Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama se nalazi set predloga zakona i probaću ukratko da predstavim svaki od njih i ključne izmene svakog od njih.
Prvi u nizu je Predlog zakona o javnim nabavkama, a osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: usklađivnje zakonodavnog okvira u oblasti javnih nabavki sa propisima EU i ispunjenje jednog od merila za stvaranje pregovaračkog Poglavlja 5, javne nabavke i dobijanje pozitivne ocene Evropske komisije u godišnjem izveštaju, realizacija jednog od glavnih ciljeva definisani programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019/2023 godina, zatim stvaranja uslova za efikasnije sprovođenja postupka javnih nabavki, povećanje nivoa konkurencije uz smanjenja troškova i administrativnih procedura, zatim podsticanje učešća malih i srednjih preduzeća u postupcima javnih nabavki, efikasnija zaštita prava u postupcima javnih nabavki.
Najvažnije rešenje i novine koje se zakonom predlažu su sledeće: utvrđeni su novi iznosi pragova do kojih se zakon ne primenjuje i pragova za primenu zakona u skladu sa praksom država članica EU u okruženju. Uvodi se novi portal javnih nabavki koji će omogućiti sprovođenje postupka javnih nabavki elektronskim putem, komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke, uključujući i podnošenje ponuda odvijaće se elektronskim putem preko portala javnih nabavki.
Na ovaj način obezbediće se veća transparentnost u postupcima javnih nabavki, a otvaranje ponuda će se takođe odvijati elektronskim putem, što će doprineti povećanju poverenja privrednih subjekata u sistem, a posledično i povećanju nivoa konkurencije u postupcima javnih nabavki.
Zatim, način dokazivanja ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta biće pojednostavljen. Ispunjenost ovih kriterijuma dokazivaće se podnošenjem izjave privrednog subjekta na standardnom obrascu, kojim privredni subjekat potvrđuje da ispunjava sve tražene kriterijume za učešće u postupku javne nabavke. Na ovaj način privredni subjekti potvrđuju da ne postoje zakonom propisani razlozi za isključivanje iz postupka javne nabavke. Ovakvo rešenje doprineće povećanju efikasnosti, smanjenju troškova i administrativnih opterećenja za privredne subjekte prilikom pripremanja ponuda, što je od naročitog značaja za mala i srednja preduzeća.
Vrste postupaka javnih nabavki i uslovi za njihovo sprovođenje su u potpunosti usklađeni sa propisima EU. Uvodi se nova vrsta postupka javne nabavke, a to je partnerstvo za inovacije. Javne nabavke društvenih i drugih posebnih usluga u koje spadaju usluge u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, kulture i slično, sprovodiće se po posebnom, blažem režimu u smislu kraćih rokova u postupku, limita za primenu odredbi ovog zakona, izveštavanje o zaključenim ugovorima. Uvode se i nove tehnike i instrumenti za dodelu ugovora, sistem kvalifikacije i elektronski katalozi.
Predlogom zakona uvode se novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke. Ugovori o javnoj nabavci dodeljivaće se ekonomski najpovoljnijoj ponudi koja se određuje na osnovu cene ili troškova, ili odnosa cene i kvaliteta, odnosno troškova i kvaliteta, što će svakako doprineti povećanju kvaliteta dobara, usluga i radova.
Uslovi za izmenu ugovora o javnoj nabavci su precizirani, čime će biti otklonjene nedoumice po pitanju dopuštenosti izmene ugovora. Takođe, precizirani su i razlozi za raskid ugovora o javnoj nabavci. Nadzor za izvršenjem ugovora o javnim nabavkama vršiće ministarstvo nadležno za poslove finansija.
U oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki predviđena su rešenja koja će postupak zaštite prava učiniti efikasnijim. Iznosi administrativnih taksi za podnošenje zahteva za zaštitu prava su smanjeni. Takođe, propisana je dužnost podnosioca zahteva za zaštitu prava da prilikom podnošenja zahteva dostavi dokaz o uplati taksi. U suprotnom, zahtev će biti odbačen bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva, da takav zahtev uredi. Odlučivanje o prekršajima propisanim Zakonom o javnim nabavkama biće preneto u nadležnost prekršajnih sudova.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Zakon o privrednim društvima, kao zakon od naročitog značaja za razvoj privrede Republike Srbije i stvaranja povoljnog poslovnog okruženja za osnivanje i poslovanje privrednih subjekata neophodno je izmeniti i dopuniti sa ciljem daljeg unapređenja poslovnog ambijenta.
Naime, u razvijenim tržišnim ekonomijama, kao što su ekonomija SAD i država EU, praksa je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove, tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog privrednog društva.
Ovo se naročito odnosi na poseban vid stimulacije, davanje opcija da steknu učešće u kapitalu privrednog društva po povlašćenoj ceni. Ovaj način stimulacije se naročito pokazao kao delotvoran u industriji informacionih tehnologija, imajući u vidu da ta privredna društva raspolažu ograničenim sredstvima u početnoj fazi poslovanja, pa samim tim nisu u mogućnosti da kvalitetnom kadru daju velike plate.
S druge strane, ova društva imaju veliki potencijal brzog rasta, a s tim u vezi i mogućnost da članovi ovog društva ostvare prilično velike profite u slučaju prodaje vlasničkog udela koji je stečen za relativno mali novac u početnoj fazi poslovanja.
Imajući u vidu navedeno, činjenicu da akcionarska društva imaju mogućnost da stimulišu zaposlene, investitore, konsultante i slično da po povlašćenoj ceni steknu akcije društva davanjem opcione akcije, kao i činjenicu da su društva sa ograničenom odgovornošću najviše zastupljena u strukturi privrede Republike Srbije, Predlogom zakona omogućava se da društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, konsultante, investitore i slično.
Osnovni ciljevi izmene i dopune navedenih zakona su sledeći, da se omogući da i društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, konsultante, investitore i slične izdavanjem finansijskog instrumenta, pravo na sticanje udela koje imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da steknu udeo u društvu određenog dana sa danom dospeća po povlašćenoj ceni, da zaposleni u društvu sa ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, stimulisanje privrednog rasta, a naročito daljeg rasta industrije, informacionih tehnologija i omogućavanje društvima iz te oblasti da posluju u skladu sa standardima, koji su opšte prihvaćeni u svetu, čime se omogućava da društva sa ograničenom odgovornošću, koja posluju u Republici Srbiji, koriste opšte prihvaćene instrumente za nagrađivanje zaposlenih, konsultanata, investitora i slično i na taj način sprečava odlivanje kapitala u inostranstvo.
Pred vama se na današnjem dnevnom redu nalazi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Razlozi za donošenje zakona proizilazi iz činjenice da je neophodno da u što kraćem omogućiti veću dostupnost hartija od vrednosti, denominiranih u dinarima stranim investitorima, približavanje standardima EU, smanjenje troškova finansiranja i bolju diversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti, kao i bolja kontrola zaduživanja jedinica lokalnih samouprava.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Razlozi za donošenje zakona su sledeći, usklađivanje sa zahtevima novih propisa EU, tačnije sa Petom direktivom EU 2018/843 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, od 30. maja 2018. godine, a koji se odnose na sprečavanje korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma.
Otklanjanje nedostatka, konstatovanih u drugom izveštaju, o pojačanom praćenju Republike Srbije od strane Komiteta „Manival“, telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima FATF, kao i otklanjanje uočenih nedostataka u primeni postojećih zakonskih rešenja.
Krajnji cilj zakona jeste povećanje ocene usklađenosti sa FATF preporukama. Drugim rečima, ukoliko preporuke nisu na adekvatan način prenesene u domaće zakonodavstvo, ne postoji mogućnost da one budu na pravi način sprovedene od strane obveznika, kao i državnih organa. Zbog toga je neophodno da preporuke budu prenesene i propisane ovim zakonom, čime se stvara pravni okvir za uspostavljanje efikasnog sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a naročito njegovog preventivnog dela.
Ključne izmene su sledeće, regulisanje obaveza advokata i javnih beležnika. Advokati i javni beležnici u dosadašnjem zakonu bili su označeni kao obveznici ili radnje i mere koje su bili obavezni da primenjuju, nisu bile adekvatne njihovom statusu obveznika. Javni beležnici su izmenama i dopunama ovog zakona postali gotovo ravnopravni sa advokatima u pogledu obaveza koje su dužni da preduzimaju u skladu sa zakonom.
Krug obaveza koji se odnosi na advokate i javne beležnike je proširen, što znači da će njihovo angažovanje u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma biti pojačano, a sve u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima.
Definisanje novih obveznika primene zakona, lica koja se bave poštanskim saobraćajem i pružaoci kastodi usluge novčanika, uvršteni su u grupu obveznika koji primenjuju odredbe zakona. Nadzor nad revizorima ne sprovodi više Uprava za sprečavanje pranja novca, već Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa Zakonom o reviziji.
Uveden je jedinstveni registar korisnika novčane doznake i registra sefova. Uspostavljanje jedinstvenog registra korisnika novčane doznake ima za cilj pristup podacima o licima koja prenose novčana sredstva, bez uspostavljanja poslovnog odnosa sa pružaocem platnih usluga, odnosno mimo računa otvorenih u bankama.
Na današnjem dnevnom redu nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Ciljevi predloženog zakona su sledeći, preduzimaju se i dalji koraci u procesu digitalizacije kroz praćenje evropskih i svetskih trendova u elektronskom poslovanju, doprinosi se transparentnosti rada kao države, tako i privrednih subjekata. Smanjuje se mogućnost za korupciju i neregistrovane transakcije, čime se suzbijaju pojavni oblici sive ekonomije, postiže se ušteda u vremenu i materijalnim troškovima prilikom izdavanja elektronskih faktura.
Predlogom zakona predviđa se uvođenje obaveza za poverioce, privredne subjekte javnog sektora u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici da elektronske fakture i druge zahteve za isplatu u elektronskom obliku registruju u sistemu elektronskih faktura.
Sistem elektronskih faktura je sistem, tj. baza podataka preko kojeg poverioci registruju i dostavljaju elektronske fakture dužnicima, tj. subjektima javnog sektora. Sistem elektronskih faktura uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija. Uvođenje obaveze poveriocima da registruju i dostavljaju elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura predviđa se od 1. jula 2021. godine. Opciono registrovanje elektronskih faktura u sistemu elektronskih faktura za poverioce biće moguće i pre 1. jula 2021. godine, i to po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova za registraciju.
Od 1. jula 2021. godine, poverioci u komercijalnim transakcijama, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora, više ne bi imali obavezu da izdate fakture registruju u centralnom registru faktura, već bi se registrovane elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura automatski evidentirale u centralnom registru faktura radi daljeg praćenja rokova, izmirenja novčanih obaveza propisanih Zakonom o rokovima i izmirenjima novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Danom registrovanja elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura smatralo bi se da je poverilac elektronsku fakturu dostavio dužniku, tj. subjektu javnog sektora. Dužnici bi imali obavezu da izmire novčane obaveze po elektronskoj fakturi samo u slučaju da je ta faktura registrovana i dostavljena preko sistema elektronske fakture. Dužnici bi imali mogućnost da nakon provere registrovane elektronske fakture tu fakturu potvrde ili odbiju. Narednog dana od dana registracije elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura za subjekte javnog sektora počinju da teku rokovi za izmirenje novčanih obaveza.
Na današnjem dnevnom redu nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Osnovni zakon za izmene i dopune navedenog jeste stvaranje pravnog osnova da se za potrebe budućeg izveštavanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete u okviru jedinstvene baze podataka osiguranika, osiguranih lica i evidencije obveznika, doprinosa, evidentira i podatak o porezu na dohodak građana.
Predlogom zakona se, takođe, redefiniše rok za preuzimanje poslova vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava od strane centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja od 1. januara 2021. godine. Menja se rok za ažuriranje podataka u jedinstvenoj bazi podataka osiguranika, osiguranih lica i evidencije obveznika, doprinosa, koji se odnose na zanimanje prema klasifikaciji zanimanja, vrsti i nivou klasifikacije koji se zahtevaju za radno angažovanje na određenim poslovima, odnosno za rad na radnom mestu, kao i podataka koji se odnose na vrstu i nivo kvalifikacije, odnosno obrazovanja koje lice ima.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Razlozi za donošenje ovog zakona su postizanje veće angažovanosti proizvodnih kapaciteta u domaćim fabrikama koje se bave serijskom montažom svih vrsta traktora i time povećane angažovanosti domaće radne snage, uz povećanje konkurentnosti gotovih proizvoda, tj. traktora na domaćim i stranim tržištima, uspostavljanje obaveze primene i objavljivanja odluka o svrstavanju, koje je potvrdila SCO, odnosno Svetska carinska organizacija i odluka o svrstavanju Evropske komisije, omogućava da sve odredbe od ključnog značaja za svrstavanje po carinskoj tarifi bude u matičnom zakonu koji reguliše tu oblast, tj. u Zakonu o carinskoj tarifi.
Danas je pred vama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Glavne izmene zakona odnose se na usklađivanje sa propisima EU, tj. Direktivom 2015/849 i Direktive 2018/843, kojima se uređuje oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i prihvatanje Preporuke 28 Manivala, tj. tela Saveta Evrope koji se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima. A ciljevi iz zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću su: stvaranje pravnog okvira za adekvatnu kontrolu i preventivno delovanje radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u oblasti igara na sreću, sprečavanje lica koja su povezana sa kriminalom da budu vlasnici ili da upravljaju pravnim licima koja priređuju igre na sreću.
Naime, uvodi se poboljšan sistem kontrole, odnosno dostavljanje dokaza za praćenje i poznavanje priređivača, kako bi se prikupili podaci i informacije o vlasničkoj strukturi priređivača, upravljačkoj strukturi priređivača i finansijskim pokazateljima osnivača priređivača.
Takođe, stavlja se dodatno težište na zabranu povezanosti sa licima koja su povezana sa kriminalom, odnosno koja su osuđena za određena krivična dela i teže povrede propisa kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Sledeće na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Osnovni razlozi za donošenje zakona su: stvaranje uslova za unapređenje kvaliteta pruženih usluga, poboljšanje uslova poslovanja privrednih subjekata smanjenjem administrativnog opterećenja kroz optimizaciju i digitalizaciju postupka koje sprovodi Uprava za duvan u okviru programa Vlade „E-papir“, usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku, kao i preciznijim definisanjem obaveza privrednih subjekata.
Ciljevi izmena i dopuna Zakona o duvanu su: unapređenje poslovnog ambijenta, predvidivost poslovnog okruženja, povećanje efikasnosti u procesu izdavanja i obnavljanja dozvola, ujednačeno postupanje i transparentnost u pružanju javnih usluga.
Pred vama je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika kao zakon od naročitog značaja za unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti bilo je potrebno izmeniti i dopuniti, odnosno bliže urediti nadležnost organa i organizacija u pogledu kontrole evidentiranja podataka, istinitosti i tačnosti tih podataka, kao i dati ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a imajući u vidu da će se u postupku redovnog izveštavanja Komiteta Manival zahtevati da Republika Srbija dostavi podatke o efikasnosti primene sankcija propisanih ovim zakonom.
U ovom setu predloga zakona koji je na dnevnom redu Narodne skupštine je i Predlog zakona o dopunama Zakona o prekršajima. Reč je o dopunama koje su minimalne, ali takođe veoma značajne za postupak javnih nabavki.
Osnovni razlog za ove dopune su potreba međusobne usklađenosti između dva zakona. Naime, zbog potrebe usklađenosti sa rešenjima iz Predloga zakona o javnim nabavkama, koji predviđa novu zaštitnu meru, neophodno je intervenisati i u Zakonu o prekršajima i na taj način što će se u navedenom zakonu kao sistemskom propisati ta nova zaštitna mera. Reč je o novoj zaštitnoj meri zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki, a takođe je neophodno propisati i njen sadržaj, odnosno predvideti da se ova zabrana sastoji u privremenoj zabrani učiniocu prekršaja da učestvuje u postupcima javnih nabavki.
Zaštitna mera može trajati do dve godine i to računajući od dana pravosnažnosti presude kojom je izrečen prekršaj. Naravno, i stupanje na snagu ovog zakona je usklađeno sa početkom primene Zakona o javnim nabavkama.
Pred vama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti. Na osnovu objavljenih ocena u drugom izveštaju Komiteta Manival, potrebno je da Republika Srbija izvrši implementaciju preporuka u svoje zakonodavstvo, odnosno u Zakon o posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti.
Izmene i dopune ovog zakona imaju za osnovni cilj da se, uzimajući u obzir komentare i preporuke iz drugog izveštaja, unapredi zakonski okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma, kako bi sistem imao polaznu osnovu za popravljanje efikasnosti i delotvornosti. Izmene i dopune člana 5. predstavljaju direktnu implementaciju FATF-a preporuka, tačnije Preporuku 28, kojom je predviđeno uvođenje standarda stručnosti i podobnosti prilikom osnivanja, tačnije davanja dozvola za rad posrednicima u prometu i zakupu nepokretnosti.
U prilog pravnoj sigurnosti ide činjenica da predložena rešenja predstavljaju direktnu implementaciju preporuka FATF-a, kojima do sada nisu bile implementirane, a koje se, pre svega, odnose na onemogućavanje lica iz kriminogene sfere društva da budu u vlasničkoj ili upravljačkoj strukturi, odnosno koja su osuđena za krivična dela i teže povrede propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Predlog zakona usklađen je sa odredbama Krivičnog zakonika.
Nadam se da ćemo u narednim danima ovde u Skupštini Srbije imati konstruktivnu i argumentovanu raspravu.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite predložena zakonska rešenja. Hvala.

Hvala, ministre Đorđeviću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima prof. dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na 100. sednici Odbora za finansije, od 15 tačaka dnevnog reda, osam tačaka su bile izmene i dopune zakona koje su danas na dnevnom redu, a u nadležni su Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Ali, nama najinteresantniji, Predlog zakona o javnim nabavkama je inače bio i predmet rasprave sednice van sedišta Skupštine, koja je bila u Zrenjaninu i upravo smo tu negde detaljno, u saradnji i sa Upravom za javne nabavke i sa Komisijom za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ovog odbora, imali jednu debatu baš o svim detaljima, kada je u pitanju ovaj Predlog zakona, tako da je na 100. sednici Odbora, i kada govorimo o drugim zakonskim rešenjima, zaista bila jedna konstruktivna atmosfera.

Ono što mogu da kažem, to je da je jako dobro što smo uveli taj princip da kao odbor razmatramo zakone pre nego što se nađe uopšte u skupštinskoj raspravi. Smatramo da upravo zbog toga imamo manji broj amandmana i manji broj nesporazuma, u tom smislu da jednostavno neke stvari koje su date kao nova rešenja, da ih bolje razumemo.

Ono što je još važno reći, da pored Zakona o javnim nabavkama, Zakon o javnom dugu i uopšte Zakon o carinskim tarifama i onaj koji se odnosi na deo oko zaštite od terorizma, su uglavnom primene međunarodnih direktiva i to je u stvari nešto što je naša obaveza, da negde podižemo nivo saradnje i sa drugim državama i da sprovodimo te međunarodne, ne samo evropske direktive, već i one svetske, koje se direktno primenjuju.

Mislim da ovim predlogom zakona mi negde u svom već drugom, trećem koraku, zaista dajemo podršku predlogu budžeta Republike Srbije za sledeću, 2020. godinu.

I ono što je važno jeste da smo na Odboru za finansije zaista jednoglasno usvojili ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, profesorka Tomić.
Sada prelazimo na predstavnike, odnosno predsednike poslaničkih grupa.
Reč ima koleginica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na dnevnom redu današnje Skupštine imamo nekoliko zakona čijim bi se usvajanjem još više učvrstila makroekonomska stabilnost naše zemlje.

Jedinstvena Srbija smatra da se u poslednjih nekoliko godina puno uradilo na poboljšanju ekonomskog sistema i upravo pre nekoliko dana rejting agencija "Standard end pur" je poboljšala ocenu kreditnog rejtinga Srbije sa tendencijom za dalji rast.

Zahvaljujući prethodnim ocenama i ovoj poslednjoj, Srbija će se još bolje pozicionirati na svetskom finansijskom tržištu, što će svakako uticati na brže dobijanje investicionog rejtinga, kojim će se omogućiti mnogo lakše i jeftinije zaduživanje, odnosno da ćemo sredstva koristiti po nižim kamatnim stopama.

Na dobre rezultate su uticale reforme koje su sprovedene pre nekoliko godina, odnosno koje se sprovode poslednjih par godina u okviru finansijske konsolidacije i zahvaljujući tome imamo održivu makroekonomsku stabilnost.

Jedinstvena Srbija to gleda kao dobru poruku za međunarodne investitore, da je rizik ulaganja u našu zemlju smanjen, tj. da je manji nego prethodnih godina i Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna stranka uvek će podržavati zakon i mere kojim će se poboljšati ne samo kvalitetniji i bolji život naših građana, nego i celokupna slika Srbije u svetu.

Upravo danas imamo priliku da u ovom visokom domu razmatramo nekoliko takvih zakona.

Zakon o javnim nabavkama je dva puta menjan od 2013. godine i njime je uređena oblast javnih nabavki. Republika Srbija je u periodu od 2014. do 2018. godine Strategijom razvoja javnih nabavki usaglasila domaće propise sa direktivama i drugim aktima EU i njihovo puno sprovođenje u praksi. To mnogo znači, ne samo zbog usklađivanja sa tekovinama EU, već i zbog transparentnosti, veće konkurencije, ali i jednakog položaja privrednih subjekata, pogotovo malih i srednjih preduzeća.

Predloženim izmenama trebalo bi se pojednostaviti postupak javne nabavke, kao i da se smanji administrativno opterećenje, poveća konkurentnost i spreči koruptivno ponašanje.

Jedna od značajnih novina je elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava, kao i da svi postupci nabavke se sprovode elektronskim putem, čime se povećava transparentnost i smanjuje trajanje postupka javnih nabavki.

Elektronske javne nabavke će se podnositi preko portala Javnih nabavki i mislim da se time dosta unapređuje sam proces javnih nabavki, smanjuje se eventualna korupcija i birokratija i tako ćemo imati širu i jasniju sliku o javnim nabavkama.

Glavni cilj programa razvoja javnih nabavki za period od 2019. do 2023. godine jeste dalji razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki i to će se raditi kroz ostvarenje četiri posebna cilja.

Ciljevi se odnose na smanjenje rizika od neregularnosti, zatim, promovisanje ekološkog i socijalnog aspekta, i to uvođenjem nove vrste postupka javne nabavke, odnosno partnerstva za inovacije, jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki, a to će se raditi kroz pojednostavljenje procedure, smanjenjem troškova pripreme javnih nabavki, čime će se povećati interes privrednih subjekata, a samim tim se povećava i broj ponuda u postupcima javne nabavke, odnosno povećava se konkurencija među ponuđačima i povećanje efikasnosti i ekonomičnosti javnih nabavki, što se postiže uvođenjem obavezne elektronske komunikacije.

Javne nabavke predstavljaju jako bitnu i značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi i kada je sistem javnih nabavki dobro urađen, to omogućava da država pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobra, usluge i radove potrebnog kvaliteta.

Usvajanjem predloženog zakona domaćim privrednim subjektima omogućeni su fer i jednaki uslovi poslovanja za učešće u javnim nabavkama, a ujedno ćemo upotpuniti sliku Srbije kao stabilne zemlje, čime ćemo privući još više stranih investitora.

Zakonom o privrednim društvima uređuje se položaj privrednih društava, čime se stvara povoljnije poslovno okruženje za njihovo poslovanje.

Predloženim izmenama uvodi se novi model nagrađivanja zaposlenih.

Zakon o privrednim društvima koji od 2011. godine menja nekoliko puta, a poslednji put prošle godine, kao što sam i rekla, uređuje pravni položaj privrednih društava, što za rezultat ima razvoj privrede u Srbiji.

Svakako, na privredni rast Srbije veliki uticaj imaju i mnoge reforme koje su sprovedene poslednjih godina, kao i poboljšanje uslova poslova i smanjenje administrativnog opterećenja privrede, koje se ogleda u digitalnoj transformaciji. Pre nekoliko meseci uspostavljen je projekat "e-papir", koji ima za cilj da smanji administrativne troškove od 15 do 20 odsto do 2021. godine.

Ovaj projekat je posebno važan za mala i srednja preduzeća koja ostvaruju čak 35% BDP u Srbiji. Srbija ide u dobrom pravcu, jer se sve bolje rangira na "Duing biznis listi" Svetske banke za mala i srednja preduzeća.

Merama fiskalne konsolidacije, kao što sam i rekla, koje nisu bile tako popularne i lake, danas imamo mogućnost da, ne rušeći ekonomsku stabilnost naše zemlje, povećavamo plate i penzije.

Da se vratim na Zakon o privrednim društvima.

Imajući u vidu veliki rast informacione tehnologije u Srbiji, njen sve veći udeo koji zauzima u bruto društvenom proizvodu, neophodno je da se donesu mere koje podstiču razvoj te industrije, ali i drugih privrednih delatnosti i upravo informaciona industrija vrlo često angažuje mentore i konsultante koji rade za simboličnu naknadu, ili čak za obećanje da će dobiti deo udela kada privredno društvo ostvari profit, i upravo predloženom izmenom omogućava se stimulacija za njih, odnosno za učešće u kapitalu društva. To podsticajno utiče na zaposlene i na njihovo veće zalaganje i produktivnost, što svakako utiče na povećanje vrednosti kapitala samog privrednog društva.

Predložene izmene Zakona o javnom dugu treba da omoguće veću dostupnost hartija od vrednosti stranim investitorima i bolju kontrolu zaduživanja lokalnih jedinica samouprave. Učešće javnog duga u BDP Srbije za poslednje četiri godine je smanjen skoro 20% i Srbija se danas zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, a ne da bi isplaćivala plate i penzije što je bila situacija pre nekoliko godina.

Kada već govorimo o finansiranju infrastrukturnih projekata i kao poslanica ispred Jedinstvene Srbije koja dolazi iz Raške oblasti, želim da pohvalim jučerašnji početak radova na Moravskom koridoru. Moravski koridor će mnogo značiti ne samo za Raški okrug, već i za Rasinski i Moravički okrug, čime će se direktno uticati na ravnomerni regionalni razvoj, omogućena je lakša povezanost sa Beogradom i jugom Srbije, naši poljoprivredni proizvođači će lakše plasirati svoje proizvode i svakako će se pospešiti turistički razvoj tog dela Srbije. Upotpuniće se infrastrukturna slika tog dela Srbija koja će biti primamljivija, ne samo za strane, nego i za domaće investitore. U ovom delu Srbije živi oko 500 hiljada stanovnika, a izjave pojedinaca da je Moravski koridor nepotreban i preskup treba objasniti tim građanima koji sa velikim očekivanjem gledaju na ovaj projekat.

Inače, u ovoj godini otplaćeno je više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013. godine. Ono što treba napomenuti jeste da je javni dug, na osnovu izdatih garancija, u novembru mesecu 2019. godine iznosio oko 1,5 milijardi evra, što je za oko 46% manje nego 2013. godine kada je iznosio 2,8 milijardi evra.

Želim da pohvalim Ministarstvo finansija, pošto vidim tu i predstavnike iz pomenutog ministarstva, jer je u novembru na međunarodnom tržištu kapitala Srbija prodala 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,2%. Bolja cena koja je ostvarena govori da je poverenje investitora u rezultat ekonomskih reformi povećan i da je smanjen rizik ulaganja u Srbiji. Uspeli smo da se u ovoj godini dva puta pojavimo na međunarodnom ekonomskom tržištu i potvrdimo najniže kamatne stope na državne hartije od vrednosti.

Predložene izmene Zakona o sprečavanju pranje novca i finansiranju terorizma, koji je danas na dnevno redu, odnosi se na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i u ovoj oblasti Srbija je postigla značajne napretke. O tome da je Srbija u poslednjih par godina puno radila u ovoj oblasti govori Izveštaj Saveta Evrope u kojem se navodi da je za razliku od Izveštaja iz 2016. godine, kada je 10 preporuka, koje je Manival uputio Srbiji, devet ocenjeno kao delimično ispunjeno, u poslednjem Izveštaju iz februara 2019. godine se navodi da nema preporuke koja nije ispunjena.

Mislim da su Srbija i upravo Ministarstvo finansija uložilo velike napore da unapredi borbu protiv sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i vrlo je važno istaknuti da je Srbija skinuta sa tzv. liste međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca. To je jako važno, kako za poslovanje i buduće investitore, tako i za dalji put Srbije u Evropu, ali i za saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama.

Kada govorimo o najvećem riziku od pranja novca, on dolazi iz krivičnog dela utaje poreza i u periodu od 2013. do 2018. godine budžet Srbije je oštećen čak za 420 miliona evra. Treba naglasiti ulogu NBS u sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. To se ugleda u saradnji sa domaćim i stranim institucijama u oblasti supervizije i obuhvata razne vidove, posebno tehničkih aktivnosti. Jedna od značajnih saradnji je između NBS i Uprave za sprečavanje pranja novca koja se ogleda u mogućnosti razmene informacija, što znatno olakšava sam proces kontrole.

Da je Srbija iskreno posvećena borbi protiv pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma govori formiranje koordinacionog tela na čijem čelu je ministar finansija. Očekuje nas krajem godine ili početkom sledeće godine usvajanja nacionalne strategije iz ove oblasti. Mislim da smo svi svesni kolika je opasnost od terorizma u svetu i da je to globalni problem i da on direktno utiče na život ljudi. Srbija konstantno radi na tome da ojača napore u borbi protiv terorizma i zakonski je zabranjeno učešće naših građana u oružanim sukobima u drugim zemljama.

Za Jedinstvenu Srbiju bezbednost naših građana je na prvom mestu i uvek ćemo podržavati napore koji se ulažu da Srbija bude zemlja stabilnosti i ekonomskog napretka. U danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Hvala gospođo Jevđić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima narodni poslanik gospodin Dejan Radenković.
Izvolite kolega Radenkoviću.

Hvala potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre sa saradnicima, današnji paket predloga zakona koji je grupisan u ovoj tački 1. predstavlja donekle, da kažem, raznorodan skup unapređenje koji treba da omogući da se ostvare ciljevi reformske ekonomske politike i da sistemski i na dug rok se reše problemi koji postoje u nekim od najbitnijih segmenata našeg društva.

Rešenja iz ovih zakonskih predloga su na tragu najboljih praksi da daju odgovore na neke od izazova koji su se javili u sprovođenju… (Isključen mikrofon.)

Izvinjavam se, još jednom se prijavite.
Izvinite, molim vas.

Ne znam dokle sam bio u etru, ali nema problema. Evo, mogu da ponovim ovaj deo, bar.

Najbolje tako. Izvinite.