Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama se nalazi set predloga zakona i probaću ukratko da predstavim svaki od njih i ključne izmene svakog od njih.
Prvi u nizu je Predlog zakona o javnim nabavkama, a osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: usklađivnje zakonodavnog okvira u oblasti javnih nabavki sa propisima EU i ispunjenje jednog od merila za stvaranje pregovaračkog Poglavlja 5, javne nabavke i dobijanje pozitivne ocene Evropske komisije u godišnjem izveštaju, realizacija jednog od glavnih ciljeva definisani programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019/2023 godina, zatim stvaranja uslova za efikasnije sprovođenja postupka javnih nabavki, povećanje nivoa konkurencije uz smanjenja troškova i administrativnih procedura, zatim podsticanje učešća malih i srednjih preduzeća u postupcima javnih nabavki, efikasnija zaštita prava u postupcima javnih nabavki.
Najvažnije rešenje i novine koje se zakonom predlažu su sledeće: utvrđeni su novi iznosi pragova do kojih se zakon ne primenjuje i pragova za primenu zakona u skladu sa praksom država članica EU u okruženju. Uvodi se novi portal javnih nabavki koji će omogućiti sprovođenje postupka javnih nabavki elektronskim putem, komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke, uključujući i podnošenje ponuda odvijaće se elektronskim putem preko portala javnih nabavki.
Na ovaj način obezbediće se veća transparentnost u postupcima javnih nabavki, a otvaranje ponuda će se takođe odvijati elektronskim putem, što će doprineti povećanju poverenja privrednih subjekata u sistem, a posledično i povećanju nivoa konkurencije u postupcima javnih nabavki.
Zatim, način dokazivanja ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta biće pojednostavljen. Ispunjenost ovih kriterijuma dokazivaće se podnošenjem izjave privrednog subjekta na standardnom obrascu, kojim privredni subjekat potvrđuje da ispunjava sve tražene kriterijume za učešće u postupku javne nabavke. Na ovaj način privredni subjekti potvrđuju da ne postoje zakonom propisani razlozi za isključivanje iz postupka javne nabavke. Ovakvo rešenje doprineće povećanju efikasnosti, smanjenju troškova i administrativnih opterećenja za privredne subjekte prilikom pripremanja ponuda, što je od naročitog značaja za mala i srednja preduzeća.
Vrste postupaka javnih nabavki i uslovi za njihovo sprovođenje su u potpunosti usklađeni sa propisima EU. Uvodi se nova vrsta postupka javne nabavke, a to je partnerstvo za inovacije. Javne nabavke društvenih i drugih posebnih usluga u koje spadaju usluge u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, kulture i slično, sprovodiće se po posebnom, blažem režimu u smislu kraćih rokova u postupku, limita za primenu odredbi ovog zakona, izveštavanje o zaključenim ugovorima. Uvode se i nove tehnike i instrumenti za dodelu ugovora, sistem kvalifikacije i elektronski katalozi.
Predlogom zakona uvode se novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke. Ugovori o javnoj nabavci dodeljivaće se ekonomski najpovoljnijoj ponudi koja se određuje na osnovu cene ili troškova, ili odnosa cene i kvaliteta, odnosno troškova i kvaliteta, što će svakako doprineti povećanju kvaliteta dobara, usluga i radova.
Uslovi za izmenu ugovora o javnoj nabavci su precizirani, čime će biti otklonjene nedoumice po pitanju dopuštenosti izmene ugovora. Takođe, precizirani su i razlozi za raskid ugovora o javnoj nabavci. Nadzor za izvršenjem ugovora o javnim nabavkama vršiće ministarstvo nadležno za poslove finansija.
U oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki predviđena su rešenja koja će postupak zaštite prava učiniti efikasnijim. Iznosi administrativnih taksi za podnošenje zahteva za zaštitu prava su smanjeni. Takođe, propisana je dužnost podnosioca zahteva za zaštitu prava da prilikom podnošenja zahteva dostavi dokaz o uplati taksi. U suprotnom, zahtev će biti odbačen bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva, da takav zahtev uredi. Odlučivanje o prekršajima propisanim Zakonom o javnim nabavkama biće preneto u nadležnost prekršajnih sudova.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Zakon o privrednim društvima, kao zakon od naročitog značaja za razvoj privrede Republike Srbije i stvaranja povoljnog poslovnog okruženja za osnivanje i poslovanje privrednih subjekata neophodno je izmeniti i dopuniti sa ciljem daljeg unapređenja poslovnog ambijenta.
Naime, u razvijenim tržišnim ekonomijama, kao što su ekonomija SAD i država EU, praksa je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove, tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog privrednog društva.
Ovo se naročito odnosi na poseban vid stimulacije, davanje opcija da steknu učešće u kapitalu privrednog društva po povlašćenoj ceni. Ovaj način stimulacije se naročito pokazao kao delotvoran u industriji informacionih tehnologija, imajući u vidu da ta privredna društva raspolažu ograničenim sredstvima u početnoj fazi poslovanja, pa samim tim nisu u mogućnosti da kvalitetnom kadru daju velike plate.
S druge strane, ova društva imaju veliki potencijal brzog rasta, a s tim u vezi i mogućnost da članovi ovog društva ostvare prilično velike profite u slučaju prodaje vlasničkog udela koji je stečen za relativno mali novac u početnoj fazi poslovanja.
Imajući u vidu navedeno, činjenicu da akcionarska društva imaju mogućnost da stimulišu zaposlene, investitore, konsultante i slično da po povlašćenoj ceni steknu akcije društva davanjem opcione akcije, kao i činjenicu da su društva sa ograničenom odgovornošću najviše zastupljena u strukturi privrede Republike Srbije, Predlogom zakona omogućava se da društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, konsultante, investitore i slično.
Osnovni ciljevi izmene i dopune navedenih zakona su sledeći, da se omogući da i društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, konsultante, investitore i slične izdavanjem finansijskog instrumenta, pravo na sticanje udela koje imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da steknu udeo u društvu određenog dana sa danom dospeća po povlašćenoj ceni, da zaposleni u društvu sa ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, stimulisanje privrednog rasta, a naročito daljeg rasta industrije, informacionih tehnologija i omogućavanje društvima iz te oblasti da posluju u skladu sa standardima, koji su opšte prihvaćeni u svetu, čime se omogućava da društva sa ograničenom odgovornošću, koja posluju u Republici Srbiji, koriste opšte prihvaćene instrumente za nagrađivanje zaposlenih, konsultanata, investitora i slično i na taj način sprečava odlivanje kapitala u inostranstvo.
Pred vama se na današnjem dnevnom redu nalazi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Razlozi za donošenje zakona proizilazi iz činjenice da je neophodno da u što kraćem omogućiti veću dostupnost hartija od vrednosti, denominiranih u dinarima stranim investitorima, približavanje standardima EU, smanjenje troškova finansiranja i bolju diversifikaciju investitora u domaće hartije od vrednosti, kao i bolja kontrola zaduživanja jedinica lokalnih samouprava.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Razlozi za donošenje zakona su sledeći, usklađivanje sa zahtevima novih propisa EU, tačnije sa Petom direktivom EU 2018/843 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, od 30. maja 2018. godine, a koji se odnose na sprečavanje korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma.
Otklanjanje nedostatka, konstatovanih u drugom izveštaju, o pojačanom praćenju Republike Srbije od strane Komiteta „Manival“, telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima FATF, kao i otklanjanje uočenih nedostataka u primeni postojećih zakonskih rešenja.
Krajnji cilj zakona jeste povećanje ocene usklađenosti sa FATF preporukama. Drugim rečima, ukoliko preporuke nisu na adekvatan način prenesene u domaće zakonodavstvo, ne postoji mogućnost da one budu na pravi način sprovedene od strane obveznika, kao i državnih organa. Zbog toga je neophodno da preporuke budu prenesene i propisane ovim zakonom, čime se stvara pravni okvir za uspostavljanje efikasnog sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a naročito njegovog preventivnog dela.
Ključne izmene su sledeće, regulisanje obaveza advokata i javnih beležnika. Advokati i javni beležnici u dosadašnjem zakonu bili su označeni kao obveznici ili radnje i mere koje su bili obavezni da primenjuju, nisu bile adekvatne njihovom statusu obveznika. Javni beležnici su izmenama i dopunama ovog zakona postali gotovo ravnopravni sa advokatima u pogledu obaveza koje su dužni da preduzimaju u skladu sa zakonom.
Krug obaveza koji se odnosi na advokate i javne beležnike je proširen, što znači da će njihovo angažovanje u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma biti pojačano, a sve u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima.
Definisanje novih obveznika primene zakona, lica koja se bave poštanskim saobraćajem i pružaoci kastodi usluge novčanika, uvršteni su u grupu obveznika koji primenjuju odredbe zakona. Nadzor nad revizorima ne sprovodi više Uprava za sprečavanje pranja novca, već Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa Zakonom o reviziji.
Uveden je jedinstveni registar korisnika novčane doznake i registra sefova. Uspostavljanje jedinstvenog registra korisnika novčane doznake ima za cilj pristup podacima o licima koja prenose novčana sredstva, bez uspostavljanja poslovnog odnosa sa pružaocem platnih usluga, odnosno mimo računa otvorenih u bankama.
Na današnjem dnevnom redu nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Ciljevi predloženog zakona su sledeći, preduzimaju se i dalji koraci u procesu digitalizacije kroz praćenje evropskih i svetskih trendova u elektronskom poslovanju, doprinosi se transparentnosti rada kao države, tako i privrednih subjekata. Smanjuje se mogućnost za korupciju i neregistrovane transakcije, čime se suzbijaju pojavni oblici sive ekonomije, postiže se ušteda u vremenu i materijalnim troškovima prilikom izdavanja elektronskih faktura.
Predlogom zakona predviđa se uvođenje obaveza za poverioce, privredne subjekte javnog sektora u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici da elektronske fakture i druge zahteve za isplatu u elektronskom obliku registruju u sistemu elektronskih faktura.
Sistem elektronskih faktura je sistem, tj. baza podataka preko kojeg poverioci registruju i dostavljaju elektronske fakture dužnicima, tj. subjektima javnog sektora. Sistem elektronskih faktura uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija. Uvođenje obaveze poveriocima da registruju i dostavljaju elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura predviđa se od 1. jula 2021. godine. Opciono registrovanje elektronskih faktura u sistemu elektronskih faktura za poverioce biće moguće i pre 1. jula 2021. godine, i to po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova za registraciju.
Od 1. jula 2021. godine, poverioci u komercijalnim transakcijama, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora, više ne bi imali obavezu da izdate fakture registruju u centralnom registru faktura, već bi se registrovane elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura automatski evidentirale u centralnom registru faktura radi daljeg praćenja rokova, izmirenja novčanih obaveza propisanih Zakonom o rokovima i izmirenjima novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Danom registrovanja elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura smatralo bi se da je poverilac elektronsku fakturu dostavio dužniku, tj. subjektu javnog sektora. Dužnici bi imali obavezu da izmire novčane obaveze po elektronskoj fakturi samo u slučaju da je ta faktura registrovana i dostavljena preko sistema elektronske fakture. Dužnici bi imali mogućnost da nakon provere registrovane elektronske fakture tu fakturu potvrde ili odbiju. Narednog dana od dana registracije elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura za subjekte javnog sektora počinju da teku rokovi za izmirenje novčanih obaveza.
Na današnjem dnevnom redu nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Osnovni zakon za izmene i dopune navedenog jeste stvaranje pravnog osnova da se za potrebe budućeg izveštavanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete u okviru jedinstvene baze podataka osiguranika, osiguranih lica i evidencije obveznika, doprinosa, evidentira i podatak o porezu na dohodak građana.
Predlogom zakona se, takođe, redefiniše rok za preuzimanje poslova vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava od strane centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja od 1. januara 2021. godine. Menja se rok za ažuriranje podataka u jedinstvenoj bazi podataka osiguranika, osiguranih lica i evidencije obveznika, doprinosa, koji se odnose na zanimanje prema klasifikaciji zanimanja, vrsti i nivou klasifikacije koji se zahtevaju za radno angažovanje na određenim poslovima, odnosno za rad na radnom mestu, kao i podataka koji se odnose na vrstu i nivo kvalifikacije, odnosno obrazovanja koje lice ima.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Razlozi za donošenje ovog zakona su postizanje veće angažovanosti proizvodnih kapaciteta u domaćim fabrikama koje se bave serijskom montažom svih vrsta traktora i time povećane angažovanosti domaće radne snage, uz povećanje konkurentnosti gotovih proizvoda, tj. traktora na domaćim i stranim tržištima, uspostavljanje obaveze primene i objavljivanja odluka o svrstavanju, koje je potvrdila SCO, odnosno Svetska carinska organizacija i odluka o svrstavanju Evropske komisije, omogućava da sve odredbe od ključnog značaja za svrstavanje po carinskoj tarifi bude u matičnom zakonu koji reguliše tu oblast, tj. u Zakonu o carinskoj tarifi.
Danas je pred vama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Glavne izmene zakona odnose se na usklađivanje sa propisima EU, tj. Direktivom 2015/849 i Direktive 2018/843, kojima se uređuje oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i prihvatanje Preporuke 28 Manivala, tj. tela Saveta Evrope koji se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima. A ciljevi iz zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću su: stvaranje pravnog okvira za adekvatnu kontrolu i preventivno delovanje radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u oblasti igara na sreću, sprečavanje lica koja su povezana sa kriminalom da budu vlasnici ili da upravljaju pravnim licima koja priređuju igre na sreću.
Naime, uvodi se poboljšan sistem kontrole, odnosno dostavljanje dokaza za praćenje i poznavanje priređivača, kako bi se prikupili podaci i informacije o vlasničkoj strukturi priređivača, upravljačkoj strukturi priređivača i finansijskim pokazateljima osnivača priređivača.
Takođe, stavlja se dodatno težište na zabranu povezanosti sa licima koja su povezana sa kriminalom, odnosno koja su osuđena za određena krivična dela i teže povrede propisa kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Sledeće na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Osnovni razlozi za donošenje zakona su: stvaranje uslova za unapređenje kvaliteta pruženih usluga, poboljšanje uslova poslovanja privrednih subjekata smanjenjem administrativnog opterećenja kroz optimizaciju i digitalizaciju postupka koje sprovodi Uprava za duvan u okviru programa Vlade „E-papir“, usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku, kao i preciznijim definisanjem obaveza privrednih subjekata.
Ciljevi izmena i dopuna Zakona o duvanu su: unapređenje poslovnog ambijenta, predvidivost poslovnog okruženja, povećanje efikasnosti u procesu izdavanja i obnavljanja dozvola, ujednačeno postupanje i transparentnost u pružanju javnih usluga.
Pred vama je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika kao zakon od naročitog značaja za unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti bilo je potrebno izmeniti i dopuniti, odnosno bliže urediti nadležnost organa i organizacija u pogledu kontrole evidentiranja podataka, istinitosti i tačnosti tih podataka, kao i dati ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a imajući u vidu da će se u postupku redovnog izveštavanja Komiteta Manival zahtevati da Republika Srbija dostavi podatke o efikasnosti primene sankcija propisanih ovim zakonom.
U ovom setu predloga zakona koji je na dnevnom redu Narodne skupštine je i Predlog zakona o dopunama Zakona o prekršajima. Reč je o dopunama koje su minimalne, ali takođe veoma značajne za postupak javnih nabavki.
Osnovni razlog za ove dopune su potreba međusobne usklađenosti između dva zakona. Naime, zbog potrebe usklađenosti sa rešenjima iz Predloga zakona o javnim nabavkama, koji predviđa novu zaštitnu meru, neophodno je intervenisati i u Zakonu o prekršajima i na taj način što će se u navedenom zakonu kao sistemskom propisati ta nova zaštitna mera. Reč je o novoj zaštitnoj meri zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki, a takođe je neophodno propisati i njen sadržaj, odnosno predvideti da se ova zabrana sastoji u privremenoj zabrani učiniocu prekršaja da učestvuje u postupcima javnih nabavki.
Zaštitna mera može trajati do dve godine i to računajući od dana pravosnažnosti presude kojom je izrečen prekršaj. Naravno, i stupanje na snagu ovog zakona je usklađeno sa početkom primene Zakona o javnim nabavkama.
Pred vama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti. Na osnovu objavljenih ocena u drugom izveštaju Komiteta Manival, potrebno je da Republika Srbija izvrši implementaciju preporuka u svoje zakonodavstvo, odnosno u Zakon o posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti.
Izmene i dopune ovog zakona imaju za osnovni cilj da se, uzimajući u obzir komentare i preporuke iz drugog izveštaja, unapredi zakonski okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma, kako bi sistem imao polaznu osnovu za popravljanje efikasnosti i delotvornosti. Izmene i dopune člana 5. predstavljaju direktnu implementaciju FATF-a preporuka, tačnije Preporuku 28, kojom je predviđeno uvođenje standarda stručnosti i podobnosti prilikom osnivanja, tačnije davanja dozvola za rad posrednicima u prometu i zakupu nepokretnosti.
U prilog pravnoj sigurnosti ide činjenica da predložena rešenja predstavljaju direktnu implementaciju preporuka FATF-a, kojima do sada nisu bile implementirane, a koje se, pre svega, odnose na onemogućavanje lica iz kriminogene sfere društva da budu u vlasničkoj ili upravljačkoj strukturi, odnosno koja su osuđena za krivična dela i teže povrede propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Predlog zakona usklađen je sa odredbama Krivičnog zakonika.
Nadam se da ćemo u narednim danima ovde u Skupštini Srbije imati konstruktivnu i argumentovanu raspravu.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite predložena zakonska rešenja. Hvala.
