Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 10. maja 2019. godine.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam - niko nije pristupio glasanju, nije glasalo ukupno 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam - niko nije pristupio glasanju, nije glasalo ukupno 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam - niko nije pristupio glasanju od ukupno 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. jula 2017. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam - niko nije pristupio glasanju od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi, koji je podneo Narodnoj skupštini 25. jula 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam - niko nije pristupio glasanju od ukupno 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam - niko nije pristupio glasanju od ukupno 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Da li narodni poslanik želi reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam, niko nije pristupio glasanju, od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predloga.
Da li narodni poslanik želi reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predloga.
Da li narodni poslanik želi reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam, niko nije pristupio glasanju, od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predloga.
Da li narodni poslanik želi reč?
Ne, zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predloga.
Da li narodni poslanik želi reč? Da.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Skoro će osam godina od kada sam dobio zvanje počasnog profesora, Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta. Od tada sam samo četiri puta, ovo je četvrti put da oblačim ovu nošnju, odnosno odoru koju sam dobio tada. Povod je da javno saopštim, da je rektor Univerziteta Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta, Aleksej Semjonovič Ovčinikov, dobio zvanje redovnog člana Ruske akademije nauka, kao najviše naučno zvanje u Ruskoj Federaciji. Radi se o izuzetnom prijatelju i poštovaocu srpskog naroda, koji je više puta bio u Srbiji, zajedno sa delegacijama iz volgogradske oblasti i mislim da njegovo unapređenje zaslužuje da bude i ovde promovisan.

Istovremeno, želeo bih da predložim, po ko zna koji put, Narodnoj skupštini da uvrsti u dnevni red Predlog deklaracije o genetičkim modifikovanim organizmima. Do sada sam čitao pesme, koje su po mojoj molbi napisali Ljubivoje Ršumović i drugi, a sada sam zamolio Milana Ružića, koji je nedavno objavio knjigu „Narod za izdavanje“, čiji su recenzenti Matija Bećković, Emir Kusturica i Miloš Ković, preporučujem da pročitate i on mi je o GMO i „Monsantu“, napisao sledeće: „Dragi gospodine Ševarliću, šaljem vam svoj kratki doprinos, odavno postoji težnja velikih sila da se ostvari plan rasterećenja planete Zemlje.“ U pitanju je smanjenje svetskog stanovništva, sa današnjih sedam i po milijardi, na takozvanu „zlatnu milijardu“. Toj težnji su bili podređeni mnogi zločini, u kojima smo i mi, u Srbiji, služili isključivo, kao žrtve. Američki „Monsanto“ je dve decenije bio barjaktar za postizanje tog plana, a zatim je tu ulogu preuzeo Nemački „Bajer“.

Zašto nam tvorci biogenocidne „zlatne milijarde“ nameću GMO? Zato, jer je lakše, jeftinije i prikrivenije posaditi GMO u zemlju i poslužiti smrt u tanjiru, nego je sejati bombama. Ne znam zašto bismo se svojevoljno se kandidovali za nove žrtve trujući našu decu i polja, dajući tako doprinos biogenocidom rasterećenju planete Zemlja. Uvođenje GMO je tovljenje naroda smrću. Hvala vam što ste glasni u vezi sa ovom temom, jer je previše važna da bi se ovoliko ćutalo. Hvala vam.

Zahvaljujem, profesore.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević na osnovu 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za posete Narodnoj skupštini Republike Srbije određenih ekstremističkih organizacija i pojedinaca, koje je podneo Narodnoj skupštini, 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč?
Da, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući odevnu modifikaciju mog kolege, poštujući boje Džon Dira, zeleno i žuto, javio sam se samo da kažem, da ne bi gledaoci bili u zabludi, Zakonom o GMO, zakonom, zabranjen je uzgoj i promet genetički modifikovanih organizama. Znači, to je zabranjeno u državi Srbiji. Deklaracija koju traži moj kolega u bojama Džon Dira, nije pravno obavezujući dokument. Zakon je pravno obavezujući dokument. Tražiti deklaracijom da se dovede u sumnju zakon koji izričito kao pravno obavezujući dokument kaže, da je zabranjen promet, uvoz i uzgoj GMO je velika greška to je već zakonom zabranjeno. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme koji je podneo Narodnoj skupštini 27. septembra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Vukadinović želi reč?
Da, izvolite.

Zahvaljujem.

Samo od prošle sednice na kojoj sam podneo ovaj predlog, dakle, samo poslednje dve nedelje mi imamo još nekoliko vrlo zabrinjavajućih činjenica ili indicija koje bih rekao potvrđuju potrebu za ovakvim malo na izgled radikalnim, ali rekao bih neophodnim i celishodnim predlogom.

Dakle, samo poslednjih desetak dana, oglasilo se Američko ministarstvo finansija i stavilo, uvelo sankcije nizu ličnosti, pojedinaca vezanih za upravo ovu oblast o kojoj sada govorim. Dakle, industriju naoružanja, odnosno namensku industriju i neka lica koja su vezana za upravo ove najviše pominjane firme, privatne firme koje poseduju proizvodnju, ili su posedovale u prodaji proizvoda namenske industrije, ne samo Krušika nego i drugih naših fabrika. Dakle, niz ličnosti koje su kažem, vezane za trgovinu naoružanjem se našlo pod udarom sankcija Američkom ministarstva finansija.

E, sada, mi kao građani, kao narod imamo dosta loše iskustvo sa tim sankcijama, jer znamo da sankcije mogu biti opravdane i mogu biti i neopravdane, zato bih ja voleo pored svih drugih razloga koje sam ovde već navodio u prilog toga da se izbace privatni posrednici iz prometa i trgovine naoružanjem, dakle, ja bih voleo da sada znamo o čemu se tu radi. Dakle, da li su te sankcije opravdane ili neopravdane. Da je reč o državnoj firmi možda bi opet zbog nekog interesa ili zameranja nekom interesu svetskih moćnika došla ta lica, odgovorna lica u tim preduzećima do sankcija, možda bi, a možda i ne bi.

Mi ovako ne znamo da li je reč o nekom marifetluku i manipulaciji ili je reč, prosto, da se te ličnosti bave nedozvoljenim poslom ili je reč o tome da su negde očepili neku ili stali na žulj nekom interesu velike sile.

Dakle, i zbog toga je važno da znamo da proizvodnja i promet oružja bude državni posao, ma koliko to zvučalo možda malo retičkim i nekim kolegama.

Ne čujemo da je nemački „Špigl“, koliko juče, objavio tekst u kome je rekao vrlo grubo formulaciju, citiram – državni kriminal, da se ovde u prometu u okviru „Krušik“ radi o državnom kriminalu uz podršku države. Dakle, to o čemu bruje ovde javnosti, bar deo javnosti i opozicija, govori sada i najugledniji nemački nedeljnik, takođe je objavio veliki tekst na tu temu, napominjem i naglašavam - državni kriminal uz podršku države. Da li je to tačno, da je to kleveta ili zaista ima elemenata onoga o čemu se govori, ili sad već svetskoj i domaćoj štampi, voleo bih da se to utvrdi, a za početak da ne lovimo pojedinačno komarce, nego da isušimo tu baru posedništva koja proizvodi ovu malignu bolest. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo - 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora, radi utvrđivanja činjenice i okolnosti ubistva gospodina Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, počinjenog u Kosovskoj Mitrovici, dana 16. januara 2018. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić 5. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Vukadinović, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovo je doslovno poslednji put da ću o ovome govoriti u ovom obliku u Narodnoj skupštini. Više puta sam predlagao, više puta obrazlagao zašto je u interesu i građana Srbije, i većine skupštinske u ovom sazivu, Skupštine Srbije u interesu da se formira anketni odbor radi utvrđivanja činjenica o ubistvu Olivera Ivanovića, kako zbog značaja, koji je gospodin Ivanović imao za Srbe na severu Kosova, a i uopšte na Kosovu i Metohiji, a naročito na severu Kosova i Metohije. U zaštiti tog stanovništva, u odbrani u nekoliko pogroma od 1999. godine, pa na ovamo, dakle on i njegovi saradnici su imali veoma važnu ulogu, naravno ne samo on nego i mnogi drugi tamo.

On je bio simbol i borbe za očuvanje Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a istovremeno i za toleranciju i za dijalog, i za razgovor, i sa Albancima, kako sa Albancima tako i sa predstavnicima Međunarodne zajednice. Upravo kao takav izgleda da je smetao onima kojima do dijaloga nije.

Dakle, mi smo dužni na neki način, ja bar to tako osećam i zbog njega i njegove porodice, da oformimo taj anketni odbor, a mislim da bi to bilo vrlo korisno i celishodna stvar i s obzirom na optužbe koje kruže i koje se čuju o umešanosti nekih elemenata i neki srpskih elemenata u tu likvidaciju.

Ma koliko to bilo strašno da se čuje, a kamoli da se potvrdi, mislim da mi kao država i kao Narodna skupština smo dužni da utvrdimo punu istinu i baš zato u vezi sa tim i na taj način sprečimo i umanjimo mogućnost manipulacije prištinske strane. Oni vode istragu, oni podižu optužnice, oni raspisuju poternice.

Dakle, naravno da su nama donekle vezane ruke, ali je važno da se na taj način pokaže volja najvišeg zakonodavnog tela, da se ta istina utvrdi, a ne da se gura pod tepih.

Poslednji put o tome govorim, neću više to predlagati. Apelujem na skupštinsku većinu i na čitavu javnost da shvati ovo ozbiljno, ukoliko je tu u interesu, kažem, ne sada našeg duga prema gospodinu Oliveru Ivanoviću, mada svakako ima i toga, nego pre svega našu obavezu da otklonimo svaku sumnju da je država Srbija direktno ili indirektno u to umešana. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo - 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera i emitovanja prekograničnih kanala, emitovanja domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koje kontrolišu Dragan Đilas, Dragana Šolak i Dejvid Petreus, koji je podneo narodnoj skupštini 12. aprila 2019. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Risitičević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim za malo pažnje.

Dame i gospodo narodni poslanici, martovski pogrom 2004. godine, tada u Kosovskoj Mitrovici sam bio sa Oliverom Ivanovićem. Gospodin Vukadinović je u to vreme šetao kroz Beograd, bilo je izuzetno opasno. Albanci nikad nisu zaboravili Oliveru Ivanoviću ni 2004. godinu, a ni 1999. godinu, kada je sprečio UČK, OVK teroriste da pređu na teritoriju Severne Mitrovice. Danas da nije bilo Đorđa Vukadinovića i Vojislava Koštunice Albanci ne bi imali kandidata za premijera. Njemu je to smešno. On je tada snažno podržavao Koštunicu koji je svojim potpisom abolirao Kurtija i 2018. albanskih terorista. I ja tvrdim, gotovo odgovorno, da su Albanci, znači neko od tih 2018. albanskih terorista, od kojih su neki postali navodno političari i nazovi državnici, ubili ili naredili da se ubije Oliver Ivanović.

Ovi TV kanali koje sam spomenuo i ovi ovakvi poslanici, tu krivicu ima da svale na Srbe. Dok nas svi napadaju spolja, oni nas napadaju iznutra želeći da dokažu sat vremena posle ubistva da su to uradili Srbi, a ne Albanci, koji su bili teroristi i koji su ga dva puta zatvarali i … suđenja državi, čini mi se dve godine u pritvoru.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče trgovine oružjem, drugi predlog Đorđa Vukadinovića, to je još jedan pokušaj iznutra da se oslabi vojna i namenska industrija Srbije. „Krušik“, „Prvi Partizan“, Lučani, posle ove kampanje izgubili su ugovore vredne 80 miliona evra. Kampanju su vodili oni i njihova novinarka iz Bugarske Gajtandžijeva i Bugari su dobili posao od 80 miliona evra koja je izgubila naša namenska industrija, koja je bila na izdisaju dok su oni vladali, sada kada se oporavila, dok se ruši kao vlast, sad je ruše kao opozicija, želeći da unize našu namensku industriju i proizvodnju svedu na onu koju su oni ostavili.

Ovo je prvi put da jedan Srbin, koji se predstavljao kao Vlah i koji je priznao da se lažno predstavljao i da je pokušao da ukrade nacionalni identitet jedne manjine, ovo je prvi put da jedan Vlah radi u korist Bugarske. Hvala.