Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, svoju današnju diskusiju posvetila bih jednom od sporazuma koji se nalazi na današnjem dnevnom redu, a to je zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama koji se odnosi na Sporazum o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW, Frankfurt na Majni i posebnog sporazuma uz Sporazum o finansiranju.

Naime, Evropa je u drugoj polovini 2015. godine bila pogođena nezabeleženim talasom migranata. Te godine najveći broj migranata u Evropu došao je iz Azije, koristeći zapadnobalkansku rutu.

Na putu migranata Republika Srbija našla se kao tranzitna zemlja. Trend porasta broja migranata koji ulaze na teritoriju Republike Srbije započet je tokom 2015. godine i nastavio svoj rast i u narednim godinama, a velika verovatnoća je da će se migrantska kriza nastaviti i u narednom periodu.

Mogu da kažem da je Srbija obrazovala nekoliko prihvatnih centara za migrante koji su u tranzitu. U ovim centrima oni mogu da dobiju svu potrebnu medicinsku pomoć i negu, privremeni smeštaj, hranu i vodu, obuću i odeću. Takođe, u prihvatnim centrima migranti mogu podneti i zahtev za azil.

Činjenica je da je Srbija za migrante samo tranzitna zemlja, tako da se određeni broj migranata grupiše i boravi neorganizovano van prihvatnih centara u mestima koja se nalaze na rutama koje koriste prilikom izlaska iz Republike Srbije ka zemljama zapadne Evrope. Takve grupe migranata su često van zdravstvene, socijalne kontrole naših službi, neorganizovani i često izazivaju negodovanje i strah domaćeg stanovništva od potencijalno zaraznih bolesti, upada na imanja, pa i nasilja zbog nedostatka sredstava za život. Iako su svesni da su migranti ljudi koji su samo u prolazu kroz našu zemlju, ne smemo zanemariti teške okolnosti iz kojih migranti dolaze i teške uslove sa kojima se na svom putu susreću.

Posebno bih naglasila da su najranjivije kategorije među migrantima žene i deca. Kao najranjivije kategorije podložni su raznim vrstama eksploatacije od seksualne eksploatacije, preko prinudnog rada, vršenja krivičnih dela do trgovine ljudima.

Ne smemo da zaboravimo da oko 10% populacije migranata čine deca bez pratnje roditelja. Alarmantan je podatak da je skoro svako dete doživelo neku vrstu traume ili nasilja. Deca su najčešće svedoci ubistva ili nasilja koja se sprovodi nad njihovim roditeljima ili članovima porodice, a i oni sami su često žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja. To, naravno, ostavlja dugotrajne psihičke i fizičke posledice po tu decu.

Za obezbeđenje elementarnih uslova i prava migranata prevashodno su odgovorni republički organi. Međutim, uključivanje lokalnih zajednica, rešavanje problema migranata je od presudne važnosti, jer sve politike koje se donose na nacionalnom nivouna kraju se sprovode u jedinicama lokalne samouprave. Sva prava i potreba migranti zadovoljavaju i ostvaruju u lokalnoj zajednici i na kraju prihvatanje migranata od strane lokalne zajednice je ključno da bi bilo kakve aktivnosti mogle uopšte da se sprovedu.

U tom smislu neophodna je i pomoć i podrška, pre svega, finansijska i logistička. U cilju pomoći Republici Srbiji, iskazana je spremnost Savezne Republike Nemačke da Republici Srbiji, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pruži potrebnu pomoć radi finansiranja investicija i konsultativnih usluga u cilju unapređenja socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, odnosno gradovima i opštinama koje su strukturno slabe i pogođene su migrantskom krizom.

Migrantima i njihovim problemima u Srbiji bave se mnogi, od same države i njenih institucija preko raznih nevladinih i humanitarnih organizacija. Slobodno možemo reći da je u trenucima najjače migrantske krize Republika Srbija pokazala spremnost i sposobnost da se suoči sa problemima koje migrantska kriza nosi.

U danu za glasanje Socijalistička partija Srbije će podržati ovaj sporazum, ali i sve ostale sporazume koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, svi ovi sporazumi su izuzetno važni i iskazuju jednu odlučnost da se investicijama krene u kreiranje svetlije budućnosti.

Međutim, ono što nas vrlo često zabrinjava jeste šta je sa istim tim investicijama u Sandžaku, a posebno ovim infrastrukturnim. Čuli ste prethodno od predsednika naše stranke i narodnog poslanika akademika Zukorlića da pomalo imamo i nervozu kod građanstva, kada su u pitanju autoputevi, kada je u pitanju sve ono što jeste od vitalnog značaja za opstanak i razvoj celokupnog tog kraja.

Ono o čemu se nekada govorilo, a što se danas slabo može čuti, jeste pitanje pruge u tim krajevima. Nažalost, Novi Pazar i celi region Sandžaka koji gravitira prema njemu i danas u 21. veku nemaju železničku prugu. Nemaju ni elementarne uvjete za normalne komunikacije, za protok građana, za protok putnika i roba, i to je nešto što se ne bi smelo dopustiti. To je nešto na čemu svakog puta treba dodatno insistirati.

Mi se radujemo i tome što je danas pušten u rad i Aerodrom „Lađevci“, prvim svojim letom, ali se isto tako nadamo i iščekujemo, tražimo da jedan takav aerodrom bude i u Sandžaku, jer većina stanovništva, s obzirom na veliki broj naših građana koji žive u zemljama EU i drugim krajevima sveta, smatra opravdanim da jedan takav aerodrom zaista bude u Sandžaku kako bi se još više pospešio njima lagodan dolazak u te krajeve i otvorile mogućnosti za investiranje, s obzirom da mnogi od njih imaju i želju i potrebu a i mogućnosti da investiraju u svoje rodne krajeve.

Međutim, upravo zbog ovih nedostataka puteva, pruge, aerodroma i oni, kao i svi ostali investitori, nisu baš oduševljeni takvim ambijentom i prosto bi se ovim iskazala odlučnost države da i taj kraj stavi na mapi vrlo bitnih interesnih zona, kao i da Novi Pazar, Tutin, Sjenica i svi ostali gradovi, takođe, kao i ostatak Evrope i civilizovanog sveta, imaju razvijenu putnu infrastrukturu kojom bi mogli, na neki način, da uvjetujemo opstanak u tim krajevima i razvoj velikih industrijskih projekata.

Ovako imamo najave, imamo pokušaje, imamo jedan pokušaj rekonstrukcije puta Novi Pazar – Tutin, a od koga je ostao samo jedan potporni zid, valjda kao spomenik pokušaju te rekonstrukcije i na kome samo fali da neko od građana ispiše da je ovo spomenik pokušaju rekonstrukcije puta Novi Pazar – Tutin, puta smrti na kome se svake godine ili godinama unazad dešavaju stravične nesreće, vrlo često i sa smrtnim ishodima.

Ovo su naše reči, kao i reči većine građana tog prostora, jer smatramo da bez dobre infrastrukture, bez ulaganja u sve ono što čini elementarne uvjete civilizovanog života ne možemo očekivati da će u tom kraju, kao i ostatku države biti u punom kapacitetu pokrenut industrijski razvoj. To je možda jedan od ključnih razloga, uz sve ostale političke igrarije, zbog kojih još uvek nemamo ni jednog stranog investitora u tome kraju, ali zaista ovim pokušavamo da apelujemo na sve nadležne, kada su u pitanju pruge, kada su u pitanju aerodromi, autoputevi i sve ostalo na mapi vrlo važnih i prioritetnih stvari, da stave Sandžak i sandžačko podneblje, jer je to prostor za neverovatno velikim potencijalima i u industrijskom i svakom drugom smislu, ali zbog ovih osakaćenosti infrastrukturnim projektima trenutno se nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući Milićeviću.

Danas u svom obraćanju ću se usresrediti na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u koristi banke „Inteza“ i „Rajfajzen banke“ po zaduživanju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, Treća faza. Radi se o investicionom ulaganju, o dokapitalizaciji.

Naime, „Srbijagas“ već petu godinu za redom ostvaruje pozitivan trend poslovanja. Osim pozitivnog ekonomskog rezultata i neto dobiti, u 2020. godini planira se i veći fizički obim prometa prirodnog gasa, bolja naplata potraživanja, racionalizacija troškova, značajna ulaganja u razvojne investicione projekte.

Naime, u novembru mesecu direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović potpisao je ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji na gasifikaciji naseljenih mesta, kao i izgradnji gasovodne mreže za industrijske zone u Kraljevu, Zrenjaninu i Kragujevcu.

Što se tiče te gasifikacije, završava se gasifikacija u naseljenim mestima, koja će omogućiti da i sadašnji i budući investitori u njihovim industrijskim zonama i domaćinstva u svim naseljenim mestima na njihovom području imaju na raspolaganju kvalitetan energent, što nije zanemarljivo da on ima ekonomske i ekološke prednosti i ima značajne tržišne reference.

Što se tiče Zrenjanina, međusobne finansijske obaveze su rešene i tu će doći do gasifikacije i u industrijskoj zoni. Što se tiče u Kragujevca, nastavlja se investicija koja je započeta. Započeo je grad gasifikaciju koja je neophodna za snabdevanje gasa „Fijata“. Isti je slučaj i kada je u pitanju Kraljevo, gde će pored stanovništva, industrijske zone, biće gasom snabdeveni i stanovi koji su namenjeni i koji se grade za vojsku.

Ovako nešto urađeno je i u Vojvodini. U Sremskoj Mitrovici potpisan je sličan ugovor, a kada se završi gasifikacija opštine Irig to će zapravo biti 100% gasifikovana Vojvodina. Mogu da kažem da je „Srbijagas“ gasifikovao i jedan deo opštine Vrbas svojevremeno. U pitanju su bila tri naseljena mesta Bačko Dobro Polje, Zmajevo i Ravno Selo i mi se nadamo, pošto je to i deo programa poslovanja, da u bliskoj budućnosti konverzijom duga koji javno preduzeće opštine Vrbas ima prema „Srbijagasu“, rešićemo i taj problem kada su u pitanju potraživanja „Srbijagasa“ od „Vrbas-gasa“, a najveći deo tih dugova je od strane budžetskih korisnika.

Ono što još želim da istaknem, to da je pri kraju izgradnja magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice. Pored toga, započete će biti u narednoj godini i nove interkonekcije kada je u pitanju gasovod Niš – Dimitrovgrad i Sofija i priprema se dokumentacija i planovi za gasovod Beograd – Banja Luka, a realizovana će i biti interkonekcija i sa Rumunijom. Proširuje se skladište Banatski Dvor i izgradiće se još jedno skladište u Itebeju.

Pored toga, „Srbijagas“ u saradnji sa Vladom Republike Srbije preduzeo je mere na obezbeđenju dodatnih količina gasa, tako da je pored toga što je u Banatskom Dvoru do kraja godine umesto 450 miliona kubika, biće snabdeveno sa još 100 miliona, što je ukupno 550 miliona kubika, neće biti povećanja cene gasa i sa sigurnošću naši građani će biti snabdevani adekvatnim količinama gasa, tako da nemaju razloga za bilo kakvu brigu kada je u pitanju ovaj energent koji je ekološki i najmanje, uopšte nema štete, a i trenutno je najjeftiniji energent na tržištu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Maraš.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, ja ću se u okviru ovog pretresa osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije.

Želeo bih na početku da istaknem da viševekovno i tradicionalno prijateljstvo ruskog i srpskog naroda i saradnja sa našim ruskim prijateljima poslednjih godina postaje još intenzivnija i na svim poljima daje uspešne rezultate za obe strane.

Obostrano razumevanje i saradnja na nacionalnom i državnom nivou, saradnja naših predsednika, naših vlada i naših ministara doprinosi velikom napretku u privrednoj saradnji u izvozu i uvozu roba. U tom smislu vidim da je i finansijska podrška Ruske Federacije izgradnji naše železničke infrastrukture nastavak te plodne višedecenijske saradnje među našim državama i bratskim narodima.

Državni izvozni kredit koji nam je odobrila Ruska Federacija pod veoma povoljnim uslovima za izgradnju elektrotehničke infrastrukture na železničkim deonicama Stara Pazova – Novi Sad i Valjevo – Vrdnica, to je državna granica sa Crnom Gorom, kao i izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje, kretanje vozova na teritoriji Republike Srbije treba da doprinose daljem razvoju naše železnice koja je bila i treba da postane opet najjeftiniji vid prevoza robe i putnika.

Srbija je zemlja sa dugom tradicijom u železničkom saobraćaju. Preduzeće za upravljanje železnicama je osnova još 1881. godine i prvi putnički voz je pušten u saobraćaj 1884. godine na relaciji Beograd – Niš.

Železnica je unapredila Srbiju i njenu privredu. Srbija je postala važan tranzitni pravac koji je povezivao Zapadnu i Južnu Evropu i dalje Bliski istok. Zato Srbija treba da i danas posle dužeg vremena da se vrati obnovi železnice. Sećamo se projekta brze pruge. Istina je da putna infrastruktura ima prednost jer brže vraća uloženi novac, ali se zbog boljeg povezivanja sa regionom i radi obezbeđivanja jeftinijeg prevoza putnika i robe mora ulagati i u železnicu.

Ruskim kreditom treba da se modernizuju dve deonice koje su prilično zapostavljene, a važne su za povezivanje železničke mreže.

O obnovi deonice Valjevo – Vrdnica, to je državna granica sa Crnom Gorom, govori se duže vreme i ona predstavlja važan putni pravac koji Zapadnu Srbiju, ali i Vojvodinu povezuje sa Crnom Gorom i predstavlja kraći put do Jadrana za zapadni i severni deo naše zemlje.

Takođe, deonica Stara Pazova – Novi Sad, čija rekonstrukcija je neophodna znači će kraće putovanje ne samo od Beograda do Novog Sada nego i dalje ka Mađarskoj i Zapadnoj Evropi.

Rekonstrukcija pruga u Srbiji doprinela bi povećanom prometu roba, ali i putnika i na domaćim i na međunarodnim linijama, a verujem da bi bila i motiv za veća turistička putovanja pre svega mladih ljudi.

Da podsetim da vi već dugi niz godina koristimo Šargansku osmicu na Mokroj Gori, prugu uskog koloseka građenu od 1921. do 1925. godine, koja je remek delo infrastrukturnog građevinarstva. Naravno, pomenuo bih i Plavi voz kao jedan od najpoznatijih i najpopularnijih vozova u celom svetu koji i danas može biti atraktivna turistička ponuda, ali i luksuzno prevozno sredstvo, koje je sada za 29. novembar krenuo, a juče u medijima je objavljeno da i predsednik države želi da nekoga od stranih državnika primi u Plavom vozu.

U celini posmatrano Srbija treba i mora da obnavlja svoje železnice i infrastrukturu i vozove i da ih učini kvalitetnijim saobraćajnim potencijalom. Zato moja poslanička grupa i ja lično podržavamo Sporazum o ruskom državnom kreditu za železničke deonice, o kojima smo govorili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa postoji jedna stara narodna, a ona je kineska izreka, kaže – prijateljstvo treba da je dugoročno, a dug kratkoročan, što ne znači da država treba da se zadužuje kratkoročno, nego samo da vodi računa o realnoj mogućnosti da se taj dug i vraća.

I svaki dobar će reći svojoj porodici – radi, štedi i investiraj. I na ovaj način ćemo mi vama da izbijemo sve argumente kada vi kažete da je neko, a pre svega, možda mislite na poslanike SRS ili na neke ljude, da je protiv investicija, protiv razvoja države Srbije, pa to samo onaj ko nije normalan može da bude protiv toga.

Ali mi kao odgovorni ljudi moramo da vodimo računa koliko jedna država može i sme da se zaduži. I sada treba imati u vidu da su i ovo neka nova zaduženja, ali treba takođe imati u vidu da će od tih zaduženja da se gradi i infrastruktura, odnosno gasovod, železnica, autoput i druge vrlo bitne saobraćajnice za građane Srbije.

I ovde se ne radi samo o dobijenom kvalitetu života za one koji će putovati boljim i bržim putevima, nego i o kvalitetu života onih kroz koje će te saobraćajnice da prolaze. Pored toga što ta mesta čine malo atraktivnijim, svakako u određenom momentu izgradnje tih infrastrukturnih objekata, one će dobiti zaposlenje. Dolazi do opstanka mladih i pre svega stručnih radnika, što jeste konačan cilj.

Mi moramo samo još jednom da se podsetimo da na današnji dan javni dug Republike Srbije iznosi oko 24,4 milijarde, i da se on u odnosu na prošlu godinu uvećao za milijardu, a u odnosu na 2012. godinu, negde od 30. jula, kada je ova Vlada koja je i danas u istom ili sličnom sastavu, preuzela odgovornost i vođenje politike u državi Srbiji, porastao za 10 milijardi i otprilike milijardu i 330 miliona evra na godišnjem nivou su nova zaduženja.

I sada ako je to optimalan iznos i smanjen je javni dug u odnosu na BDP sa 76% na 50,6%, to bi se moglo reći da ide jednom izlaznom linijom, a ako ima privredne aktivnosti u realnom sektoru da sve to može biti pokriveno, to bi moglo da bude u redu, jer u ekonomiji ne postoji ništa izdvojeno i samo za sebe, nego je sve uzročno-posledičino povezano.

I tačno je da nema mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta za stvaranje novih vrednosti ukoliko nema novih radnih mesta, ukoliko nema novih fabrika. U određenom momentu i pruga i autoput može se smatrati kao fabrika. Učiniće atraktivnijim svako mesto, odnosno svaku državu koja ima dobro povezane svoje krajeve, koja je dobro povezana prema drugim državama i samim tim će tom stanovništvu biti mnogo lakše, a i stvara neku perspektivu.

Ja sam potpuno siguran, kad određen broj mladih ljudi koji su u poslednje vreme napustili Srbiju, koji planiraju da to učine u narednom periodu, kada bi bili sigurni da će biti malo više pravde, da će biti malo boljeg života za njih, ne samo u pričama, ne samo po statističkim izveštajima, nego da oni to mogu da osete u stvarnom životu, da bi iseljavanje bilo manje, a da bi određen broj naših građana koji su već od ranije u inostranstvu sigurno bili spremni da se vrati.

I skoro da nema nijedne države na svetu koja nije zadužena, i ako ih ima to su neke manje države koje nemaju neke izražene privredne aktivnosti, to su više one države koje imaju razvijene igre na sreću, možda naftno bogata polja i tako dalje, ali sve ozbiljnije države razmišljaju o svom progresivnom razvoju i uglavnom su spremne i da se zaduže.

Kod nas u kontekstu zaduživanja javnog duga treba imati u vidu i zaduženost građana Srbije, treba imati u vidu i zaduženost preduzetnika i ja bi rekao mala i srednja preduzeća. I ukoliko se napravi ta analiza vrlo brzo se da zaključiti da je zaduženost građana nešto veća, kako vreme prolazi i čak kratkoročni krediti su procentualno više zastupljeni nego što su dugoročni krediti, govorim za građane Srbije, gde oni treba da reše svoje stambene probleme ili neka druga ozbiljnija pitanja, kada je u pitanju ulaganje u neke privredne subjekte od kojih bi oni mogli da obezbede posao za sebe i za svoju porodicu.

Vrlo često se ovde govorilo o izgradnji, odnosno nastavku izgradnje pruge Valjevo – Loznica. U narodu, odnosno kod meštana tog kraja i šire vrlo često se za tu prugu koja bi trebala da bude izgrađena potencijalno kaže da je i ratna pruga.

Ona se naziva ratnom prugom iz razloga što je francuski koncesionar započeo radove početkom XX veka i onda su ti radovi sa početkom Drugog svetskog rata bili obustavljeni. Zatim, od 1938, 1939. godine ponovo se krenulo sa tim radovima, da bi bili prekinuti 1941. godine. Ista ili slična sudbina tu prugu je zadesila i 1990. godine, kada je zbog građanskog rada SPS tada bila onako ozbiljno ili čvrsto odlučila da nastavi sa izgradnjom te pruge, jer je bila i većinski koalicioni partner, odnosno nosila je više od 50% vlasti i odgovornosti u ovoj državi, ali je početak građanskog rata to vrlo brzo prekinuo. Isto se desilo i 1999. godine, kod bombardovanja.

Zbog čega je zanimljivo ozbiljno razmišljati o nastavku izgradnje te pruge? Pa iz prostog razloga što se procenjuje da bi na godišnjem nivou protok putnika na toj deonici bio između 800.000 i milion i da bi negde oko tri i po miliona tereta tom prugom išao. Stručnjaci kažu da bi to bila jedna od najprofitabilnijih deonica pruge u Evropi i da bi njena otplata mogla da se očekuje u periodu od 10 godina.

Sa izgradnjom te pruge, dobitnik bi bila država Srbija. Bili bi dobitni grad Valjevo, Loznica, Osečina, Krupanj, LJubovija, Bajina Bašta. Čak bi to bila dobra povezanost i sa Republikom Srpskom. Dužina te pruge se procenjuje na 67 do 69 ili 68 kilometara, sa dosta mostova, nadvožnjaka i tunela. To bi bila velika fabrika u kojoj bi u vreme izgradnje naravno zaposlenje mogli da nađu ne samo građani iz dva grada ili nekoliko opština, koji su najbliži, nego jedan deo građana Srbije. Samim tim bi prestala njihova potreba za odlaskom u inostranstvo u potrazi trbuhom za kruhom. To bi svakako bilo dobro.

Dalje, jedna investicija koja bi našla potpunu opravdanost, a tiče se tog srednjeg Podrinja i tog dela koji bi i ova pruga mogla da pokrije, to je izgradnja tunela kroz brdo, gde bi put između Sarajeva i Beograda bio skraćen za preko 50 kilometara. Osim što bi značajno bila skraćena ta deonica, put bi bio kvalitetniji, putovanje udobnije, ali takođe, još jednom ponavljam, da svi građani koji žive na tom području bi osetili da država Srbija vodi računa i o njima. A, da vam ne pričam koji strateški značaj bi i taj put i taj tunel imao ne samo za građane koji žive tamo, nego i za sve one koji su u Republici Srbiji, BiH i u Srbiji. Ne bih sada da podsećam na ta teška vremena za građane Srbije, 1990, 1991, 1992. i 1993. godine iako je bez ikakve ili ozbiljne opravdanosti taj put bio frekventniji nego deset godina pre toga i deset godina posla toga, kada je bio otadžbinski rat.

O tome se mora voditi računa. Nemojte da i ova vlast bude samo deklarativno za to, za regionalni razvoj ili za ravnomerni regionalni razvoj, kao što je to bio Mlađan Dinkić, nego to treba pokazati na delu. Hvala.