Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući Milićeviću.

Danas u svom obraćanju ću se usresrediti na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u koristi banke „Inteza“ i „Rajfajzen banke“ po zaduživanju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, Treća faza. Radi se o investicionom ulaganju, o dokapitalizaciji.

Naime, „Srbijagas“ već petu godinu za redom ostvaruje pozitivan trend poslovanja. Osim pozitivnog ekonomskog rezultata i neto dobiti, u 2020. godini planira se i veći fizički obim prometa prirodnog gasa, bolja naplata potraživanja, racionalizacija troškova, značajna ulaganja u razvojne investicione projekte.

Naime, u novembru mesecu direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović potpisao je ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji na gasifikaciji naseljenih mesta, kao i izgradnji gasovodne mreže za industrijske zone u Kraljevu, Zrenjaninu i Kragujevcu.

Što se tiče te gasifikacije, završava se gasifikacija u naseljenim mestima, koja će omogućiti da i sadašnji i budući investitori u njihovim industrijskim zonama i domaćinstva u svim naseljenim mestima na njihovom području imaju na raspolaganju kvalitetan energent, što nije zanemarljivo da on ima ekonomske i ekološke prednosti i ima značajne tržišne reference.

Što se tiče Zrenjanina, međusobne finansijske obaveze su rešene i tu će doći do gasifikacije i u industrijskoj zoni. Što se tiče u Kragujevca, nastavlja se investicija koja je započeta. Započeo je grad gasifikaciju koja je neophodna za snabdevanje gasa „Fijata“. Isti je slučaj i kada je u pitanju Kraljevo, gde će pored stanovništva, industrijske zone, biće gasom snabdeveni i stanovi koji su namenjeni i koji se grade za vojsku.

Ovako nešto urađeno je i u Vojvodini. U Sremskoj Mitrovici potpisan je sličan ugovor, a kada se završi gasifikacija opštine Irig to će zapravo biti 100% gasifikovana Vojvodina. Mogu da kažem da je „Srbijagas“ gasifikovao i jedan deo opštine Vrbas svojevremeno. U pitanju su bila tri naseljena mesta Bačko Dobro Polje, Zmajevo i Ravno Selo i mi se nadamo, pošto je to i deo programa poslovanja, da u bliskoj budućnosti konverzijom duga koji javno preduzeće opštine Vrbas ima prema „Srbijagasu“, rešićemo i taj problem kada su u pitanju potraživanja „Srbijagasa“ od „Vrbas-gasa“, a najveći deo tih dugova je od strane budžetskih korisnika.

Ono što još želim da istaknem, to da je pri kraju izgradnja magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice. Pored toga, započete će biti u narednoj godini i nove interkonekcije kada je u pitanju gasovod Niš – Dimitrovgrad i Sofija i priprema se dokumentacija i planovi za gasovod Beograd – Banja Luka, a realizovana će i biti interkonekcija i sa Rumunijom. Proširuje se skladište Banatski Dvor i izgradiće se još jedno skladište u Itebeju.

Pored toga, „Srbijagas“ u saradnji sa Vladom Republike Srbije preduzeo je mere na obezbeđenju dodatnih količina gasa, tako da je pored toga što je u Banatskom Dvoru do kraja godine umesto 450 miliona kubika, biće snabdeveno sa još 100 miliona, što je ukupno 550 miliona kubika, neće biti povećanja cene gasa i sa sigurnošću naši građani će biti snabdevani adekvatnim količinama gasa, tako da nemaju razloga za bilo kakvu brigu kada je u pitanju ovaj energent koji je ekološki i najmanje, uopšte nema štete, a i trenutno je najjeftiniji energent na tržištu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Maraš.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, ja ću se u okviru ovog pretresa osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije.

Želeo bih na početku da istaknem da viševekovno i tradicionalno prijateljstvo ruskog i srpskog naroda i saradnja sa našim ruskim prijateljima poslednjih godina postaje još intenzivnija i na svim poljima daje uspešne rezultate za obe strane.

Obostrano razumevanje i saradnja na nacionalnom i državnom nivou, saradnja naših predsednika, naših vlada i naših ministara doprinosi velikom napretku u privrednoj saradnji u izvozu i uvozu roba. U tom smislu vidim da je i finansijska podrška Ruske Federacije izgradnji naše železničke infrastrukture nastavak te plodne višedecenijske saradnje među našim državama i bratskim narodima.

Državni izvozni kredit koji nam je odobrila Ruska Federacija pod veoma povoljnim uslovima za izgradnju elektrotehničke infrastrukture na železničkim deonicama Stara Pazova – Novi Sad i Valjevo – Vrdnica, to je državna granica sa Crnom Gorom, kao i izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje, kretanje vozova na teritoriji Republike Srbije treba da doprinose daljem razvoju naše železnice koja je bila i treba da postane opet najjeftiniji vid prevoza robe i putnika.

Srbija je zemlja sa dugom tradicijom u železničkom saobraćaju. Preduzeće za upravljanje železnicama je osnova još 1881. godine i prvi putnički voz je pušten u saobraćaj 1884. godine na relaciji Beograd – Niš.

Železnica je unapredila Srbiju i njenu privredu. Srbija je postala važan tranzitni pravac koji je povezivao Zapadnu i Južnu Evropu i dalje Bliski istok. Zato Srbija treba da i danas posle dužeg vremena da se vrati obnovi železnice. Sećamo se projekta brze pruge. Istina je da putna infrastruktura ima prednost jer brže vraća uloženi novac, ali se zbog boljeg povezivanja sa regionom i radi obezbeđivanja jeftinijeg prevoza putnika i robe mora ulagati i u železnicu.

Ruskim kreditom treba da se modernizuju dve deonice koje su prilično zapostavljene, a važne su za povezivanje železničke mreže.

O obnovi deonice Valjevo – Vrdnica, to je državna granica sa Crnom Gorom, govori se duže vreme i ona predstavlja važan putni pravac koji Zapadnu Srbiju, ali i Vojvodinu povezuje sa Crnom Gorom i predstavlja kraći put do Jadrana za zapadni i severni deo naše zemlje.

Takođe, deonica Stara Pazova – Novi Sad, čija rekonstrukcija je neophodna znači će kraće putovanje ne samo od Beograda do Novog Sada nego i dalje ka Mađarskoj i Zapadnoj Evropi.

Rekonstrukcija pruga u Srbiji doprinela bi povećanom prometu roba, ali i putnika i na domaćim i na međunarodnim linijama, a verujem da bi bila i motiv za veća turistička putovanja pre svega mladih ljudi.

Da podsetim da vi već dugi niz godina koristimo Šargansku osmicu na Mokroj Gori, prugu uskog koloseka građenu od 1921. do 1925. godine, koja je remek delo infrastrukturnog građevinarstva. Naravno, pomenuo bih i Plavi voz kao jedan od najpoznatijih i najpopularnijih vozova u celom svetu koji i danas može biti atraktivna turistička ponuda, ali i luksuzno prevozno sredstvo, koje je sada za 29. novembar krenuo, a juče u medijima je objavljeno da i predsednik države želi da nekoga od stranih državnika primi u Plavom vozu.

U celini posmatrano Srbija treba i mora da obnavlja svoje železnice i infrastrukturu i vozove i da ih učini kvalitetnijim saobraćajnim potencijalom. Zato moja poslanička grupa i ja lično podržavamo Sporazum o ruskom državnom kreditu za železničke deonice, o kojima smo govorili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa postoji jedna stara narodna, a ona je kineska izreka, kaže – prijateljstvo treba da je dugoročno, a dug kratkoročan, što ne znači da država treba da se zadužuje kratkoročno, nego samo da vodi računa o realnoj mogućnosti da se taj dug i vraća.

I svaki dobar će reći svojoj porodici – radi, štedi i investiraj. I na ovaj način ćemo mi vama da izbijemo sve argumente kada vi kažete da je neko, a pre svega, možda mislite na poslanike SRS ili na neke ljude, da je protiv investicija, protiv razvoja države Srbije, pa to samo onaj ko nije normalan može da bude protiv toga.

Ali mi kao odgovorni ljudi moramo da vodimo računa koliko jedna država može i sme da se zaduži. I sada treba imati u vidu da su i ovo neka nova zaduženja, ali treba takođe imati u vidu da će od tih zaduženja da se gradi i infrastruktura, odnosno gasovod, železnica, autoput i druge vrlo bitne saobraćajnice za građane Srbije.

I ovde se ne radi samo o dobijenom kvalitetu života za one koji će putovati boljim i bržim putevima, nego i o kvalitetu života onih kroz koje će te saobraćajnice da prolaze. Pored toga što ta mesta čine malo atraktivnijim, svakako u određenom momentu izgradnje tih infrastrukturnih objekata, one će dobiti zaposlenje. Dolazi do opstanka mladih i pre svega stručnih radnika, što jeste konačan cilj.

Mi moramo samo još jednom da se podsetimo da na današnji dan javni dug Republike Srbije iznosi oko 24,4 milijarde, i da se on u odnosu na prošlu godinu uvećao za milijardu, a u odnosu na 2012. godinu, negde od 30. jula, kada je ova Vlada koja je i danas u istom ili sličnom sastavu, preuzela odgovornost i vođenje politike u državi Srbiji, porastao za 10 milijardi i otprilike milijardu i 330 miliona evra na godišnjem nivou su nova zaduženja.

I sada ako je to optimalan iznos i smanjen je javni dug u odnosu na BDP sa 76% na 50,6%, to bi se moglo reći da ide jednom izlaznom linijom, a ako ima privredne aktivnosti u realnom sektoru da sve to može biti pokriveno, to bi moglo da bude u redu, jer u ekonomiji ne postoji ništa izdvojeno i samo za sebe, nego je sve uzročno-posledičino povezano.

I tačno je da nema mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta za stvaranje novih vrednosti ukoliko nema novih radnih mesta, ukoliko nema novih fabrika. U određenom momentu i pruga i autoput može se smatrati kao fabrika. Učiniće atraktivnijim svako mesto, odnosno svaku državu koja ima dobro povezane svoje krajeve, koja je dobro povezana prema drugim državama i samim tim će tom stanovništvu biti mnogo lakše, a i stvara neku perspektivu.

Ja sam potpuno siguran, kad određen broj mladih ljudi koji su u poslednje vreme napustili Srbiju, koji planiraju da to učine u narednom periodu, kada bi bili sigurni da će biti malo više pravde, da će biti malo boljeg života za njih, ne samo u pričama, ne samo po statističkim izveštajima, nego da oni to mogu da osete u stvarnom životu, da bi iseljavanje bilo manje, a da bi određen broj naših građana koji su već od ranije u inostranstvu sigurno bili spremni da se vrati.

I skoro da nema nijedne države na svetu koja nije zadužena, i ako ih ima to su neke manje države koje nemaju neke izražene privredne aktivnosti, to su više one države koje imaju razvijene igre na sreću, možda naftno bogata polja i tako dalje, ali sve ozbiljnije države razmišljaju o svom progresivnom razvoju i uglavnom su spremne i da se zaduže.

Kod nas u kontekstu zaduživanja javnog duga treba imati u vidu i zaduženost građana Srbije, treba imati u vidu i zaduženost preduzetnika i ja bi rekao mala i srednja preduzeća. I ukoliko se napravi ta analiza vrlo brzo se da zaključiti da je zaduženost građana nešto veća, kako vreme prolazi i čak kratkoročni krediti su procentualno više zastupljeni nego što su dugoročni krediti, govorim za građane Srbije, gde oni treba da reše svoje stambene probleme ili neka druga ozbiljnija pitanja, kada je u pitanju ulaganje u neke privredne subjekte od kojih bi oni mogli da obezbede posao za sebe i za svoju porodicu.

Vrlo često se ovde govorilo o izgradnji, odnosno nastavku izgradnje pruge Valjevo – Loznica. U narodu, odnosno kod meštana tog kraja i šire vrlo često se za tu prugu koja bi trebala da bude izgrađena potencijalno kaže da je i ratna pruga.

Ona se naziva ratnom prugom iz razloga što je francuski koncesionar započeo radove početkom XX veka i onda su ti radovi sa početkom Drugog svetskog rata bili obustavljeni. Zatim, od 1938, 1939. godine ponovo se krenulo sa tim radovima, da bi bili prekinuti 1941. godine. Ista ili slična sudbina tu prugu je zadesila i 1990. godine, kada je zbog građanskog rada SPS tada bila onako ozbiljno ili čvrsto odlučila da nastavi sa izgradnjom te pruge, jer je bila i većinski koalicioni partner, odnosno nosila je više od 50% vlasti i odgovornosti u ovoj državi, ali je početak građanskog rata to vrlo brzo prekinuo. Isto se desilo i 1999. godine, kod bombardovanja.

Zbog čega je zanimljivo ozbiljno razmišljati o nastavku izgradnje te pruge? Pa iz prostog razloga što se procenjuje da bi na godišnjem nivou protok putnika na toj deonici bio između 800.000 i milion i da bi negde oko tri i po miliona tereta tom prugom išao. Stručnjaci kažu da bi to bila jedna od najprofitabilnijih deonica pruge u Evropi i da bi njena otplata mogla da se očekuje u periodu od 10 godina.

Sa izgradnjom te pruge, dobitnik bi bila država Srbija. Bili bi dobitni grad Valjevo, Loznica, Osečina, Krupanj, LJubovija, Bajina Bašta. Čak bi to bila dobra povezanost i sa Republikom Srpskom. Dužina te pruge se procenjuje na 67 do 69 ili 68 kilometara, sa dosta mostova, nadvožnjaka i tunela. To bi bila velika fabrika u kojoj bi u vreme izgradnje naravno zaposlenje mogli da nađu ne samo građani iz dva grada ili nekoliko opština, koji su najbliži, nego jedan deo građana Srbije. Samim tim bi prestala njihova potreba za odlaskom u inostranstvo u potrazi trbuhom za kruhom. To bi svakako bilo dobro.

Dalje, jedna investicija koja bi našla potpunu opravdanost, a tiče se tog srednjeg Podrinja i tog dela koji bi i ova pruga mogla da pokrije, to je izgradnja tunela kroz brdo, gde bi put između Sarajeva i Beograda bio skraćen za preko 50 kilometara. Osim što bi značajno bila skraćena ta deonica, put bi bio kvalitetniji, putovanje udobnije, ali takođe, još jednom ponavljam, da svi građani koji žive na tom području bi osetili da država Srbija vodi računa i o njima. A, da vam ne pričam koji strateški značaj bi i taj put i taj tunel imao ne samo za građane koji žive tamo, nego i za sve one koji su u Republici Srbiji, BiH i u Srbiji. Ne bih sada da podsećam na ta teška vremena za građane Srbije, 1990, 1991, 1992. i 1993. godine iako je bez ikakve ili ozbiljne opravdanosti taj put bio frekventniji nego deset godina pre toga i deset godina posla toga, kada je bio otadžbinski rat.

O tome se mora voditi računa. Nemojte da i ova vlast bude samo deklarativno za to, za regionalni razvoj ili za ravnomerni regionalni razvoj, kao što je to bio Mlađan Dinkić, nego to treba pokazati na delu. Hvala.

Zahvaljujem kolega Periću.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama šest sporazuma. Ja ću govoriti o dva sporazuma, međutim, pre nego što krenem o sporazumima, prokomentarisala bih ove kamate na kredite.

Setimo se samo žutog preduzeća koje je obezglavilo ovu državu. Oni su zadužili zemlju za 26 milijardi evra. Uzimali su kredite po 7, 8, 9 i 10%. Verovatno su se talili. Sada mi uzimamo kredite, ali po 2% kamate i vraćamo njihove dugove i tako ćemo raditi dok ne vratimo dug. Mi smo smanjili taj dug za milijardu i po i više i ponosim se rezultatima rada ove Vlade.

Kada smo kod ovih sporazuma, juče je gospodin predsednik, gospodin Aleksandar Vučić otvorio izložbu u Palati Srbija, gde smo mogli da vidimo rezultate rada za sedam godina, od kako je SNS došla na vlast. Znači, od 2012. do 2019. godine.

Neverovatno, ali istinito, videli smo da smo napravili 350 kilometara autoputeva. Ići ću redom. Napravili smo, očistili smo korita vodna, napravili signalizaciju, naravno ne čitavom dužinom Dunava i ostalih reka, ali radimo. Takođe, napravili kilometre pruga, prepravili i popravili ono što je bilo ruinirano i nije se radilo na njima 50, pa i 70 godina. Tako se radi.

Idemo redom što se tiče auto-puteva, 350 kilometara auto-puteva, od toga završen Koridor 10, izgleda kao aerodromska pista. Imamo sada auto-put do Grčke, imamo auto-put do Bugarske. Odradili smo, počeli smo da radimo Koridor 11, napravljeno je više od 80 kilometara puteva. Sutra otvaramo deonicu Surčin–Obrenovac, tako da ćemo od Surčina, odnosno od Beograda moći da do Čačka dođemo za manje od sat i po vremena. Radićemo još šest auto-puteva, između ostalog, krenula je izgradnja auto-puta Ruma–Šabac–Loznica dužine 70 kilometara. Za Moravski koridor odvojeno je 740 miliona evra živih para iz budžeta Republike Srbije, otvoren, presečena je vrpca u nedelju, prva deonica biće završena 2022. godine. Do kraja 2024. ili 2025. godine, sigurno sam da će se završiti Moravski koridor sa sve mostovima, sa sve sređivanjem korita reke Morave da se ne desi da ikada više u životu napravi haos u tim područjima.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora auto-put E80 deonica Niš–Merdare, neko reče, jedan od mojih uvaženih kolega, pa zašto to nije prioritet? Sve je prioritet, gradnja auto-puteva je prioritet, tako se dovode investitori. Ko hoće da ode u neku nedođiju? Niko živi. Neka se seti kolega kako to izgleda leti, po osam sati se čeka na prelazu Merdare, nedopustivo. Zato mi gradimo auto-puteve i zato će Srbija za par godina biti jedna od srednje razvijenih zemalja Evrope, ako već nije.

Što se tiče ovog kredita od Evropske investicione banke, on iznosi 100 miliona evra i izuzetno je važno da se napravi i ovaj put, jer ćemo na taj način, to je ruta koja je neophodna, jer povezuje Albaniju, povezuje Srbiju sa Albanijom, ali ne i samo sa Albanijom, s Jadranskim morem, sa Jonskim morem, imaćemo brži protok robe, imaćemo brži protok kapitala, imaćemo brži protok putnika, još ako zaživi „mali Šengen“, ja se nadam da vrlo brzo hoće, a što treba da se potpiše između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, e to će biti prava stvar, mala EU.

Neko reče - ne dolazi u obzir. Kako ne dolazi u obzir, nisu ljudi ukapirali šta je to. Pre svega, štedimo novac, preko 200 miliona evra štedimo, svaka od tih država, drugo - brzina, treće - prepoznavanje kvalifikacija, ljudi ne razumeju šta je „mali Šengen“, nadam se da će brzo da zaživi uz sve ove auto-puteve, eto nama investitora.

Što se tiče fabrika u Srbiji, od 2012. do 2019. godine otvoreno je preko 250 fabrika. Mi otvaramo fabrike, žuto preduzeće je zatvaralo. Setite se samo 2008. godine kada je otpušteno 400.000 ljudi. Te 2008. godine otpušteno je i 2.000 sudija. Još uvek su tamo neki poput sudija Majića koji je za dete koje je silovano da kaznu od godinu dana, kao da je neko ukrao automobil, sramota i nadam se da ćemo tom čoveku brzo da vidimo leđa.

Šta još reći za ovaj auto-put. Deonica Niš–Merdare će biti deo Koridora auto-puta E80, čijom će se izgradnjom znatno skratiti vreme putovanje i povećati bezbednost. Projekat je podeljen na Niš-Pločnik, prva deonica 32,7 kilometara puta, zatim deonica dva dužina 8,8 počinje posle petlje Merošina istok, deonica tri dužine 12,8 kilometara prolazi kroz građevinsko područje Prokuplje itd. Nadam se da će ovaj put zaista doneti samo boljitak, i sigurna sam svim ovim ljudima koji žive ovde, pre svega investitore. Treba još samo reći da će čitav put koštati 255 miliona evra i to pod vrlo povoljnim okolnostima, odnosno sa kamatom od 2%.

Ja ću samo još par reči, jer ima još dosta kolega koji žele da govore o rezultatima rada, reći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacija o odobrenju državnog kredita Vlade Republike Srbije. Zašto je to važno? Zato što svaki potpisan sporazum znači jačanje bilateralnih odnosa. To je izuzetno važno za Republiku Srbiju, a mi stvaramo prijatelje. Potpisali samo masu sporazuma i vidi se kako Srbija napreduje na tom putu.

Kada je gospodin Medvedev bio u oktobru mesecu ove godine, potpisana je masa ugovora, između ostalog i ovaj ugovor o zajmu o 172,5 miliona evra. Sa tim ćemo raditi mnogo toga, pre svega brze pruge, zatim kupićemo od njih izuzetno dobre kompozicije. Tako da sam sigurna da je ovaj kredit jedan od boljitaka za Republiku Srbiju i ne samo to, Rusija nam pomaže non-stop, tu imamo kamatu samo 2%, a rekla sam već, da se ne ponavljam, da zahvaljujući žutom preduzeću došli smo, 2012. godine, na rub propasti. Danas je to druga priča i ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.
Izvolite, kolega Damjanoviću.

Gospodine predsedavajući, zahvaljujem se.

Zaista sam ostao bez teksta i želim da pitam gospodina Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS, da li se slaže sa izlaganjem svog poslanika koji je govorio malopre, gospođe LJiljane Malušić? Da li je to nova politika Vlade Republike Srbije ili je onaj naš strah koji smo rekli da hoćete da priznate Kosovo i uvedete na mala vrata?

Ovde je rečeno, citiraću je: „Da se autoput E80, na deonici Niš-Merdare pravi kako ne bi bilo više gužvi na prelazu Merdare oko osam sati“. Koji je to granični prelaz, sa kojom se državom to Merdare graniči? Sa kim se vi to graničite? Jel hoćete da priznate Kosovo, kao što biste hteli da naselite migrante, što je vaš predlog ponovo bio na jednoj od sednica odbora kada ste govorili? Je li to plan SNS?

Evo, zatražiću stenogram. Uzmite stenogram i pročitajte šta je poslanik SNS izgovorila. Osam sati se čeka na prelazu Merdare. Prema čemu? Prema kome? Sa kim? To je pod jedan.

Pod dva, govorili ste o tome da neki govore da ne žele razvoj putne infrastrukture. Ne da samo želim razvoj putne infrastrukture, ali…

(Aleksandar Martinović: Koji su to neki?)

… evo, gospođa Ana Čarapić je govorila o nekima, pa je uzela primer da Podujevo ima više stanovnika nego Toplica, i primer Kuršumlije. Ja ću da vam dam primer zašto ljudi odlaze iz tih delova Srbije. Evo, na primer, država je preko Fonda za razvoj uložila 25 miliona evra u preduzeće „Simpo Šik“ u Kuršumliji. Oni pri tome, od osnivanja 2010. godine, ta firma ne uplaćuje poreze i doprinose za oko 500 radnika. Od ovih 25 miliona, po nalazu sudskog veštaka, uloženo je samo tri miliona evra i štrajkači ovog preduzeća su taj problem prezentovali predsedniku države. Umesto da pronađu gde je ukradeno, gde je nestalo preko 20 miliona evra, vrate novac i pohapse lopove kao što su i, kako kažete, Dragan Đilas, ali ga ne hapsite, dešava se nešto potpuno drugačije. Država uplaćuje 150 miliona dinara opštini Kuršumlija da podeli pomoć socijalno ugroženim građanima, da smiri štrajk zaposlenih i na taj način zaštiti lopove.

Da stvar bude još gora, tu nastaje nova krađa pri podeli tih 150 miliona dinara, jer je dobar deo tih para završio ne socijalno ugroženim, već u džepovima opštinskih funkcionera i dobrostojećih privatnika.

Kao primer kome je otišao taj novac, evo gospodine Martinoviću, 620 hiljada dinara kao socijalnu pomoć, dobio je Nebojša Jović Gibe, inače opštinski funkcioner. Jedini koji nisu dobili socijalnu pomoć jesu odbornik SRS, Zvezdan Ristić i jedan od vođa protesta, Nebojša Krstić. To je pravo stanje u Kuršumliji.

Kad govorimo oko toga zašto u Podujevu ima više ljudi, rekli smo, evo, zašto i napuštaju, mi imamo i drugi problem kada vi govorite o borbi protiv kriminala, korupcije, čak potpisujete sporazume i uzimate primer SAD-a, po podacima poreske uprave, najnovijim podacima poreske uprave, firma „Mera invest“ vlasnika Marka Miškovića dužna je na ime poreza 1,08 milijardi dinara ili 9,1 miliona evra, Miroslav Bogićević „Magma prom“ 990,4 miliona dinara na ime poreza, 8,3 miliona evra, Dušan Borovica 772 miliona dinara, Dragan Đurić 540 miliona dinara i još mnogi drugi. Ovim se dokazuje da su veliki igrači vaš sistem provalili ili u dogovoru, kako su radili sa DS tako i sa SNS, prijave svoja velika dugovanja, ne plaćaju porez i onda sledi reprogramiranje dugova, delimično otpis dugova, naravno bez zastajkivanja u proizvodnji. Šta se dešava u praksi sa malim preduzećima?

(Aleksandar Marković: Šta se dešava?)

Ja volim kad mi gospodin Marković dobacuje, jer je on zaista ekonomski ekspert i razume o čemu ja govorim.

Evo, na primer, gospodin Marković poznaje nekog Željka Rusića iz Vojislava Ilića sa opštine Vračar, koji je imao market, trgovinsku radnju i bio je samo jedan od onih gde se poreski inspektori pojave…

(Aleksandar Marković: To je Zvezdara.)

Pa, toliko znate, gospodine Markoviću, Vojislava Ilića ulica je tromeđa Zvezdare, Vračara i Voždovca. Ali, dobro, vi dalje od nekih kafana tamo niste ni mogli dalje da obilazite.

…i gde pronađu višak ili manjak samo od 500 - 1000 dinara zatvarali su trgovinske objekte, kažnjavali ih brutalno i na taj način oduzimali tim ljudima hleb i bili na udaru kompletno mali objekti, što trgovinski, što ugostiteljski, a i dan danas su na udaru represije poreskih inspektora vlasti SNS, jer oni nisu u stanju, kao veliki igrači koji su ovoj državi dužni milijarde dinara, da unapred u dogovoru sa vama pripreme već onaj, kako ga vi zovete UPPR i vi lepo nastavite narednih pet godina da reprogramirate dugove. Na taj način pokazujete kakvi su dvostruki aršini, s jedne strane kako se ophodite i štitite tajkune, a s druge strane kako kažnjavate običan narod koji pokušava da zaradi bukvalno za sebe i svoju porodicu.

E sada, pod jedan, vi kada se poredite sa zemljama EU treba da znate da praksa koja postoji u njihovom sistemu nije ni nalik u Srbiji, jer u zapadnim zemljama, pogotovo u zapadnim zemljama EU, koja god je firma napravila dug koji je veći od kapitala, onda sledi toj firmi stečaj, a zatim se oni naplaćuju od direktora ili vlasnika, odnosno ide od njegovih potraživanja što se vodi na njegovo ime i zatim je i dužan da plati veliku novčanu kaznu na ime poreza. Zato je naroda u Srbiji sve manje i napušta zemlju, zato što ne mogu da zarade za sebe i svoju porodicu i zato što i dalje nastavljate da štite tajkune koji su bili tada tajkuni Demokratske stranke, a sada su tajkuni Srpske napredne stranke i to je istina.