Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, onako kako je već naglasio i stavio do znanja predlagaču naš ovlašćeni predstavnik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naš drug Dejan Radenković, nesumnjivo je da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati set zakona o kojima raspravljamo.

Moj fokus diskusije na današnjoj raspravi će biti isključivo u odnosu na zakon, odnosno zakon o dopunama Zakona o privrednim društvima, pa ću vas uvaženi ministre, zamoliti za pažnju što se tiče nekoliko krajnje dobronamernih sugestija kada je u pitanju praktična primena ovog zakona.

Nesumnjivo je da građani kroz ovaj zakon mogu da prepoznaju nešto što je kvalitativan pomak u odnosu na dosadašnje odredbe Zakona o privrednim društvima. Ono što je suštinska promena ovog zakona jeste uvođenje jednog novog instituta, a taj institut se zove rezervisani sopstveni udeo.

Ja vas molim da u tom pravcu razmenimo mišljenje i prodiskutujemo o nečemu što je u svakom slučaju afirmativno i što će u nekoj budućoj perspektivi doprineti da se privredna društva daleko bolje pozicioniraju kada je u pitanju privredna situacija u Republici Srbiji.

Konkretno o čemu se radi. Radi se o tome što se ovim zakonom doprinosi da daleko bolje i adekvatnije budu nagrađen oni koji to do sada nisu mogli imati kao mogućnost, a to su kako zaposleni, tako i ona treća lica koja se angažuju od strane privrednih društava, kao što su konsultanti, kao što su savetnici, čak i investitori i na taj način stvaramo jedan povoljniji privredno pravni ambijent kada je u pitanju Republika Srbija.

Ono što je jako dobro, što ću da afirmišem kao nešto što do sada nisu bila zakonska rešenja, jeste način kako se stiče rezervisani sopstveni udeo i način kako se ostvaruje pravo na osnovu tog rezervisanog sopstvenog udela. Šta je u suštini rezervisani sopstveni udeo? Kada bi se to prevelo na nekakav jezik razumljiv za građane Republike Srbije, radi se o udelu koji stiče društvo. U konkretnom slučaju akcenat je na društvo sa ograničenom odgovornošću i taj udeo se stiče bez teretno, dakle bez naknade i stiče se od osnivača, odnosno člana društva.

To je nešto što je u pravnoj regulativi dobro rešeno. Na osnovu tog sticanja tog udela, zaposleni u društvu će imati pravo da pod povlašćenim uslovima ostvari mogućnost na prodaju svog udela, a to podrazumeva mogućnost da na određeni dan i po određenoj ceni može da ostvari određene benefite kada je u pitanju prodaja udela u društvu.

Zašto je ovo dobro regulisano? Zbog toga što se na ovaj način stimulišu pre svega zaposleni da se daleko više angažuju na svojim radnim mestima u smislu ostvarenja prihoda privrednog društva, konkretno društva sa ograničenom odgovornošću, a na taj način ostvaruju i povoljnost za sebe. Ta povoljnost za sebe podrazumeva naravno određena očekivanja koja se sada pojavljuju kao sasvim realna, a to realno očekivanje jeste da će on ostvariti određenu povoljnu cenu prilikom prodaje udela društva na način kako je to regulisano.

Ono što je jako dobro, jako je dobro što je taj udeo, hajde da kažem, zaštićen. Zaštićen na taj način što svako društvo ne može imati više od 40% rezervisanih sopstvenih udela, dalje, što se tim rezervisanim sopstvenim udelom ne može raspolagati i ono što je takođe dobro rešeno, odnosno normirano jeste kada se taj rezervisani sopstveni udeo čak može i poništiti, odnosno pretvoriti u više rezervisanih sopstvenih udela.

Zašto ovo govorim? Da bi u prostili regulativu, koja će zaposlenima omogućiti benifite, moramo imati u vidu nekoliko činjenica. Prva činjenica jeste, da svako od zaposlenih mora imati odgovarajuću pravnu zaštitu, kada bude koristio taj instrument koji je isključivo finansijske prirode, a to u prevodu znači sledeće. Ako je on ostvario pravo da može taj finansijski instrument da koristi, onda mu se to pravo mora obezbediti u rokovima koji su ovde regulisani, odnosno predviđeni, po meni krajnje realno u praktičnom smislu reči. Ali, šta u koliko mu se cena ne isplati, šta je posledica u takvoj situaciji? Pa, posledica u takvoj situaciji jeste sudska zaštita i on ima pravo da podnese tužbu i da tom tužbom traži ili naknadu, na osnovu tog svog finansijskog instrumenta, odnosno prava koja mu daje određeni novčani benefit, ili da traži utvrđenje prava statusa lica, koje to pravo ima, kao titular prava. Naravno, da će u ovom pravcu biti isključivo nadležni privredni sudovi, s obzirom da su privredni sudovi i onako nadležni za status na pravna pitanja, kada su u pitanju privredna društva, odnosno kada se primenjuje Zakon o privrednim društvima.

Sada, ono što bi moglo da bude polemično, uvaženi ministre, je sledeće. Ovo je bilo sve, hajde da kažemo, pravna retorika, koja može građanima da bude i dovoljno jasna ili možda čak i nejasna, ali ono što će građane da tangira, kao zaposlene, su sledeće činjenice. Ovaj zakon, kao i svaki drugi zakon, mora da ima, takozvano, opšte dejstvo, da se ne odnosi smo na jedan segment zaposlenih, nego na sve zaposlene. Međutim, ovde smo se fokusirali na jedan deo privrednih društava, pa smo rekli koja to privreda društava će automatski moći da zaposlenima garantuju i realizuju ova prava. To su privredna društva u oblasti IT tehnologije.

Zašto? Pa, zbog toga što se ta društva, za relativno mala finansijska ulaganja, osnivaju, a onda ostvaruju velike prihode, veliki profit i ta društva imaju veliku perspektivu. Osim toga, upravo privredna društva koja se bave IT tehnologijama, potražuju ogroman broj zaposlenih, isključivo iz IT struke. Dakle, informacione tehnologije jesu, ne sumnjivo perspektiva, ali da li ćemo na taj način dovesti ostala privredna društva u diskriminatorski položaj, u koliko forsiramo samo privedena društva koja se bave IT tehnologijama? Lično mislim da hoćemo.

Drugi problem, koji u praksi može da se pojavi, uvaženi ministre, je sledeće prirode, ovde kažemo da se stimulišu zaposleni, kako bi na osnovu ovog zakona, kroz prodaju udela, ostvarili određene benifite, jer će te prodaje biti po povlašćenim cenama, a oni će ostvariti odgovarajuću naknadu za njihov rad. Sada se postavlja logično pitanje i mi, kao partija koja se dosledno, posvećeno i iskreno bori za socijalna prava građana Republike Srbije, a pre svega za prava zaposlenih, postavljamo pitanje, pa koja to privredna društva danas, s obzirom na privrednu situaciju u Republici Srbiji mogu da garantuju ova prava?

Smatram, odnosno mi socijalisti, imamo stav da to nije veliki broj privrednih društava, imamo baš veći broj privrednih društava koja su negde na ivici, takozvanog solventnog poslovanja ili solventnosti, koja i nemaju veliki broj zaposlenih i koja nemaju neku veliku motivaciju, da se kroz rezervisane udele, kako su ovde regulisani, odrede prema zaposlenima, u smislu njihovog boljeg položaja, boljeg položaja kada je u pitanju sticanje prihoda.

Zašto? Pa, zbog toga što su ta privredna društva i onako i ovako na samoj ivici rentabilnog poslovanja, a ako su na ivici rentabilnog poslovanja logično je da se postavlja pitanje, da li će moći bez teretno da stiču udele, od svog člana, jer jednočlano društvo može da stekne ove rezervisane udele, ali se postavlja pitanje kako će se kasnije taj plasman sprovoditi?

Prema tome, nismo preterani optimisti, i ako imamo razloga za optimizam, nismo preterano optimisti kada je u pitanju realizacija ovog zakona, u punom kapacitetu.

Na samom kraju želi samo da se dotaknem još jednog pitanja, u nekoliko sekundi, to su javni beležnici i sprečavanje terorizma. Moram da skrenem pažnju da su javni beležnici odgovorili zadatku 2018. godine, da su podneli 230 sumnjivih izveštaja, a u 2019. godini 87. Želim samo da ukažem na njihovu veliku ulogu kada je u pitanju sprečavanje terorizma, pa i u tom pravcu ćemo ovaj zakon podržati.

Na kraju, želeo bih da se zahvalim vama na pažnji, a u ime naše poslaničke grupe da vam još jednom skrenem pažnju na činjenicu koja je nesporna, a to je da podržavamo uvek sve ono što je u duhu socijalne pravde i što građanima Republike Srbije omogućava bolji život, a zato se bore socijalisti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Đorđević. Izvolite.

Samo jedno kratko objašnjenje. Zahvaljujem se na konstruktivnom razmišljanju i na predlogu ali samo da skrenem pažnju da ovo ne važi samo za određena privredna društva već važi za sva privredna društva. Tako da tu nedoumicu isključimo. Ja kao ministar imam bojazan kao i vi kako će to da krene, ali svakako smo trebali da uđemo u ovako nešto jer to je svakako dobro pogotovo u IT industriji i tu jeste i Ministarstvo privrede dalo kao primer IT industriju jer mislim da je to prva oblast u kojoj tako nešto može da zaživi i gde postoji veliko interesovanje s obzirom na to da su IT stručnjaci malo sa većim platama i primanjima i kad-kad su vrlo zainteresovani da uđu u vlasničku strukturu i samim tim doprinesu da ta IT kompanija izađe na tržište i da bude bolje pozicionirana.
To je samo dato kao primer, a naravno omogućeno je svim privrednim društvima, i kao što je kolega iz Ministarstva privrede rekao, treba raditi na tome, treba animirati s obzirom da je sam procedura vrlo komplikovana i pitanje kako i na koji način će da zaživi, ali mislim da uz konkretnu saradnju Ministarstva privrede ljudi iz Ministarstva privrede bitno nam je da to krene i da imamo bar jedan pozitivan primer, a verujem da će to vrlo brzo zaživeti kod nas u privredi. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Veliko je zadovoljstvo što razmišljamo na isti način. Da bih ja otklonio jednu dilemu, kad sam rekao da se ne dovede u diskrinatorski položaj onaj drugi segment privrednih društava koja nisu u oblasti IT tehnologija, ja pokušavam sada da budem potpuno precizan. Tačno je da se zakon odnosi na sve, ali ja i vi očigledno delimo isto razmišljanje. Postavlja se pitanje, da li ćemo uspeti da sva privredna društva animiramo da upravo ovaj zakon bude prihvatljiv i za one za koje u suštini nisam siguran da će u samom početku moći da osete taj tzv. praktični efekat ovog zakona.

Ono što mi se čini jako važnim jeste činjenica da upravo tamo gde imamo mali broj zaposlenih treba stimulisati poslodavca da kroz privredni ambijent, kroz privredno poslovanje pospeše svoj privredni ambijent i da se u tom privrednom ambijentu unapredi i njihovo poslovanje i povećava broj zaposlenih, tek tada se stiču uslovi da praktična primena ovog zakona bude najefikasnija.

Pošto zbog vremena koje sam morao, naravno, uvažavanje mojih kolega da ostavim da i oni prodiskutuju, odnosno uzmu učešće u diskusiji po ovoj temi, želim samo još jednu činjenicu da istaknem kada je u pitanju ovaj zakon, uvaženi ministre, a to je činjenica da kada govorimo o stimulacijama, kada su u pitanju konsultanti, da li će, to se postavlja kao jedno pitanje za koje se možda može reći smisleno ili ne, ali se postavlja pitanje da li konsultantima treba omogućiti pun kapacitet sticanja udela po ovom zakonu i na taj način konsultante možda staviti u nešto veći ili privilegovaniji položaju u odnosu na ostale zaposlene u privrednom društvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, nije tu Ljubiša Stojmirović, koji kaže da je Crna Trava najlepše mesto u Srbiji, a ja mislim da je ipak Svrljig.

Za mene je najbitnije da pomenem sve ovo što sam sada rekao zato što tako radim od početka kada sam počeo da budem poslanik 2014. godine, izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić, a predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku.

Do sada sam uvek govorio o svim onim problemima koji se dotiču svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije, brdsko planinskim područjima, problema ljudi koji žive na selu, žive od sela i sada imamo određen set zakona koji se tiču baš određenih stvari koje možemo da uštedimo, određena sredstva za naše ljude, za budžete tih lokalnih samouprava, za veće finansijske pomoći, za poljoprivredu, za socijalnu pomoć, za naše ugrožene i normalno, imamo veliku šansu da donošenjem ovih zakona određene stvari da pospešujemo i da razvijemo još više privredu i poljoprivredu, na jugoistoku Srbije u nerazvijenim područjima.

Inače, ja ću sada reći nekoliko stvari koje su konkretno vezane za Predlog zakona o javnim nabavkama, pošto imamo predlog zakona koji je bio 2012. godine donesen, pa posle je imao dopune, gde sad ovom dopunom Zakon o javnim nabavkama i još neke stvari se bliže rešavaju i brže se rešavaju za potrebe javnih uprava, lokalnih samouprava, pošto određene smernice sada ovom zakonu daju mogućnost da se neke stvari mnogo brže završe, ono što je bitno, da ljudi koji su najkvalitetniji ponuđači da firme koje imaju najkvalitetnije uslove mogu da dobiju posao, a da oni koji žele samo da fingiraju, da prave probleme, na ovaj način se oni stavljaju van snage, odnosno daje se veća mogućnost kvalitetu, ceni i svemu onome što je bitno.

Čuli smo koliko su se sredstva uštedela kada je donet Zakon o javnim nabavkama, koliko je novca obezbeđeno za neke druge aktivnosti, za potrebe naših malih sredina.

Inače, ja sam vrlo zainteresovan da se ove stvari još bolje realizuju, da nabavke koje se donose i koje su potrebne, da se rade određeni poslovi u lokalnim samoupravama, u domovima zdravlja, u kliničkim centrima, svuda gde je to potrebno da to bude na najpovoljniji, najbolji način za korisnike usluga, za te ljude koji tamo koriste te usluge. Konkretno mislim da je to jedini način da se obezbede više sredstava za bolji život, da se ta sredstva ulože u ona područja iz kojih ja dolazim, da kada sledeći put govorimo, da ne kažete samo da najlepša opština u Srbiji opština Svrljig, nego opština koja ima najveći prosperitet.

Da bi imali potrebu da se mnogo više sredstava ulaže u tim našim sredinama, da se odvaja više sredstava i za ta nova privredna društva kroz određene stimulativne mere, kako je rekao gospodin, kolega poslanik Neđa iz poslaničkog kluba SPS, puno stvari su ovde u ovom predlogu zakona za privredna društva i rečena, vezano za IT tehnologiju, za otvaranje takvih privrednih društava, ali i konkretno velika stvar jeste da se obezbede više sredstava za stimulaciju upošljavanja ljudi u sredinama iz koje ja dolazim, iz takvih opština, da se tamo obezbede bolji uslovi, da budu veće subvencije vezano za privredne subjekte, da se više izdvaja za subvencije za poljoprivredu, da se u takvim sredinama obezbedi više sredstava za rešavanje infrastrukturnih problema, i konačno, da se u našim područjima gde su ta naša sela o kojima svi govorimo kada je teško, jer jedno selo, drugo, toliko je dobro, a svedoci smo, o tome je pričao malopre i prethodni govornik da ima dosta stvari u tim našim selima u kojima moramo više obratiti pažnju kroz program za naše žene, za našu decu koja žive na selu, za upošljavanje takvih ljudi kroz program zdravstvene zaštite, prosvete, ulaganje u sport.

To su sve elementi kako bi ti naši ljudi, kada uštedimo sredstva, kada donesemo ovaj novi Zakon o javnim nabavkama, imamo tu mogućnost da dosta sredstava da uštedimo i ta sredstva upotrebimo za potrebe rešavanja problema naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, u nerazvijenim opštinama, u opštinama koje su četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine.

Samo na taj način, takvim ulaganjem i više ulaganja mora da bude za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju moraju da imaju veću razliku ulaganja u odnosu na osobe i na ljude, odnosno žene i na novorođenu decu koja žive u većim centrima, u razvijenim gradovima i opštinama.

Pa, baš zbog toga mi moramo dati više sredstava i Svrljigu, i Beloj Palanci, i Gadžinom Hanu, i Babušnici i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije, a i svim onim ljudima koji žive na selu i od sela.

Kroz takva ulaganja ja sam siguran da bi smo imali mogućnost da se bar neko vrati u tim opštinama, u tim selima, a sa druge strane neki ljudi ne bi išli ni u Slovačku, ni u Nemačku, ako bismo obezbedili veća sredstva. To radimo ovakvim zakonima koje sada donosimo, gde se ima mogućnost da se uštedi, a pokazalo se u prethodnom periodu da je dosta rađeno na tim uštedama, kroz program javnih nabavki, kroz upravu za javnu nabavku, uprave za javnu nabavku koja je veoma aktivna.

Veliki broj problema se rešava, ali sada ovim zakonom ćemo to još poboljšati i dati mogućnost da se više sredstava obezbedi u razvoj nerazvijenih područja, u razvoj naših sela, u razvoj poljoprivrede, u mlade na selu, u ljude na selu, u žene na selu.

Normalno kada razvijamo naša sela, razvijamo, siguran sam, i te opštine koje su, što se kaže, rubna područja u kojima ukoliko naši ljudi iz njih odu u veće centre, verujte mi, vrlo će teško biti da Srbija napreduje.

Ja ću još jednom kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao narodni poslanik podržati set svih ovih zakona, jer mislim da su potrebni i bilo bi dobro da to uradimo i ranije.

Svaka čast, još jednom, predlagačima, jer je ovo potrebno za razvoj naših područja.

Hvala, još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovan građani Srbije, ispred nas je set jako važnih zakona, međutim, pod okolnostima da su moje kolege govorile pre mene, ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Kada je u pitanju Zakon o igrama na sreću važno je da su izmene o kojima raspravljamo proizvod, pre svega potrebe i obaveze daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti i sa direktivama EU iz 2015. i 2018. godine, i sa preporukama FATF-a, odnosno međuvladine organizacije osnovane još 1989. godine, na predlog Grupe G-7, dakle, od strane sedam najrazvijenijih zemalja radi razvoja politika borbe, pre svega, protiv pranja novca i organizovanog terorizma na međunarodnom nivou.

Još pre 30 godina ocena je bila i na međunarodnom nivou da je sektor igara na sreću veoma ranjivo, odnosno, problematično područje kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma, jer su u pitanju ogromne količine novca koje završavaju u igrama na sreću.

I u našoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a doneto je za period 2015. - 2019. godine, igre na sreću su označene kao osetljivo područje koje je neophodno dodatno urediti i obezbediti adekvatnu zakonsku i društvenu kontrolu nad priređivanjem ovih igara i pratiti tokove novca koje se okreću u ovom sektoru.

Znamo da ni u Srbiji novac koji kruži u sektoru igara na sreću nije ni mali, niti zanemarljiv, pogotovo ako se ima u vidu pojava sve većeg broja privatnih priređivača igara na sreću, posebno kada su u pitanju igračnici ili sportske kladionice.

Podsećanja radi, priređivanje igara na sreću shodno Zakonu o igrama na sreću organizuje se radi razonode učesnika i ostvarivanje dobitaka, bilo u novcu, bilo u uslugama ili pravima.

(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)

Uvaženi predsedavajući, ja sebe ne čujem.

(Milorad Mirčić: Izvinjavamo se koleginice, ali mi moramo da komuniciramo sa ministrom.)