Hvala, gospodine Arsiću.

Sada reč ima kao ovlašćeni predstavnik, gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju set ekonomskih i anti-koruptivnih zakona, ja nisam čuo od predstavnika opozicije ni bivšeg režima neku ozbiljnu zamerku za zakone. Valjda su dobri.

Govorili su o svemu drugome, samo ne o zakonima, tako da očigledno je da se trend donošenja sve boljih i boljih zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije nastavlja.

Znate, kada kolega poslanik potroši 15 minuta da ubeđuje narodne poslanike, građane Srbije, da je eto „Behtel“ dobio neki fingiran posao koji je skuplji za 300 miliona evra, nego što bi to inače bilo, ja postavljam pitanje – da li on za koliko je to 300 miliona evra?

(Aleksandar Šešelj: Koliko je na gomili ili?)

Može hipotetički da se u neke radove vrednosti 600 miliona evra uveća za 10, 15 ili 20 miliona evra…

Kolega Šešelj, pustimo kolegu Arsića da govori. Vidim i kolega Šarović hoće da govori, svi će dobiti reč, nije problem.

Nastavite, kolega Arsiću.

Ali, da kaže da je nešto skuplje za 300 miliona evra i da će umesto 500 miliona evra koštati 800 miliona evra, e, to je već ozbiljan problem, da bilo kog ozbiljnog u ovoj državi ubedite da je to moguće.

Možemo da pričamo o svim ponudama, međutim, postoji jedna druga stvar koja se zove specifikacija javnih radova. Po toj specifikaciji javnih radova vidite šta u stvari jedna ponuda sadrži, šta druga ponuda sadrži i zašto je jedna drugačija od druge.

I još nešto, zaista nemojte da potcenjujete kineska preduzeća, jer ne postoje uslovi koji mogu da se predvide u zaključenju jednog takvog sporazuma koje Kinezi nisu u stanju da ispoštuju. Tako da ta priča da je bila favorizovana samo jedna strana potpuno propada, a vidim i po reakcijama iz klupa svojih kolega koji su opozicioni poslanici da ih ova moja diskusija nešto boli, nešto im smeta, nešto im se ne sviđa.

Imamo sada Zakon o javnim nabavkama kao prvu raspravu i mogu da kažem da je Zakon o javnim nabavkama koji je podnela SNS 2012. godine, kao poslanička grupa a ne kao Vlada, ne kao ministarstva, izdržao sve probe na koje je stavljen i isto tako mogu da kažem da je Zakon o javnim nabavkama iz 2012. godine započeo novi trend javnih radova, prikupljanja ponuda, izbora ponuđača, koji se nastavlja i sa ovim novim zakonom.

Izgleda mi da to najviše smeta. Razumem ja što smeta Bastaću, što smeta Đilasu, to razumem, jer da je bio zakon i ovaj koji je sada važeći i ovaj koji treba da usvojimo, recimo, Most na Adi ne bi koštao 600 miliona evra plus 300 miliona evra pretpristupne saobraćajnice, nego bi koštao višestruko manje, otprilike.

Vidim da je i to smešno. Meni su bili smešni navodi, recimo, kako to banke mogu da kontrolišu sprečavanje pranja novca? Valjda se te transakcije obavljaju u bankama? Ali, ko poznaje neka ekonomska pravila, to neće nikada da kaže. Pa kada dobacuje, neka sluša, da nešto nauči, jer će mu trebati za sledeću diskusiju.

Da se vratim na Zakon o javnim nabavkama.

Ono što sprečava korupciju jeste transparentnost u samom postupku javne nabavke. Kao što to reče moj uvaženi kolega Marijan Rističević, za vreme bivšeg režima, dok su vlast vršili Tadić, Jeremić, Đilas i ovaj veseljko Bastać, javne nabavke su bile tajni ugovori i tajni poslovi.

Još nešto - takav je bio postupak, da ste mogli da stavite diskriminatorske uslove u oglas o javnim nabavkama i specifikaciji radova i da nemate nikakvu zaštitu u postupku i dobiće onaj izvođač javnih radova kome je to bilo i namenjeno, odnosno čija je maltene slika bila u samoj ponudi.

Novim zakonom koji je donet 2012. godine, ponoviću, koji je predložila Srpska napredna stranka, ne Vlada, ne ministarstvo, na jednu lošu praksu u Republici Srbiji sa zakonom o javnim nabavkama stavljena je tačka.

Godine 2015. zakon je preživeo izmene i dopune samo u onom delu gde se zakon usaglašavao sa direktivama koje je imala EU. Čisto i to, ako neko hoće da kaže da zakon nije bio dobar. Bio je dobar i on je u suštini postavio temelje i ovom novom zakonu.

Šta treba da se izdvoji iz ovog zakona i što trebamo da nastojimo da u svakom zakonu koji se tiče postupka javnih nabavki uvek ostane, a to je status, položaj i nadležnosti komisije za rešavanje postupaka u primeni javnih nabavki, ili Komisije za zaštitu prava.

Mislim da smo jedna od retkih država gde ta komisija ima apsolutnu nezavisnost u radu i jedna od retkih zemalja gde takva komisija odgovara za svoj rad nikome drugome nego Narodnoj skupštini, odnosno parlamentu i jedna od retkih komisija čije članove bira po sprovedenom konkursu Narodna skupština, što daje potpunu nezavisnost u radu i odlučivanju u postupku javne nabavke.

Koliko je to bitno, mogu samo da kažem da reformama u oblasti javnih nabavki koje smo započeli, da smo 2014. godine samo u fondu Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu ostvarili uštede za 450 miliona evra. Znači da je nabavljena ista ili veća količina medicinskih sredstava i medikamenata, a da je to plaćeno 450 miliona evra manje. Samo to navodim kao jedan od primera koliko je važno da zakoni budu dobri.

Druga stvar koju takođe treba pohvaliti i što je čak i korak ispred kada je u pitanju oblast javnih nabavki, a to je da je sada mnogo jasniji položaj centralizovanih javnih nabavki i ono što je još važnije, to je da više jedinica lokalnih samouprava može zajednički da sprovodi postupak javne nabavke i da je to po prvi put sada potpuno jasno dozvoljeno zakonom. L

Velike lokalne samouprave nemaju taj problem. Manje lokalne samouprave imaju problem i da okupe ljude koji će da rade u komisiji i da taj postupak izbora ponuđača bude završen u onim rokovima kao što to njihovi građani očekuju od njih, a jednostavno male opštine često nemaju kapaciteta da takav jedan postupak sprovedu, jer sam sastav komisije koja sprovodi postupak javne nabavke je specifičan sam po sebi i iziskuje određene stručne kvalifikacije, licence i znanja u samom postupku javne nabavke.

Na taj način smo olakšali manjim i manje razvijenim opštinama da se same udružuju i da na taj način sprovode i efikasniji postupak javne nabavke i ekonomičniji postupak javne nabavke.

Lokalne samouprave, poznato je, obavljaju važan deo, učestvuju i obavljaju važan deo za kvalitet života građana i privlačenje investitora, bez obzira da li su oni domaći ili strani.

Kad već pričamo o lokalnim samoupravama, takođe, u članu 33. Zakona o javnom dugu, koji se menja, tiče se baš jedinica lokalnih samouprava, da ministar nadležan za poslove finansija daje prethodnu saglasnost na zaduženje lokalnih samouprava. Do sada je to bilo samo formalne prirode, u smislu da je ministarstvo proveravalo koliki je stepen zaduženosti određene jedinice lokalne samouprave, koliki su njeni budžetski prihodi i na osnovu zaduženosti prihoda odlučivalo je i davalo saglasnost ili nije davalo saglasnost na zaduženje opština.

Žao mi je što se to sad sprovodi samo kada su u pitanju jedinice lokalnih samouprava, ja bih voleo da se to sprovodi i za gradske opštine, kao što je, recimo, Stari grad, pa Bastać ne bi mogao takve malverzacije da pravi.

Ali, ono što je najvažnije, jeste da po sadašnjem predlogu, ipak je potrebna mnogo dublja analiza o stanju u toj opštini i koji su efekti sa tim novim zaduženjem koje hoće da zaduži neko rukovodstvo opštine.

Ti ekonomski efekti su najvažniji. Znači da se zaista sagleda da li je takav vid zaduženja potreban, na prvom mestu, opštini, jedinici lokalne samouprave, ekonomski efekti i uticaj zaduženja na dalje obavljanje delatnosti same jedinice lokalne samouprave.

Kada smo tu već kod Zakona o sprečavanju pranja novca, svesni smo svi koliko je to komplikovana oblast, koliko traži međunarodne saradnje i sudejstvo više državnih organa, čak i podnosilaca nekih drugih javnih ovlašćenja. Ono što je bitno za Zakon o sprečavanju pranja novca je da tu ne učestvuje samo država, već i nosioci platnog prometa.

Šta je specifičnost pranja novca? Da novac koji je stečen nelegalnim radnjama bude uplaćen u legalne novčane tokove. To je kao što je, recimo, pokušao Bastać, doduše, to je samo kao primer, da unese nekoliko hiljada evra više u državu nego što je to dozvoljeno, ali to jeste pranje novca. Znači, sa svakim korakom koji ide u smislu sprečavanja pranja novca sprečavaju se i određene nezakonitosti i koruptivni elementi u državi. Zato ne vidim šta je tu više smešno i šta je tu za podsmeh? Da li neko žali za Bastaćem što je uhapšen sa devizama i što je to nanelo veliku štetu njegovom ugledu koji nije baš neki veliki među građanima Beograda i Srbije? Da li je to problem što neće moći više sa ofšor kompanija da uplaćuje novac iz poreskih rajeva ovde, a da ne budu ti porezi naplaćivani na teritoriji Republike Srbije, jer su tu i ostvareni prihodi i što ćemo u svemu tome da imamo saradnju sa međunarodnim organizacijama koje se bave sprečavanjem pranja novca?

Znate šta, sve što se uradi u Srbiji, ako stigne sa strane, ne znači da je to samo puka želja za članstvom u EU. Mi hoćemo da Republika Srbija ima rešena prava i obaveze i građana i privrede i države, kao što se to rešavalo u zemljama EU. Ja ne znam šta je tu toliko problematično. Valjda svi živimo u zemlji u kojoj je vladavina prava, vladavina zakona, da smo svi pred zakonom jednaki, a ne neki povlašćeni.

Pošto sam zaista pokušavao da zapišem šta su kolege poslanici govorili i zaista prestanite više da ubeđujete građane Srbije da se u Srbiji živi lošije nego što se živelo. To više da bude izborna kampanja i opoziciji i bivšem režimu ne može. Ne možete da ubeđujete građane da u Srbiji postoji inflacija koja je visoka ili velika ako znamo da je 2%, a da je za ovih sedam godina manja nego samo 2011. godine, u zbiru. Počnite da se bavite politikom, Narodna skupština će da se bavi donošenjem zakona, a SNS radiće na poboljšanju kvaliteta života svih građana na teritoriji Republike Srbije, pa čak i onih koji neće da podrže ovaj zakon.

Hvala, gospodine Arsiću.
Sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće sve zakone koji su danas u raspravi u Skupštini.

Posebno smo zainteresirani za izmene i dopune Zakona o igrama na sreću, s obzirom da smo ovde više puta govorili, čak i podneli jedan predlog zakona o igrama na sreću, kao i poduzimali konkretne akcije na terenu, među kojima je i peticija građana Novog Pazara, njih preko 10 hiljada, koja je predata uredno u Ministarstvo obrazovanja i Ministarstvu finansija kako bi se na bilo koji način ta pošast, koja razara naše društvo, ali i celi region, udaljila od objekata obrazovnih institucija, od škola, od vrtića, od fakulteta i od verskih objekta.

Neko je danas spominjao da je u manjim sredinama zaista velika najezda takvih objekta koji daju usluge igara na sreću, kladionica posebno, kockarnica i da je to ogledalo u suštini najzastupljenije industrijske grane u sredinama. Nažalost, to je istina. Nažalost, mnogi učenici osnovnih i srednjih škola vrlo često su pod izazovima da ih na bilo koji način primoljavaju ili izazivaju da krenu tom stranputicom i da na taj način unište svoj život.

Naravno, da je puno kriminala, puno nesklada i neuređenosti u odnosu na zakonske propise i da je vrlo važno što je moguće više pooštriti mere i na koncu tragati za modelom, kao što je u nekim od najrazvijenijih država sveta, da se na kraju i u potpunosti zabrani rad takvih organizacija, jer je to u stvari jedino što može do kraja izlečiti ovo naše posrnulo društvo.

Sam ministar je više puta boravio na tom prostoru i video je kako se Novi Pazar i Tutin zaista opsednuti tim kladionicama i kockarnicama, pa evo to je mogao i videti i pre par dana kada je bio u poseti, kada je posetio i to želim zaista da pohvalim, da se zahvalim ministru i domu u Tutinu. Dao je konkretnu podršku direktoru tog doma koji je u kratkom vremenskom periodu bio žrtva kriminalnih organizacija, oligarhija koje su pokušale da sve ono što vredi i ono što je zdravo u tim sredinama da unište, odnosno da pošalju poruku kako u tim krajevima nije dobro da se nešto radi kvalitetno, da se u nečemu vidi prosperitet, već da taj kraj treba izumreti i biti prepušten kladionicama, kockarnicama, onim pošastima koje će na svaki način da unište mladost, da unište porodice i da na bilo koji način dovedu do ruba egzistencije sve ono što vredi.

Zato se i mi zalažemo da se u potpunosti zabrani rad takvih institucija, a svaki korak u tom pogledu, kao što su izmene i dopune ovog zakona, podržavamo i smatramo da je korak napred iako nismo zadovoljni, iako smatramo da je nedopustivo da u zakonskim okvirima, koji su propisani, manje od toga, mnoge kladionice i kockarnice rade i u blizini prosvetnih institucija, a naročito u blizini verskih objekata, bilo crkava, bilo džamija i time se šalje jedna strašna poruka da je ovo društvo opkoljeno sa takvom pošasti, umesto onih vrednosti koje su vekovima tradicionalni i koji su odgajali zdravu, normalnu i prosperitetnu porodicu, porodicu koja je izgrađivala ovo društvo i koja jedina ima snagu da se izbori sa svim onim što jeste propast koju nude kladionice i kockarnice.

Zato ćemo se mi i u budućnosti zalagati da se to zlo iskoreni u temelju, a naravno, kao što sam kazao, ovog puta ćemo podržavati, a posebno ćemo podržati i ovaj zakonski predlog, kao i sve ostale. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Ja ću se držati moje teme – poljoprivrede. Želim da kažem da u periodu od 2012. godine do 2018. godine, za šest godina, između popisa poljoprivrede i ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine nestalo je 67 hiljada ili 11% poljoprivrednih gazdinstava. Ta tendencija nije prisutna samo kod porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, nego je i tendencija prisutna kod pravnih lica i preduzetnika, što očito ukazuje da tu postoje problemi u uslovima poslovanja onih subjekata privređivanja u našem realnom sektoru.

Drugo, smanjena je površina poljoprivrednog zemljišta za 385 hiljada ili 583 hektara. Ako to pomnožimo sa cenom realnom prodajnom poljoprivrednog zemljišta, to su vrlo zabrinjavajući podaci, 10% poljoprivrednog zemljišta za šest godina.

Dalje, normalno, deo toga je zauzet za infrastrukturne objekte i to je glavni problem što investitori u infrastrukturne objekte ne obračunavaju cenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta da bi se druge nepoljoprivredne površine rekultivirale i privele poljoprivrednoj nameni.

Kad se radi o stočarstvu, sve vrste stoke, izuzev ovaca, pokazuju tendenciju smanjenja. Posebno je to karakteristično kod živine, gde bi najmanje razloga za tako nešto trebalo da bude, imajući u vidu da imamo sve domaće sirovine koncertovane stočne hrane, kako za nosilje, tako i za brojlere, ali ovde je smanjenje čak oko 14% ili za tri i po miliona komada živine za šest godina.

Najzad, imamo i smanjenje broja članova gazdinstava za 105.688 ili za 7,5% što govori o demografskoj devastaciji porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem, analizirao sam 2018. godinu na bazi završnih računa i tu su rezultati daleko porazniji nego što je situacija sa planiranim budžetskim sredstvima.

Naime, imajući u vidu poreske prihode koji su realno bili veći nego što su planirali, umesto 988.600.000.000 dinara bili su 1.006.879.000 ili su povećani za 1,85%. Međutim, uporedo sa tim nisu po zakonu o podsticaju o poljoprivredi i ruralnom razvoju povećavana sredstva koja su minimalno propisana od 5%, čak ni za ukupan razdeo 24 Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Tako je po usvojenom predlogu budžeta za 2018. godinu nedostajalo, odnosno umanjeno za potrebe podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju 5.320.761.000, a prema ostvarenom prihodu u 2018. godini to smanjenje ili oduzimanje od poljoprivrednika bilo je čak na nivou od preko devet i po milijardi.

Još je daleko tragičnija situacija kada se radi o subvencijama u poljoprivredi. Umesto da bude smanjenje za svega 15, pod znakom navoda, nešto preko 15 milijardi, smanjenje je za preko 18 milijardi.

Ja ću za naredne diskusije na ovu temu, po završnim računima, napraviti analizu za celokupan period, barem od 2012. godine pa na ovamo, i izvršiću određene konsultacije sa nadležnim državnim organima, da proverim sve ove navode, kako bismo videli šta ćemo i kako ćemo i da li treba da poljoprivrednicima obezbedimo povraćaj oduzetih sredstava.

Takođe, iskoristio bih priliku ovde resorno prisutnog ministra, da ukažem da je Republički fond PIO osiguranja, bilo je planirano 185.800.000.000 dinara. Realizovano je svega 172.225.966.664 dinara ili za 13,5 milijardi manje.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.