bude više para i da se isplati fond penzija od 600 i nešto milijardi? Znači, 500 i nešto, 600 i nešto. Kako to nisu lopovi oni koji su isplaćivali samo 500 milijardi u Fondu PIO, isplaćivali odatle, iz Fonda, iz budžeta, kako oni nisu lopovi? Otpustili 400.000 ljudi, uništili industriju i tako dalje, a lopovi su oni koji su podigli industriju i fond penzija podigli na 600 i nešto milijardi sa preko 100 milijardi više?
Dokaz za povećano uposlenje je sledeća činjenica - da se sada penzije u 2020. godini, dotiraju sa 157 milijardi manje, ali su 100 milijardi veće, što znači da je proradila industrija, da smo u realnom sektoru zaposlili veliki broj ljudi, a pri tome se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru. To je uspeh ove vlasti.
Zaštitnik građana ima pravo i obavezu da se stara da svi penzioneri imaju pravo na odgovarajuće dotacije, a ne da razlika bude od grada do grada, da neko u gradu daje besplatne karte, da u drugom gradu to pravo nemaju, da budu jednaki. Ako se dopunski nešto finansira, nemoj da se finansira samo u Beogradu, ili u Novom Sadu, ili u Inđiji, dajte da ta prava imaju u svi malim opštinama i dajte da neka prava imaju oni koji imaju najmanje penzije. P
Povećanjem penzija dobijaćemo sve veću razliku između onih koji imaju 100.000 penziju i onih koji imaju 11.000. Sve će više mala poljoprivredna gazdinstva se lišavati zemljišta da bi se dokopali, pre nego što bi se dokopali penzije, socijalne pomoći, da ne čekaju 65 godina penziju 11.500 dinara, pre će prodati tih nekoliko hektara zemlje, obustaviti proizvodnju, zapustiti to zemljište, pokloniti ga državi ili ne znam kome, da bi se dokopali, recimo, u 50 i nekoj godini socijalne pomoći koji će primati u većem iznosu od 12.000 dinara i pri tome imati razne još povlastice koje pri tome poljoprivredni penzioneri nemaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi ljudi su jednaki. Jednak sam valjda i ja? Svi ljudi imaju prava da budu informisani.
Jeste moja partija Narodna seljačka stranka malena. Eto, juče sam imao napad od Đorđa Vukadinovića, koji je govorio da sam nastupio loše. Nije rekao baš da sam nešto izmislio, ali iz konotacije se moglo to zaključiti.
Ja sam tvrdio da je bio na listi nacionalnih manjina. Rekao sam da je bio na listi vlaške nacionalne manjine. Ta se lista zove - Nijedan od ponuđenih odgovora.
Izbori su bili 6. maja 2012. godine. Kandidat pod rednim brojem 2. je bio Đorđe Vukadinović. Naši građani imaju pravo da znaju sve. Prvi je bio Nikola Tulimirović, drugi Đorđe Vukadinović, to znači lažni Vlah.
Građani imaju pravo, vlaške nacionalne manjine, da budu ravnopravni i da im ne ulaze Srbi kao lažni Vlasi, da im uzimaju politička prava koja pripadaju pravim Vlasima i pravim nacionalnim manjinama.
Ja sam o tome juče govorio. On je sve najlošije o meni rekao, a ja sam mu nudio da podnesem ostavku ako ovo nije tačno, ali ako je tačno da onaj što učini makar da se izvini. On to nije učinio.
Ja sam nadalje tvrdio da je on na svom tviter nalogu na tvrdnju onog Noga, Đoga ili kako se zove, poslanika, da nas treba vešati na Terazijama, on odgovorio – na Terazijama je okupator vešao rodoljube, tako da to ne dolazi u obzir. Znači, treba nas obesiti na nekom drugom mestu.
Pravo na život imaju i narodni poslanici i političari, ima pravo i Đorđe Vukadinović, ima pravo i Nogo i Đogo i Boškić. Svi oni imaju pravo na život. U njihovo to pravo ja neću da ulazim, ali šta zaštitnici građana rade po pitanju prava na život, slobodu i pravo na sigurnost? Oni koji pripadaju vladajućim partijama, ja podržavam Vladu Republike Srbije, a u njoj nema ni portira, šta rade po tom pitanju? Recimo, pretnja silovanjem, koja je reakcija bila? Pretnja vešanjem, ne sećam se reakcije. Možda grešim. Pretnja streljanjem, pretnja da će nas juriti ulicama, pretnja da će nas popisivati, pretnja da će nas nabiti na ražanj, pretnja da će nam seći deo po deo, pretnja da će nas puštati Savom i Dunavom, ideja Mile Budaka.
Ja pitam Zaštitnika građana na koji način i koliko puta se oglasio povodom ovih pretnji? Da li imamo mi pravo na sigurnost u ovom Domu? Da li imamo pravo na svoju zastavu? Da li imamo pravo na svoju svetinju? Da li imamo pravo da nas na gej paradi ne vređaju tako što nose slike crkvenih velikodostojnika i kažu – bićeš samo moj i tako dalje, da nose ikone Bogorodice u gej-bojama? Da li mi vernici imamo prava da verujemo?
Da li se Zaštitnik građana oglasio protiv ovog Nedima Sejdinovića? Tako se zvao. Da li se on oglasio i rekao – ne, vi nemate pravo da pravoslavnim vernicima čestitate velikog patka, umesto Velikog petka i da pokažete žutu patku, da to prikažete? Ja se ne sećam da je Zaštitnik građana to osudio.
Onaj bivši je bio političar, ovaj to nije i ja to pozdravljam, ali mora da bude malo oštriji. Mora za te pojave koje vređaju građane i čine ih nejednakim da reaguje.
Da ne zaboravim, Đorđetu Vukadinoviću sam rekao da je dobio milione za vreme Borisa Tadića od igara na sreću, da nije kupovao srećke, ali da je pare dobio. Ovde je ugovor. Dobio je 2.400.000 za navodno istraživanje javnog mnjenja, ali unapred je dobio dva miliona, da ispituje javno mnjenje – da li ste zadovoljni svojim životom?
Pazite, Lutrija Srbije plaća istraživanje Đorđetu Vukadinoviću, koja glasi: da li ste zadovoljni svojim životom? Znači, ne kupuje srećke, ali dobija 2.400.000. Ja ne znam koliko dobijaju oni koji kupuju srećke?
Takođe sam tvrdio da je bio na RTS četiri puta, a da ja nisam bio ni jednom. To je juče i potvrdio. Takođe sam tvrdio da me je izbacio iz jedne emisije, ali sam mislio da me je izbacio… I on i Čanak, ali on je potvrdio da je lično on. Nije hteo da učestvuje u emisiji RTS, u „Upitniku“, ukoliko ja učestvujem. Da li je zabranjeno govoriti istinu? Hoćete li vi stati u moju zaštitu?
Ja sve što sam do sada iznosio u Skupštini sam iznosio sa dokazima. Zbog toga sam, ne znam, neotesan, nekulturan, a pri tome sam uvek iznosio istinu. Da li je istina u ovoj zemlji zabranjena? Da li je Đorđe Vukadinović juče hteo da zabrani istinu, a izneo sam sve ovo, s tim što u tom trenutku nisam imao ovu dokumentaciju.
Njega danas nema ovde. On se neće izviniti. Nije hteo da se izvini na vešalima. Nije hteo da se izvini ovde zbog naslovne stranice NIN-a, koje smo mi ovde to veče pre nego što je NIN izašao, svi redom osudili, sem njega i Ševarlića. Nije hteo da osudi snajper ispred predsednika Republika. Nije hteo da se makar blago ogradi. Ne, nije hteo.
Da li poželeti smrt nekome je ljudsko pravo onog ko to poželi? Moguće je.
Sada da vas pitam o sudiji Majiću. Vi štitite građane. Ja mislim da treba da štitite i žrtve i pokojnike. U Gnjilanu je 80 Srba ubijeno, Gnjilanska grupa, 250 mučeno, dva zaštićena svedoka, žene koje su silovane i koje su mučene i jedan Albanac koji je učestvovao u mučenju su bili svedoci toga. Svedočili su u sudu i 11 albanskih terorista je dobila 116 godina zatvora u prvoj toj presudu.
Sudija Majić je u apelacionoj presudi to vratio na ponovno odlučivanje. Sud je ponovo, na osnovu dokaza zaštićenih svedoka i materijalnih dokaza, osudio Gnjilansku grupu na 116 godina zatvora.
U drugostepenom odlučivanju Apelacioni sud je u drugoj prilici oslobodio 11 albanskih terorista koji su ubili 80 lica nealbanske nacionalnosti, većinom Srba i mučili 250. Da li znate kojim metodom? Metodom laganog uzimanja duše.
Da li ti povređeni koji su preživeli i oni mrtvi imaju pravo da Zaštitnik građana kaže – e, ovde je bilo teških povreda ljudskih prava, ovde je sudija Majić propustio priliku da kazni zločin, da zaštiti žrtve, tim pre što je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je ta presuda bila nezakonita, na štetu žrtava, a u korist optuženih.
Nije moglo ponovo da se sudi zato što kada zaštita zakonitosti se usvoji, ponavlja se suđenje samo ako su okrivljeni oštećeni, ali ako je oštećena država, onda nikom ništa. Lepo je to odigrano, verovatno pod američkim prilikama.
Nadalje, imaju li pravo ne maloletnice, nego deca od 13 godina, da ne budu obljubljena i da sa na njima ne iživljavaju pedofili?
Taj isti sudija, a ne znam da li se Zaštitnik građana oglasio, Majić je presudio i oslobodio pedofila i rekao, s obzirom da je pedofil romske nacionalnost, a verovatno i devojčica, da ga oslobađa jer on nije znao da je to zabranjeno.
Čekajte, onda svako ko počini krivično delo može da kaže – ja nisam znao da je to zabranjeno i da se pozove na presudu sudije Majića?
Na sudijsku praksu, gospodine Martinoviću, može svako da se pozove i kaže – da, sudijska praksa, presuda Majića je primer da pedofili ne moraju da budu kažnjeni ukoliko to nisu znali.
Da li su Zaštitnici građana reagovali po tom pitanju? Naravno da nisu. I to su pitanja koja su veoma osetljiva i to je ono čime treba da se bavimo.
Ne mogu ljudi da nam budu jednaki, samo prilikom uređenja i posle smrti, jer nažalost, ne samo u ovoj zemlji, ljudi posle rođenja ponovo postaju jednaki tek kad umru. Budu jednaki, budu mrtvaci. Hvala.
