Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 134 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju, nije glasalo 147 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona bezbednosti u saobraćaju na putevima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.

Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju, nije glasalo 147 narodni poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona biomedicinski potpomognutoj oplodnji , koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine.

Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju, nije glasalo 147 narodni poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Aleksandar Šešelj, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podnela 22 narodna poslanika poslaničke grupe SRS 17 septembra 2019. godine.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Poštovani gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, polovinom septembra SRS je predala više od 100.000 potpisa građana Srbije i novi predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju kojim bi se konačno iz našeg pravnog sistema odstranili javni izvršitelji.

Dakle, za manje od dva meseca, mi smo došli do više od 100.000 potpisa građana Srbije. To vam govori o intezitetu tog problema sa kojim se naši građani susreću. Mi smo čuli prethodne nedelje u raspravi o amandmanima da se i predstavnici vladajućih stranaka zalažu da se oko ovoga povede jedna ozbiljnija rasprava. Tako da sada ne vidim razloga da ovo ne dođe na dnevni red, pogotovo što smo videli i predstavnike SNS i SPS i Pokreta socijalista. Čak i Zaštitnik građana je govorio o tarifama, tj. haraču koji javni izvršitelji uzimaju od građana Srbije. dakle, to su ljudi koji izvlače ekstra profit iz dužničko-poverilačkih odnosa i sve na teret onih najzaduženijih građana u Srbiji, a praksa nam je pokazala i to se jasno vidi, da oni koji su najviše dužni i dalje se nesmetano zadužuju i nemaju nikakvu opasnost da se izvršitelj naplati iz njihove imovine, a oni koji propuste dve rate, njima se pleni stan, nekretnine koje javni izvršitelji zaplene. Najčešće, čast izuzecima, podele među sobom, dolaze do nekretnina po mnogo puta manjim cenama od tržišnih. Još na sve to, kada isteruju ljude iz tih stanova, oni tim isteranim ljudima naplaćuju troškove tog isterivanja.

Pitanje javnih izvršitelja najbolje pokazuje liniju kontinuiteta između DS i SNS. Dakle, prvi su ovo uveli u Srbiju, ovu pošast koja već ovde traje punih osam godina, a SNS koja je ovo pitanje kritikovala, koja nije glasala za podršku izvršiteljima dok su bili u opoziciji, nakon što su došli na vlast, oni to svesrdno podržavaju i izvršitelji imaju punu podršku. To se vidi kroz rad MUP-a. Dakle, MUP, odnosno policija se ponaša kao privatno obezbeđenje, kao telohranitelji javnih izvršitelja u procesu otimanja nekretnina prezaduženih građana Srbije. Zbog toga mislim da ova podrška treba da se ukine i da se o ovom pitanju ponovo raspravi. Hvala

Zahvaljujem kolega Šešelj.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Petar Jojić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o javnom beležništvu, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. novembra 2019. godine.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, Srbija mora da uredi svoje zakonodavstvo prema promenjenim okolnostima. Javni beležnici i javni izvršitelji su, kako reče gospodin Šešelj, haračlije. Tarifa javnih beležnika je neprihvatljiva za građane Republike Srbije, ako je pet puta tarifa javnih beležnika veća od tarife koju su upravo imali redovni sudovi. Kod javnih beležnika je jedan takođe, vrlo interesantan slučaj, da je cenzus za javnog beležnika da bude imenovan u nekom mestu potrebno 25 hiljada stanovnika. Međutim, SRS smatra da njih treba ukinuti, a i kada bi opstali tu bi trebalo u svakom slučaju, da se smanji cenzus na 10 hiljada stanovnika.

Nije jasno zašto se ne popunjavaju javna izvršiteljska mesta po opštinama. Imate slučaj da građani putuju i po 30, 40, 50 kilometara da bi u jednom mestu overili ugovor, a ne u sudu gde je to bilo do sada. Danas se čeka na overe kod javnih beležnika danima. Beležnici su postali stvarno haračlije. Evo, iz njihove tarife šta znači ovaj iznos koji oni određuju i naplaćuju. Zamislite, ako je vrednost predmeta overe jedan ugovor 600 hiljada dinara, u tom slučaju plaća se 10.800 dinara. Međutim, zamislite vi kako su to veliki majstori, šverceri i prevaranti, ako je vrednost overe 600 hiljada i jedan dinar, oni povećavaju duplo, za taj jedan dinara sada je overa 18 hiljada, a kod sudova je bila 1.800 dinara. Sad vidite koliko je to puta veća pljačka građana Srbije.

Zamislite i to kako je moguće da se posle toliko godina ne popunjavaju beležnička mesta. Zašto? Imate, kao što je rekao gospodin Sreto Perić, imamo 214 javnih izvršitelja, oko 200 javnih beležnika, dakle, imate oko 500 ljudi u Srbiji koji se enormno bogate.

Zahvaljujem, kolega Jojiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Petar Jojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. novembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Petar Jojić želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija konačno mora započeti reformu pravosuđa i reformu zakonodavstva, pogotovo kada su u pitanju sistemski zakoni.

Vidite kakvo pravosuđe imamo, danas ste imali prilike da u novinama pročitate da je kriminalac obljubio dete, a dobio godinu dana zatvora. Kakvo mi to pravosuđe imamo? Kako je moguće da Bastać posle mesec i po dana nije mogao da bude priveden ili lišen slobode ili pozvan u svojstvu osumnjičenoga, ali je pozvan u svojstvu građanina, međutim saslušan je u svojstvu osumnjičenoga. Kako je moguće mesec i po dana da se čeka na njegovo saslušanje?

Takođe, ukazujem vladajućoj koaliciji da je nužno menjati odredbe Zakonika o krivičnom postupku kada je u pitanju nužna odbrana. Srpska radikalna stranka predlaže da se izvrši izmena i dopuna odredbe Krivičnog zakonika, u tom delu gde bi se govorilo da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.

Vi znate, dame i gospodo, da smo svedoci godinama unazad da se vrši desetine i desetine hiljada silovanja, razbojništva, razbojničkih pljački, ali da zakon nije regulisao prema uporednom pravu drugih država da građanin koji se nađe u takvoj situaciji ima pravo upotrebe oružja, oruđa i ima pravo samoodbrane da zaštiti svoj život, život svoje porodice, svoju imovinu i imovinu drugih lica, po cenu da ga liši života na licu mesta ako je ušao u privatni posed neovlašćeno.

Prema tome, kao advokat sa preko 30 godina profesije, imao sam prilike da se sa desetine slučajeva sretnem sa ovakvim predmetima kojima se događaju i silovanja, i razbojništva, i ubistva, i napadi na imovinu, i napadi na građane.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Petar Jojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. novembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik, Petar Jojić želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekao da je nužno izvršiti izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.

Pre svega, građani pred zakonom moraju biti jednaki. Međutim, kada je u pitanju sud, javno tužilaštvo i funkcionisanje našeg pravnog sistema, to tako nije i nije u skladu sa odredbama člana 36. i drugih odredaba Ustava Republike Srbije.

Naime, kada javni tužilac podnese optužni akt i ne dođe na glavni pretres, sud odlaže glavni pretres i zakazuje za neki drugi termin. Međutim, ukoliko građanin podnese privatnu krivičnu tužbu ili kao oštećeni se pojavi pred sudom, u tom slučaju ukoliko nije pristupio na glavni pretres, sud obustavlja postupak. Prema tome, smatram da moraju stranke u postupku pred sudom biti izjednačene.

Dame i gospodo, kada je u pitanju reforma pravosuđa, uslovni otpust u Republici Srbiji se ne poštuje u smislu odredaba člana 46. Krivičnog zakonika. Naime, u članu 46. Krivičnog zakonika predviđeno je da osuđeni ima pravo na uslovni otpust ukoliko je izdržao dve trećine kazne.

Međutim, to se ne poštuje i tako sudovi ne postupaju. Imate slučaj da je čovek dobio uslovni otpust na sedam dana pre nego što će da mu istekne kazna od osam godina, i čovek je odbio uslovni otpust, jer je ponižen do te mere da nije hteo izaći i nije hteo da postupi po takvoj molbi i rešenju nadležnog suda. Šta je bilo? Morali su stražari da ga izbace iz zatvora. Prema tome, reforma našeg zakonodavstva i pravosuđa mora biti konačno izvršena.

Postavljam pitanje Vladi – zašto se ne dostavlja parlamentu lista kandidata koji su predloženi od Državnog veća tužilaca za izbor tužilaca na ona upražnjena mesta koja postoje u Srbiji, a njih je 34? Zašto se to dozvoljava, a znate da iz Beograda odlazi preko 30 javnih tužilaca i zamenika po drugim mestima i gradovima i da im se plaćaju veliki troškovi koji se na stotine miliona iznosa beleže, ali nije jasno zašto se javni tužioci ne biraju ako je Državno veće tužilaca dostavilo …

Zahvaljujem, kolega Jojiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica 4. novembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Komlenski želi reč? (Da.)
Izvolite.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, 1. januara 2020. godine naravniće se tačno 10 godina od kada su sudije za prekršaje i prekršajni sudovi uvedeni u zakonodavni sistem Republike Srbije.

Svima njima uvedene su sve obaveze koje pripadaju sudijama, ali ono što je pravo sudija Republika Srbija nije regulisala na odgovarajući način kada su sudije koje sude prekršajnu materiju. Plate sudija koje sude prekršajnu materiju, koje postupaju i rade u prekršajnim sudovima nisu izjednačene sa sudijama ostalih sudova. Razlog za to ja ne znam, obzirom da je Visoki savet sudstva podržao tu inicijativu i stao na stanovište da to treba uraditi. Ministarstvo pravde se više puta izjašnjavalo da plate treba izjednačiti, tako da smo došli u situaciju u kojoj jesmo.

Uvećanje, odnosno usklađivanje plata sudija koji sude prekršajnu materiju bi na godišnjem nivou koštalo Republiku Srbiju oko 220 miliona dinara. Koliko su to beznačajna sredstva u odnosu na ono što prekršajni sudovi širom Republike Srbije svojim radom inkasiraju u budžet Republike Srbije govori sledeći podatak. Samo prekršajni sud u Beogradu je u 2018. godini na ime novčanih kazni uneo u budžet Republike Srbije milijardu i 222 miliona dinara. Plate sudija i kompletnog osoblja ovog beogradskog Prekršajnog suda su bile 465 miliona dinara. Znači, više od 800 miliona dinara je u budžet Republike Srbije uneo samo Prekršajni sud u Beogradu, a gde su ostali prekršajni sudovi širom Republike Srbije?

Za izjednačavanje zarada svih sudija na nivou Republike Srbije dovoljno je samo 221 milion dinara na godišnjem nivou. Uvažene kolege sudije za prekršaje nisu teret ovog budžeta, oni svoje plate zarađuju. Teret ovog budžeta su nevladine organizacije, naravno ne sve, ali mnoge od njih koje rade nasuprot interesa Republike Srbije i ja vas molim da me podržite u ovom predlogu da se ovo jednom stavi na dnevni red.