Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2019.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/324-19

3. dan rada

11.12.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Radeta.

Veroljub Arsić, povreda Poslovnika.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Član 104.

Evo, ovako, 107. dostojanstvo, ne može država, odnosno da se administrativnim merama pokušava napraviti politički uspeh jer smo jednu takvu situaciju imali 2008. godine u vreme Borisa Tadića. Da li želimo da se ponovo vrate 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godina. Iskreno, ne želim. Još uvek nisam dobio, znači, politički ciljevi su jedno, životna realnost je drugo, nisam dobio odgovor kako i iz kojih sredstava će se finansirati takve penzije i nisam dobio odgovor kako bi zadržali poslodavce bilo oni domaći ili strani, da bez njihove saglasnosti povećamo minimalnu cenu rada bez dogovora sa sindikatima, sa Unijom poslodavaca i tako dalje zato što je to nečiji politički program. To je bilo u vreme SKJ kada su radnički saveti i sindikati vodili državu koja je neprestano štampala novac i na taj način pravila privid blagostanja, a mi i dan danas isplaćujemo te kredite koji su podizani 70-ih i 80-ih godina.

Da budemo jasni, takav privredni sistem nije održiv. Mi hoćemo da imamo održiv privredni sistem u kome će zarade i penzije da budu iz realnih izvora rezultat rada realnog sektora i rezultat uslova koji Vlada Republike Srbije ekonomskih, makroekonomskih uslova koje Vlada Republike Srbije postavlja na teritoriji Republike Srbije. To je naš cilj, sve ostalo van toga mi bi ovo, mi bi ono, ali niko ne zna da kaže kako, je za mene čista politička demagogija radi najjeftinijih i najprezemnijih političkih poena.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Član 107. stav 1.

Interesantno razmišljanje, administrativne mere mogu na štetu naroda, a administrativne mere u korist naroda ne mogu. A šta je ako nije administrativna mera smanjenje plata i penzija? Šta je? Adminstrativna mera. Šta je nego administrativna mera utvrđivanje minimalca? Kad ministar kaže, prošle godine, odnosno za ovu godinu, preskočili smo magičnu cifru od 27.000, pa odredio da je to 27.022 dinara, sada je preskočio magičnu cifru od 30.000 pa će za narednu godinu biti minimalac 30.022 dinara.

Dakle, stav SRS ponoviću još jedanput, i tvrdimo da je to realno i da je to moguće, da najniža zarada u Srbiji treba da bude 37.000 dinara i najniža penzija treba da bude 37.000 dinara. Zaista niko nema razloga da se ljuti kada mi to tvrdimo. Mi tvrdimo da je to moguće i to nije nikakva demagogija, to je nešto što je realno.

E, sad, što neko ima nekakve druge planove, neka druga razmišljanja, to je takođe legitimno, mi to ne sporimo. Svako ima pravo. Vi kažete, najniža zarada je 30.000 dinara, mi kažemo to je nivo socijalne zaštite. Najniža zarada mora biti 37.000 dinara. Mora da odgovara najnižoj potrošačkoj korpi. Vi kažete prosečna penzija je oko 22.000 dinara, koliko li reče kolega, mi kažemo oko pola miliona penzionera prima mnogo manje od toga, prima između 10.000 i 15.000 dinara. Tvrdimo da je moguće i da treba najniža penzija u Srbiji da bude 37.000 dinara. Prosto naš stav, tvrdnja i ne znamo zbog čega vam to smeta. Nemojte da se ljutite, lepo razgovaramo. Vi iznosite vaše stavove, mi naše. Ništa sporno, valjda.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Radeta.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?(Ne.)
Sada reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ako dozvolite da parlament postoji. Ljudi su rođeni jednaki, imaju osnovna ljudska prava, pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost. Pravo na ravnopravnost je veoma čudna. Evo, mi narodni poslanici nismo ravnopravni, danima, mesecima, mogu i ja da pišem Evropskom parlamentu, mogu i ja da bojkotujem Narodnu skupštinu sa više argumenata, ne može da postoje nekoliko Poslovnika, ne može jedan da bude za moje kolege, drugi za mene, treći za neke druge, ali, o tom po tom.

Što se penzionera tiče, svi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo, dostupno zdravstvo, pravo da se školuju, pravo da se leče, ali i pravo na dostojanstvenu starost, ali svi ljudi. Ovde se u glavnom pričalo o onima koji su osigurani. Najviše su se za ta prava zalagali neki u čije vreme su penzije bile u bonovima, i ja to pozdravljam kada neko promeni stav, a svako jutro su organizovali rekreaciju penzionerima, trčanje za mleko, trčanje za ulje, trčanje za šećer, trčanje za cigarete i penzioneri su bili najčešća radna snaga u porodici koja je čekala i zebla, kisla i na suncu bila, u ta nezgodna vremena, zebla pred samoposlugama tamo gde je nečega bilo, a najčešće su te prodavnice, samoposluge bile prepune praznih rafova.

Fond za penzije je 2012. godine, bio 500 milijardi, od tih 500 milijardi, 273 milijardi je bilo iz budžeta, dotacija iz budžeta. Znači, manje od polovine je bilo ubrano u PIO Fondu, zahvaljujući privatizaciji, grabizaciji, opuštanju 400 hiljada radnika, lišavanja plata, lišavanja dostojanstva zaposlenih koji su ostali bez posla, koji su tumarali po prigradskim područjima, praznih džepova i praznih stomaka. Zahvaljujući tome je bilo malo para u PIO fondu i država je iz budžeta, pa i kreditima isplaćivala ostalo.

Sada vas ja pitam - ako su svi ljudi jednaki, Zaštitnik građana bi trebalo da kaže, kako to onda seljak sa 80 godina koji nije imao penziju, koji sedne na staru mašinu, traktor, pa ne znate da li je stariji traktor ili poljoprivrednik, sedne na benzinsku pumpu i kroz akcize, poreze i doprinose naspe 20 hiljada dinara goriva, od čega tri hiljade dinara ide za penziju, kako je on ravnopravan, kad on nema pravo na penziju, ali pri tome kroz budžet, eto ja sam opisao kroz nabavku dizela, semena, đubriva itd. kroz akcize, poreze i doprinose, učestvuje u plaćanju i dotaciju onih koji imaju pravo i koji su iz fonda, onoliko koliko je bilo dobili penzije, plus ovih 273? On nije dobio ništa, a očigledno da sam dokazao da je uplatio.

Nisu baš svi građani, pa čak ni stari jednaki, nažalost, i još uvek nemaju pravo svi na dostojanstvenu starost. Ako kažem da retki poljoprivrednici, koji primaju poljoprivrednu penziju, tu penziju imaju na 11.500 dinara, i opet sedaju na traktor i opet učestvuju u dotaciji penzija, s tim što oni ipak imaju neku penziju. Ali, pitam vas koja je pravda kada je ta penzija manja od socijalne pomoći, koja je 12.000 dinara? Koji je to motiv nekom poljoprivredniku, sa manje zemljišta, koji treba da čeka da u 65 godini ostvari prava na penziju, kada to može da uradi u pedesetoj, tako što će prodati ta 2, 3 hektara zemlje i biti socijalni slučaj? Pre će ostvariti pravo na socijalnu pomoć, nego pravo na penziju.

Ja znam i da su dugovi PIO poljoprivrednika, zbog zakona koji su doneli oni nesrećnici, koji bojkotuju Narodnu skupštinu, da su i ti dugovi enormni, jer nisu mogli da budu plaćeni, jer su oni doneli zakon po kome su svi ukućani, na poljoprivrednom porodičnom gazdinstvu, ukoliko nisu bili zaposleni morali da budu obveznici PIO osiguranja. S toga su izrasli dugovi i kamate 160 milijardi, plus stotinak milijardi za zdravstvene socijalne fondove.

To im je naplatio dug od 260 milijardi, preko dve milijarde evra i oni sada postaju taoci toga, više ne mogu da ostvare pravo penziju, toliki dug ne mogu da plate. Ukoliko ga plate to ništa ne znači, jer moraju za tekuću godinu opet da izmire itd. To zaštitnici građana treba da izvrše pritisak na organe, da se ta situacija reši i da svi stari ljudi imaju prava na dostojanstvenu starost, a ne samo pojedini.

Da krađe penzija nije bilo, dotacija je bila, rekao sam, 500 i neka milijarda, to bolje zna gospodin Arsić, nego ja. Sledeće godine penzijski fond i ove godine i sledeće godine, je 600 i nešto milijardi. Kako je neko ko je za penzionere obezbedio, pre svega kroz rad, kroz razvoj prerađivačke industrije, obezbedio da se zaradi u Fondu PIO, da bude više para i da se isplati fond penzija od 600 i nešto milijardi? Znači, 500 i nešto, 600 i nešto. Kako to nisu lopovi oni koji su isplaćivali samo 500 milijardi u Fondu PIO, isplaćivali odatle, iz Fonda, iz budžeta, kako oni nisu lopovi? Otpustili 400.000 ljudi, uništili industriju i tako dalje, a lopovi su oni koji su podigli industriju i fond penzija podigli na 600 i nešto milijardi sa preko 100 milijardi više?

Dokaz za povećano uposlenje je sledeća činjenica - da se sada penzije u 2020. godini, dotiraju sa 157 milijardi manje, ali su 100 milijardi veće, što znači da je proradila industrija, da smo u realnom sektoru zaposlili veliki broj ljudi, a pri tome se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru. To je uspeh ove vlasti.

Zaštitnik građana ima pravo i obavezu da se stara da svi penzioneri imaju pravo na odgovarajuće dotacije, a ne da razlika bude od grada do grada, da neko u gradu daje besplatne karte, da u drugom gradu to pravo nemaju, da budu jednaki. Ako se dopunski nešto finansira, nemoj da se finansira samo u Beogradu, ili u Novom Sadu, ili u Inđiji, dajte da ta prava imaju u svi malim opštinama i dajte da neka prava imaju oni koji imaju najmanje penzije. P

Povećanjem penzija dobijaćemo sve veću razliku između onih koji imaju 100.000 penziju i onih koji imaju 11.000. Sve će više mala poljoprivredna gazdinstva se lišavati zemljišta da bi se dokopali, pre nego što bi se dokopali penzije, socijalne pomoći, da ne čekaju 65 godina penziju 11.500 dinara, pre će prodati tih nekoliko hektara zemlje, obustaviti proizvodnju, zapustiti to zemljište, pokloniti ga državi ili ne znam kome, da bi se dokopali, recimo, u 50 i nekoj godini socijalne pomoći koji će primati u većem iznosu od 12.000 dinara i pri tome imati razne još povlastice koje pri tome poljoprivredni penzioneri nemaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ljudi su jednaki. Jednak sam valjda i ja? Svi ljudi imaju prava da budu informisani.

Jeste moja partija Narodna seljačka stranka malena. Eto, juče sam imao napad od Đorđa Vukadinovića, koji je govorio da sam nastupio loše. Nije rekao baš da sam nešto izmislio, ali iz konotacije se moglo to zaključiti.

Ja sam tvrdio da je bio na listi nacionalnih manjina. Rekao sam da je bio na listi vlaške nacionalne manjine. Ta se lista zove - Nijedan od ponuđenih odgovora.

Izbori su bili 6. maja 2012. godine. Kandidat pod rednim brojem 2. je bio Đorđe Vukadinović. Naši građani imaju pravo da znaju sve. Prvi je bio Nikola Tulimirović, drugi Đorđe Vukadinović, to znači lažni Vlah.

Građani imaju pravo, vlaške nacionalne manjine, da budu ravnopravni i da im ne ulaze Srbi kao lažni Vlasi, da im uzimaju politička prava koja pripadaju pravim Vlasima i pravim nacionalnim manjinama.

Ja sam o tome juče govorio. On je sve najlošije o meni rekao, a ja sam mu nudio da podnesem ostavku ako ovo nije tačno, ali ako je tačno da onaj što učini makar da se izvini. On to nije učinio.

Ja sam nadalje tvrdio da je on na svom tviter nalogu na tvrdnju onog Noga, Đoga ili kako se zove, poslanika, da nas treba vešati na Terazijama, on odgovorio – na Terazijama je okupator vešao rodoljube, tako da to ne dolazi u obzir. Znači, treba nas obesiti na nekom drugom mestu.

Pravo na život imaju i narodni poslanici i političari, ima pravo i Đorđe Vukadinović, ima pravo i Nogo i Đogo i Boškić. Svi oni imaju pravo na život. U njihovo to pravo ja neću da ulazim, ali šta zaštitnici građana rade po pitanju prava na život, slobodu i pravo na sigurnost? Oni koji pripadaju vladajućim partijama, ja podržavam Vladu Republike Srbije, a u njoj nema ni portira, šta rade po tom pitanju? Recimo, pretnja silovanjem, koja je reakcija bila? Pretnja vešanjem, ne sećam se reakcije. Možda grešim. Pretnja streljanjem, pretnja da će nas juriti ulicama, pretnja da će nas popisivati, pretnja da će nas nabiti na ražanj, pretnja da će nam seći deo po deo, pretnja da će nas puštati Savom i Dunavom, ideja Mile Budaka.

Ja pitam Zaštitnika građana na koji način i koliko puta se oglasio povodom ovih pretnji? Da li imamo mi pravo na sigurnost u ovom Domu? Da li imamo pravo na svoju zastavu? Da li imamo pravo na svoju svetinju? Da li imamo pravo da nas na gej paradi ne vređaju tako što nose slike crkvenih velikodostojnika i kažu – bićeš samo moj i tako dalje, da nose ikone Bogorodice u gej-bojama? Da li mi vernici imamo prava da verujemo?

Da li se Zaštitnik građana oglasio protiv ovog Nedima Sejdinovića? Tako se zvao. Da li se on oglasio i rekao – ne, vi nemate pravo da pravoslavnim vernicima čestitate velikog patka, umesto Velikog petka i da pokažete žutu patku, da to prikažete? Ja se ne sećam da je Zaštitnik građana to osudio.

Onaj bivši je bio političar, ovaj to nije i ja to pozdravljam, ali mora da bude malo oštriji. Mora za te pojave koje vređaju građane i čine ih nejednakim da reaguje.

Da ne zaboravim, Đorđetu Vukadinoviću sam rekao da je dobio milione za vreme Borisa Tadića od igara na sreću, da nije kupovao srećke, ali da je pare dobio. Ovde je ugovor. Dobio je 2.400.000 za navodno istraživanje javnog mnjenja, ali unapred je dobio dva miliona, da ispituje javno mnjenje – da li ste zadovoljni svojim životom?

Pazite, Lutrija Srbije plaća istraživanje Đorđetu Vukadinoviću, koja glasi: da li ste zadovoljni svojim životom? Znači, ne kupuje srećke, ali dobija 2.400.000. Ja ne znam koliko dobijaju oni koji kupuju srećke?

Takođe sam tvrdio da je bio na RTS četiri puta, a da ja nisam bio ni jednom. To je juče i potvrdio. Takođe sam tvrdio da me je izbacio iz jedne emisije, ali sam mislio da me je izbacio… I on i Čanak, ali on je potvrdio da je lično on. Nije hteo da učestvuje u emisiji RTS, u „Upitniku“, ukoliko ja učestvujem. Da li je zabranjeno govoriti istinu? Hoćete li vi stati u moju zaštitu?

Ja sve što sam do sada iznosio u Skupštini sam iznosio sa dokazima. Zbog toga sam, ne znam, neotesan, nekulturan, a pri tome sam uvek iznosio istinu. Da li je istina u ovoj zemlji zabranjena? Da li je Đorđe Vukadinović juče hteo da zabrani istinu, a izneo sam sve ovo, s tim što u tom trenutku nisam imao ovu dokumentaciju.

Njega danas nema ovde. On se neće izviniti. Nije hteo da se izvini na vešalima. Nije hteo da se izvini ovde zbog naslovne stranice NIN-a, koje smo mi ovde to veče pre nego što je NIN izašao, svi redom osudili, sem njega i Ševarlića. Nije hteo da osudi snajper ispred predsednika Republika. Nije hteo da se makar blago ogradi. Ne, nije hteo.

Da li poželeti smrt nekome je ljudsko pravo onog ko to poželi? Moguće je.

Sada da vas pitam o sudiji Majiću. Vi štitite građane. Ja mislim da treba da štitite i žrtve i pokojnike. U Gnjilanu je 80 Srba ubijeno, Gnjilanska grupa, 250 mučeno, dva zaštićena svedoka, žene koje su silovane i koje su mučene i jedan Albanac koji je učestvovao u mučenju su bili svedoci toga. Svedočili su u sudu i 11 albanskih terorista je dobila 116 godina zatvora u prvoj toj presudu.

Sudija Majić je u apelacionoj presudi to vratio na ponovno odlučivanje. Sud je ponovo, na osnovu dokaza zaštićenih svedoka i materijalnih dokaza, osudio Gnjilansku grupu na 116 godina zatvora.

U drugostepenom odlučivanju Apelacioni sud je u drugoj prilici oslobodio 11 albanskih terorista koji su ubili 80 lica nealbanske nacionalnosti, većinom Srba i mučili 250. Da li znate kojim metodom? Metodom laganog uzimanja duše.

Da li ti povređeni koji su preživeli i oni mrtvi imaju pravo da Zaštitnik građana kaže – e, ovde je bilo teških povreda ljudskih prava, ovde je sudija Majić propustio priliku da kazni zločin, da zaštiti žrtve, tim pre što je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je ta presuda bila nezakonita, na štetu žrtava, a u korist optuženih.

Nije moglo ponovo da se sudi zato što kada zaštita zakonitosti se usvoji, ponavlja se suđenje samo ako su okrivljeni oštećeni, ali ako je oštećena država, onda nikom ništa. Lepo je to odigrano, verovatno pod američkim prilikama.

Nadalje, imaju li pravo ne maloletnice, nego deca od 13 godina, da ne budu obljubljena i da sa na njima ne iživljavaju pedofili?

Taj isti sudija, a ne znam da li se Zaštitnik građana oglasio, Majić je presudio i oslobodio pedofila i rekao, s obzirom da je pedofil romske nacionalnost, a verovatno i devojčica, da ga oslobađa jer on nije znao da je to zabranjeno.

Čekajte, onda svako ko počini krivično delo može da kaže – ja nisam znao da je to zabranjeno i da se pozove na presudu sudije Majića?

Na sudijsku praksu, gospodine Martinoviću, može svako da se pozove i kaže – da, sudijska praksa, presuda Majića je primer da pedofili ne moraju da budu kažnjeni ukoliko to nisu znali.

Da li su Zaštitnici građana reagovali po tom pitanju? Naravno da nisu. I to su pitanja koja su veoma osetljiva i to je ono čime treba da se bavimo.

Ne mogu ljudi da nam budu jednaki, samo prilikom uređenja i posle smrti, jer nažalost, ne samo u ovoj zemlji, ljudi posle rođenja ponovo postaju jednaki tek kad umru. Budu jednaki, budu mrtvaci. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima Grozdana Banac, povreda Poslovnika. Izvolite.
(Vjerica Radeta: Ja sam se javila za repliku.)
U redu, ali imamo povredu Poslovnika, koleginica Banac ima prednost. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Grozdana Banac

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Član 106.

Ja sam htela samo da istaknem, pre svega, da ova partija zaista brine o penzionerima i da smo mi i neke amandmane ovde zamolili da se usvoje, koji nisu usvojeni, ali očekujemo da ćemo u srazmeri sa mogućnostima države, moći to da se uradi, pre svega, po zakonu postoji usklađivanje penzija. Da ne pričam o obligacionim odnosima koji su Sveto pismo u pravu, to zna i koleginica i svi pravnici koji imaju iskustva u životu.

Mi smo predlagali bezbroj puta i sa predsednicom Vlade, ovde dok su bili prisutni, ja sam zamolila, da je naš predsednik Milan Krkobabić, zamolio da se sazovu svi relevantni činioci, između ostalog i Zaštitnik građana. Znači, svi predstavnici partija, parlamentarnih, svi da prisustvuju, da se daju svoji predlozi.

Kako pomoći penzionerima koji konačno primaju tačno i na vreme, što je jako bitno, da li je crkavica ili nije, ali stiže na vreme? Molim vas, svi penzioneri da li su oštećeni ili nisu, oni su izdvajali od 32% do 35% doprinosa. Znači, penzije se moraju usklađivati, ne može se meriti neko ko je otišao u penziju pre 15 godina, koji je otišao danas.

Mi smo zamolili i amandmanima smo to predložili. Mi iskreno se nadamo da će se iznaći mogućnosti, postoje mogućnosti da se zaista penzionerima koji nisu socijalna populacija, oni su ekonomska populacija, oni su ovu državu gradili, izgradili i dan-danas imaju, zaista kao patriote se odnose prema ovoj državi. Izmiruju svoje obaveze bez obzira kolika je njihova penzija, da li je jedan penzioner, dvoje, troje, gde i nema toliko. Ovoj populaciji zaista treba pomoći.

Vrlo je bitno da ta penzija stiže na vreme, sada je potrebno iznaći zaista svih mogućih mogućnosti, koliko država bude mogla, da se pomogne penzionerima, ne da im se pomogne u smislu davanja, penzioneri su zaradili svoje penzije i dan-danas koji rade oni zarađuju svoj deo.

Prema tome, ja hoću samo da zamolim da se držimo dnevnog reda, kao što je u članu 106. Ja najlepše molim, gospodine predsedavajući, da mi pričamo o onome što je na dnevnom redu.

O penzionerima ćemo se mi izjašnjavati dalje i na zakonski način tražiti kako da se reguliše njihovo pravo i njihov status. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Banac.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika?
(Grozdana Banac: Ne.)
Ne. Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala.

Čudni vetrovi duvaju pred ove predstojeće izbore. Neki se odriču zaštite interesa penzionera, neki se odriču zaštite interesa poljoprivrednika. Vrlo interesantne rasprave imamo, ne samo dana, inače ovih dana. Nešto što me je onako prilično zabrinulo, volela bih da čujem da li je u celoj Srbiji takvo stanje da se poljoprivrednici odriču svog zemljišta da bi postali socijalni slučajevi. Ne znam da li je to, evo, gospodine Miletiću, da li je to stanje i u najlepšoj opštini u Srbiji ili generalno? Prosto bi smo voleli da čujemo i taj deo.

Nešto nikako ne možemo da razumemo. Zašto predstavnici vlasti nikako ne mogu da oproste Aleksandru Vučiću najbolji deo njegove političke prošlosti, kada je bio najmlađi ministar u najboljoj Vladi Republike Srbije? Zašto mu to stalno prebacuju? Zašto im sad nije dobro što je ta Vlada, u to vreme, bonovima za plaćanje struje nadoknađivala razlike u penzijama? Malo malo pa neko se nađe, bilo da je predstavnik Vlade, bilo da je predstavnik vladajuće većine u Skupštini, stalno primedba. Ljudi, to je najbolji deo političke karijere Aleksandra Vučića. Bio je najmlađi ministar informisanja u patriotskoj, najpatriotskijoj Vladi Republike Srbije. Nemojte stalno to da mu prebacujete, nije lepo.