Dobro, raščistili smo ono što nije bilo u onom prvom delu rasprave jasno, kada su u pitanju poljoprivrednici, a i poljoprivredni penzioneri. Mislim da je gospodin Miletić objasnio delom ono što mi iz SRS već dugo govorimo.
Zaista je nedopustivo sad da iz svih penzionera izdvajamo poljoprivredne penzionere i jeste nedopustivo, bez obzira šta se dešavalo u nekom međuvremenu, da seljak ide u penziju, naravno, sa 65 godina života i kada je izrađen, kako se to kaže u narodu, i šta on da radi sa penzijom od nekoliko hiljada dinara? Pre neki dan mi kaže u jednom selu, u Hrtkovcima konkretno, žena penzioner kaže, 4.000 dinara prima penziju, jer valjda 6.000 joj uzimaju zato što nije platila te doprinose, zato što je to nekada bila obaveza itd.
Mi smo ovde pokretali, Nataša Jovanović, naša koleginica, mesecima traži od ministra finansija da se taj problem reši i čak ima obećanje, gospodine Miletiću, od gospodina Malog da će taj problem biti rešen, da će zaista deo doprinosa koje je moguće da država oprosti, da će se to i desiti. Sve neće moći, tako je objašnjavao, ali jedan deo hoće. I mi sad zaista očekujemo i kraj je kalendarske godine, da se taj problem reši, jer zaista je neverovatno da ljudi seljaci koji imaju 65, 70 godina, da mogu da žive od penzije od nekoliko hiljada dinara.
Znate, pogrešan je stav kad se kaže da seljaci imaju šta da jedu. Imaju šta da jedu, ali seljaci, osim toga što proizvedu za hranu, moraju da plate i struju i grejanje i vodu i lekove i pirinač i ulje i mnogo toga što ne proizvode. Nije samo ono što oni proizvedu dovoljno za njihov život. Zaista, i o seljaku mora, kolega Miletiću, u pravu ste, mora država mnogo više da povede računa.